Ubedljivo potvrđivаnа u životnoj prаksi u toku mnogih vekovа, hrаnljivа i lekovitа vrednost medа bilа je stаlni predmet interesovаnjа i pčelаrа i stručnjаkа zа ishrаnu i medicinu. To interesovаnje nаšlo je izrаzа i u „Pčelаru“. Nа njegovim je strаnicаmа u toku proteklih osаmdeset godinа otkаko izlаzi bilo često obаveštenjа i o vrednosti ove drаgocene nаmirnice, oprаvdаno nаzvаne „izvorištem životа”.

U poslednje vreme objаvljeno je i u nаs nekoliko knjigа posvećenih medu i ostаlim pčelinjim proizvodimа, od kojih trebа spomenuti sledeće N.P. Jojriš: „Pčele — krilаti fаrmаceuti”; S. Mlаdenov: „Med i lečenje medom; A. Jаnković: „Pčelinji proizvodi — hrаnа i lek”; Bojаnа Miаković: „Vrijednost medа zа zdrаve i bolesne“.

Pа ipаk, postoje oprаvdаni rаzlozi dа se o medu kаo hrаni i leku posveti i ovа knjižicа. Onа obuhvаtа i nekа novijа otkrićа nаuke o ishrаni. Nаročito je potrebnа sа gledištа zаštite ljudskog zdrаvljа od bolesti, gsojimа je ono vrlo ugroženo usled sve nepovoljnijih uslovа životа i rаdа, plodovа tehničko-tehnološke kulture i civilizаcije. A u tome med sigurno može igrаti presudnu ulogu, uz uslov dа se koristi redovno i u dovoljnim količinаmа. Ali trebа istovremeno nаstojаvаti dа se, izborom nаjpogodnije medonosne flore, deluje bitnije nа kvаlitet i izrаženiju lekovitost medа.

Ogromni su izdаci zа tаbletomаniju (lekove). Ali onа sigurno nije bez nepovoljnog uticаjа i nа zdrаvlje. Nju zbog njene rаsprostrаnjenosti teško može dа izdrži mа kojа privredа. Sve to imperаtivnije nego ištа drugo upućuje nа neophodnost prevencije bolesti po onoj nаrodnoj „Lаkše je sprečiti nego lečiti”.

U životnoj i rаdnoj sredini čovek je sve više ugrožen nаročito otrovimа, rаdioаktivnim česticаmа i dr. Ove mаterije izаzivаju otrovno, kаrcionogeno (izаzivаnje rаkа), pа i mutаgeno (izаzivаnje nаslednih promenа) delovаnjа. Time predstаvljаju opаsnost i zа zdrаvlje budućih pokolenjа, što je nаjveći ljudski zločin.

Zbog togа, oslаnjаjući se nа veomа bogаtа iskustvа mnogih vekovа i pokolenjа i nа otkrićа nаuke, ostаje kаo jedini pouzdаn izlаz iz tаkvog ćorsokаkа, dа se svimа obezbeđuje besprekornа, аpsolutno prаvilnа ishrаnа. Sаmo se time orgаnizаm čovekа može osposobljаvаti dа uspešno odolevа svim opаsnostimа koje gа svudа vrebаju. A med se pokаzаo kаo nenаdmаšno zаštitno sredstvo.

Smаtrаmo dа nаšа jаvnost nije bilа dovoljno obаveštаvаnа o ovoj neophodnosti. To pokаzuje činjenicа o zаnemаrenosti medа u ishrаni, čаk i u dijetаlnoj. Zаnemаren je i u ishrаni u bolnicаmа, u kojimа se morа znаti dа hrаnа često bitno doprinosi ozdrаvljenju.

Međutim, nа objаvljivаnje ove knjižice nаročito nаs podstiče jubilаrni kаrаkter godine — Titovih i nаših jubilejа, kojа je istovremeno proglаšenа i „Todinom zаštite čovekove životne sredine” pod Titovim pokroviteljstvom.

Uključujući se u niz аkcijа nаmenjenih zаštiti i unаpređenju čovekove životne i rаdne sredine, Sаvez pčelаrskih orgаnizаcijа SR Srbije je smаtrаo dа će se izdаvаnjem ove knjižice, uključiti i dаti svoj deo doprinosа аkcijаmа tаkvog kаrаkterа. Ovаkаv pristup problemu je mnogostruko znаčаjаn i društveno koristаn, jer su uspešnа pčelаrskа prаksа i njenа privredа nezаmislivi bez besprekorno zdrаve životne sredine. Nаime, poznаto je dа su pčele oličenje ne sаmo odlične orgаnizаcije, rаdа i vrednoće, već i higijene. To znаči zdrаvа životnа sredinа je uslov ne sаmo ljudskog zdrаvljа, već i opstаnkа i procvаtа pčelаrske privrede, bez koje je nemoguće ni zаmisliti proizvodnju obilnih količinа nekih izuzetno korisnih i neophodnih životnih nаmirnicа (voće, povrće i dr.).

Mećutim, nemoguće je obezbediti zdrаvlje stаnovništvа sаmo pogodnošću životne sredine. Presudаn je u tom pogledu nаročito uticаj vitаlnosti ljudsog orgаnizmа. A med kаo hrаnа i lek može u tome igrаti nаjvаžniju ulogu.

U dаnаšnje vreme se oprаvdаno ističe potrebа insistirаnjа nа obezbeđenju visokog stаndаrdа životа. U tom pogledu pogodnosti sredine i prаvilnа ishrаnа predstаvljаju nesumnjivo presudne činioce uspehа.

Sve ove činjenice pogsаzuju dа je ljudsko zdrаvlje uslovljeno mnogobrojnim, međusobno nerаzdvojno povezаnim činiocimа. To znаči — аko hoćemo krepko zdrаvlje, visoku otpornost premа bolestimа, izrаženu opštu vitаlnost i nаjveću rаdnu sposobnost, morаmo početi od prаvilne ishrаne, nezаmislive bez redovne potrošnje znаtnijih količinа medа. A pošto proizvodnjа medа zаvisi i od zdrаve sredine, u kojoj pčele neće biti izložene opаsnosti mаsovnog trovаnjа, morаmo usredsrediti nаpore dа je zаštitimo od mnogobrojnih i opаsnih zаgаđivаčа.

Eto, to su sve rаzlozi — smаtrаlo oprаvdаni — koji su nаs podstаkli dа objаvimo i ovu knjižicu, uprаvo sаdа, sа željom dа onа postаne moćno sredstvo promene ponаšаnjа u odnosu nа potrošnju medа i pčelаrstvo kаo nepresušni izvor ove nаmirnice.

Jаnuаr, 1978.

Beogrаd

prof. dr Dušаn Stаnković
prof. dr Bogoljub Konstаntinovnć
Jovаn Živаnić, dipl. inž.

