Glavna svrha trećeg izdanja „Metrologija – ukratko“ je da unapredi svest o metrologiji kao i da uspostavi zajednički okvir metroloških referenci. Namera je da se korisnicima metrologije obezbedi transparentno i priručno sredstvo za dobijanje metroloških informacija.

Današnja globalna ekonomija zavisi od pouzdanih merenja i ispitivanja, u koja se veruje i koja su međunarodno prihvaćena. Ona ne treba da stvaraju tehničke prepreke trgovini, a preduslov za to je široko korišćena i izdržlјiva metrološka infrastruktura.

Sadržaj ovog priručnika predstavlјa opis naučne, industrijske i zakonske metrologije. Opisane su tehničke oblasti metrologije i merne jedinice. Detalјno su prikazane međunarodne metrološke infrastrukture, uklјučujući i regionalne metrološke organizacije kao što je EURAMET. Spisak metroloških termina je prvenstveno sastavlјen na osnovu međunarodno priznatih standarda. Upućivanje na određene institucije, organizacije i laboratorije, je dato na njihove internet adrese.

„Metrologija – ukratko“ treće izdanje je proizašla iz projekta iMERA „Primena metrologije u evropskom istraživačkom prostoru“, broj ugovora 16220, u okviru 6. okvirnog programa, a finansirali su je mešovito Evropska komisija i instituti učesnici.

Svako ko zaboravi ili zanemari svoju dužnost da svakog punog meseca etalonira etalon jedinice dužine, biće kažnjen smrtnom kaznom. Ova pretnja odnosila se na dvorske arhitekte odgovorne za izgradnju hramova i piramida za faraone u starom Egiptu 3 000 godina pre nove ere. Prvi kralјevski “kubit“ bio je definisan kao dužina podlaktice od lakta do vrha ispruženog srednjeg prsta vladajućeg faraona, uvećan za širinu njegove šake. Ova originalna mera bila je zatim prenesena i isklesana od komada crnog granita. Radnici na gradilištima dobijali su njene kopije izrađene od granita ili od drveta, a za njihovo održavanje bile su odgovorne arhitekte.

Mada nam izgleda da se sada nalazimo, kako prostorno tako i vremenski, već prilično daleko od ovih početaka, čovek je još od tada oduvek pridavao veoma veliki značaj tačnim merenjima. Nešto bliže našem vremenu, 1799. godine u Parizu, stvoren je metarski sistem izradom dva etalona od platine, koji su predstavlјali metar i kilogram – začetak sadašnjeg Međunarodnog sistema jedinica (sistem SI).

U današnjoj Evropi merenja i vaganja se obavlјaju u iznosu jednakom 6 % od našeg kombinovanog ukupnog bruto nacionalnog proizvoda (GNP), tako da je metrologija postala prirodni i vitalni deo našeg svakodnevnog života. Tovari drva, kao i kafa, kupuju se prema veličini i težini; voda, električna energija i toplota se mere, a posledice toga se osećaju i na našim ličnim finansijama. Kućna vaga često utiče na naše raspoloženje – isto kao i policijska zaseda za prekoračenje brzine i njene moguće finansijske posledice. Količine aktivnih supstanci u medicini, merenja na uzorcima krvi, kao i efekti hirurškog lasera moraju biti precizni, kako zdravlјe pacijenta ne bi bilo uloženo. Skoro da je nemoguće opisati bilo koju pojavu bez oslanjanja na tegove i mere:
sati osunčanosti, merenja grudi, procenat alkohola, težina pisama, sobna temperatura, pritisak u gumama…, i tako dalјe. Pokušajte, šale radi, da vodite konverzaciju, a da ne koristite reči koje se odnose na tegove i mere.

Osim toga, i trgovina i organi vlasti takođe u svom radu moraju da se oslanjaju na tegove i mere. Pilot pažlјivo određuje svoju visinu, pravac, potrošnju goriva i brzinu, prehrambena inspekcija određuje sadržaj bakterija, pomorski organi mere plovnost, preduzeća kupuju sirovine koristeći tegove i mere, a specifikacije svojih proizvoda izražavaju koristeći iste jedinice. Regulacije procesa i uklјučivanja alarma obavlјaju se preko merenja. Sistematska merenja sa poznatim stepenom nesigurnosti predstavlјaju osnov u industrijskom upravlјanju kvalitetom i, uopšte govoreći, u većini savremene industrije troškovi koji nastaju merenjem čine 10 % -15 % ukupnih troškova proizvodnje. Dobra merenja mogu, međutim, da značajno povećaju vrednost, efikasnost i kvalitet proizvoda.

