Menadžment kvaliteta nije samo novi termin, nego i nova (veoma značajna) sadržina menadžmenta u celini. Problem kvaliteta se ugrađuje u sistem menadžmenta na svim poljima društveno-ekonomskog života. Kvalitet predstavlja element realizacije zadataka u cilju obezbeđenja autputa svake organizacije, a u interesu boljeg kvaliteta zadovoljavanja zahteva potrošača.

Predstavnici „nauke o kvalitetu“ tretiraju menadžment proizvodnje, proizvoda i usluga, i proces zadovoljavanja zahteva potrošača kao jedinstveni proces-kao osnovu kvaliteta života. Kvalitet se može razmatrati na razne načine, ali će se uvek pokazati da je reč o kompleksnom problemu, koji ima, ne samo tehničko-tehnološke, nego i organizaciono-ekonomske, društvene, psihološke i druge aspekte. S aspekta menadžera, verovatno je celishodno ovu problematiku staviti u okvire teorije organizacije, zasnovane na teoriji sistema, koja se odlikuje kompleksnošću. Ona razmatra sve podsisteme i elemente sistema, odnosno, ulaze, izlaze, transformacioni (upravljani) podsistem, upravljački podsistem i okruženje sistema, bez zanemarivanja bitnih detalja.

Povezanim razmatranjem teorije organizacije i menadžmenta kvaliteta, dolazi se do zaključka da je ovo poslednje u stvari „primenjena teorija organizacije“. Uvođenje menadžmenta kvaliteta u jednoj organizaciji odlikuje se kompleksnošću, kao i pristup problemima sa aspekta teorije organizacije. Ni jedan podsistem, element ili relacija se ne zanemaruju, ni u jednom, ni u drugom slučaju.

Prethodnim razmišljanjima treba dodati i saznanje o ulozi čoveka – jedinog kreativnog faktora u organizacionim sistemima. To se na prvom mestu odnosi na menadžere svih nivoa. Nije slučajno što svi autori ističu odlučujuću ulogu menadžera i zahtev za uključenjem svakog člana kolektiva u uvođenje menadžmenta kvaliteta, jer čoveknije samo kreativni faktor, nego (u isto vreme) i izvor rizika fiinkcionisanja, zbog nedovoljne predvidivosti ponašanja.

Polazeći sa prethodnih koncepcijskih osnova, autori ovom knjigom žele realiziovati sledeće zadatke:
Obezbediti potrebna znanja za rukovodioce u domenu menadžmenta kvaliteta, jer su oni odlučujući faktor saradnje sa ekspertima za menadžment kvalitet, i faktor uključivanja svih saradnika u procese inkorporacije potrebnih mera u procesu upravljanja funkcionisanjem i razvojem organizacije.

Obezbediti osnovna znanja onima, koji se žele profesionalno opredeliti u ovoj oblasti. Usmeravanje znanja i karijere u oblasti menadžmenta kvaliteta, predstavlja izuzetan izazov, kako za iskusnije, tako i za mlađe stručnjake, ali i traži atnbicije koje zahtevaju stalno učenje i sopstveni razvoj.

Pružiti pomoć u shvatanju uloge zakonskih propisa, regulativa i standarda u ovoj oblasti. Bitno je shvatiti, da je ova problematika značajna, počev od nivoa države (koja želi obezbediti kvalitet života svog stanovništva, proizvodnje, potrošnje i životne sredine), pa do nivoa pojedinačnih organizacija. Nije pogrešno tvrditi da jedan nivo ne funkcioniše uspešno bez drugog nivoa.

Stvoriti shvatanje kod menadžera i budućih eksperata, da se sistem kvaliteta ne uvodi zato jer to zahtevaju propisi, regulative ili pomodarstvo, nego u interesu kvaliteta života, a sa poslovnog aspekta, zbog konkurentnosti na tržištu. Svaki menadžer mora pronalaziti odgovor na pitanje „zašto“, dok propisi i regulative samo pomažu u pronalaženju odgovora na pitanje „kako“ da se nešto uradi, pa da to bude kompatibilno zahtevima kvaliteta na nivou celog društva.