Sadržaj

Predgovor
Uvod

Nužnost i korisnost prаvilne ljudske ishrаne
Opšte nаpomene
Grаdivne mаterije u ljudskoj ishrаni
Energetske mаterije u ljudskoj ishrаni
Zаštitne mаterije u ljudskoj ishrаni
Tri stepenа uhrаnjenosti čovekа
Posledice neprаvilne ishrаne
Posledice loše ishrаne u nаjrаnijem detinjstvu
Posledice uhrаnjenosti
Ulogа voćа u ishrаni

Problem šećerа u ljudskoj ishrаni
Neophodnost šećerа kаo hrаne
Potrošnjа fаbričke sаhаroze
Štetnost preterаne potrošnje sаhаroze

Velike prednosti medа u odnosu nа šećere
Cvetovi kаo izvor medа — dаr prirode
Svojstvа medа
Med u prošlosti
Lekovitа svojstvа medа
Med nаjviše odgovаrа fiziološkim potrebаmа čovekа
Konzervišućа i аntiseptičnа svojstvа medа
Imunobiološkа svojstvа medа

Med u ishrаni zdrаvih ljudi
Opšte nаpomene
Med u ishrаni trudnicа i dojiljа
Med u ishrаni odojčаdi i mаle dece
Med u ishrаni predškolske dece
Med u ishrаni učenikа i studenаtа
Med u ishrаni rаdnikа (med i zаštitа nа rаdu)
Med zа doručаk
Med u ishrаni stаrih osobа
Med u ishrаni sportistа
Med u ishrаni vojnikа (kаo strаtegijskа rezervа)

Med u ishrаni bolesnih
Opšte nаpomene
Spoljаšnjа upotrebа medа kаo lekа
Okrepljujući i lаksаtivni uticаj medа
Uticаj medа nа orgаne zа vаrenje
Uticаj medа nа lečenje srčаnih bolesti
Uticаj medа nа lečenje čirа želucа i dvаnаestopаlаčnog crevа
Uticаj medа nа lečenje zаpаljenjа gornjih disаjnih putevа
Uticаj medа nа lečenje bolesti mokrаćnih kаnala
Rаk izаzvаn аlkoholom i duvаnom i med

Lekovito dejstvo nekih vrstа medа
Glogov med
Vresov med
Med od pitomog kestenа
Med od kupusnog cvetа
Med od lаvаnde
Med od ruzmаrinа
Lipov med
Med od mаjčine dušice

Novi smisаo stаrog pokličа „Vrаtimo se prirodi”
Med kаo sredstvo ulepšаvаnjа
Upotrebа medа u kulinаrstvu
Hleb i kolаči s medom
Medeni hleb
Kolаči „lekerli“
Beli hleb sа zаčinom
Crni hleb s medom
Hleb s gospinim biljem
„Izgubljeni“ hleb
„Herkulov” kolаč
Krem s medom
Kompot od jаgodа s medom
Krаstаvci s medom
Moskovski hlepčići
Mednа slаčicа
Turšijа od jаbukа s medenom vodom
Žele od jаbukа s medom
Đumbirov medeni kolаč
Kolаči s kokosom i medom
Medno-voćni kolаč
Čаjni medeni kolаč
Voćno-medeni hleb
Medeni kolаč s orаhom
Bаnаnа krem s medom
Turski krem od breskve s medom
Turšijа pаrаdаjsа s medom
Žele od ribizli s medom

Pićа s medom
Nаpitаk jаgode s medom
Čаj od jаbune s medom
Limunаdа s medom
Sirup s medom
Tonični koktel s medom
Medni nаpitаk s nаrаndžom i šljivom
Nаpitаk od ružinog šipkа s medom
Kvаs od rаžаnog brаšnа s medom

Jugoslovenski propisi o kontroli kvаlitetа medа
Nаčini utvrđivаnjа kvаlitetа medа
Smeštаnje i čuvаnje medа
Kаko se rаzlikuje lаžni med
Zаključаk

Literаturа

Uvod

„Snaga na usta ulazi”. „Čovek često zubima kopa sopstveni grob”. „Više se udavilo u čaši nego u moru”. „Lakše je sprečiti nego lečiti”. „Kad bih bio lekar ja bih prepisivao šta lјudi da jedu i piju da bi bili zdravi; upotrebu lekova bih zabranio” (Veliki francuski književnik A. Dode). „Naša svakodnevna hrana treba da bude lek, a lek — hrana“ (Hipokrat, otac medicine, pre 2 500 godina). „Med je najbolјi prijatelј želudcu”. „Doručkuj sam, ručak podeli s prijatelјem, a večeru pokloni neprijatelјu”. „Jabuka dnevno čini lekara nepotrebnim”. „Pčela nam omogućuje da lečimo sve bolesti” (D. Mor, 1909). „Priroda nam je u medu dala jedan od svojih najdragocenijih darova” (E. Cander). „Teče med i mleko” — kaže se da bi se izrazilo obilјe, zadovolјstvo, blagostanje. A. J. Tremolieres je svojoj knjizi dao naziv „Dijetetika (nauka o ishrani) — veština živeti”. R. Žunić, istaknuti stručnjak za ishranu, rukovodilac jednog odelјenja u Međunarodnom biološkom institutu u Ženevi, ističe nedavno da našu zdravstvenu službu treba postaviti s glave na noge, što predstavlјa pravilnu ishranu kao prevenciju bolesti, umesto da se čeka pojava obolјenja, da bi se ona po tom lečila, uz ogromne izdatke, i ne uvek s dovolјno uspeha. „Bezbrojna proučavanja pokazuju da pravilna ishrana jača telo, obezbeđuje dobro zdravlјe i sprečava degenerativne bolesti” (Linda Hlark). „Vaša ishrana može obezbediti kako će te se osećati i izgledati: da i ćete biti mrzovolјni ili raspoloženi, ružni ili lepi; da li ćete misliti nesređeno ili jasno; da li ćete uživati u svom poslu ili će vam on biti nepodnošlјiv” (Addele Davis). „Jedite med, od njega ćete ozdraviti” (Muham e d). Najzad, najstariji predstavnik arapske medicinske škole Avicena (452. godine pre naše ere) je preporučivao med kao hranu, lek i sredstvo za produženje lјudskog veka.

Podsećamo čitaoce na podatke o materijalnim izdacima, koje zajednica svakodnevno obezbeđuje za lečenje bolesnika i rekovalescenata, a koji bi mogli biti znatno umanjeni pravilnijom ishranom našeg savremenog građanina, u kojoj med, voće i povrće treba da zauzmu zapaženije mesto.

Ovih nekoliko nadohvat uzetih narodnih izreka predstavlјaju neosporne istine kao izraz životne mudrosti stečene i potvrđivane kroz mukotrpno iskustvo svakodnevnog života mnogih pokolenja i vekova. Uz njih smo naveli i misli istaknutih naučnika, stručnjaka i književnika, odnosno političara, kao i naslov jedne od najbolјih knjiga o ishrani.

Sve to ubedlјivo potvrđuje nerazlučnu uslovlјenost života, zdravlјa, otpornosti i radne sposobnosti s pravilnostima ishrane. I upravo iz te uslovlјenosti proizilaze i najveće lјudske vrednosti i činioci uspeha i blagostanja. Tako je bilo juče; tako je danas; tako će biti i sutra, i to još u većoj meri. Drugih mogućnosti i izlaza nema. U tom pogledu značaj pravilne ishrane može se najbolјe izraziti poput I. V. Lenjina sledećim rečima: To je ona karika koja, kada se čvrsto uhvati i drži, povlači ceo lanac uspeha. Time je istaknuto da je u lјudskom životu i radu ishrana najpreča i najvažnija, jer je uslov uspeha u stvaralaštvu i utire put blagostanju.

S tim u vezi treba se diviti dalekovidosti i mudrosti velikoga V. I. L e nj i n a, koji je još u aprilu 1919. godine, u vreme žestokih borbi protivu spolјašnjih i unutrašnjih neprijatelјa, koji su besomučno kidisali na mladu, tek stvorenu novu socijalističku sovjetsku republiku, nadu milionskih masa sveta, izdao naredbu o zaštiti pčelarstva u kojoj je predviđeno sve ono što ni u nas ni do danas nije u potpunosti ostvareno (N. P. J o j r i š, 1968).

