Seoski i salašarski način života su različiti oblici života i rada poljoprivrednog stanovništva Vojvodine. Uslovi i način seoskog i salašarskog života u Vojvodini značajno su se promenili u poslednje dve decenije dvadesetog veka. Tradicionalni seoski način života se sve do osamdesetih godina dvadestog veka odvijao u relativno urbanistički i komunalno uređenim uslovima. Potom, život u Vojvodini počinje da gubi obeležja seoskog života. Seoska naselja u blizini gradova postaju predgrađa, sa svim obeležjima gradskog života, dok seoska naselja daleko od gradova stanovništvo napušta zbog nestimulativne poljoprivredne politike države.

Zdravlje stanovništva sela i salaša uslovljeno je komunalnim uslovima i ishranom.

Dobra higijenska praksa (DHP) važna je za vodosnabdevanje, dispoziciju otpadnih materija, postavljanje toaleta, stanovanje. Pravilna ishrana podrazumeva način ishrane i zdravstvenu bezbednost hrane. Poljoprivredni pejzaž, Čenej (Branka Lazić, 2006)

Svi navedeni uslovi važni su za postizanje i održavanje dobrog zdravlja stanovništva sela i salaša, njihovih posetilaca i gostiju ali i za prevenciju zaraznih i nezaraznih bolesti.

Prof. dr Branka Lazić i saradnici

Sadržaj

Duško Medić
Poljoprivreda i razvoj − činjenice i brojke

Prof. dr Branka Lazić
Polja Vojvodine raznolika i raskošna

Prof. dr Veselin Lazić
Kobajagi, a istinito o salašima

Olgica Marinčić
Ruralni pejzaž

Prof. dr Budimka Novaković
Dobra higijenska praksa − uslov razvoja sela i salaša

Prof. dr Zorica Šeguijev
Zoonoze

Prof. dr Branka Lazić, prof. dr Sanja Lazić
Korak po korak do ekološke, multifunkcionalne poljoprivrede

Prof. dr Vladan Marković
Proizvodnja povrća u sistemu dobre poljoprivredne prakse

Prof. dr Branka Lazić, prof. dr Miroslav Malešević
Organska poljoprivreda? Da!

Prof. dr Branka Lazić
Salaši naše multifunkcionalne eko-farme

Prof. dr Petar Sekulić, Mr Jovica Vasin
Sistem kontrole plodnosti zemljišta

Prof. dr Imre Molnar
Stajnjak osnovno organsko đubrivo

Mr Srđan Šeremešić
Kompostiranje

Dlpl. ing. Stojan Radovanović
Upotreba obnovljivih izvora energije na salašima

Prof. dr Branka Lazić, Olivera Radovanović, dipl. ecc. Ana Maria I/ujošević, Duško Medić
Organska proizvodnja je deo multifunkcionalnog ruralnog razvoja

Dr Dobrila Šikoparija
Suvo cveće, ukras i suvenir

Olivera Radovanović
Stvaranje uslova za razvoj ruralnog turizma na salašima u Vojvodini

Literatura

Organska poljoprivreda? da!

Prof. dr Branka Lazić, prof. dr Miroslav Malešević

Organska proizvodnja kao deo ekološkog, održivog razvoja obuhvata proizvodnju hrane i namirnica (primarna poljoprivreda, prerada do distribucije) ali i neke druge proizvode biljnog i životinjskog porekla (tkanine, koža). Na osnovu bazičnih standarda organska poljoprivreda zasniva se na primeni principa agroekologije. Ona je zakonski regulisana i uključuje konlrolu i sertifikaciju proizvoda.

Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sređinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione, sa sertifikovanom proizvodnjom i proizvodima. Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz biotičnih standarda formulisanih u okviru IFOAM (Intcrnational Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. god). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Direktiva 2092/91, rcvidirana 1999), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naša zakonska regulativa Zakona o organskoj proizvodnji i orgranskim proizvodima Republike Srbije (usvojen 14. jula 2006). Zbog ekonomske i ekološke prednosti ovakve proizvodnje za razvoj, zemlje sa izgrađenom strategijom agrarnog razvoja stimulišu organske proizvođače značajnim sredstvima. Na taj način se prevazilaze materijalne teškoće proizvođača vezane za troškove sertifikacije proizvodnje i proizvoda kao i za smanjenje prinosa u toku prve dve godine prelaznog perioda, odnosno do uspostavljanja biološki revitalizovanog agroekosistema.