S obzirom da će se autori koncentrisati pored opštih problema menadžmenta kvaliteta i na proizvodnju hrane, prekoračiće klasično poistovećivanje svake organizacije sa sistemom. Naime, logističko povezivanje poljoprivrede kao: proizvođača sirovina, integratora proizvođača, prerađivačke industrije i prometa, često prekoračuje administrativne granice organizacija u upravljanju kvalitetom i vodi do ideje integralnog upravljanja logističkim lancem procesa od njive do potrošača. (Integral Chain Management – ICM) .

Sadržaj

UVOD

1. POJAM KVALITETA

1.1. Kvalitet i prikladnost procesa zadovoljavanja potreba
1.2. Sistem kvaliteta
1.3. Zadovoljavanje zahteva
1.3.1. Zainteresovani u procesu zadovoljavanja zahteva
1.3.1.1. Organizacije u procesu zadovoljavanja zahteva
1.3.1.2. Potrošači u procesu zadovoljavanja zahteva
1.3.1.3. Država kao okruženje zadovoljavanja zahteva
1.3.2. Kvalitet procesa zadovoljavanja zahteva
1.3.2.1. Potrošačko shvatanje kvaliteta procesa zadovoljavanja potreba
1.3.2.2. Proizvođačko vrednovanje procesa zadovoljavanja zahteva
1.3.2.3. Društveno vrednovanje procesa zadovoljavanja zahteva
1.4. Kvalitet procesa zadovoljavanja zahteva u sistemu kvaliteta
1.5. Okviri utvrđivanja kvaliteta procesa zadovoljavanja potreba
1.5.1. Vremenske dimenzije zadovoljavanja potreba
1.5.2. Obezbeđenje kvaliteta procesa zadovoljavanja potreba

2. NACIONALNI SISTEM KVALITETA

2.1. Ciljevi regulisanja sistema kvaliteta
2.2. Vrste regulacionih sistema
2.3. Administrativni (opšti) regulacioni sistem sistema kvaliteta
2.3.1. Potvrđivanje prikladnosti
2.3.2. Akreditacija
2.3.3. Nadzor sistema kvaliteta
2.4. Stručno-pravni regulacioni sistem i sistem kontrole kvaliteta
2.5. Sadržaj regulativa sistema kvaliteta

3. MENADŽMENT SISTEMA KVALITETA U POSLOVNIM SISTEMIMA

3.1. Hijerarhija izgradnje sistema regulacije kvaliteta u organizacijama
3.1.1. Regulacija kvaliteta i pogodnosti proizvodnje
3.1.2. Utvrđivanje pogodnosti proizvodnje i objekta autputa
3.1.3. Projektovanje kvaliteta
3.1.4. Veza sa potrošačima
3.1.5. Integrisani sistemi u pravljanja (ISU)
3.1.6. Sistem upravljanja okolinom (SUO)
3.1.7. Uloga menadžmenta u usaglašavanju podsistema upravljanja
3.1.8. Strateški zadaci menadžmenta u domenu kvaliteta
3.1.9. Menadžment i operativno funkcionisanje sistema kvaliteta

3.2. Proces projektovanja i uvođenja sistema kvaliteta
3.3. Rizik i sigurnost funkcionisanja sistema kvaliteta
3.4. Analiza rizika u procesima i okruženju
3.5. Regulacija kvaliteta i podobnosti procesa proizvodnje i proizvoda
3.5.1. Regulacija kvaliteta procesa proizvodnje
3.5.2. Regulisanje prikladnosti procesa proizvodnje
3.5.3. Kvalitet pouzdanosti proizvodnog sistema
3.5.4. Regulisanje prikladnosti proizvodnog sistema
3.5.5. Usavršavanje kvaliteta proizvodnje
3.5.6. Regulisanje kvaliteta pomoćnih procesa proizvodnje
3.5.6.1. Regulisanje kvaliteta razvoja proizvoda
3.5.6.2. Regulisanje kvaliteta planiranja razvoja tehnologije
3.5.6.3. Regulisanje kvaliteta planiranja postavljanja sistema za obezbeđenje proizvodnje
3.5.6.4. Regulisanje kvaliteta planiranja odvijanja proizvodnog procesa
3.5.6.5. Regulisanje kvaliteta snabdevanja proizvodnje i potrošačke službe
3.6. Troškovi kvaliteta
3.6.1. Konkurentnost, kvalitet, i troškovi
3.6.2. Iskustva razvijenih zemalja sa troškovima kvaliteta
3.6.3. Pristup problemu troškova kvaliteta u našim uslovima
3.6.4. Problemi iskazivanja troškova kvaliteta u organizacijama