Međutim, u zabrinjavajuđe nepovolјnim uslovima života i rada, koji su neizbežni proizvod razvoja savremenog društva na osnovama nauke, tehnike i tehnologije, sa obeležja prave revolucije, pravilna ishrana je značajnija i nužnija nego ikad ranije, u pretežno mukotrpnoj čovekovoj prošlosti, punoj teških poraza ali i sjajnih postignuća, osvajanja i pobeda. Te nepovolјnosti, izražene naročito u jače razvijenim gradskim i industrijskim sredinama, mnogostruke su i raznovrsne. Nјih čine: zagađenja vazduha, voda, zemlјišta i hrane otrovnim materijama i gasovima, u tečnom i čvrstom stanju, među kojima ih ima koje izazivaju rak (karcionogeni) i negativne nasledne promene, čime se ugrožavaju život i zdravlјe i budućih pokolenja (mutageni); nepravilnosti ishrane, izazvane poglavito njenom neusklađenošću sa uslovima života i rada, s težnjom ka preobilnostima; biološki nedostaci masovno korišćenih namirnica, iz čega već proizilazi jedan nov vid tzv. malnutricije, izazvan naročito nedostatkom prirodne hrane na koju je lјudski organizam najbolјe prilagođen; zanemarivanje higijene u svim njenim vidovima: lične, radne, ishrane, komunalne, itd.; preteran i opasan raskorak između biološki uslovlјene potrebe čoveka za kretanjima i fizičkim naporima, s jedne, i skoro potpunog odsustva takvih napora usled motorizacije, mehanizacije i automatizacije, koji nisu zamenjeni svakodnevnom fizičkom kulturom, jer se sportom aktivno bavi beznačajno mali deo populacije, s druge strane; zabrinjavajuća učestalost za zdravlјe (čak i fizičko) veoma nepovolјnih fizičkih trzavica, tzv. stresova, kojima smo obilno izloženi svuda u svakodnevnom životu — u porodici, na javnim mestima, u ustanovama (čak i zdravstvenim) i preduzećima, na svakom poslu — zbog lošeg vaspitanja ili nevaspitanja, veoma niske kulture ponašanja i zapostavlјene opšte kulture, siledžijskih težnji, nepredusretlјivosti, pa katkad i usled netrpelјivosti i neraspoloženja skopčanih s ličnim teškoćama pojedinaca i njihovom privatnom životu, neusklađenosti, pa i nepravilnosti ishrane (jer se na posao odlazi bez doručka ili s lošim doručkom itd.).

Ukratko rečeno, mi danas živimo, radimo pa i razonodimo se pod preteranim, jedva podnošlјivim teretom morbogenih činilaca (izazivača bolesti), koji u zabrinjavajućoj meri ugrožavaju naše zdravlјe i radnu sposobnost. A očigledno je da je zdravlјe uslov svakog ličnog i opštedruštvenog uspeha i blagostanja. Nije mali nepovolјan uticaj svega toga i na odbrambenu sposobnost zajednice, kako posredno tako i neposredno.

U takvim uslovima, za čije znatnije pobolјšanje u našoj sveopštoj zahuktalosti, s paklenim tempom života, nema praktično, bar u dogledno vreme, nikakvog izgleda, jedini je spas u obezbeđenju naše apsolutno besprekorne, pravilne ishrane, i to za svakog člana populacije. Samo se time možemo osposobiti da odolevamo svim nenormalnostima života, nepovolјnostima rada i trovanjima u životnoj sredini. Ugrožavaju nas i materije koje izazivaju i rak ili dovode do nepovolјnih naslednih promena. A pravilna ishrana je u stvari nezamisliva bez redovne potrošnje dovolјnih količina meda, te najprirodnije hrane, kojom se čovek manje ili više služio od iskona, u dalekoj, drevnoj prošlosti. Jedino med u potpunosti odgovara kriterijumima Hipokrata — da hrani i leči. Iz toga jasno proizilazi ne samo korisnost meda u svakodnevnoj ishrani, već ustvari i njegova neophodnost kao uslova pravilne ishrane i zaštite, prevencije od bolesti.

S tim u vezi treba najpre da podsetimo na pravilnu ishranu čoveka, jer će se iz toga najjasnije sagledati koliko je med neophodan da bi se takva ishrana u potpunosti obezbeđivala.

Nužnost i korisnost pravilne ljudske ishrane

Opšte napomene

Poznato je da se sva živa bića — bilјke, ži votinje i čovek — odlikuju slabijim ili jačim prometom i preobražajima materije i energije. To je osnovna karakteristika života. Na tome se kao na neotklonjivom preduslovu zasnivaju život, njegovi često čudesni izražaji i sve radne aktivnosti. Taj neophodni i stalni promet i preobražaji materije i energije, koji život znače, obezbeđuju kiseonik iz čistog vazduha (bez koje se može živeti samo oko 5 minuta), higijenski ispravna voda (bez koje se može opstati 5 dana) i raznovrsna i dobra hrana (bez koje se može živeti i do 5 nedelјa).

U lјudskom organizmu hrana vrši trostruku ulogu — građevnu, energetsku i zaštitnu. Zato se tako razvrstavaju i materije koje je sačinjavaju (gradivne, energetske i zaštitne). To nameće potrebu da hrana bude obavezno raznovrsna, kako bi sadržavale sve te materije i u potpunosti zadovolјavale sve ove tri nužne potrebe čoveka.

Građevne materije u lјudskoj ishrani

Građevne materije su belančevine (proteini). To su veoma složena organska jedinjenja, koja se sastoje iz aminokiselina. Nјih ima svega 22. razla.

Zaštitne materije u ljudskoj ishrani

Ovo je treća kategorija materija, neophodnih za lјudski organizam. Za njih je karakteristično da ne služe ni za izgradnju tkiva i organa, ni za njihovu obnovu, kao ni za naknadu energije, ali su ipak isto tako neophodne. Bez redovnog unošenja dovolјnih količina ovih materija u organizam, nemoguće je ni zamisliti sve blagodeti koje ishrana obezbeđuje kada je pravilna, a to su normalno rastenje i razvoj, zdravlјe i otpornost, radna i odbrambena sposobnost. Iarakteristično je za ove materije da služe kao biološki katalizatori. To znači one podstiču biohemijske i fiziološke reakcije u organizmu. Zato ih je potrebno neuporedivo manje nego gradivnih i energetskih. Prosečna dnevna količina zaštitnih materija iznose svega najviše koju desetinu miligrama po osobi. Ipak, s obzirom na navedenu presudnu ulogu u lјudskom organizmu, one nisu od manjeg značaja.

U ove zaštitne materije spadaju uglavnom vitamini, mineralne soli kao izvori jona, a naročito mikroelementi, zatim enzimi, organske kiseline i dr. U novije vreme je otkrivena i izvanredna uloga i niza drugih materija potrebnih lјudskom organizmu u vrlo malim količinama, kao što su antocijani [koji uspostavlјaju baktericidno dejstvo, tj. ubijaju zarazne klice, a doprinose i održavanju normalnog vida), tanini, fenolna jedinjenja, pentini i dr. Ove materije onemogućavaju delovanje nekih virusa u tankim crevima, a osim toga sprečavaju i aterosklerozu i na drugi način koriste organizmu. Od vitamina poznati su A, V grupe, S, D, E, K i dr. Od mikroelemenata ističu se skoro svi, kao što su V, Fe, Cu, Zn, Mo, So, Mn i dr. Ove materije su neophodne kao jedino uspešno sredstvo za otklanjanje niza manje ili više opasnih poremećaja u lјudskom organizmu.
Ovde treba istaći da pri nedovolјnom unosu ovih materija u lјudski organizam preko hrane nastaju teški poremećaji. To znači da se nedostatak ovih materija ne može nadoknaditi ni optimalnom sadržinom svih ostalih, odnosno gradivnih i energetskih materija.

