Posle mnogostrukog traženja načina pripovedanja, odlučio sam da pišem priču o maslini u prvom licu jednine. Nijednog trenutka nisam bio u nedoumici oko predmeta priče. Tema je bila MASJ1INA, a pitanje samo: kako ispričati priču?
Maslina, pšenica i vinova loza jesu biljke koje su u samoj osnovi naše civilizacije; jednako su bile cenjene u praistoriji i u istorijskom dobu; koliko su važne u judaizmu toliko su značajne i u hrišćanstvu i muhamedanstvu.
Ove su biljke, posebno maslina, i simboli mora, sunca, svetlosti i radosti onog što volim i čemu težim.
Kao što rekoh na početku, odlučio sam da pričam neposredno. Maslina i ja!
„Olea prima omnium arborum est”, to jest: „Maslina je prva među drvećem!” rekao je slavni rimski agronom Kolumela.
Pa dobro, pomislićete vi, lepa su leta na Sredozemnom moru, lepo mirišu majkina dušica i ruzmarin u hladu maslinjaka, ali zar nije preterano reći da je maslina u „osnovi naše civilizacije”. Kako je gajenje masline doprinelo razvoju naše civilizacije? Drugim rečima, kako je to maslina život učinila bezbednijim, ali i zauvek složenijim?
Kako to obično biva, imamo samo delimičan odgovor, jedan deo pruža botanika, a drugi istorija.
Klima koja vlada prostorom gde je nastala savremena evropska civilizacija mediteranska klima protivna je životu biljaka. Kada je toplo leti, vode nema, a kada je ima (kiše su obilne u toku zime) hladnoća zaustavlja rast biljaka. Vremenom su i u takvim uslovima nastale biljne zajednice koje su u potpunoj harmoniji sa tom klimom. Ali ako se te zajednice ozbiljno oštete, teško se mogu obnoviti jer im sušna i topla leta i vlažne i hladne zime to otežavaju. Tako, nekad su Mediteran pokrivale guste šume koje je čovek sečom uništio (na primer, zato je Atika danas suva i žuta). Istoričar Trajan Stojanović u svojim Balkanskim svetovima kaže: „Kada su se osušili atički pašnjaci, a plodno zemljište propalo, stanovništvo je ostavilo uobičajene aktivnosti poput uzgoja stoke i žita i okrenulo se drugima, kojima su se samo oni bavili: gajenjem maslina (kome su ih zapravo naučili stanovnici jugozapadne Azije) i eksploataciji zdravice. Atinino blagorodno drvo ne samo da može da opstane na goloj steni već joj to čak i prija. Pa ipak, čovek ne može živeti samo od maslinovog ulja. Da bi mogli da se izdržavaju svojim maslinjacima, Atinjani moraju da razmene atičko ulje za skitsko žito. Da bi izneli svoje ulje na svetsko tržište, moraju ga spakovati u krčage i poslati preko mora to je dovelo do nastanka atičke grnčarije, atičke trgovačke mornarice, kao i atičkih rudnika srebra, jer međunarodna trgovina zahteva monetarnu privredu, a to podstiče istraživanje donjih slojeva zemljišta, iz kojih se dobijaju plemeniti metali i lončarska glina. Najzad, sve to zajedno izvoz, proizvodnja, trgovački brodovi i novac treba zaštititi, a odatle se mogu namiriti troškovi izdržavanja ratne mornarice. I tako je ogoljavanje atičkog zemljišta podstaklo Atinjane na to da postanu najveća pomorska sila, s kraja na kraj Egejskog mora, pa i dalje, a time su stostruko povratili bogatstvo koje behu izgubili. Pored toga nestanak atičkih šuma primorao je atinske graditelje da svoja nekadašnja drvena zdanja prilagode novom materijalu, kamenu, i nagnao ih da stvore Partenon umesto da se zadovolje običnim brvnarama kakve čovek uvek gradi gde god raste visoko drveće.”
Čovek se može zapitati šta bi bilo da su se šume brže obnavljale. Da li bi za maslinu bilo prostora? Da li bi ona toliko uticala na kulturu? Da li bi bilo Partenona? Solona i njegovih zakona?