Mnogi proizvodi (ratarske, povrtarske, voćarske i stočarske proizvodnje) uz sertifikat imaju otvoren put na tržište Evrope, Japana i SAD. Istovremeno, potražnja za proizvodima iz organske proizvodnje raste i na domaćem tržištu, posebno u gradskim sredinama. To potvrđuje prodaja ovih proizvoda na zelenoj pijaci, zatim pijaci na „kućnom pragu“, kod proizvođača, kao i stalni rast broja prodavnica „zdrave hrane“. Poljoprivredni fakultet i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Razvoj domaćeg tržišta organske hrane a zatim izvoz osnova su za realno širenje površina i specifičnih kvalitetnih i bezbednih proizvoda organske proizvodnje.

IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku poljoprivredu i preradu istakao glavne ciljeve (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to su:

Organski proizvodi se mogu u toku berbe, transporta, pranja i distribucije zagaditi mikroorganizmima (bolesti prljavih ruku) najčešće od ljudi izvodnji moraju sprovoditi osnovne sanitarne mere.

Model organske proizvodnje bez sopstvenog stočarstva (SAN 1998)

• Setva
• Zelenišno đubrivo
• Zeleni malč ← setva
• Pokrovne biljke ← prirodno obnavljanje
• Suvi malč ← prirodno osušeno

• Proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti u dovoljnim količinama. Visok kvalitet uz bezbednost hrane po ljudsko zdravlje je osnovna postavka i zahtev savremenog potrošača. Danas je hrana često, posebno kod nekih vrsta (povrće, voće) deo preventive pa i lečenja najčešćih oboljenja savremenog čoveka. Visoka nutritivna vrednost hrane osigurava dovoljno energije ali i biološki značajnih materija neophodnih za život i zdravlje čoveka. Specifične agrotehničke mere u organskoj proizvodnji stvaraju uslove da biljke u optimalnim proizvodnim uslovima sintetišu i nagomilavaju, za vrstu i sortu karakteristične materije. Ovi proizvodi, posebno povrće, voće i aromatične vrste, imaju prirodan miris, ukus, često intenzivniju boju i veći sadržaj šećera, vitamina C i karotinoida a manji je sadržaj štetnog NO3.
• Proizvodnja u skladu sa biološkim principima, sa biološkim ciklusima i ekosistemom. U organskoj proizvodnji radi se u skladu sa prirodom sa zadatkom da se podstiču i intenziviraju biološki ciklusi unutar proizvodnog sistema (biotopa), uključujući mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje.
• Dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Klimatski faktori opredeljuju tip poljoprivredne proizvodnje i zajedno sa zemljištem čine specifičnost biotopa. Zemljište svojim fizičkim, hemijskim i mikrobiološkim svojstvima stvara uslove za rast i razviće biljaka odnosno za proizvodnju hrane.
• Plodnost se održava sistemom proizvodnje koji znači plodored i u skladu sa tim đubrenje (pre svega organska đubriva ali i danas veoma značajna mikrobiološka đubriva), obrada zemljišta i druge mere. Đubrenje na bazi analize plodnosti zemljišta je osnova za sve ekološke sisteme gajenja.
• Maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije u okviru proizvodnog sistema. U organskoj proizvodnji je karakteristično da se koriste sirovine − materijali koji se recikliraju. Na taj način se uspostavlja kruženje materije, inače prekinuto u konvencionalnoj proizvodnji a uspostavlja se i energetska uravnoteženost agroekosistema. Reciklaža obuhvata mikrobiološku razgradnju organske materije iz poljoprivrede (biljni ostaci, stajnak, živinsko đubri-vo) van njive, odnosno na njivi pri korišćenju zelenišnog đubriva i zelenog malča.
• Osnovni cil.j organskog gazdinstva je samoodrživost. Veoma je značajno da uravnoteženi odnos biljne i sto-čarske proizvodnje obezbedi dovoljno hrane za ishranu domaćih životinja, odnosno (a stočarstvo obezbedi organsko đubrivo. U proseku za 1 ha biljne proizvodnje potrebno je 1-2 uslovna grla krupne stoke (zavisi od vrste i intenziteta proizvodnje). Samoodrživost se ostvaruje i multifunkcionalnom poljoprivredom (raznovrsna proizvodnja) kao i multifunkcionalnošču poljoprivrednog gazdinstva posebno porodičnog tipa. To su eko-farme odnosno naši salaši.

Model organske proizvodnje na eko-farmi (Caporall F.)