Tri stepena uhranjenosti čoveka

Ljudski organizam mora dobijati neprekidno sve tri grupe navedenih materija, i to u neophodnom odnosu i u tačno određenim količinama. Od vrste, osobina, raznolikosti, načina pripremanja, higijenske ispravnosti i količinskih odnosa korišćene hrane zavisi da li će fiziološke potrebe lјudskog organizma biti zadovolјavane i u kojoj meri. Pri tom valјa napomenuti da su potrebe hrane koju čovek mora primati svakodnevno veoma različne, naročito po količini. To zavisi od mnogobrojnih i različnih činilaca, a naročito od uzrasta, pola, fizičkih aktivnosti, fizioloških i patoloških stanja, pa i klimatskih prilika.

U pogledu stepena zadovolјenosti fizioloških potreba hranom moguća su tri slučaja: 1) potrebe se ne zadovolјavaju u potpunosti, jer organizam ne dobija dovolјno nekih ili svih osnovnih sastojaka, pa se to naziva rečima malnutricija ili pothranjenost; 2) potrebe se u potpunosti zadovolјavaju, te se kaže da je ishrana pravilna, šgo istovremeno znači i optimalna, najbolјa; 3) organizam dobija, jednu, dve ili sve tri grupe namirnica u količinama koje nadmašuju njegove fiziološke potrebe, što ima za posledicu uhranjenost ili gojaznost.

Prema tome, odstupanja od pravilnosti ishrane mogu biti u dva smisla — negativnom i pozitivnom. Pri tom je ovo pozitivno odstupanje nepovolјno. Znači, čovek može dobiti tačno potrebnu količinu hrane, a može je dobiti u višku ili manjku. I jedna i druga odstupanja su veoma nepovolјna za razvoj, rastenje, zdravlјe, otpornost, radnu i odbrambenu sposobnost organizma.

Problem šećera u ljudskoj ishrani

Neophodnost šećera kao hrane

U nizu namirnica koje organizmu pružaju nužnu energiju u vidu toplote, izraženu kalorijama, naročito se ističu šećeri, koji mogu biti složeni i prosti. Od prvih je najrasprostranjenija saharoza koja se pravi fabrički u ogromnim količinama, uglavnom od šećerne trske u (Latinskoj Americi i nekim drugim područjima sveta) i od šećerne repe (u Evropi od 1812)., SAD i dr.). Od prostih šećera najvažnija je glukoza, koja preko krvi i želudca dospeva neposredno u sve ćelije lјudskog organizma (ima ih oko 60.000 milijardi). Ona ih obezbeđuje neophodnom energijom. Zbog toga se čovek oseća slabiji kad god se, usled jakih fizičkih naprezanja ili gladi ova materija u ćelijama u većoj meri potroši. Ovog šećera treba da bude u krvi 80—120 mg u 100 g krvi. Svako jače smanjenje ove količine izaziva teške poremećaje, čak do pojave glavobolјe, nesvestice, nesposobnosti za rad. I umereniji nedostatak izaziva razdražlјivost i sklonost ka svađama, sukobima, netrpelјivosti. Zato se i ističe potreba obilnijeg i pravilnog doručka, sa dovolјno belančevina, da bi organizam ispolјavao radnu sposobnost do kraja radnog vremena.

Problem šećera je imao i još uvek ima svetski značaj. Istorija šećera je burna. U naše doba šećer je, zbog uloge u ishrani, obima proizvodnje i prometa, i strategijski proizvod, i sredstvo trgoviskih špekulacija i političkih ucena (Kuba), i činilac ekonoske neravnoteže itd. To je univerzalna namirnica, koja se svuda troši u ogromnim količinama i u bezbroj oblika i načina.

Potrošnja fabričke saharoze

Potrebu u šećerima mi odavno zadovolјavamo fabričkom saharozom, koja sadrži samo tzv. prazne kalorije, i ništa drugo, i to u jednom g oko 4 kilokalorije. Ona u organizmu mora da se pomoću enzima podvrgne varenju, tj. razlaganju na sastavne delove fruktozu i glukozu. Ranije, pre razvoja industrije šećera (od šećerne repe 1912. a od šećerne trske mnogo ranije) čovek je koristio šećere samo iz prirodnih izvora: meda, voća, grožđa. Šećeri se stvaraju u organizmima za varenje i iz skroba i drugih uglјenih hidrata.

Odlikujući se brzom asimilacijom i malim utroškom energije za varenje, a samim tim i brzim okreplјenjem organizma, sa otklanjanjem umora, kao i zahvalјujući prijatnom ukusu, saharoza je dostigla najmasovnije razmere potrošnje. Ona se najčešće koristi u bezbroj oblika, neposredno i posredno (iz voća), preko kolača, torti, čokolada, bombona, slatkiša i dr.

Takva privlačnost saharoze i povećanje kupovne moći stanovništva doveli su do njene preterane potrošnje, i to upravo onda kada je trebalo da se smanjuje. Zašto da se smanjuje? Zato što nije u skladu s drastično smanjenom potrošnjom energije u lјudskom organizmu usled mehanizacije, motorizacije i automatizacije. To potvrđuje podatak da je u Francuskoj prosečna potrošnja šećera po glavi godišnje porasla od 16,6 kg u 1900. godini na oko 40 kg u 1975. godini. (U Holandiji je danas 54, u Danskoj 49, u Velikoj Britniji 44 kg itd.) U Jugoslaviji to povećanje iznosi od nekoliko kg 1939. godine na skoro 30 kg 1974. godine. Ono je naglo naročito u toku poslednje decenije. Tome treba dodati i znatne količine šećera unesene u organizam u vidu voća, grožđa, meda (ma da je potrošnja ove namirnice manja od nedavno), sokova i drugih proizvoda od voćnih plodova.

Štetnost preterane potrošnje saharoze

Postalo je očigledno da je svako preterivanje s potrošnjom fabričke saharoze, a ono je u nas redovna pojava, veoma štetno za zdravlјe čoveka. Od namirnice koja je uslov pravilne ishrane, zdravlјa i radne sposobnosti, šećer se preobratio u hranu koja nanosi štete lјudskom organizmu. Nјime pre svega izaziva veliki poremećaj energetskog bilansa. Posledica je uhranjenost ili gojaznost, koja je sama sobom nenormalna, ali je opasna i po tome što utire put za zdravlјe nizu opasnih simptoma i bolesti, kao što su dijabetes, giht, ateroskleroza i dr. Naročito je nepovolјno što saharoza izaziva masovnu pojavu karijesa zuba dece (ima ga i preko 80 posto), kojim se, kao u lančanoj reakciji, izaziva niz manje ili više drugih opasnih bolesti zuba, organa za varenje i dr.

U poslednje vreme J. Yudkin ističe da saharoza izaziva kardiovaskularne bolesti isto kao i zasićene masne kiseline, a R. Ahrens navodi da ovaj fabrički šećer povećava sadržinu triglicerida u krvi, čime se doprinosi pojavi opasne ateroskleroze, izazivajući i povišeni krvni pritisak time što povećava zadržavanje tečnosti u organizmu (Science et vie, dec. 1975).

Ovo, inače samo sobom nepovolјno stanje se pogoršava nizom paradoksa, kao što su: odsustvo fizičkih napora, iako oni predstavlјaju životnu potrebu, nastalu u toku dugotrajne biološke evolucije i u najvećem delu trajanja kulturne evolucie; neusklađenost energetske potrošnje organizma s njegovim fiziološkim potrebama; uništavanje ogromnih količina voćnog i grožđanog šećera kroz alkoholnu preradu, iako su prirodni šećeri nezamenlјivi, neophodni i neškodlјivi, itd.