O ovoj temi raspravljalo se na simpozijumu organizovanom u Hanji, gradu na zapadu Krita. Bio sam tamo jer su me organizatori pozvali da održim predavanje o poreklu masline. Doživeo sam ono što sam i očekivao sreo sam svoje kolege, naučnike koji, kao lutalice, idu od grada do grada pričajući uvek manje-više iste priče. „Ali, bože moj, to je nauka! Ko se usuđuje da kaže da je to već čuo, da su to, istina nove, ali ipak beznačajne činjenice!” Ta misao me ljuti…
Po završetku simpozijuma, ostao sam još dva dana na Kritu. Dva slobodna dana na Kritu! Iznajmio sam motor i krenuo na krajnji, zapadni deo ostrva. Dan je bio vedar, sve je bleštalo, kamene zidine, krečnjačke stene, more. Čak je i na motoru, tokom vožnje, bilo vruće. Kupao sam se, šetao se kilometrima dugačkom peščanom obalom… Sećam se kako sam bio neodlučan dok sam stajao na pustoj plaži: da li da uživam u pogledu ka pučini u prozračnom, tirkiznom moru i tamnoplavoj boji pučine ili da moru okrenem leđa i uživam u pogledu na planine iza kuća, blizu mora, prostirali su se voćnjaci limuna i pomorandži sa tamnozelenim listovima; iza njih su bili sivozeleni maslinjaci, a onda, požutela makija na crvenici, i tek, negde uz planinu, pojavljivali su se platani rumenog lišća. Ta neodlučnost me je nasmejala; u oba slučaja ushićenost lepotom bila je smenjivana osećanjem dubokog mira. O! Šta sam doživeo na Kritu ispričaću vam kasnije. Ja sam pre svega botaničar i dužnost mi je da prvo nešto kažem o biljci maslini!
Dakle, nešto o vrsti Olea europaea L. maslina.
Maslinu su bezbroj puta opisivali pesnici: uvek sva od grča, sa žilama, čvorovima, gukama, kvrgama, ožiljcima, okamenjen polip izronio iz mora… stara i vanvremena… uvrnuta u sebe samu… slikari pružala im je neiscrpno nadahnuće, i botaničari maslinu opisuju svojim suvoparnim jezikom naučne deskripcije. Ako želite da steknete potpunu predstavu o osobinama ove biljke, morate biti strpljivi!
Sadržaj
I Botaničar o maslini i o tome kako su ljudi našli pitomu maslinu
II U vlasti masline; „ Obožavano” drvo; Boginjin poklon Atinjanima; Epimed; Homer o maslini, o Kiklopu, o Odiseju; Priča o kralju Aniju i njegovim kćerkama…
III Koštice masline iz ranog bronzanog doba; Šta je pisalo o maslini na glinenim tablicama iz Knososa; Maslina preživljava „mračno” doba; Maslina i Solon; O maslini u Rimu i Vizantiji
IV Peripatetičari; Teofrast o maslini
V Olimpijske igre
VI Maslinovo drvo i ulje u hrišćanskoj simvolici; Maslinovo ulje po svojoj čistoći i po lekovitosti predstavlja milost božiju; Nјime se pomazuju novorođena deca, ljudi na umoru, kraljevi pri stupanju na presto i ostali blagoverni u raznim svečanim prilikama
VII Srpski običaji i priče o maslini i dafini; Maslina u delima srpskih umetnika; Maslinjaci na Krfu
VIII O maslinovom ulju
IX O varijetetšma maslina za jelo; Kako se maslinke konzerviraju
X O lekovitoj moći ulja i listova
XI Još jednom o divljoj i pitomoj maslini; O korenu, panju sa „gukama”, stablu…, vrstama pupoljaka, razmnožavanju, stvaranju maslinjaka, štetočinama, domaćim sortama, rezidbi, podmlađivanju
Epilog
Olea Europaea l. maslina, uljika
Maslina je vrlo razgranato zimzeleno drvo krivog debla sa žilama, čvorovima, gukama, kvrgama, ožiljcima. Postiže visinu od 10 do 20 metara, a starost i preko 1000 godina. Navode se i stabla koja su postigla starost od 2000 godina. Korenov sistem je snažan i dobro razvijen. Maslina raste veoma sporo. Kora je u početku glatka, a docnije potamni i ispuca u tanke ljuspe. Listovi su naspramno raspoređeni, izduženo eliptični i sa vrlo kratkim lisnim drškama. Liske su kožaste, celog, podvijenog oboda, sa gornje strane tamnozelene, a sa donje srebrnastosive od ljuspastih dlaka. Listovi se obično posle dve do tri godine zamenjuju novim stari otpadaju, a novi se razvijaju. To se dešava obično u proleće.
Maslina cveta u kasno proleće; mali, beli cvetovi su sakupljeni u piramidalne rastresite cvasti u pazuhu listova. Postoje dva tipa cveta: potpuni, dvopolni, koji mogu da daju plod, i muški koji imaju samo prašnike. Čašica je zvonasta četvorozuba, krunični listići su srasli u kratku cev sa četiri režnja na obodu. Sa ruba plitke krunične cevi polaze dva prašnika, a između njih se pomalja žig, sa dva režnja.
