Prava medicina, prema mom skromnom mišljenju, trebalo bi da iskoristiti sve ono što joj priroda i ljudski razum stavljaju na raspolaganje. Ništa se ne sme zanemariti. Umeće lekara ne potiče iz XX veka. lako je nauka u nekoliko poslednjih decenija vidno napredovala, ipak su još naši preci otkrili mnogobrojne načine lečenja pojedinih bolesti.

Povod za nastanak serijala „Apiterapija“ bila je sve veća potražnja publike za jednim što obimnijim i celovitim prikazom osnovnih karakteristika pčelinjih proizvoda i njihovog efekta na zdravlje ljudi, koje bi trebao da olakša pristup ovom veoma obimnom i višeslojnom delu.
Ova knjiga napisana je sa predubeđenjem daje potrebna i zato verujem da će njen opšti efekat biti lekovit. Ali, pisana je i sa strepnjom, možda će neke i povrediti. Nekima će možda naneti i bol. A što je još gore, biće i onih koji će infomacije iz nje zloupotrebiti da bi nekome naškodili. Nema nikakve nade da ćemo izlečiti sve one kojima je lek potreban, to nije niko u stanju.

Ovu knjigu bilo je izuzetno teško napisati iz mnogo razloga. Jedan od njih je što prikupljanje informacija o matičnom mleču je proces koji još uvek traje, ostalo je nedorečeno ili nepoznato još mnogo toga…

Savremena nauka i medicina upozoravaju nas da, što je čovek dalje od prirode i prirodnog života sve je bolesniji, jer postaje manje otporan prema sve brojnijim i veoma štetnim uzročnicima raznovrsnih bolesti, koje sve više ugrožavaju i najmanju decu. Otpornost organizma i na banalne infekcije, iz dana u dan postaje sve manja.

Mogli bismo slobodno reći da je priroda čovekova žrtva, a koliko se ljudi danas žrtvovalo za prirodu?

Priroda nije u stanju da registruje naše umne kvalitete, ali je zato vrlo osetljiva prema našim moralnim stavovima.

Nikada se nije toliko govorilo o prirodnim zakonima kao u novije vreme i nikada se ljudi nisu osećali toliko robovi tih zakona kao u moderno vreme. Nikada se nije toliko pripovedalo poštovanje prirodnih zakona kao u moderno vreme. No zašto se tako malo ljudi odluči da propoveda Ijubav prema prirodi i prirodnim zakonima?

Ma koliko da se poštovanje smatra vrlinom, ova vrlina je ipak niža od ljubavi. Pa kada se ova vrlina zahteva za tako velike maksime kao što su zakoni prirode, onda gde je i koliki li je tek predmet najviše vrline, ljubavi?

Da li čovek postaje sve (ne)odgovorniji? Nalazimo se u paradoksalnoj situaciji, jer živimo i u paradoksalnom vremenu. Dok, s jedne strane, izgleda da i pojedinačan čovek, kao i celo čovečanstvo ubrzanim koracima pristiže i sustiže svoju „individualizaciju“, samim tim postaje svesniji, zreliji i pre svega odgovorniji pred sobom i društvom, dotle s druge strane olakašno masovno i anonimno prihvatanje tekovina savremene civilizacije, pre svega onih tehničke prirode, mnogo manje i kulture, učinilo je da se savremeni čovek ponaša sve stereotipnije, nezrelije i sve neodgovornije.

Pošto je svaki naš postupak, međutim, kao i svaka naša reč, pa i pomisao, samo jedna čvrsta karika u nizu sličnih postupaka, reči i misli, prema psihičkom zakonu kauzaliteta i jedinstvenosti čovekove ličnosti, ne treba da nas čudi ako i kada iz jednog pogrešnog i lažnog koraka proizilazi čitav niz sličnih, opominjene nas u svojim besedima i delima Akademik Vladeta Jerotić.