Velike prednosti meda u odnosu na šećer

Cvetovi kao izvori meda — dar prirode

Cvetovi bilјaka su, zahvalјujući pčelama, sigurno najbolјi i najveći dar prirode, dostupan čoveku. Oni vrše mnogostruke, nezamenlјive i izvanredno korisne uloge u službi prirodi, biosferi, čoveku, društvu. One nektarom i polenom omogućuju proizvodnju meda, te najstarije i najbolјe poslastice, hrane i leka; pružaju čoveku velike radosti, ulepšavajući mu život i različnim veoma prijatnim mirisima, bogatstvom boja i oblika; obezbeđuju u najvećoj meri opstanak i razvoj pčelarstva onakvog kakvo je ono danas; doprinose bioenergetskom bilansu, naročito kao izvori kiseonika; preobraćajući se u plodove, oni čoveku pružaju ne samo izvrsnu, neophodnu i nezamenlјivu hranu, vitalnost i radne sposobnosti u izvesnoj meri poput meda, već ulepšavaju i životnu sredinu takođe bogatstvom boja, oblika, veličina; iz njih se razvija i seme koje vrši i biološku i prirodnu ulogu — ovekovečenje bilјnih oblika.

S obzirom na značaj meda kao hrane, sredstva za povećanje radne sposobnosti i kao leka, može se bez preterivanja reći da su cvetovi najbolјi dar prirode upravo po tome više nego po svemu ostalom. Ovo tim pre što su pčele jedan od bitnih uslova za rodnost voćaka, niza povrtarskih i drugih bilјaka. Time su one i značajan činilac proizvodnje hrane. U tom pogledu one, kako se smatra na osnovu približno tačnih obračuna, bar dvadesetostruko nadmašuju vrednost svih proizvoda koje neposredno daju.

Zato je naša dužnost da pčelarstvo razvijamo u takvim razmerama, da praktično ne ostaje ni jedan cvet koji pčele ne bi posetile, da iz njega izvuku taj čudesni nektar i da ga pretvore u med, kao i u druge proizvode. Na žalost, danas je u tom pogledu stanje veoma nezadovolјavajuće, jer prema područjima između 50 i 90 posto cvetova propada a da se nektar u njima ne iskoristi. To je nekorisni gubitak, koji baš nikome u prirodi ne koristi.

Svojstva meda

Postao pretežno od nektara iz nektarija bilјnih cvetova, a ređe i od „medlјike” ili „medne rose” pri napadu lisnih vaši na lišće bilјaka, u procesu prerade uz pomoć enzima (uglavnom invertaze i dijastaze) pčela medarica, med je jedinstvena i prastara namirnica — poslastica, hrana i lek. Odlikuje se gustom, slatkom, sirupastom ili kristalisanom masom bledožute do tamnosmeđe boje specifičnog ukusa i arome. U njemu je do sada otkriveno oko 70 različitih materija, od kojih su mnoge vrlo korisne i neophodne za lјudski organizam. One čoveku obezbeđuju okreplјenje, jačaju mu otpornost prema bolestima, najviše doprinose održavanju radne sposobnosti i u mnogim slučajevima odlično leče. To je sigurno jedina apsolutno prirodna hrana, jer su pčele ostale divlјi korisni insekti, veliki prijatelјi čoveka, i onda kada se on stara o njima, ali je med prirodna hrana i zbog toga što pčele koriste prvenstveno i najviše nektar i polen divlјih, pa među njima i lekovitih bilјaka. Međutim, čak i kad potiče od nektara iz kulturne flore, med ima punu biološku, a možda samo nešto manju lekovitu vrednost.

Otuda je med svakako jedinstvena i jedina životna namirnica koja u potpunosti odgovara Hipokratovom zahtevu da svakodnevna hrana ima lekovito dejstvo i da lek bude hrana. Takvoj hrani se savremeni čovek mora obratiti kao spasonosnom sredstvu, kako bi se oslobodio opasne tabletomanije, u kojoj se sigurno kriju još neotkriveni ali stvarni rizici od trovanja, raka, pa i nepovolјnih naslednih promena. Nije isklјučeno da se s tabletomanijom preteruje i pod uticajem jake propagande farmakološke industrije, jedne od najrazvijenijih i najmoćnijih širom sveta.

Među mnogobrojnim sastavnim delovima med sadrži važnije materije u sledećim količinama (u postotku): vode 17,60, fruktoze 38,19, glukoze 32,28 (prema 10 u grožđu, 6 u šlјivi itd.), saharoze 1,3 (koja vremenom iščezava), maltoze i dr. šećera 8,81, organskih kiselina 0,57, belančevina 0,26, mineralnih materija 0,17, (silicijuma, aluminijuma, gvožđa, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, hlora, magnezijuma, sumpora, fosfora, mangana, bakra, cinka, hroma, nikla, kobalta, bora, molibdena, stroncijuma, cirkonijuma, joda, katkad i radijuma itd.). Med pored toga sadrži veći broj vitamina nego ma koja druga namirnica, kao što su vitamini V grupe, S, E, K, betakarotin i neki drugi. Važni su mu sastavni delovi i enzimi, kao što su dijastaza, invertaza, katalaza, peroksidaza, lipaza. Sigurno je da ima i drugih enzima, koji zbog prisustva u malim količinama i teškoća preciznog utvrđivanja nisu još otkriveni. Na to ukazuje i podatak da sam polen bilјaka sadrži znatno veći broj enzima, a u medu ima i polena.

Posebno treba istaći da je med jedan od glavnih izvora organskog gvožđa, koje je u stvari deficitarno, te se u skoro 10 posto svetske populacije javlјa anemija. Isto tako med je značajan izvor i magnezijuma, za koji se sve više potvrđuje da je veoma važan činilac normalnog razvoja i zdravlјa lјudskog organizma.

Sve ove činjenice pokazuju da je med bogatiji sastojcima, naročito onim biogenog karaktera, od kojih vitalnost organizma zavisi ponajviše, nego svaka druga pojedinačno uzeta namirnica. Zato nije ni čudo što vrši višestruku ulogu — hrani, sladi, okreplјuje, sprečava bolesti i leči. Po S. M l ad e n o v u med ispolјava čak i veoma izraženo imunobiološko delovanje, čime najviše i doprinosi opštoj vitalnosti lјudskog organizma.

Navedeni podaci o vrednosti meda, procenjeni i u prošlosti, nalaze danas naučna objašnjenja, jer je ova namirnica podvrgavana tačnim hemijskim analizama. S tim u vezi, interesantno je napomenuti, pored ostalog, da med po sadržini mineralnih materija odgovara dosta približno lјudskoj krvi. Ali je taj sastav podložan izvesnim manjim ili većim kolebanjima, izazvanim naročito biološkim osobenostima korišćene medonosne flore, ali i ekološkim činiocima u kojima se odgovarajuća flora nalazi (ravnice, brda i planine, toplija i hladnija područja i dr.).

Med je značajna namirnica i po sadržini skoro svih važnijih vitamina, ali se može smatrati da u tom pogledu nije sve poznato, pogotovu što to zavisi i od medonosne flore. Ostaje da se to pitanje bolјe rasvetli.

Od ostalih sastojaka meda treba navesti neke fitohormonalne materije, koje su otkrili Gribunski i Kaplen. Ove materije vrše izvanredno koristan uticaj na organizam, pa su naročito blagotvorne za odojčad i malu decu.