Maslina se oprašuje vetrom. Plod masline botaničari klasifikuju kao koštunicu, slično kao i šljiva. Zelena maslinka je kasnije crvenkasta, a zrela je tamnoplavičasta, skoro crna. U koštici se nalazi jedno ili dva semena.
Vremenom su ljudi selekcijom izdvojili na hiljade varijeteta pitome masline.
Pored uobičajeno crne boje zrelih plodova, plodovi nekih varijeteta su zelene boje i kada su zreli, a postoje i varijeteti čiji su zreli plodovi bakarnocrveni. Osobine ploda, kao što su veličina, oblik, sadržaj ulja i ukus veoma se razlikuju od varijeteta do varijeteta. Oblik se kreće od skoro loptastog preko jajastog do veoma izduženog sa zaobljenim ili zašiljenim vrhom. Sirove maslinke sadrže jedan alkaloid koji ih čini gorkim i nejestivim. Samo nekoliko varijeteta ima plodove koji su dovoljno slatki da mogu i posle kratkog izlaganja suncu da budu jestivi.
Prvi, detaljan, opis masline dao je helenski filozof Teofrast poznat kao „otac botanike”. On je bio Aristotelov naslednik i učenik, upravnik Likeja i veliki poznavalac biljaka. Šetajući među borovima, lovorom i čempresima Apolonovog gaja, opisivao je učenicima osobine biljaka. U svom delu pored opisa masline dao je i detaljna uputstva o njenom gajenju.
Opis masline uvrstio je u svoje delo i Dioskorid, rimski vojni lekar i tvorac Materia tedica, priručnika za lekare.
Rimski pisci o maslini govore samo kao o poljoprivrednoj kulturi, a posle njih, u srednjem veku i renesansi, uglavnom se ponavljaju stari Teofrastovi i Dioskoridovi opisi.
Savremeni opisi masline urađeni su uglavnom onako kako je to učinio i Karl Line, osnivač naučne deskripcije biljnih vrsta.
Gde maslina raste, u kojim delovima sveta živi, šta se od nje koristi odgovori slede.
Stanište masline
Maslina uglavnom raste blizu mora, zajedno sa ruzmarinom, lavandom, origanom, retko se udaljava dublje u kopno. Raste na sunčanim mestima, na oceditom zemljištu. Dobro podnosi jak vetar i sušu.
Na južnim obalama Jadranskog mora i na Peloponezu povlači se šuma crnike (Quercetum ilicis) u više pojaseve, a niža područja pokriva zimzelena šuma i šikara od masline i rogača.
Rasprostranјenјe masline
Maslina raste u Mediteranu, tropskoj i centralnoj Aziji i u različitim delovima Afrike. Prenesena je i uspešno se gaji i u Australiji, južnoj Africi i Kaliforniji.
Prema istoričaru Brodelu zasadi maslina omeđuju Mediteran. On piše: „Mediteran se, dakle, proteže od prvog maslinovog drveta do koga se stigne kada se dolazi sa Severa pa do prvih gustih plantaža palminog drveta koje se pomaljaju sa pustinja. Kada se ’silazi’ sa Severa prvo maslinovo drvo ga susreće na ’bravi’ Donzera, na Roni. Prva gusto zasađena plantaža palmi iskrsava (nema druge reči) južno od Batne i Timgada, kada prelazite saharski
Atlas kroz zlatna vrata El Kantare. Samo što vas susreti ovakve vrste, koji vas svaki put zanesu i osvoje vam srce, čekaju svuda unaokolo kraj Unutrašnjeg mora. Maslinovo i palmino drvo tu čuvaju počasnu stražu.”
Pogledajte mapu! Vidite da maslinjaci odvajaju od ostalog sveta jednu sunčanu zemlju u kojoj se živi od sunca, za sunce i zbog sunca.
Masline se gaje uglavnom u dva pojasa na svetu, između 30 i 45 stepeni severne širine i 30 i 45 stepeni južne gde su klimatski uslovi odgovarajući.
Upotreba masline
Plodovi masline iz kojih se ceđenjem dobija jestivo ulje, ili se posle jednostavne obrade upotrebljavaju za jelo.
Drvo masline vrlo tvrdo, zbijeno, malo elastično, teško se obrađuje i dobro se lakira. Često pokazuje vrlo lepe šare, posebno drvo panja. Upotrebljava se za fine stolarske radove i rezbariju. Od drveta masline izrađuju se nameštaj, kutije, činije i pribor za jelo.
Listovi masline imaju lekovito dejstvo, uglavnom se koristi kao antihipertenziv i diuretik.
Obično ovim botaničari završavaju svoj posao, ali kad su gajene biljke u pitanju postavljaju se još neka pitanja.