BILJNA PROIZVODNJA

↓↑

otpadni materijal

↓↑

STOČARSTVO

↓

voda ← žetveni ostaci hraniva ili podrška ↔ mineralizacija organske materije

↓

ZEMLJIŠTE

• Čvrsta goriva dobijena iz biomase Poljoprivredni otpad (stabljike i drugi biljni otpad)
• Drveni otpad (grane, stabla i iver)
• Životinjski otpad (balega, đubrivo)
• Vodene biljke (morska trava i vodeni zumbul)
• Urbani otpad (papir, karton i ostali zapaljivi materijal)
• Direktno sagorevanje
• Pretvaranje u gasna i tečna biogoriva
• Gasna bigoriva → Biogas
• Tečna biogoriva → Etanol → Metanol

Salaš 176, Čenej (Olivera Radovanović, 2004)

• Domaćim životinjama moraju se pružiti uslovi gajenja koji omogućavaju ispoljavanje prirodnih funkcija i ponašanja jer one čine deo agroekološkog sistema. IJ proseku oko 90 % hraniva domaće životinje ne iskoriste za svoje funkcije i proizvode već ih vraćaju u obliku tečnih i čvrstih izlučevina − organskih đubriva bez kojih nema održivosti zemljišta. U organskoj proizvodnji, domaćim životinjama moraju se pružiti odgovarajući uslovi za uzgoj, računajući na njihovu dobrobit i njihovo zdravlje a u skladu sa vrstom i rasom.
• Na najmanju meru smanjivati sva zagađenja koja proističu iz poljoprivredne proizvodnje. Vodili računa o primeni đubriva, mehanizaciji, prevoznim sredstvima (izduvni gasovi) i primeni nekih hemijskih sredstava uključujući biološka sredstva za zaštitu biljaka.
• Održavanje genetske raznovrsnosti u poljoprivrednom sistemu i ekosistemu uključujući zaštitu biodiverziteta. Opšta karakteristika života na planeti je raznovrsnost posebno živih bića. Biodiverzitet je složen pojam koji obuhvata raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, zatim geobiodiverzitet, antrobiodiverzitet, antropobiogeodiverzitet i geobiodiverzitet. Očuvanje biodiverziteta i genetičke raznovrsnosti daje organskoj poljoprivredi širi i trajan značaj u okviru mera zaštite ekosistema (Thrupp, 1998). To je značajno u integralnom sistemu ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede, revitalizaciji i očuvanju poljoprivrednog pejzaža u skladu sa ekološkim principima što sve čini deo ekološkog razvoja. Zato je u okviru bazičnih standarda IFOAM-a data preporuka da tela za sertifikaciju postave standarde za minimum poljoprivrednih površina koje će se urediti na ekološkim principima (ekokoridori, vetrozaštitni pojasevi, vodene površine i dr.). Za ovu svrhu treba koristiti ekstenzivne travnate površine, zatim pašnjake, močvare, šumarke, vodotoke odnosno ono zemljište koje se ne koristi u intenzivnoj rotaciji useva. Međusobnim povezivanjem ovakvih ekoloških jedinica uz intenzivne organske poljoprivredne površine, stvara se prirodni poljoprivredni pejzaž koji daje povoljne uslove za prirodne biocenoze i čini prilog uspostavljanju uslova za uravnoteženost eko-sistema i očuvanje biodiverziteta (Stolton, 2002).
• Omogućiti poijoprivrednim proizvođačima da žive u skladu sa ljudskim pravima UN, uz zadovoljenje njihovih osnovnih potreba i ostvarenje odgovarajućih zarada i zadovoljstava od ove proizvodnje što uključuje i bezbednu životnu sredinu. Organska proizvodnja je human oblik proizvodnje hrane ali i način života. To uključuje poštovanje prava građana, proizvođača na kvalitetan, srećniji život za duži period. Održiv razvoj sa ekonomskim i ekološkim profitom iz organske proizvodnje daje mogućnost za takve Cvetni eko-koridor (Organica, Subotica) uslove života.
• Bazični ciljevi organske proizvodnje daju punu važnost agroekološkim svojstvima poljoprivrede i doprinose zaštiti životne sredine i u okviru toga i zaštiti zdravlja Ijudi.
• Oni su osnova za primenu agrotehničkih mera i izbor sorti ali i razvoja poljoprivrede u kojoj je usklađen odnos biljne i stočarske proizvodnje u zatvorenom ciklusu proizvodnje (tip organske farme) ili odvojeni, razvoj sertifikovane biljne i stočarske proizvodnje ali međusobno zavisne.

U cilju zaštite organske proizvodnje odnosno proizvoda, od kontaminacije, propisani su uslovi za zasnivanje organske proizvodnje, udaljenost od saobraćajnica i drugih zagađivača.

Istovremeno, određuje se neophodno razgraničenje između zemljišnih parcela konvencionalne organske proizvodnje u širini 10 m ili 5 m ako između njih postoji živi pojas ili druga fizička prepreka u visini od najmanje 1,5 m. Kadifica štiti plavi patlidžan od nematoda (Olivera Radovanović, 2004)

U organskoj poljoprivredi (i preradi) uobičajena agronomska znanja ugrađuju se u zakonom regulisane metode proizvođnje, pakovanja, čuvanja i transporta, čija se primena po utvrđenoj proceduri, kontroliše (inspektori za organsku proizvođnju), ocenjuje i sertifikuje na nivou države dobijanjem zvaničnog znaka − proizvod iz organske poljoprivrede.