Pravilno funkcionisanje nekog društva možda bi se najbolje moglo uporediti sa harmoničmm funkcionisanjem delova našeg tela. Milijarde ćelija našeg organizma, raspoređenih u bezbroj većih i manjih organa u službi organskih funkcija, dela savršeno skladno i harmomčno, sve dok organizam ne bude napadnut od spoljašnjih, još češće unutrašnjih remetilačkih činilaca. Pa i tada nam priroda pruža brojna i vrlo uspešna unutrašnja i spoljašnja odbrambena sredstava da narušen sklad organizma i njegovog funkcionisanja opet uspostavimo. Može se učiniti nekome paradoksalno, pa i apsurdno mišljenje nmogih značajnih lekara i filosofa kako u prošlosti tako i danas, da su i same bolesti jedno takvo odbrambeno sredstvo koje treba da posluži čoveku kao opomena i podstrek da u sebe dublje pogleda ne bi li otkrio uzrok nagrizanja prvobitno zdrave celine svoga tela.

Međutim, današnji talas nasilja, bezobzirnosti, surove sebičnosti i sve veće neodgovornosti pred sopstvenom savešću i one, šire zajednice, sve je snažniji i veći u celom svetu. Čovek se oseća sve manje odgvoran za svoje telesno i duševno zdravlje, za svoje postupke. Najveće blago koje ima, sopstvenu odgovornost za svoj život, ali i život drugih, čovek površno, olako, u neznanju, čak i rado, u tragičnoj zabludi, prepušta drugima, kompjuterskoj medicini, ne ispunjavajući jednu pravu dužnost od koje treba da počne, da sam preuzme odgovornost za svoj sopstveni život i pronađe sebi lek u svojoj blizini-prirodi koja ga okružuje.

Danas je i neobrazovanima sve jasnije: sva dostignuća moderne tehnike, kao i moderne medicine učinila su život, a sigurno i smrt, težim i mučnijim. Samo „volja za smisao i za veću povezanost sa prirodom i prirodnim proizvodima“ može da nas učini odgovornim i tada tek spremnim da pomognemo i sebi i društvu. Zato „Vratite se pravim stvarima, izvucite se iz gužve i vratite se prirodi – stupite u dodir sa drvećem, travom, kamenjem, životinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa nebom i zvezdama“ reče jednom prilikom Antonio de Melo, da bi zaključio rečima koje mnogo govore:

„Život je ono što nam se dešava dok smo obuzeti drugim planovima.
Oslobodite se svih iluzija postanite svesni i počnite da živite.“

Sve ovo bilo je veoma jak razlog za naše opredeljenje i pisanje Serijala „Apiterapija“ u okviru koga izlazi i ova, druga knjiga o matičnom mleču. Iako je čitava zbirka o pčelinjim proizvodima i njihovoj primeni u medicini, možda nenametljiva i predstvaljaće, svakako još dugo vremena, usamljenu alternativu, ona će svakako čitaocima biti nadzor u mehanicističkom svetu dualiteta (duha-materije-posledice, terapije-bolesti), u svetu uverenom u svaku definiciju nauke koja pripada ovom delu medicine.

Ovu knjigu valja čitati s olovkom u ruci. Toliko je pasusa, poruka, detalja koje treba sačuvati u trajnom sećanju, kao dragoceno saznanje ili opomenu.

Najdublje i najiskrenije dokaze o efikasnosti ovog proizvoda dobiće ne samo čitaoci na poklon, već će i kolege obogatiti svoja znanja.

Uverena sam da će čitaoci ove publikacije, moći da primene u svakodnevnom životu, korisne savete mnogih eksperata koji se bave Apiterapijom, u celom svetu.

Knjigu koju držite u ruci ne morate čitati odjednom, ona zapravo predstavlja priručnik kojim ćete se poslužiti kada za to osetite potrebu. Kada vam zatreba pogledajte registar bolesti, i postupite prema uputstvima koja ćete u njemu naći.

U tekstu se nalaze i ističu razmatranja o epidemiologiji mnogih bolesti, o preventivnim merama o načinu lečenja i primem matičnog mleča kako u terapiji tako i u preventivi mnogih oboljenja.

Jer, postoji Čovek i njegova unutrašnja snaga nasuprot kojoj stoje njegove žudnje. On uvek teži da zadovolji i jedno i drugo, na kraju, ipak biva prinuđen da izabere jedno. Baš zbog te efemernosti svoje, uvek je bolje žrtvovati žudnje ambicijama.

Čovek nešto duguje svom životu i mogućnostima koje u njemu postoje.