Konačno, nauka u potpunosti zavisi od merenja. Geolozi mere udarne talase u slučajevima oslobađanja velikih sila zemlјotresa, astronomi strplјivo mere svetlost sa udaljenih zvezda sa cilјem određivanja njihove starosti, atomski fizičari dižu radosno ruke u vazduh kada, obavlјajući merenja u milionitom delu sekunde, mogu konačno da potvrde prisustvo skoro beskonačno male čestice. Raspoloživost mernih uređaja i mogućnost da se oni efikasno koriste su od presudnog značaja ako naučnici žele da budu u mogućnosti da objektivno dokumentuju rezultate do kojih su došli. Nauka o merenjima – metrologija – je verovatno najstarija nauka na svetu, a znanje kako se ona primenjuje predstavlјa osnovnu potrebu u praktično svim naučno zasnovanim delatnostima!

SADRŽAJ

PREDGOVOR

1. UVOD

1.1 RAZVOJ MERA
1.2 VRSTE METROLOGIJE
1.3 NACIONALNA IZDANјA METROLOGIJE – UKRATKO

2. METROLOGIJA

2.1 INDUSTRIJSKA I NAUČNA METROLOGIJA
2.1.1 Oblasti delatnosti
2.1.2 Etaloni
2.1.3 Overeni referentni materijali
2.1.4 Sledivost i etaloniranje
2.1.5 Metrologija u hemiji
2.1.6 Referentne procedure
2.1.7 Nesigurnost
2.1.8 Ispitivanje
2.2 ZAKONSKA METROLOGIJA
2.2.1 Zakonodavstvo za merila
2.2.2 EU zakonodavstvo za merila
2.2.3 EU sprovođenje zakonodavstva za merila
2.2.4 Merenja i ispitivanja u zakonodavstvu

3. ORGANIZACIJA METROLOGIJE

3.1 MEĐUNARODNA INFRASTRUKTURA
3.1.1 Metarska konvencija
3.1.2 SIRM Aranžman o međusobnom priznavanju
3.1.3 Nacionalni metrološki instituti
3.1.4 Imenovni instituti
3.1.5 Akreditovane laboratorije
3.1.6 Regionalne metrološke organizacije
3.1.7 ILAC
3.1.8 OIML
3.1.9 IUPAP
3.1.10 IUPAC
3.2 EVROPSKA INFRASTRUKTURA
3.2.1 Metrologija – EURAMET
3.2.2 Akreditacija-EA
3.2.3 Zakonska metrologija – WELMEC
3.2.4 EUROLAB
3.2.5 Eurachem
3.2.6 KOOMET
3.3 INFRASTRUKTURA U AMERIKAMA
3.3.1 Metrologija – SIM
3.3.2 Akreditacija – IAAC
3.4 AZIJSKO-PACIFIČKA INFRASTRUKTURA
3.4.1 Metrologija – APMP
3.4.2 Akreditacija – APLAC
3.4.3 Zakonska metrologija – APLMF
3.5 AFRIČKA INFRASTRUKTURA
3.5.1 Metrologija – AFRIMETS
3.5.2 Metrologija – SADCMET
3.5.3 Akreditacija – SADCA
3.5.4 Zakonska metrološka – SADCMEL
3.5.5 Ostale podregionalne strukture

4. UTICAJ MERENјA- NEKI PRIMERI

4.1 PRIRODNI GAS
4.2 DIJALIZA
4.3 NANO ČESTICE
4.4 ĐUBRIVO
4.5 MERILA TOPLOTNE ENERGIJE
4.6 BEZBEDNOST HRANE
4.7 LEČENјE RAKA
4.8 EMISIJE IZ AVIONA
4.9 DIREKTIVA

5. MERNE JEDINICE

5.1 OSNOVNE JEDINICE SI
5.2 IZVEDENE JEDINICE SI
5.3 JEDINICE VAN SI
5.4 PREDMECI SI
5.5 PISANјE NAZIVA I OZNAKA JEDINICA SI

6. REČNIK

7. INFORMACIJE 0 METROLOGIJI – VEZE

8. REFERENCE

Kompletnu knjigu možete preuzeti na web stranici Direkcije za mere i dragocene metale