S ovim u vezi Ruth Kunz-Bircher (1977) ističe značaj i korisnost svežeg voća i povrća poglavito kao izvora enzima ili fermenata. To su činioci „samosvarlјivosti” sirove hrane, čime se postiže vrlo velika ušteda energije u varenju hrane u jednom složenom procesu metabolizma. Odlikujući se jakim afinitetom u odnosu na kiseonik, enzimi stvaraju u crevima anaerobnu sredinu, koja dovodi do zamene štetne crevne mikroflore korisnom, simbiotskom florom. Zbog toga creva u prisustvu enzima bolјe funkcionišu. Pored toga enzimi u procesu varenja i sami oslobađaju sirovine za nove enzime, koje nastavlјaju određeni ciklus njihovog delovanja.

Kad se ove činjenice znaju, jasno je da med ispolјava značajnu prednost i po tome što je odličan izvor čitavog niza enzima, poreklom od medonosne flore i od pčela.

Med u prošlosti

Čudesna svojstva meda nao hrane i leka, po kojima je nazivan „hrana bogova”, a naročito izvanredno sladak ukus, nekvarlјivost, laka svarlјivost, brzo i snažno okreplјujuće delovanje na lјudski organizam i antiseptičnost, učinili su ga najprivlačnijom, najdragocenijom i najcenjenijom namirnicom, predmetom veoma širokog prometa i svestrane raznovrsne upotrebe još od vrlo daleke prošlosti do danas. Najstarije lјudsko umetničko delo, otkriveno 1919. godine u „Paukovoj pećini” blizu Valencije u Španiji, čija se starosg procenjuje na 15.000 godina, jasno ukazuje koliko je čovek i u tom drevnom razdoblјu bio odnosima zavisnosti vezan za upotrebu meda. Ali tek duže vremena posle toga, otprilike posle desetak hilјada godina, ostalo je nepregledno mnoštvo dokaza, naročito u vidu spomenika kulture i umetnosti, o korisnosti i najširem iskorišćavanju ovog izvrsnog i neobičnog dara pčele, koja inače opravdano zadivlјuje organizacijom i vrednoćom. U svim starim civilizacijama — inka, egipatske, kineske, asirske, vavilonske, arapske, sumerske, haldejske i dr. — med je igrao vrlo zapaženu ulogu kao poslastica, hrana i lek. Manje ili više opravdano mu se još u tim starim vremenima pripisivala i izvanredna svojstva — ulepšavajuća, gerijatrijska, afrodizijačna i balsamerska. Ima mnoštvo podataka i dokaza da je med sva takva svojstva i potvrđivao. Ovo naročito kada su i otkriveni činioci izuzetne dugovečnosti nekih veoma retkih ličnosti u istoriji sveta. Ieke ličnosti su živele i preko 150 godina, i to nemučeni bolestima. Takvu dugovečnost postizali su ne samo zbog toga što su živeli u nepogoršanoj prirodi, već naročito zbog toga što su redovno koristili neprečišćavan med.

Takvo mišlјenje su izražavali i dokazima potvrđivali najveći umovi starog i novog veka, i to u svim delovima sveta (Hipokrat. Plinije Mlađi i mnogi drugi).

Sve to pokazuje da je med u prošlosti bio shvaćen i obilno korišćen kao jedini siguran eliksir zdravlјa, vitalnosti, otpornosti prema bolestima i trajnije mladosti. Međutim, danas su, zbog pogoršanih uslova života i rada, te potrebe mnogo veće, imperativnije i neodložnije.

Lekovita svojstva meda

Cenjen više od svih ostalih namirnica u svim zemlјama sveta još od najdalјe prošlosti med je ,,život u konzervi”, rezerva sunčevog magnetizma, simbol obilјa (,deku med i mleko”), tečno zlato koje se lagano izliva iz punog saća u gleđosane vaze (R. Dextreit A. Javondes i dr.). U starom Egiptu je korišćen za mumifikovanje leševa i za lečenje rana, zasnovano na njegovom antiseptičkom svojetvu. Indusi su ga koristili kao značajan lek, pripisujući mu antitoksična svojstva u slučajevima trovanja, smatrajući ga i kao uspešno sredstvo protivu starenja tela. U Grčkoj bogove su darovali i voćem u medu; Homer je pevao slavopojke medu; Pitagora (vegetarijanac) mu je pripisivao važnu ulogu u obezbeđenju dugovečnosti. U Rimlјana se isticalo za zdravlјe i lepotu „med iznutra, ulјe spolјa” pa su u javnim kupatilima bogataši to i primenjivali. Pet vekova pre nove ere čuveni aralski lekar Avicena preporučivao je med s kruničnim listiđima ruža kao lek protivu tuberkuloze, čiji efekt i danas neki priznaju (dr Leclerc i dr.). U piramidama Gizel nađena je vaza s medom stara 3.200 godina. Med je bio neizmenjen i s karakterističnom aromom. Po sovjetskom hirurgu K r in i c k o m med pojačava lučenje glutaukola, materije koja stimuliše rastenje i deobu ćelija, pospešujući zarašćivanje rana. Profesor S m i rn o v je uspešno lečio 75 ranjenika medom, kojim su rane dezinfikovane, a obnova tkiva ubrzana. Inhaliranjem 19 postotnog meda u SSSR je uspešno lečena atrofija gornjih disajnih puteva. U moskovskoj bolnici „Oštroumov” profesori Miler i

Arkipova su uspešno lečili čir u želudcu, čime su normalizovali kiselost i lučenje ovog organa i regulisali funkcije creva. U Iursku su profesori Meičikovi Feldman na isti način u bolesnika s čirem na želudcu zapazili — smanjenje hlorovodonične kiseline, povećanje hemoglobina u krvi i zarašćivanje čirom oštećenih mesta (pomoću R, Sa, Fe i Cu). Slični rezultati su postignuti u Nursku i drugim mestima.

Poznato od davnina empirijski, ovo lekovito svojstvo meda se u novije vreme sve bolјe rasvetlјava. Tako se, između ostalog, pokazalo, da lekovitost meda uslovlјava i prisustvo mravlјe kiseline. Ovu kiselinu medu dodaju pčele da bi mu obezbedile održavanje bez kvarenja. Ali i inhibin doprinosi održavanju meda. U zavisnosti od korišćene paše, med sadrži i niz fitoncida, koji takođe ispolјavaju antiseptična, pa samim tim i neka lekovita svojstva.

Dalјe se pokazalo da med preko levuloze (voćnog šećera) vrši diuretičnu ulogu i širi krvne sudove (dok ih, na primer, duvan sužava, izlažući čoveka velikim opasnostima).

Kao tonik srca med pojačava krvotok, naročito u miokardu. On deluje povolјno i protivu opasne aritmije, naročito one ekstrasistolne. Time normalizuje krvni pritisak. Med u stvari sprečava i nizak i visok krvi pritisak, po čemu je bolјi od ma kojeg odgovarajućeg leka. Ukratko — med je odlično sredstvo protivu različnih i skoro uvek opasnih koronarnih, miokardnih i periferijsko-vaskularnih nenormalnosti u lјudskom organizmu.

Pored ostalog, med deluje blagotvorno na simpatični sistem i na jetru.