Autor
Dr sci Milanka Erski-Biljić
Ekspert za biologiju i mikrobiologiju

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD
PRIRODA NAS OPOMINJE

POGLAVLJE I
TAJNE MATIČNOG MLEČA
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MATIČNOG MLEČA TAJNE MATIČNOG MLEČA
1. Suština determinacije
2. Funkcija pčela negovateljica
3. Važnost oblika komponenti mleča
4. Uticaj supstanci za determinaciju na metabolizam
5. Teorija oblikovanja kasta
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MATIČNOG MLEČA
1. Proizvodnja matičnog mleča i procedura rada
2. Tehnološki proces proizvodnje matičnog mleča
3. Selekcija i gajenje pčela sa visokom proizvodnjom
4. Skladištenje, čuvanje i transport matičnog mleča
5. Usavršavanje tehnologije veće proizvodnje
6. Organizacija visoke proizvodnje matičnog mleča
7. Stalna i seleća varijanta proizvodnje matičnog mleča
8. Stalna i seleća varijanta proizvodnje matičnog mleča
STIMULATIVNA PROFILAKSA I TERAPIJA U PČELARSTVU

POGLAVLJE II
SVOJSTVA MATIČNOG MLEČA
OPŠTA SVOJSTVA
FIZIČKA SVOJSTVA
HEMIJSKI SASTAV I SVOJSTVA
ANTIMIKROBNA SVOJSTVA
ANTIBAKTERIJSKA SVOJSTVA
ANTIVIRUSNA SVOJSTVA
ANTIPARAZITSKA SVOJSTVA
REGENERIŠUĆA SVOJSTVA

POGLAVLJE III
EFEKTI-DEJSTVA MATIČNOG MLEČA
FIZIOLOŠKI EFEKAT
FARMAKOLOŠKO DEJSTVO
DEJSTVO PROTIV KANCERA I TUMORA
DEJSTVO NA IMUNI SISTEM
DEJSTVO KOD ANEMIJA
DEJSTVO NA NERVNI SISTEM
KARDIO VASKULARNO DEJSTVO
KLINIČKO DEJSTVO NA ORGANIZAM
DEJSTVO NA ŽIVOTNI VEK

POGLAVLJE IV
UPOTREBA MATIČNOG MLEČA
NAUČNA POTVRDA
Oralna primena
Injekciono davanje
Ispitivanja na životinjama
Ispitivanja na Ijudima
MEDICINA
HIRURGIJA
RADIOLOGIJA
INTERNA MEDICINA
PEDIJATRIJA
UROLOGLJA
VETERINARSKA MEDICINA
STOMATOLOGIJA
KOZMETOLOGIJA
UPOTREBA I MARKETING

POGLAVLJE V
PROCENA KVALITETA
STABILNOST I KVALITET
KONTROLA KVALITETA I MENADŽMENT
Testovi za standard kvaliteta
Kompozicija standarda
Test čistoće
Metode inspekcijskog nadzora
HRANLJIVO I PROFILAKTIČKO SREDSTVO

POGLAVLJE VI
INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE
METODE TERAPIJSKE PRIMENE
INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE
ASTMA I ANAFILAKSA INDUKOVANA MLEČOM
METODE TERAPIJSKE PRIMENE
Unutrašnja upotreba
Spoljašnja upotreba
Pravila primene matičnog mleča
Tipovi matičnog mleča

POGLAVLJE VII
PREPARATI
DOZIRANJE
PRESKRIPCIJE
PREPARATI MATIČNOG MLEČA
Nativni matični mleč
Tablete
Sirup matičnog mleča
Liofilizovani matični mleč
Biostimulator
DOZIRANJE MATIČNOG MLEČA
PRESKRIPCIJE
Kreme
Maske