Ovlašćene inspekcijske službe (organizacije, institucije) imaju za određeni tip proizvodnje i prerade edukovane i ovlašćene inspektore. Zadatak inspektora je procena ekoloških i agroekoloških uslova za organsku proizvodnju, zatim kontrola procesa proizvodnje (slučajan i višekratni obilazak) i kontrola propisane dokumentacije na osnovu koje se za procenjeni prinos daje sertifikat. Svi segmenti proizvodnje kontrole i sertifikacije dati su u okviru pravilnika (Sl. list SRJ, br. 51 i 67, 2002).

• U organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti od stanja zemljišne parcele i potrebnih hemijskih analiza, (uključujući i kontrolu načina korišćenja zemljišta u prethodne tri godine i proizvodni program za prelazni period), određuje se prelazni period (konverzija) u trajanju od 2 do 3 godine. Samo parcele, koje nisu korišćene u poslednje dve godine, mogu se, ako ispunjavaju ostale uslove, odmah koristiti za organsku poljoprivredu.
• U prelaznom periodu započinje se sa vođenjem knjige polja u kojoj svako polje ima svoj list gde se unose podaci kao što su položaj sa orjentacijom, veličina, opis zemljišta (prilog su analize zemljišta što je osnova za đubrenje), planirana plodosmena i primenjene agrotehničke mere (od sadnje do berbe). Detaljni opis agrotehničkih mera (vreme primene, količina i dr.) omogućuje da se već sledeće godine izbegnu propusti ali i usev prati po kritičnim tačkama proizvodnje (npr. sorta, rasad, đubrenje, pojava bolesti, štetočina i korova i efekat biološke zaštite).

U organskoj proizvodnji od prelaznog perioda neophodno je uspostavljanje „eko-koridora“, traka širine 1-2 m sa mešanim jednogodišnjim i višegodišnjim aromatičnim i drugim korisnim biljkama ili samoniklim vrstama. Ovi eko-koridori se seju (sade) na svakih 50-100 m širine parcele jer to je domet delovanja predatora. Najbolje je da je ovaj eko-koridor stalno cvetajući (privlači insekte) širine 1-2 m (sve prilagoditi postojećoj mehanizaciji) u pravcu duže strane polja odnosno podignut tako da omogućuje nesmetani rad u polju. Za ovaj pojas koriste se mešavine jednogodišnjih vrsta (mirođija, neven, bulka, kadifica, dragoljub, facelija, heljda, kamilica i dr.) sa dvogodišnjim i višegodišnjim vrstama (cvetajući i samonikli lukovi, maslačak, anis, komorač, korijander, hajdučka trava, ogoljen, deteline i dr.). Ekokoridori obezbeđuju stanište za korisne insekte, ptice a često su to i biljne vrste koje privlače prouzrokovače štetočina i bolesti a, što je najvažnije, povećavaju biodiverzitet i doprinose uravnoteženju odnosa u sredini.

• U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase.
• Mora se izvršiti izbor vrsta i sorti koje su prilagođene datim ekološkim uslovima, a seme i sadni materijal mora biti iz sertifikovane organske biljne proizvodnje. Međutim, u zavisnosti od stanja na tržištu setvenog materijala inspektor može da odobri njegovo korišćenje iz konvencijalne proizvodnje, ali bez hemijskog tretiranja i piliranja.

U prelaznom periodu javljaju se brojne teškoće. Najčešće se povećavaju direktni troškovi (uređenje prostora, edukacija) ali dolazi i do pada prinosa jer se ne mogu odmah aktivirati svi biološki procesi koji omogućuju ostvarivanje ekonomičnog i kvalitetnog prinosa. istovremeno, proizvodi iz prelaznog perioda nemaju istu (višu) cenu kao oni iz organske proizvodnje. Sve ovo povećava i psihološku barijeru sa kojom se proizvođač suočava u novoj organskoj proizvodnji. Zbog toga su od značaja udruženja koja pružaju stručnu pomoć za proizvod-nju (kao što je Terra’s, Vrelo, „Natura vita”, „Moć prirode“ i dr.). Tropoljni povrtarski plodored

Osnov organske poljoprivrede je plodored, kao sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta. Plodoredu su podređeni sistemi obrade zemljišta i đubrenje. Za razliku od konvencionalne proizvodnje gde je u primeni slobodna plodosmena, u organskoj je to čvrst ratarski, ratarsko-povrtarski, ratarsko-krmni, povrtarski i dr. plodored. Jasno, plodored ima višestruki značaj za plodnost zemljišta (fizička, hemijska i mikrobiološka svojstva), za regulaciju korova, štetočina i bolesti, za smanjenje erozije. U organskoj proizvodnji obavezno je uvođenje leguminoza u plodored, a u zavisnosti od plodnosti i tipa zemljišta, i travno-detelinskih smeša.