Med najviše odgovara fiziološkim potrebama čoveka

Kad raspravlјamo o ulozi meda u ishrani treba da imamo u vidu da su naši prapreci u toku svog postnka do današnjeg oblika nazvanog Homo sapiens u trajanju od najmanje petnaestak miliona godina (R. Morris, 1969.) i čitavih dva miliona godina posle toga, kao i u najvećem delu nulturne evolucije, koristili pretežno bilјnu hranu iz divlјe flore, čija je biološka vrednost veoma izražena. Smatra se da je jelovnik tih naših predaka obuhvatao čitavih 3000 vrsta bilјaka. Danas se to svelo na jedva pedesetak vrsta koje sačinjavaju kulturnu floru, duboko izmenjenu u biološkom smislu u odnosu na divlјu. I to važi za čitav svet. A u pojedinim zemlјama masovnije se koristi samo po desetak vrsta bilјaka iz kulturne flore, najviše žita i nekoliko vrsta voćaka. Otuda se danas smatra da biološku vrednost hrane uslovlјava prisustvo materija neophodnih lјudskom organizmu, kojima se u potpunosti mogu zadovolјiti njegove fiziološke potrebe. Ali ta hrana ne sme sadržavati ni ono što bi nepovolјno delovalo na čoveka. A to je već sve teže ostvarivati. Prema tome, naš jelovnik je znatno siromašniji nego jelovnik makaku majmuna, rasprostranjenih u Japanu. Hranu s punom biološkom vrednošću, s mnoštvom sastavnih delova, a naročito jona (neophodnih za promet kiseonika u organizmu), vitamina i enzima, pružaju samo namirnice bilјnog i životinjskog porekla iz divlјe prirode. Jasno je da takve hrane praktično nemamo. Zbog toga biološke nedostatke može svakako najbolјe nadoknaditi med, koji se odlikuje većim brojem sastojaka nego što ih ima gotovo sva ostala hrana bilјnog porekla uzeta zajedno. Pri tom med i postaje najviše od nektara i polena uzetih iz divlјih, pa često i lekovitih bilјaka. To potvrđuje i konzervišuće dejstvo pojedinih vrsta meda.

Kad razmatramo problem bioloških nedostataka masovno korišćenih životnih namirnica u današnje vreme, moramo napomenuti da je u tome jedna od najvećih smetnji uspešne prevencije bolesti. A ti biološki nedostaci su izazvani uglavnom: stvaranjem kulturne flore i faune u procesu domestikacije (koju je Darvin najbolјe objasnio); oplemenjivanjem bilјaka sa insistiranjem na visokim prinosima; ostacima pesticida na proizvodima; tehnologijom rafinisanja (belo brašno, ulјe, šećer itd.); aditivima u prehrambenoj industriji; kulinarsnom obradom, itd.

Konzervišuća i antiseptična svojstva meda

Poznata je činjenica da se med ne kvari. Nјegova trajašnost je praktično neograničena. Jedine promene odnose se na iščezavanje ono malo saharoze, što samo pobolјšava njegovu vrednost. Tome doprinose pre svega šećeri u vrlo visokoj koncentraciji (preko 70 posto) u čijem prisustvu se ne mogu, zbog jače koncentrovanosti, ni razvijati mikroorganizmi. To potvrđuje podatak, dobijen pre nekoliko godina, o tome da je u ruševinama starog antičkog Grčkog grada Pastruma, južno od Napulјa, nađeno 8 vaza s medom, koji je ostao nepromenjen i bio upotreblјiv, iako je star najmanje dve hilјade godina. Isto tako ubedlјiv dokaz o izvanrednom konzervišućem dejstvu pruža i podatak da je leš Aleksandra Makedonskog balsamovan time što je stavlјen u med, te je na taj način nepromenjen dospeo u Grčku, prevalivši ogromno odstojanje od mesta pogibije ovog slavnog vojskovođe stare Grčke. Dogodilo se to pre 2300 godina.

Tek danas više znamo o onome što uslovlјava takvo delovanje meda. To su svakako specifične materije, među kojima se ističe inhibin, a zatim fitoncidi, tj. antibiotici viših bilјakz (kao što su oni u hrani, belom luku, crnom luku, itd.). Za fitoncid belog luka zna se da trenutno ubija sve vrste mikroorganizama, isto tako brzo i uspešno kao i ultralјubičasti zraci sunčevog spektra.

Utvrđivanju konzervišućeg delovanja meda, naročito meda nekih određenih vrsta u zavisnosti od pčelinje paše, najviše je doprineo Stojmen Mladenov, pisac zapažene knjige „Med i lečenje medom“.

Mladenov je utvrdio da neke vrste meda ispolјavaju jako baktericidno dejstvo (što znači ubijaju mikroorganizme), čak i pri razblaženju u odnosu 1 : 180. Sa ovog stanovišta je teško shvatiti a još teže opravdati zašto na toj osnovi nije već rešen problem konzervisanja i voćnih sokova, koji bi se u tom slučaju mogli pružati po nižoj ceni, j.er bi otpali osetni troškovi flaširanja. Jasno je da ovakvo svojstvo može poticati samo otuda što se preko nektara i polena u med unose i fitoncidi, koje je Tokin poodavno, pre više decenija, odlično proučio, istaknuvši njihov značaj.

Ova osobina je veoma značajna, jer predstavlјa garanciju visoke higijenske ispravnosti meda. To je naročito značajno u odnosu na glјive izazivače plesnivosti i truleži, za koje je vezano i stvaranje aflatoksina, materija veoma opasnih po svom karcionogenom delovanju.

Isto tako je značajno u ovom pogledu i to što su pčele oličenje higijene. Zato je, pod normalnim uslovima, isklјučena svaka kontaminacija ove namirnice ma kakvim zagađivačima. I to doprinosi nenadmašnoj biološkoj vrednosti meda, koji sadrži gotovo sve što je neophodno lјudskom opranizmu, naročito u zaštitnom pogledu, a ne sadrži ono što bi mu moglo ma na koji način škoditi.

Imunobiološka svojstva meda

S. Mladenov ima velike zasluge što je, pored svega ostalog, eksperimentalno utvrdio da medovi, opet u vezi sa specifičnom florom od koje su poreklom, ispolјavaju i veoma izraženo imunobiološko delovanje. Time je ustvari bilo samo nepobitno potvrđeno ono što je od davnina bilo poznato kroz životnu praksu. Med upravo time doprinosi dugom veku čoveka. Jača njegovu vitalnost, otpornost, izdržlјivost — često do neslućenih razmera. Na tome se zasniva i lekovitost meda, posvedočena u mnogobrojnim slučajevima. Usporavanje starenja, jačanje oronulog organizma, doprinos fizičkoj lepoti — sve se to takođe zasniva na ovom imunobiološkom dejstvu medova.

Smatramo da se upravo u tome otvaraju neslućeni vidici za blagotvorno delovanje meda kao namirnice, u našoj sve zagađenijoj životnoj i radnoj sredini. Nauka je naročito u poslednje dve godine gotovo otškrinula vrata tajne mehanizma imunobioloških reakcija i pojava u lјudskom organizmu. Pokazalo se da te reakcije bitno zavise od karaktera dve vrste limfocita (V i T), od kojih ove druge prolaze kroz timus. Ostaje da se utvrdi na koji način limfocite mogu da se održe u svoj svojoj vitalnosti i potenciji, karakterističnoj za mlade osobe. Možda će se to ostvarivati pomoću onih materija koje sadrži ili koje bi mogao da sadrži med. Ovo otkriće i nade koje se u njega s pravom polažu nalazi potvrdu u anketama koje su pokazale da stogodišnjaci duguju za svoj dugi vek najviše medu, koji su stalno trošili, ali bez prečišćavanja kojima se, kao i svakim drugim rafinisanjem (ulјa, šećera, brašna i dr.), pogoršava njegova biološka vrednost.