POGLAVLJE VIII
PRIMENA MATIČNOG MLEČA
TERAPIJSKA PRIMENA MATIČNOG MLEČA
Nedostatak vitamina /Avitaminoza/
Slabost-gubitak snage /Adinimia/
Angina pektoris ritmija /Arythmia/
Arterioskleroza /Artheriosclerosis/
Arterioskleroza perifernih krvnih sudova
Izostanak menstruacije /Amenorrhoea/
Klimakterijum /Klimaks/
Polna nemoć /Impotencia/
Afrodizijačna moć
Malaksalost /Anentia/
Nedostatak apetita /Anorexia/
Opšta slabost /Asthenia/
Oštećenje miokarda /Myocarditis/
Bolesti srca i krvnih sudova
Srčana neuroza /Neurosis cordis/
Neuroza /Neurosis/
Generalizovana skleroza /Sclerosisi generalisata/
Sniženi krvni pritisak /Hypotonia/
Zaostalost u razvoju deteta /Hypotropgia/
Kijavica /Rinitis acuta et chronica/
Oboljenje gornjih respiratornih puteva
Bronhijalna astma
Nespecifična oboljenja pluća
Zapaljenje rožnjače /Keratitis/
Slabljenje vida /Astlienopatia/
Oboljenje zglobova /Arthrosis/
Deformišući osteoartritis /Osteoartritis defomans/
Oboljenje jetre /Hepatitis chronica/
Ciroza jetre /Cirrhrosis hepatitis/
Čir na dvanaestopalačnom crevu /Ulcus duodeni/
Cir na želudcu /Ulcus ventriculi/
Oboljenje štitine žlezde
Zamor
Jačanje organizma
Sportske akrivnosti

BIBLIOGRAFIJA

Uvod

Polako ali sigurno, matični mleč dobija zaslužno mesto starogrčke teorije o neraskidivoj povezanosti hrane i leka.

Odavno je čovek uočio korisne osobine pčela, odnosno njihovih proizvoda, kao i značaj prirodnog okruženja o čemu smo u prvoj knjizi našeg serijala « Apiterapija « opširnije pisali.

Apiterapija koja može biti definisana kao upotreba pčelinjih proizvoda, odnosno njihovih biološki aktivnih substanci u terapijske svrhe, ima značajnu prošlost zbog vekovne potvrde lekovitosti u kulturama mnogih naroda / Crane E. 1997. /

Apiterapija je postala veoma aktuelna u poslednjih desetak godina, pošto se sve više izučavaju fizička, hemijska i biološka svojstva pčelinjih proizvoda kao i tehnologija proizvodnje lekovitih preparata na njihovoj osnovi.

Kao i za mnoge prirodne proizvode, efikasnost pčelinjih proizvoda, dokazana je stalnim korišćenjem kroz vekove, a koji su ipak, favorizovani u poslednjem stoleću od strane mnogih zemalja, napretkom nauke i razvojem bio-medicinskih ustanova, koje se baziraju na upotrebi patentiranih pčelinjih proizvoda.

U celom svetu niču centri apiterapije. Tako u Rumuniji postoji Institut i poliklinika u kojoj se pomoću apiterapeutskih sredstava leče mnoga oboljenja.

U Južnoj Koreji više klinika se veoma ozbiljno bavi primenom i lečenjem pčelinjim otrovom, takođe u Kini, dok je u Francuskoj razvijena čak i kozmetička industrija koja isključivo koristi pčelinje proizvode za mnoge preparate.
I drugim zmljama npr. u Bugarskoj, Poljskoj, Italiji, Japanu niču centri za apiterapiju. Nažalost, apiterapija je u našoj zemlji još uvek u povoju i postoje samo pojedinačni pokušaji lečenja pčelinjim proizvodima.

Sistem kliničkih ispitivanja u cilju dokazivanja efikasnosti ovekovečio je upotrebu sintetičkih proizvoda na račun prirodnih. Ipak, 1 pored toga, danas postoji značajna literatura, o terapeutskim svojstvima pčelinjih proizvoda.

Apiterapija je značajno utemeljena u naučnom smislu u toku poslednje dekade. Pčelinnji proizvodi koji su korišćeni u apiterapiji svrstam su u tri kategorije: kao lek-hrana; hrana-lek; lekovi. U prvu kategoriju uključeni su med i polen, u drugu matični mleč, i u treću propolis i pčelinji otrov. Glavna terapijska upotreba, preporučena za svaki pčelinji proizvod, određena je svojstvima svakog od gore navedenih pčelinjih proizvoda, koju ordinirajući lekar može da primeni.

Pčelinji proizvodi,osim pčelinjeg otrova čije korišćenje zahteva striktno pridržavanje uputstva za upotrebu 1 obavezan medicinski nadzor, neizazivaju toksične efekte, niti sporedne nuz pojave (mada sa mlečom treba biti obazriv zbog alergijskih rekacija kod asmatičara), nemaju kontraindikacije, 1 nisu inkompatibilni sa drugim prepratima, pod uslovom da pacijent primenjuje doze koje su propisane.