• Obrada zemljišta je po pravilu redukovana, ali primenjuje se uvek ona koja uz korišćenje mašina neće pogoršati karakteristike zemljišta, već će uvek poboljšati plodnost. Zato se u organskoj poljoprivredi ne primenjuje duboka obrada prevrtanjem plastice, već se koriste plugovi sa podrivačima radi rastresanja zemljišta.
• Đubrenje u organskoj proizvodnji mora se vršili u skladu sa plodnošcu zemljišta i vrstom organske proizvodnje u kojoj je dozvoljena upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih đubriva, radi održavanja i poboljšanja plodnosti zemljišta. U zakonskoj regulativi dat je pregled đubriva koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji (npr. stajnjak, kompost, supstrat od pečuraka i sve uz odobrenje saveznog inspektora, odnosno iz sertifikovane proizvodnje, a sirovi fosfat i mineralni kalijum, uz prethodnu analizu ili uz odobrenje inspektora itd.). Istovremeno, dati su i maksimalno dozvoljeni sadržaji teških metala i drugih zagađivača u kompostu i đubrivima za organsku poljoprivredu. Po pravilu, đubriva bi trebalo da potiču iz sopstvenog gazdinstva. Zato je osnova organske proizvodnje u uravnoteženom odnosu biljne i stočarske proizvodnje. Samo tako je mogude raspolagati sa dovoljno sertifikovanog đubriva za proizvodnju i dovoljno hrane za ishranu stoke. U suprotnom, upotrebu nekog organskog đubriva odobrava inspektor.
• Stajnjak (čvrst ili isitnjen) i kompost su najčešće primenjivana organska đubriva. Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i starosti đubriva. Može se računati da se sa 15-20 kg stajnjaka na 10 m2 obezbeđuje oko 3,5 kg organske materije, zatim 80-100 g azota, 40-50 g fosfora i 100-130 g kalijuma, a vreme razlaganja je 2-3 godine. U prvoj godini se iz stajnjaka iskoristi 20-35 % azota, 20-35 % fosofora i oko 67 % kalijuma.
• Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija i koristi se kao organsko đubrivo (od 0,5 do 6 kg/m2), kao deo zemljišnih smeša ili za nastiranje zemljišta u bašti. Kompost se priprema u odvojenom prostoru, najbolje u senci i to na zemljištu, u drvenim ili žičanim sanducima, korpama, ili u komposteru. Koriste se biljni i drugi organski zdravi otpaci kao što su ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, zatim lišće, slama, pepeo, rožina, živinski izmet, komina.

U organskoj proizvodnji biljne bolesti, štetočine i korovi suzbijaju se:

• pravilnim izborom vrsta i sorti bilja, Termo-komposter
• pravilnim plodoredom.
• odgovarajućom obradom zemljišta
• zaštitom korisnih biljaka i životinja i stvaranjem povoljnijih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja štetočina,
• uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem.

Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu.

Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati organskom materijom radi poboljšanja fizičkih, bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Zaoravanjem samoniklih biljaka ne smatra se zelenišnim đubrenjem. To treba da su biljke koje su pogodne da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju mnogo organske mase, da mogu da usvajaju i teže pristupačna hraniva, da zahvaljujući dubokom korenu usvajaju hraniva iz tih slojeva zemljišta i premeštaju u oranični sloj, da fiksiraju azot iz atmosfere, jer na taj način obogađuju zemljište azotom. To su: razne vrste detelina i lupina, grašak, grahorice, i neleguminozne biljke kao što su: uljana repica suncokret, raž, ovas, ječam, slačica, facelija, engleski i francuski ljulj. Načina primene ima više, a u organskoj je raširen sistem usejavanja. Kada je glavna kultura pšenica u fazi kada ona dostigne visinu od 10 cm, tj. kada se još nije zatvorio sklop, usejava se bela detelina, koja nikne i delimično stagnira. Kada se pšenica skine, počinje nagli rast deteline koja se u jesen zaorava kao zelenišno đubrvo. Jedan od načina obogaćenja zemljišta je zaoravanje žetvenih ostataka. To povoljno utiče ne samo na hranidbeni bilans nego i na strukturu zemljišta.