4. PRISTUPI, METODE I SREDSTVA IZGRADNJE SISTEMA KVALITETA

4.1. Neki od klasičnih pristupa problemu kvaliteta
4.1.1. Philip Crosby i zero defect
4.1.2. Deming i PDCA ciklus
4.1.3. Ostali značajni pristupi sistemu kvalitetu
4.1.4. Neka japanska rešenja

4.2. ISO standardi
4.2.1. Karakteristike standarda ISO-9000
4.2.2. Prednosti uvođenja sistema kvaliteta i korišćenja standarda
4.2.3. Standardi menadžmenta kvaliteta
4.2.4. Karakteristike ISO 9000:2000
4.2.4.1. Terminološki rečnik
4.2.4.2. Osnovni principi
4.2.4.3. Osnovna struktura standarda
4.2.4.4. Glavne razlike između ranije i ove serije standarda
4.2.5. ISO-9004
4.2.6. Kontinuirano usavršavanje sistema kvaliteta
4.2.7. Angažovanje savetodavaca za uvođenje sistema kvaliteta i primenu standarda
4.2.7.1. Izbor savetodavaca
4.2.8. Standardizacija u našoj zemlji
4.2.8.1. Poslovi i zadaci Zavoda za standardizaciju
4.2.8.2. Poslovi koji proističu iz zakona i nadležnosti
4.2.8.3. Članstvo u međunarodnim i regionalnim organizacijama
4.2.8.4. Međunarodni sporazumi
4.2.8.5. Bilateralna saradnja i bilateralni sporazumi
4. 3. TQM (Total Quality Management)
4.3.1. Definicija i osnovni principi TQM
4.3.2. TQM i proizvodnja hrane
4.4. Dobra praksa realizacije osnovnih zadataka

4.5. HACCP
4.5.1. Principi HACCP
4.5.2. Primena HACCP
4.5.2.1. Pripremni zadaci organizacije i radne grupe
4.5.2.2. Dijagramiranje toka procesa i upoređenje sa stvarnom situacijom
4.5.2.3. Inventarisanje i analiza potencijalnih opasnosti i predviđanje orijentaciono mogućih regulativnih koraka (I princip)
4.5.2.4. Utvrđivanje kritičnih tačaka regulacije (II princip)
4.5.2.5. Utvrđivanje kritičnih graničnih vrednosti, nadzora i korektivnih mera za svaki CCP
4.5.2.6. Pružanje dokaza o funkcionisanju, dokumentivanje i evidencije HACCP sistema
4.6. Dokumentacija sistema kvaliteta
4.6.1. Minimalni sadržaj Priručnika sistema kvaliteta
4.6.2. Minimalni sadržaj opisa postupaka
4.6.3. Zapisi
4.6.4. Rukovanje dokumentima sistema kvaliteta
4.7. Uvođenje sistema kvaliteta
4.8. Pregledi, potvrde i priznanja u sistemu kvaliteta
4.8.1. Menadžerski pregled, vrednovanje i interni audit
4.8.2. Audit sistema kvaliteta organizacije
4.8.3. Auditori
4.8.4. Priprema organizacije za audit
4.8.5. Certifikacija
4.8.6. Organizacija – tela za audit i certifikaciju proizvoda
4.8.7. Akreditacija
4.8.8. Nagrade za kvalitet
4.8.8.1. Evropska Fondacija za Menedžment Kvaliteta (European Foundation for Quality Management-EFOM)
4.8.8.2. Evropska organizacija za kvalitet (European Organization for Quality – EOQ)
4.8.8.3. EFOM model
4.9. Označavanje proizvoda
4.9.1. Oznaka CE
4.9.2. Oznaka TUV
4.9.3. Oznaka UL
4.9.4. Oznaka CSA