Bitno je istaći da, pčelinji proizvodi koji su danas u upotrebi, a među koje, kako smo već naveli. ubrajamo; med, mleč, polen, propolis, vosak i pčelinji otrov, i pored veoma atraktivnog publiciteta, koji traje već decenijama, još uvek su nažalost bez dovoljno pouzdane i kompletne naučne potvrde. Zato, dalja istraživanja njihovog hemijskog sastava, treba da posluže kao osnova za sva naučna dostignuća, a buduće studije u tom pravcu, mogu biti samo doprinos da se pronikne u fundamentalne osnove bihemijskih reakcija njihovih komponenti.

Budućnost medicine je takva da će se lekovi-antibiotici verovatno menjati vrlo brzo, zbog naglog smanjivanja njihovog delotvornog efekta i komercijalnih razloga. Baza će zato biti na prirodnim proizvodima, na vitaminimastmulansima za imunitet 1 drugim bioaktivnim i ciljanim lekovima. Biće mnogo manje sedativa 1 raznih antibiotika. Biće to pravo lečenje: udar na uzrok, a ne na posledice. Medicina će se vratiti prirodnim sredstvima, odnosno njihovim prepratima čiji će efekat biti pre svega u tome da sakupljaju toksine iz organizma.

Pretopstavljamo da će biće tu mnogo otpora, jer će to neke discipline teško prihvatiti; posebno medicina, farmaceutska industrija skoro nikako. Međutim, ipak će se desiti i to na kraju, biće to svakako bum u lečenju opakih bolesti, naročito onih koje izaziva stres. Psihogene bolesti česta su pojava današjice, ali tome mora doći kraj, tim pre što to ne samo da dovodi u veliku zabludu pacijente, već istovremeno, moglo bi se slobodno reći, smanjuje odgovornost medicine do neviđenih razmera. Kaže se jednostavno, to je na nervnoj bazi i to je tako. Znači, treba menjati život ali postavlja se pitanje kako?

Tačno je da stres smanjuje imumtet i stvara sve uslove za razvoj patogenih mikroorganizama, ali umesto da se akcenat baci na to, krivica se svaljuje na žrtvu i njen stres.

Pčelinji proizvodi sigurno da predstavljaju mala remek dela prirode, jer pored toga što nam pružaju neophodne osnovne bioaktivne komponente i potrebnu enrgiju, služe još i kao hrana koja ima zaštitinu i preventivnu ulogu u održavanju zdravlja korisnika.

Zbog toga nije ni čudo što svi narodi sveta rado koriste i veruju u lekovita svojstva pčelinjih proizvoda, jer su om položili ispit pred vremenom. Ti proizvodi se odlikuju mnogobrojnim spcifičnostima i prednostima: imaju veoma složen, mnogo komponentan sadržaj sa idealno izbalansiranim sastojcima koji međusobnim sinergetskim dejstvom predstavljaju prave kcitalizatore i biostimulatore u Ijudskom organizmu. Zatim, dragoceni prirodni sastojci u pčelinjim proizvodima nalaze se u vidu koncentrata, što znači da se i sa volumenski malim količinama u organizam mogu uneti neophodne zaštitne i lekovite materije. Pored toga, pčelinji proizvodi su dostupni čoveku u svako doba godine a organizam ih uglavnom lako prihvata.

Pčelinji proizvodi, a posebno matični mleč, nemaju samo visoko hranljivu vrednost za organizam, oni su 1 mnogo više od toga, to je idealna namirnica, izuzetno kvalitetna hrana koja sadrži ono što je potrebno za rast, razvoj i normalno funkcionisanje organizma: belančevine, koje su galavni elenrenti, masti i ugljeni hidrati ( energetski elementi), vitamine, koji predstavljaju zaštitne supstance, ali i obilje veoma raznovrsnih i za čoveka važnih mineralnih komponenti.Om takođe, poseduju važne dermatološke efekte, a osim toga, utvrđeno je kliničkim studijama, da mogu, pored ostalog, neki od njih i da dovodu do redukcije holesterola, slično sintetskim lekovima / Lakin A. 1993. /

Postignuti rezultati u apiterapiji i njeno delovanje rnogu biti osnov za aktivnu višegodišnju primenu pčelinjih proizvoda a i potvrda za tačnost integralnih principa koji leže u strukturi ovog sektora aktivnosti.