Zaštita useva sa nekim aromatičnim vrstama

• Vrste Korist od mešanih useva → Deluje protiv bolesti i štetočine
• Boreč potpomaže rast jagoda i paradajza → Različiti insekti
• Bosiljak potpomaže rast paprike → Biljne vaši, mušice, moljci
• Buvač dobar malč, štiti krompir od krompirove zlatice → Komarci, vaši i grinje muve i buve, mravi, paukovi i stenice
• Dragoljub štiti ruže i voćne vrste od lisnih vašiju → Biljne vaši
• Beli luk pojačava miris ruža, sprečava uvijanje listova breskve Sprečava gljvična oboljenja → Zelena muva, biljne vaši

Usejane leguminoze (pokrovna vrsta) između redova mrkve (Larcom, 2000)

Domaća sredstva za zaštitu biljaka

• Štetočina / bolest i vrsta sredstva
• Za dezinfekciju semena II kamilica, II ren, II beli luk, 1 kopriva
• Poleganje rasada I kopriva
• Plamenjača, pepelnica, rđa II i II beli i crni luk, III stolisnik, II crni luk, III rastavić
  II stolisnik
• Miševi i voluharice I zova
• Nematode I neven
• Pauk II krompir
• Puž golać plitka posuda sa pivom
• Lisne vaši I rastavić, III duvan II beli i crni luk, III vratić i rastavić, II buvač, III krompir
• Sovice I paradajz, II dragoljub, III pelin, IV duvan
• Kupusna muva, mrkvina muva, lukova muva III pelin, IV paradajz, IV čičak, II crni i beli luk, IV paradajz II rabarbara I − Fermetisani ekstrakt; II − čaj; III − čorba; IV − macerat

Bede Kalman i Josip Mamužić pored mašine češalj—drljača, Farma Mamužić (Branka Lazić, 2005)

• U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insekticidi − biljna ulja, piretrin iz buvača, kvazija, ratenon, biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica − kao što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid, kalijev sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe (izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organsku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu saglasnost) i primenu nekih biocida (zelena lista). Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira, revidira i proširuje. Veoma je efikasna kontrola korova primenom mašine comb harrow (drljača-češalj) višenamenskog tipa sa zupcima na fleksibilnom okviru, koja se koristi podjednako efektno za uske i širokorede useve. Korisne biljke su staništa predatora
• Za povrtarsku proizvodnju, posebno u zaštićenom prostoru trebalo bi koristiti solarizaciju (sterilizaciju) zemljišta, zatim integralne mere u borbi protiv nematoda (mere higijene, plodored). Kao predusev značajno je koristiti neven, kadificu, dragoljub ili kompost nekih tropskih (Azadiracta indica) biljaka, koje svojim hemijskim izlučevinama smanjuju broj nematoda. Vignja i raž kao predusev rezistentni su na nematode i smanjuju njihovu brojnost. Gajenje povrća kalemljenim rasadom smanjuje štetnost nematoda, što je posebno značajno za paradajz. Značajno je u proizvodnji koristiti otporne sorte. Za zaštitu biljaka koriste se i svi drugi biološki − prirodni aspekti zaštite („korisne biljke“, alelopatski odnosi, predatori), kako bi se štetni organiznti zadržali na nivou ekonomskog praga štetnosti.
• U okviru zaštite biljaka, značajno je i korišćenje bioloških osobina biljaka, insekata, ptica i dr. u borbi protiv štetočina i izazivača bolesti. Jasno je da biološke mere, posebno korišćenje predatora (korisnih insekata) ne može odmah dati potpun efekat. Neophodno je da protekne vreme pa da se merama koje se primenjuju (eko-koridor, mešane vrste i dr.) stvore uslovi za postizanje potrebne biološke ravnoteže između korisnih i štetnih insekata. Jedna od ovih mera je i gajenje biljaka koje privlače korisne insekte, odnosno one biljke koje su dobra staništa (Jeff, 1994). Ove korisne biljke seju se oko parcela sa povrćem ili se unutar parcela usejavaju trake (eko koridori) ovih vrsta na razmak od 100 do 200 m (facelija, biljke iz familije Asteraceae, neven, kadifica, heljda, dragoljub i dr.). Danas je u svetu snažan razvoj bioloških sredstava za zaštitu: biološki insekticidi (npr. protiv tripsa, bele mušice i sl.) bazirani na konkurentnom odnosu korisnih i štetnih insekata;
• mikrobiološki na bazi gljiva, bakterija i virusa; na bazi toksina mikroorganizama („averniektin“, „bactospein“, „biobit“, „foray“, „novodor“) i organska sredstva za dezinfekciju zemljišta (npr „jet 5“); insekticidi na bazi biljnog ekstrakta („pyretrum“, „quassan“, „rotenon“, „rianin“ i dr.), kao i feromonske trake, ploče posebno pogodne za zaštićeni prostor. U sistemu zaštite biljaka koriste se i biljni pripravci vrsta sa poznatim fitoncidnim efektom (beli i crni luk) ili one sa mirisom koji odbijaju ili privlače štetočine (dragoljub i bob privlače crne lisne vaši) i tako smanjuju napad na povrće. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje jak čaj od kamilice, rena, belog luka i koprive. Fermentisani ekstrakt koprive je dobar protiv poleganja rasada i dr.