5. ZNAČAJ I KARAKTERISTIKE MENADŽMENTA KVALITETA U PROIZVODNJI HRANE

5.1. Logistički lanac proizvodnje hrane
5.2. Kvalitet hrane i tržište
5.3. Prethodna strategija proizvodnje hrane naše zemlje
5.4. Međunarodne tendencije i globalni procesi u prometu hrane
5.5. Međunarodno regulisanje prometa prehrambenih proizvoda
5.6. Domaće tržište i proizvođači
5.7. Dinamika društveno-ekonomskih faktora od uticaja na zahteve potrošača u pogledu kvaliteta hrane
5.7.1. Demografski faktori
5.7.2. Uticaj prihoda na potražnju hrane
5.7.3. Uticaj učesnika javnog života, eksperata i drugih poznatih ljudi na stavove potrošača u pogledu kvaliteta hrane
5.7.4. Promene u sistemima vrednosti potrošača razvijenih zemalja
5.7.5. Promene u ponudi hrane
5.7.6. Promene u strukturi potrošnje hrane
5.7.7. Turizam, sistem kvaliteta i bezbednosti hrane
5.7.8. Izvori opasnosti po zdravlju i društveni troškovi bezbednosti hrane
5.7.9. Zaštita potrošača
5.7.9.1. Zakoni i pravilnici SCG od interesa za potrošače
5.7.9.2. Propisi SCG o organskoj poljoprivredi i genetsko modifikovanim organizmima
5.7.9.3. Republički propisi
5.8. Logički model veza tržišta i kvaliteta hrane
5.9. Očekivani društveno-ekonomski razvoj naše zemlje i formiranje potražnje za hranom
5.9.1. SWOT analiza u proizvodnji kvalitetne hrane
5.9.2. Matrica za analizu tržišne konkurentnosti
5.9.3. Najvažniji ciljevi i instrumenti za obezbeđenje kvaliteta proizvoda
5.9.4. Ruralni razvoj i dualna struktura poljoprivrede
5.9.5. Genetsko modifikovani organizmi (GMO)
5.9.5.1. Očekivanja potrošača i GM proizvodi
5.9.5.2. Širenje proizvodnje GM biljaka
5.9.5.3. GM biljke i Evropa
5.9.5.4. Sledljivost i GM proizvodi
5.9.6. Ekološka proizvodnja
5.9.6.1. Ekološka proizvodnja i GM biljke
5.9.7. Bezbednost prehrambenih proizvoda
5.9.7.1. Analiza, menadžment i komunikacija rizika
5.9.7.2. Princip predostrožnosti
5.9.7.3. Uspostavljanje sledljivosti

6. SISTEMI KVALITETA U POLJOPRIVREDI

6.1. Sistemi kvaliteta u biljnoj proizvodnji
6.2. Sistemi kvaliteta u stočarstvu
6.3. Sistem kvaliteta u prehrambenoj industriji

7. STUDIJE SLUČAJA MENADŽMENTA KVALITETA

7.1. Studija slučaja primene HACCP u proizvodnji testenina
7.2. Studija slučaja HACCP sistema u proizvodnji polubelog hleba
7.3. Studija slučaja kontrole kvaliteta i bezbednosti živinskog mesa i mesnih prerađevina u jednoj klanici
7.4. Studija slučaja kontrole kvaliteta životnih namirnica
7.5. Studija slučaja primene HACCP u proizvodnji piva
7.6. Studija slučaja primene metode analize problema u proizvodnji viršli od živinskog mesa
7.7. Studija slučaja sledljivosti u preradi živine

LITERATURA

Uvod

Menadžment kvaliteta nije samo novi termin, nego i nova (veoma značajna) sadržina menadžmenta u celini. Problem kvaliteta se ugrađuje u sistem menadžmenta na svim poljima društveno-ekonomskog života. Kvalitet predstavlja element realizacije zadataka u cilju obezbeđenja autputa svake organizacije, a u interesu boljeg kvaliteta zadovoljavanja zahteva potrošača.