Sva dosadašnja dostignuća pojedinih zemalja su delimično poznata na internacionalnom nivou, stoga smo mišljenja da treba rasvetliti niz mternacionalmh aspekata, pošto ni jedan sistem ne može da pruži sve informacije bez obilja podataka na svim poljima aktivnosti.

Naučnici mnogim argumentima tvrde da redovnom i pravilnom upotrebom pčelinjih proizvoda čovek potpomaže svom organizamu da se sam suprostavi mnogim oboljenjima.

Stručnom primenom raznih lekovitih sastojaka, koji su sadržani u pojedinim pčelinjim proizvodima, dokazano je i njihovo korisno dejstvo u prevenciji i lečenju mnogih bolesti.

U svojoj živoj laboratoriji pčele stvaraju proizvode koji poseduju gotovo čudesne osobine

Međutim, recimo na kraju da i pored svih napred iznetih činjenica, a uprkos postojanju mnogobrojne naučne literature, u najširim medicinskim krugovima još uvek postoji skepticizam prema efikasnosti apiterapije. Kao što je to slučaj sa drugim prirodnim proizvodima, taj skepticizam ima tendenciju da bude pomešan sa zabrinutošću oko mogućih neželjenih reakcija na te proizvode.

Ukoliko to može da bude neko stvarno opravdanje, nije ni iznenađujuće što se Vlade i Ministarstva pojedinih zemalja, posebno na Zapadu, veoma burno oglašavaju u smislu donošenja odgovarajućih zakonskih propisa kojima se striktno reguliše ova materija.

Bih bismo svi mi, veoma srećni i zadovoljni kada bi to poslužilo kao lep primer i našim Ministarstvima, da krenu u tom pravcu i više se pozabave ovom problematikom .

Priroda nas opominje

Građa čovečijeg organizma za razliku od neživih stvari, ne počiva na mehaničkim principima već se upravlja po višim zakonima − život je jedinstvo bioloških principa (zakona) i tajanstvenih snaga, najvećim delom nedokučivih ljudskom utnu. Ipak, ono što se pouzdano zna jeste, da kao i kod ostalih živih bića višeg reda, tako i kod ljudi svaki organizam predstavlja posebnu organsku celinu, sastavljenu od mnoštva delova.

Svaki organizam i svaki organ u pojedinačnom organizma ima svoju posebnu prirodu koju određuje: nasleđe, način života i rad organizma kao i upotreba pojedinih organa.

Na nastanak pojedinih bolesti nasleđe ima najbitniji uticaj. Već u plazmi semena sadržane su kako dobre tako i zle, odnosno pozitivne i negativne strane Ijudske prirode. Čovek može da dođe na svet sa najzdravijom podlogom, koja ga čini otpornim prema svim bolestima, a može da nasledi i slabiju prirodu, te će oboljevati mnogo pre i lakše.

Mehanički zakon « isti uzroci − jednake posledice ne može se primeniti na čovečiji organizam 1 život uopšte. Jednaki uzroci proizvode različite efekte kod raznih osoba.Dok izvestan štetan uticaj izaziva na jednom organizmu teške unutrašnje pormećaje, isti bolestan uticaj ostaje bez ikakvog dejstva na drugi organizam.

Znači, moglo bi se zaključiti da razne osobe i pojedini organi različito reaguju na istovetne patogene uticaje, tako da se jasna granica između pojedinih bolesti ne može povući, niti može postojati siguran lek ili metoda za sve osobe koje boluju od iste bolesti.

Konvencionalan postupak uspešnog lečenja sastoji se od: postavljanja tačne dijagnoze, svestranog ispitivanja bolesnog procesa, utvrđivanja opštih pojava i lokalnih promena na bolesnom organizmu. Ali, različito je principijelno stanovište klasične medicine i alternativne − medicine u oceni suštine i važnosti pojedinih pojava 1 promena, iz čega sledi — način lečenja bolesti koje se dijagnostikuju na osnovu tih pojava 1 promena. Mnogi kompleksni simptomi, 1 specijalne dijagnoze koje se temelje na njima, obično su samo lokalni izrazi opšteg organskog poremećaja, čije se žarište često nalazi na drugom mestu, a pravi uzrok leži u drugim činjenicama.