Predatori u integralnoj i biološkoj zaštiti

• Podisus mesuloventris za kontrolu leptira Spodoptera exigua na paprici.
• Fitoseidi (Amblyseius cucumeris, A. degenerans, A. borkeri, A. andersoni) i Orius za kontrolu tripsa.
• Pytoseiulus persimilis za odbranu od crvenog pauka (Tetranychus utricae).
• Decanusa sibirica i Diglyphus isaea za kontrolu štetočina lista.
• Eduvum puttieri za odbranu krompira od krompirove zlatice (Laptinotarsa decemlineata).
• Encarsia formosa i Eretmocerus mundus za kontolu belih mušica (Trialeurodes vaporariorum i Bemisia tabaci) Encarsia formosa

Za sprečavanje razvoja korova koristi se i malč (organski ili sintetički), ali i setva mešanih useva i podsetva koja daje dobre rezultate kod pšenice, kukuruza i povrća. Za podsetvu se koriste leguminoze (lucerka, detelina i dr.) slačica, gorčica i trave i to pojedinačno ili kao mešani usev kada trave čine 25-33 %. Kod pšenice podsetva se vrši kada je pšenica visoka 20-40 cm (pšenica se seje ređe).

• U povrtarskpj proizvodnji neophodno je uspostaviti intenzivan, složen plodored gde se u jednoj vegetacionoj sezoni, odnosno godini na istom zemljištu uzastopno i istovremeno (kao mešane vrste), zahvaljujući pozitivnim biološkim odnosima, gaji više vrsta povrća. Pored poznatih mešanih vrsta: salata i crni luk, paprika i bosiljak, paradajz i kupus, kukuruz i grašak, kukuruz i pasulj, kukuruz i vrežaste vrste, u organskoj proizvodnji, kao mešane vrste, koriste se i one koje svojim mirisom ili korenskim izlučevinama odbijaju ili privlače štetočine povrća. Tako npr. gajenjem paradajza ili duvana sa kupusom smanjuje se napad buvača na kupus (paradajz i duvan inhibiraju ishranu buvača) ili paradajz sa kupusom smanjuje napad kupusnog moljca, a kupus gajen uz crvenu i belu detelinu manje je napadnut od vaši i kupusara. Međutim, postoje i vrste koje ne uspevaju dobro kada se gaje jedna pored druge. Mešane vrste korisne u borbi protiv štetočina povrća. Malč od slame u bio-bašti, Kulpin (Branka Lazić, 1994)
• U organskoj proizvodnji bitno je pravovremeno skidanje odnosno zaoravanje međuuseva. Punu vrednost usev, kao organsko đubrivo, ima u fazi punog vegetativnog rasta. Jednogodišnje leguminoze brzo oslobađaju azot a trave sporije ali su bolje za stvaranje humusa. Međuusev sprečava ispiranje azota jer deo azota koristi za rast a usvajajuči vodu iz zemljišta sprečava ispiranje azota. Kao naknadni usev posebno je značajna raž (ozimi usev sa jakim, žiličastim korenom), zatim krmne leguminoze koje putem mikorize doprinose iskorišćavanju fosfora. Predatori za kontrolu lisnih vaši (Jeromela, 2005)

Specifično za povrtarstvo je korišćenje proizvoda na bazi polietiiena i polipropena i polikarbonata u cilju zaštite od niskih temperatura, grada, insekata. Nije dozvoljeno korišćenje polivinil hlorida (PVC) i onih sintetičkih materijala koji sadrže hlor. Za malčovanje mogu se koristiti biorazgradivi materijali kao i oni koji se uklanjaju sa polja odnosno mogu se reciklirati. Za sterilizaciju zemljišta u zaštićenom prostoru dozvoljene su fizičke metode (pranje i solarizacija). Pri proizvodnji u zaštićenom prostoru mogu se koristiti supstrati u skladu sa pravilnikom (granične vrednosti sadržaja štetnih materija u zemljištu i organskim đubrivima i najveće vrednosti ostataka u proizvodima organske proizvod-nje). Istovremeno nije dozvoljena proizvod-nja na kamenoj vuni i u vodenoj kulturi.