„Pitoma” i „divlja” maslina
Postoji „pitoma” maslina, što znači da postoji i „divlja” maslina! Pitomu maslinu botaničari, sledeći Karla Linea, najčešće smatraju jednom podvrstom (Olea eitraea subsp. sativa L.), a divlju drugom (Olea europea subsp. oleaster L.). Da budem precizniji: oko statusa pitome, odnosno divlje masline postoje izvesna neslaganja; jedni ih smatraju zasebnim vrstama, drugi podvrstama iste vrste, a treći im daju niži status u sistemu klasifikacije, status varijeteta.
Divlja maslina oleaster često se sreće u primorju, u makiji i sredozemnim šumama. Ona je vrlo razgranat i trnovit samonikli žbun (pitoma maslina nema trnja); znatno ređe je u vidu niskog drveta sporoga rasta. Ima znatno sitnije lišće i plodove nego pitoma maslina, a grane joj često prelaze u trnove.
O imenu
Da bismo nešto saznali o nekoj biljci moramo znati njeno ime. Ime je „ključ” koji nam omogućuje da pristupimo skladištima svih znanja o njoj. Naučno ime je internacionalno. Kada kažem Olea europaea, razumeće kako Indus, tako i Kinez i Šveđanin, da mislim na maslinu. Pored toga što je jednoznačno za sve, takvo ime nosi i nekoliko važnih informacija, na primer: o srodstvu imenovane biljke sa drugim biljkama, o njenim osobinama ili rasprostranjenju.
Naučno ime masline je Olea europaea, pri čemu je ime roda Olea, a epitet vrste europaea i označava je kao jednu od oko 35 vrsta rasprostranjenih u Evropi, Africi, Aziji, Australiji i Severnoj Americi. Latinsko olea potiče od grčkog elea.
Narodno ime masline u većini evropskih jezika izvedeno je iz istog korena kao i latinsko, dakle, olea. Na engleskom se maslina kaže olive, na nemačkom Olive (maslinka), 01baum (drvo masline), Olivenol (maslinovo ulje), ali na španskom aceituna, odnosno ulje aceite izvedeno iz arapskog, što i nije neobično kada se zna da su Arapi proširili kulturu masline po celom Pirinejskom poluostrvu. Grčka reč za maslinu je elaia. Hebrejski je maslina zajit ili zeit. Na turskom zejtin, odnosno za maslinjak zejtinlik. Zvuči poznato, zar ne?
Srpsko ime je maslina ili uljika.
Reč „maslo” je, doskora, u srpskom pored svog običnog značenja označavala još i ulje, zejtin. Drvo sa koga se dobija maslinovo ulje zove se maslina, plod se zove maslinka. Naš poznati etnolog Čajkanović smatra da je reč maslo u novosrpskom iz sakralnog jezika, i da je označavala specijalno osvećeno ulje, ulje za religioznu upotrebu. „Zna Bog čije maslo u kandilu gori.” „Ne davi se đavo maslom”, samo su neke od poslovica koje govore u prilog prethodno iznesenom mišljenju. Jeleoosvećenje, u najširem značenju, narod zove „sveštanje masla”.
Zanimljivo je, ali na stručnjacima je da to objasne, da se nekada na srpskom med zvao ulje, košnice uline, pčelinjak uljanica, pčelar uljar. Boginja Atina je, pored ostalog, zaštitnica masline, ali i pčelarstva. Med je žut i gust kao i ulje! Zar ne?
Da li ste se ikada zapitali: ima li maslina srodnike? Kruška je srodna sa jabukom, cer sa hrastom… Odgovor se nalazi u sistemu klasifikacije biljaka.
Beleška o autoru
Dr Radiša Jančić je rođen 1951. godine u Beloj Crkvi. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a diplomirao na Prirodnomatematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku za biologiju.
Dr Jančić je profesor na Farmaceutskom fakultetu. Prvenstveno se bavi taksonomijom, morfologijom i anatomijom aromatičnih i lekovitih biljaka Balkana.
Pored velikog broja naučnih radova profesor Jančić je objavio i nekoliko udžbenika i monografija od kojih su najznačajnije „Aromatične biljke Srbije”, „Lekovite biljke sa ključem za određivanje”, „Samonikle začinske biljke” i „Botanika i farmaceutika”. Prema knjizi „Sveti hrast romansirana istorija botanike”, snimljena je TV serija.
Knjigu „Moja maslina” objavio je 2005. u izdanju Službenog lista SRJ. Knjiga je dobila nagradu kao najlepše delo na 50. sajmu knjiga u Beogradu i proglašena za knjigu godine Službenog lista SRJ. Zadužbina Veselina Lučića kojom upravlja Univerzitet u Beogradu dodelila je Radiši Jančiću za knjigu „Moja maslina” nagradu za najbolje književno ostvarenje pojedinca u 2005. godini.