Zdravo biološko rasuđivanje ne prihvata duboko ukorenjeno mišljenje da su sve bolesti samo štetne pojave koje treba što pre suzbiti i na svaki način ukloniti. Za posmatrača i istraživača koji biološki misle dublje oboljenja su korisni teleološki simptomi u kojima vidimo mudro nastojanje prirode da najpre iz bolesnog organizma ukloni štetne produkte bolesti. Priroda nas opominje da smo bolesni, glavobolje, reumatizam, neuralgije, angine, prehlade, katari i dr. Nisu bolesti, nego simptomi bolesti.

Priroda nas svakodnevno upozorava, predstavljajući nam različite uloge, od kojih ne vidimo prostor, put lečenja kao ni scenu koju gledamo: ono što nas potresa to su simptomi bolesti, ono što ne razumemo to i ne vidimo − opomenu prirode, prigušenu scenu, način izlečenja.

Lekarski rad ne može da se ograniči na šablonsko suzbijanje tih pojava. Ovakva praksa ne zahvata bolesti u njihovom korenu. Takvim lečenjem se ne isceljuje bolesni organizam, već se uklanjuju samo pojedini simptomi.Organizam ostaje i dalje bolestan, a bolesti se pojavljaju sve češće i u sve težoj formi.Simptomatsko i specijalno lečenje opravdano je kada se utvrde siptomi koji momemntalno ugrožavaju život ili stoje na putu kauzalnom lečenju. U ostalim slučajevima, ako se ne zna pravi uzrok bolesti, simptomatsko lečenje škodi i sprečava prirodno isceljenje. U instiktivnoj težnji i zaslepljenosti da se što pre uklone abnormalne pojave, u praksi se primenjuju raznovrsne metode i mešovita sredstva, iako sve to proizvodi, ne retko, štetan efekat ka prvom cilju.

Upornost, dugotrajnost i komplikacije bolesti često su uzrokovane i stalnom težnjom za brzim suzbijanjem bolesnih pojava.

Mi ne možemo uvek da utvrdimo prave uzroke bolesti tehničkim sredstvima − zbog čega je suština mnogih bolesti ostala tajna. Ne poznavajući prave uzroke, izradili smo sisteme specijalnog-lokalnog lečenja, koji ne mogu da zadovolje ni biološki misaonog lekara, ni kritički duh današnjeg bolesnika.

Previđajući da uspešan ishod bolesti zavisi od solidne prirode bolesnikovog organizma i od niza higijenskih mera lekar kao i bolesnik, gleda u hemijskom preparatu, lekarskom receptu, injekciji, novom antibiotiku, dijagnostičkim sredstvimaisključivi lek za ozdravljenje. Navika simptomatskog lečenja bila je uzrok što su se u ovom veku pojavili najraznovrsniji, bezkrajni nizovi novih lekova na svim poljima kurativne medicine.Za skoro svaku bolest, ili bolesnu pojavu, organski 1 funkcionalni poremećaj, pronalazači, proizvođači, fabrikanti, ljudi iz marketinga − svi oni na platnoj listi farmaceutske industrije « uvaljivali» su lakovernom, i od zle bolesti lscrpljenom, reklamama pridobijenom, a sa preporukom medicinskog autoriteta − uverenom narodu, lekoviti zdravstveni prah, koji se neko vreme proba i hvali a kasnije proglašava neupotrebljivim, štetnim i opasnim.

Uglavnom se dešava da stari preparati budu potisnuti novim. Polipragmazija na terapeutskom planu, a na farmaceutskom naročito, uzela je tolike razmere da ni najkritičniji medicinski um ne može da se snađe u tom haosu. Medicina svog prvog službenika − lekara imenuje u Mesopotamji. Od tog vremena do danas, polazeći od nesigurne pretpostavke ubiranja i kombinovanja plodova lekova prirode, upozoravanja čudotvorne anatomije, do korišćenja znanja iz genetike, fizike, matematike, biologije itd., ona je umećem svoga esnafskog autoriteta, ogrommm vrtoglavim «napretkom» uspela da reši mnoge zdravstvene probleme: postigla je ogromne uspehe u higijeni, hirurgiji, genetici.i mnogim drugim granama medicine; usavršila je lokalnu dijagnostiku, kontuinirano proširila terapijske mogućnosti praktičnim znanjem; našla je leka za mnoge zarazne bolesti; izmislila je vakcinu i hemoterapiju, pejsmejker, proteze, veštačku oplodnju, produžila je život i još mnogo toga. Ali. za najopakije bolesti epohe: rak i sidu, izgleda da još uvek nema pravog leka. Naravno da postoje skupine talentovanih, vredmh, genijalnih i humanih naučnika 1 fondovi koji im omogućavaju rad, ali takav dugotrajan, ozbiljan, i svaki drugi napredak, svaka nova činjenica moraju se godinama proveravati, a bolest ima svoje zakone, svoje termine, i daleko je od toga da bude strpljiva. Do sada je jedini način da se leči rak u celom telu, bila upotreba lekova: međutim, ovde je reč o ćelijskim otrovima koji obično razaraju zdrave ćelije zajedno sa malignim i izazivaju širok spektar sporednih efekata, počevši od opadanja kose, do mučnine i razaranja belih krvnih zrnaca koja su potrebna organizmu za zaštitu od mfekcije.