Nastiranje zemljišta, kao agrotehnička mera, izuzetno je značajno za rast i razvoj biljaka i zaštitu od korova. Danas postoje i nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne (s ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajuči, dezorjentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine PE žuto/crna, srebrno/braon) reflektuju napad vaši, belih mušica i crvenog pau

U voćarstvu organski principi obuhvataju sakupljanje plodova iz ruralnih prirodnih populacija i gajenje voćnih vrsta u zasadima. Sakupljanje voća vrši se u skladu sa organskim principima odnosno vrši se prethodna ocena ekološkog stanja područja i voćnih vrsta. Konvencionalni voćnjaci posle tri godine prelaznog perioda (primena organskih agrotehničkih mera) mogu preći na organski tip proizvodnje. Za voćnjake treba odabrati optimalne terene posebno one koji svojim položajem smanjuju mogućnost pojave oboljenja. Sve agrotehničke mere su iste kao u ostaloj biljnoj organskoj proizvodfolija i agrotekstila (belo/crna, određeni spektar, smanjujući. Rezidba se obavlja samo u najnužnijem obliku. Proizvodnja grožđa podleže istim principima kao i ostala biljna proizvodnja. To znači, izbor otpornih sorti, kvalitetan sadni materijal, optimalni uslovi sadnje i primena mera nege i uzgoja. U primeni je zasejavanje smeše trava i leguminoza između redova loze, što doprinosi boljoj ishrani biljaka i smanjenju degradacije zemljišta. Organska proizvodnja šljiva, okolina Merošine [Orgamca. Subotica, 2003)

Naša ispitivanja (Lazić i sar., 1991,1992) su pokazala da se pri organskoj proizvodnji ostvrajuju dobri prinosi, a da povrće ima intenzivnu obojenost, miris i ukus karakterističan za vrstu i sortu što nije slučaj sa povrćem iz konvencionalne proizvodnje. Druga istraživanja pokazuju da se u organskoj proizvodnji ostvaruju ekonomični prinosi uz visok kvalitet proizvoda: sadržaj suve materije (povećanje i do 24 %), vitamina C (viši za 28 %), veći je sadržaj gvožđa, fosfora i kalijuma, manji sadržaj nitrata (čak i do 90 %) (Lampkin, 1994), a povrće je bezbedno za čoveka. Kvalitet i bezbednost povrća zavisi od načina i vremena ubiranja. Ono mora biti pravovremeno i pažljivo, da se biljke ne oštete (posebno kod sukcesivne berbe). Posle berbe povrće treba rashladiti (posebno pri proizvod-nji povrća u leto), klasirati i pakovati (ekološka ambalaža) ili preraditi. Put od berbe do prerade, čuvanja ili prodaje trebalo bi da je što kraći, uz pridržavanje svih sanitarnih mera, što uključuje i kvalitet vode za pranje povrća. Povrće iz organske proizvodnje mora imati sve karakteristike sorte i vrste bez mehaničkih ili drugih oštećenja (štetočine, bolesti).

• Metodama stočarske proizvodnje utvrđuje se izbor vrsta i rasa životinja, način uzgoja, ishrana i zdravstvena zaštita kao i postupak sa životinjama koje se nabavljaju sa drugih farmi. Životinje i njihovi proizvodi moraju biti obeleženi u svim fazama organske proizvodnje. Pri izboru rasa prednost imaju domače rase. Uzgoj životinja zasniva se na fiziološkim i etološkim potrebama životinja a broj životinja je u korelaciji sa uslovima, posebno sa mogućnošću proizvodnje stočne hrane ali i sa načinom postupanja, kao i sa ispašom. Osnovu reprodukcije čini prirodni prirast i veštačko osemenjivanje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljeno sečenje repova, krila, zuba i debikiranje. Organske metode u stočarstvu predviđaju uslove i način držanja životinja, vrstu i kvalitet objekata, slobodu kretanja životinja i uzgoj u optimalnoj gustini.

Životinje se hrane organsko proizvedenom hranom a data je i lista dozvoljenih hraniva. U zdravstvenoj zaštiti životinja najveća pažnja poklanja se prevenciji, što uključuje i sve mere higijene. Pri upotrebi lekova vodi se evidencija a period zabrane korišćenja proizvoda posle upotrebe lekova je dva puta duži od perioda u konvencionalnoj proizvodnji. Pravilnik o organskoj stočarskoj proizvodnji definiše sve segmente. U posebnim odredbama date su specifičnosti u pčelarstvu, ribarstvu i gajenju drugih vodenih životinjskih vrsta. Rasa: domaći gološijani (Branka Lazić, 2006)

U preradi organskih sirovina polazi se od primene svili sanitarnih i organskih metoda prerade. U preradi su dozvoljeni mehanički, fizički, biofermentacioni postupci i kombinacija ovih postupaka. U pravilniku je istaknuto da tehnološke linije organske proizvodnje moraju biti odvojene od drugih.