Predstavnici „nauke o kvalitetu“ tretiraju menadžment proizvodnje, proizvoda i usluga, i proces zadovoljavanja zahteva potrošača kao jedinstveni proces − kao osnovu kvaliteta života. Kvalitet se može razmatrati na razne načine, ali će se uvek pokazati da je reč o kompleksnom problemu, koji ima, ne samo tehničko-tehnološke, nego i organizaciono − ekonomske, društvene, psihološke i druge aspekte. S aspekta menadžera, verovatno je celishodno ovu problematiku staviti u okvire teorije organizacije, zasnovane na teoriji sistema, koja se odlikuje kompleksnošću. Ona razmatra sve podsisteme i elemente sistema, odnosno,. ulaze, izlaze, transformacioni (upravljani) podsistem, upravljački podsistem i okruženje sistema, bez zanemarivanja bitnih detalja.

Povezanim razmatranjem teorije organizacije i menadžmenta kvaliteta, dolazi se do zaključka da je ovo poslednje u stvari «primenjena teorija organizacije». Uvođenje menadžmenta kvaliteta u jednoj organizaciji odlikuje se kompleksnošću, kao i pristup problemima sa aspekta teorije organizacije. Ni jedan podsistem, element ili relacija se ne zanemaruju, ni u jednom, ni u drugom slučaju.

Prethodnim razmišljanjima treba dodati i saznanje o ulozi čoveka − jedinog kreativnog faktora u organizacionim sistemima. To se na prvom mestu odnosi na menadžere svih nivoa. Nije slučajno što svi autori ističu odlučujuću ulogu menadžera i zahtev za uključenjem svakog člana kolektiva u uvođenje menadžmenta kvaliteta, jer čovek nije samo kreativni faktor, nego (u isto vreme) i izvor rizika funkcionisanja, zbog nedovoljne predviljivosti ponašanja.

Polazeći sa prethodnih koncepcijskih osnova, autori ovom knjigom žele realiziovati sledeće zadatke:

Obezbediti potrebna znanja za rukovodioce u domenu menadžmeta kvaliteta, jer su oni odlučujući faktor saradnje sa ekspertima za menadžment kvalitet, i faktor uključivanja svih saradnika u procese inkorporacije potrebnih mera u procesu upravljanja funkcionisanjem i razvojem organizacije.

Obezbediti osnovna znanja onima, koji se žele profesionalno opredeliti u ovoj oblasti. Usmeravanje znanja i karijere u oblasti menadžmenta kvaliteta, predstavlja izuzetan izazov, kako za iskusnije, tako i za mlađe stručnjake, ali i traži ambicije koje zahtevaju stalno učenje i sopstveni razvoj.

Pružiti pomoć u shvatanju uloge zakonskih propisa, regulativa i standarda u ovoj oblasti. Bitno je shvatiti, da je ova problematika značajna, počev od nivoa države (koja želi obezbediti kvalitet života svog stanovništva, proizvodnje, potrošnje i životne sredine), pa do nivoa pojedinačnih organizacija. Nije pogrešno tvrditi da jedan nivo ne funkcioniše uspešno bez drugog nivoa.

Stvoriti shvatanje kod menadžera i budućih eksperata, da se sistem kvaliteta ne uvodi zato jer to zahtevaju propisi, regulative ili pomodarstvo, nego u interesu kvaliteta života, a sa poslovnog aspekta, zbog konkurentnosti na tržištu. Svaki menadžer mora pronalaziti odgovor na pitanje «zašto», dok propisi i regulative samo pomažu u pronalaženju odgovora na pitanje «kako» da se nešto uradi, pa da to bude kompatibilno zahtevima kvaliteta na nivou celog društva.

S obzirom da će se autori koncentrisati pored opštih problema menadžmenta kvaliteta i na proizvodnju hrane, prekoračiće klasično poistovećivanje svake organizacije sa sistemom. Naime, logističko povezivanje poljoprivrede kao: proizvođača sirovina, integratora proizvođača, prerađivačke industrije i prometa, često prekoračuje administrativne granice organizacija u upravljanju kvalitetom i vodi do ideje integralnog upravljanja logističkim lancem procesa od njive do potrošača. (Integral Chain Management − ICM).