Danas, uspešno se saniraju pojedini simptomi bolesti. Ali čitav establišment medicinskog uma, sijaset genijalnih 1 manje genijalnih mozgova, sekta Hipokratovih sledbenika, veliča svoj «liberalni» materijalistički ustav u kome su konstituisani mehanizmi života.

U tom profesionalno stvorenom ustavu sve je dozvoljeno, osim alternativne medicine.

«Lekarska profesija. izrodila se u mehanički zanat koji može da liferuje lepe i ne retko odlične stvari, ali što je najglavnije, ne može uvek da izleči 1 spreči bolesti» ( DrB. Baner ).

Lekar je izgubio prisnu vezu sa bolesnikom. Tehnički razvitak medicine, 1 posebno njena društvena upotreba, sve više pokazuju težnju nekih lekara da bolesnikovu ličnost redukuju na pasivno telo. Ono što bolesnik oseća ili misli, postaje do te mere suvišno da se može potpuno zanemariti. Sam fizički pregled bolesnika sve se više zamenjuje nizom tehnički bezličnih analiza. Pretežno iracionalne i nq30trebne laboratorijske pretrage, koje se obavljaju šablonski bez obzira na njihove posebne ciljeve. kao i nekontrolisana potrošnja medikamenata, koji leče sve bolesti, ( širokog spektra delovanja )…. posledica su zdravstvenog sistema koji je postao država u državi.

Medicina krsti različitim imenom mnoge bolesne pojave i kompletne simptoma koji postaju i razvijaju se na zajedničkoj osnovi. Taj postupak stvara zabunu i kod bolesnika i kod lekara. Nedostatak jedinstvenog gledišta na uzroke bolesti rezultira pomanjkanjem jedinstvenog stava i prema samim bolestima. Ali. nažalost, čovečiji um se ne zamišlja nad ovim čestim promenama, već iznova traži druge besmrtne metode i sigurnija sredstva: starim neuspesima pridodaje nove. A ništa ozbiljnije ne može da naškodi ugledu nauke i lekarskog staleža, kao strahovita složenost, različitost shvatanja i stalno menjanje metoda i lekova. Nesigurnost u shvatanju i lečenju bolesti čini opravdanom pojavu, da se bolestan svet sve više odvaja od konfuznih predstavnika medicinske nauke i pribegava alternativnoj medicini.

« Natura sanat-medicus curat» priroda isceljuje lekar leči » Odbrambene snage organizma, uslovljene prvenstveno zdravom konstitucijom, mogu da spreče i savladaju bolest. Lekarska delatnost sastoji se u tome da higijenskim merama pomogne zdravu bolesnikovu prirodu u njenom lekovitom nastojanju.

Mnogi naučnici, stručnjaci i praktičari, razočarani dosadašnjim iskustvom, a imajući na umu ovu biološku i empirijom utvrđenu činjenicu, počeli su da revidiraju osnovna medicinska shvatanja i da se opredeljuju za prirodan − biloški pravac u medicini, a mi im se ovim našim delom svim srcem pridružujemo i dajemo doprinos, primenom pčelinjih proizvoda među kojima je i matični mleč.

Savesna upotreba pojedinih pčelinjih proizvoda, jača funkcionalne i imune snage organizma i predstavlja moćno lekovito sredstvo za lečenje mnogih bolesti, delujući blagotvorno na mnoge organe i njihove funkcije stvarajući prirodne pogodnosti za ozdravljenje.