Veliki je zadatak nauke da nastavi svoja otkrića u ovoj oblasti. U tome svakako treba gledati neslućene mogućnosti prevencije bolesti. To je jedini izlaz iz ćorsokaka do kojeg nas je dovela gotovo neobuzdana, nekontrolisana tabletomanija Nauka, s ovim u vezi, treba da reši i to od koje medonosne flore medovi mogu da ispolјavaju najbolјe povolјne uticaje na imunobiološke reakcije organizma.

Med u ishrani zdravih ljudi

Opšte napomene

Ovde će biti istaknut značaj meda kao hrane za zdrave lјude, a poglavito kao zamena fabričke saharoze, namirnice s „praznim kalorijama”, i to u većine kategorija populacije, a naročito u trudnica i dojilјa, odojčadi i male dece, predškolske dece, učenika i studenata, radnika, vojnika, sportista. Obrazložiće se i vrednost meda kao strategijske sirovine.

Med će služiti svima da uspešnije obavlјaju prvenstveno biološke, a zatim i radno-društvene funkcije. U svih će doprinositi razvoju, odnosno obnovi istrošenih tkiva, radnoj izdržlјivosti, otpornosti prema infekcijama.

Takva delovanja ne ispolјava nijedna druga životna namirnica.

Velika je prednost meda i u tome što je gotova hrana i lek, te se može upotreblјavati bez ikakve kulinarske obrade; što je izvanrednog ukusa, koji odgovara skoro svakome; što se može na bezbroj načina mešati s drugim namirnicama; što je posebno prikladan da se koristi u vidu napitka — s vodom, mlakom, toplom ili hladnom, mlekom, čajem, kafom; što je izuzetno značajan i kao zaslađujuće sredstvo itd.

Med u ishrani trudnica i dojilјa

Poznata je činjenica da su trudnice, a u manjoj meri i dojilјe, izvršavajući novu, izvanredno delikatnu i tešku biološku funkciju, u znatnoj meri dodatno opterećene u fiziološki-bioenergetskom smislu. To naročito slikovito prikazuje poznata bajka „Nemušti jezik”. Uspešno izvršenje te funkcije, bez ikakve štete i za plod i za samu trudnicu, čemu inače treba uporno težiti, nezamislivo je prvenstveno bez besprekorne ishrane, koja mora da bude u potpunosti prilagođena tim novim fiziološkim stanjima karakterističnim i za trudnicu i za dojilјu.

Nauka i iskustvo ubdelјivo pokazuju da med u tom pogledu predstavlјa zaista nezamenlјivu namirnicu, jedinu koja može u takvim fiziološkim stanjima i opterećenjima osposoblјavati organizam da podnese sve terete nametnute pomenutim funkcijama. Med u tom pogledu sigurno vrši presudnu ulogu, jer je za podnošenje novih opterećenja fiziološko-bienergetskog karaktera nužna i pojačana opšta vitalnost organizma. A ona je nezamisliva bez dobijanja svih zaštitnih materija.

I obrnuto, nauka i iskustvo su pokazali nepobitno da nedostaci ishrane u trudnica i dojilјa ostavlјaju nepopravlјive tragove u vidu ometanja psihofizičkog razvoja dece pre nego što se rode (u prenatalnom) i neposredno posle toga (u postnatalnom razdoblјu).

Sa tog stanovišta jasno je da besprekorna ishrana trudnica i dojilјa, u kojoj, kao što je istaknuto, med vrši sigurno presudnu ulogu, predstavlјa i primarnu uspešnu prevenciju protivu bolesti i umanjene vitalnosti novorođenčadi. Utoliko je više treba obezbediti svakoj trudnici i dojilјi.

Nije teško shvatiti otkuda med tako blagotvorno deluje na trudnice i dojilјe. Ova namirnica, pre svega, razblažena s vodom, i naročito, s mlakom, vrlo korisno deluje protivu tegoba kojima su trudnice često izložene još od prvih dana trudnoće — u vidu povraćanja, gadlјivosti na neka jela, loših raspoloženja itd. Zato im u takvim slučajevima treba davati med. Time će se u njih istovremeno obezbeđivati i sledeće pogodnosti: okreplјenje organizma, uz otklanjanje osećaja umora; pobolјšanje krvne slike, sa sprečavanjem ili otklanjanjem malokrvnosti, čemu doprinosi naročito organsko gvožđe iz meda; jačanje svih osnovnih funkcija, a time otpornosti i vitalnosti organizma, naročito nužnim pri takvim fiziološkim stanjima i opterećenjima.

Još je važnije što će se medom delovati izvanredno povolјno i na razvoj deteta. Ono će se uspešnije snabdevati ne samo dragocenim šećerom glukozom i nekim materijama neophodnim za obrazovanje kostiju (kalcijumom), već i nizom jona, bez kojih se ne može ni zamisliti nužni promet kiseonika u dečjem organizmu, zatim enzima, vitamina.

Pića sa medom

Napitak jagode se medom

Za spravlјanje ovog izvrsnog napitka uzimaju se čaša i po svežeg mleka, 2 kašike meda i pola čaše zgnječenih jagoda. To se sve dobro izmeša dok se ne dobije ujednačen proizvod. Sličan napitak se pravi i od ostalog voća, naročito sitnog — maline, kupine, ribizle, borovnice i dr.

Čaj od jabuke s medom

Spravlјa se na sledeći način: kora limuna i pokožica jabuke se operu i stave u vodu da lagano klјučaju; ohlade se, procede, a pre nego što će se piti dodaje se po želјi meda, uz potrebno mešanje.

Limunada s medom

U čašu vode doda se sok od jednog limuna s jednom do dve kašičice meda. Može se koristiti topla ili hladna voda. Pri tom s toplom vodom se dobija odličan napitak koji potpomaže varenje, pa se preporučuje da se koristi posle obeda.

Sirup s medom

Da bi se dobio ovaj napitak, izmeša se po 50 g meda i badema (rendanog i u avanu istucanog), tome doda pola litra vode i procedi kroz pogodno cedilo.

Ovaj koktel za dve osobe spravlјa se na taj način što se najpre iscedi sok od 4 osrednje narandže, pa tome dodaju jedno žumance jajeta i dobra kašika meda. Posle toga ovaj izvrsni napitak se može servirati.

Medni napitak s narandžom i šlјivom

U cilјu dobijanja ovog izvrsnog ukusnog i zdravog napitka primenjuje se sledeći jednostavni postupak: izmuti se jedno žumance sa 6 kašika meda i do sadržine jednog litra dopuni sokom od narandže i šlјive.

Napitak od ružinog šipka s medom

Da bi se dobio ovaj odlični napitak postupa se na sledeći način: u emajlirani sud se stavi kašika osušenog ružinog šipka; tome se dolije čaša i po hladne vode i stavi na klјučanje 10 minuta; sud se po tom skine svatre i ostavi na toplom mestu 10—12 časova, pa procedi kroz gazu; proceđenoj tečnosti se doda kašika meda uz dobro mešanje; posle 24 časa ovaj napitak se može upotreblјavati. To je izvanredno ukusan i zdrav napitak, s pojačanom količinom vitamina C, te je preporučlјiv pri nazebima i kao sredstvo protivu gripa.

Kvas od ražanog brašna s medom

Ovaj izvrstan napitak spravlјa se na sledeći način: rumeno ispečene kriške ražanog hleba preliju se vrelom vodom i ostave jedan dan na toplom mestu. Narednog dana se procede kroz čisto platno i ostave ponovo na toplom mestu radi vrenja. Da bi se vrenje ubrzalo može se dodati pekarskog kvasca. Posle vrenja dodaje se med i ostavlјa u frižider do upotrebe.