Lekovito bilјe je zaoralo duboku brazdu u životu svih naroda. Istorija drogističke veštine je deo kulturne istorije čovečanstva. Poznazanje i upotreba bilјnih sirovina razvijali su se, dizali do izvesnog uspona i propadali zajedno s kulturom tih starih naroda. Važnost lekovitog bilјa velika je u miru, a u ratu još veća, jer se tek u neredovnim prilikama oseća nedostatak mnogih sirovina iz prekomorskih i zaraćenih zemalјa.

Svaki narod, svako pleme, svaki kraj, pa i svaka epoha imala je i ima svoje lekovite droge. Kao i u svemu drugom, tako i ovde često vlada moda.

Danas, naprimer, živimo u doba šamana, hormona, penicilina, streptomicina, aspergilina, sulfamidnih preparata itd. i bez njih se ne može zamisliti moderna terapija.

Lekovito bilјe je u mnogim zemlјama još uvek jedna od najpoznatijih, najjevtinijih i najpristupačnijih lekovitih sirovina, za izradu velikog broja lekova tako mnogo i raznovrsno upotreblјavanih u praksi savremene medicine. Ukoliko je jedan narod primitivniji, ukoliko neka zemlјa ima slabiju hemijsko-farmaceutsku industriju, utoliko lekovito bilјe za njega ima veću važnost. Ipak ne treba prećutati, da su glavni kupci našeg lekovitog bilјa, baš zemlјe sa najjačom farmaceutskom industrijom, premda one i proizvode više lekovitog bilјa od ostalih država. Kako se to može objasniti? To je zbog toga, što one to naše bilјe prerađuju i posle celom svetu prodaju gotove lekove.

Pokušaji da se lekovito bilјe izbaci. iz upotrebe u savremenoj medicini ostali su bez uspeha. Iako moćna i vrlo napredna farmako-hemijska industrija sintezom proizvodi svake godine sve veći broj novih lekova poznatog hemijskog sastava i postojanog fiziološkog dejstva, lekova koji imaju još i tu prednost što se mogu tačno dozirati i bolesniku davati na više načina, ipak upotreba bilјnih i životinjskih droga ne opada.

Lečenje lekovitim bilјem staro je isto toliko koliko i samo čovečanstvo. Prvi počeci upotrebe lekovitog bilјa su verovatno bili instinktivni, slični kao među životinjama. Nasumce, desno i levo, tražeći hrane u borbi za goli život i opstanak, probajući razne trave na koje je nailazio u večitom kretanju, lutanju i stremlјenju, čovek je kroz vekove sticao dragoceno praktično iskustvo, koje još i današnji u mnogim prilikama, i pored najusavršenijih modernih mašina, često najviše vredi. To mnogi čine i danas, pogotovo primitivni narodi. Otrovnost i lekovitost mnogog bilјa čovek je upoznao i preko raznih životinja, u prvom redu onih koje je najpre pripitomio. Svima je poznato da domaće životinje ne jedu otrovno bilјe. Ali se isto tako zna, da mnoge životinje jedu razne otrovne bilјke bez ikakvih štetnih posledica, iako su mnoge od njih za čoveka čak i smrtonosne.

Nevolјa čoveka svačemu nauči. A bolest je velika nevolјa. Boleštine su čoveka naterale da među živlјem i rastinjem oko sebe traži leka sebi i svojim bližnjim. Onaj čovek, koji je bez ikakvih predrasuda prvi došao na misao da na svoju ranu ili opekotinu položi list bokvice ili neko drugo lišće da bi time ublažio bol, taj čovek bi se mogao u neku ruku smatrati za preteču istovremeno i lekara i apotekara. noge droge koje se danas upotreblјavaju u naučnoj medicini primlјene su iz naroda (Digitalis, Secale cornutum, Cortex Chinae, Ran i h Ipecacuanhae, Chaulmogra, Ricinus, Adonis i td.). Van svake sumnje je dakle, da je veština lečenja lekovitim bilјem vrlo stara. Istorija poznavanja lekovitog bilјa poklapa se sa istorijom medicike i farmacije.

Tako na primer, izvesni bilјni Otrovi (od kojih su neki vrlo važni lekovi: strihnin i strofantin), koji vekovima služe izvesnim divlјim plemenima u tropskim predelima za trovanje strela za lov na zveri i međusobno ratovanje, za teranje „zlih duhova“ i „otkrivanje veštica“, — još uvek su to najjači poznati otrovi. I naš narod je osećao neku užasnu odvratnost i strah od otrovnog bilјa. To se zidi i po imenima koja im je dao, kao naprimer: bunika, blјušt, zmijak, jedić, izjed, čemerika, kukuta, kukurek, lјutić, pasje grožđe, vučja jabuka, pastikara, besnik, kukolј, burjan i tsl.

Naprotiv, prema lekovitom, mirisnom, ukrasnom i korisnom bilјu narod je pun nežnih izliva velike lјubavi. Dokaz su divna imena: majkina dušica, nana, matičnjak, lјubičica, krasulјak, miomir, milogled, milod h, stidak, dobričica, smilјe, kovilјe, đurđevak, spomenak itd. Nigde lekovitom bilјu nije ukazana tolika pažnja i važnost i nigde mu nije pripisivano toliko magično dejstvo, kao u našim narodnim pesmama. To mračno doba protkano najčudnijim i naprotivurečnijim verozanjima i obavijeno dubokom tajanstvenošću trajalo je ne samo u narodnoj, nego i u službenoj medicini sve do početka XIX veka. Svaka droga imala je svoje zlatno doba. Mnoge droge kroz vekove bile su po nekoliko puta unošene i izbacivane iz školske medicine.

Sadržaj

UVOD

A. — OPŠTI DEO.
— Šta mora znati svaki sakuplјač lekovitog bilјa, pre nego što se posveti ovom pozivu.
Kako a se organizuje rad na sakuplјanju.
Opšte napomene.
Opreznost pri radu sa otrovnim drogama.
Vreme berbe.
Razmnožavanje.
Gajenje.
Čistoća.
Sušenje.
Pakovanje, čuvanje i prodaja.
Trgovačka važnost

B. — POSEBNI DEO.
— Pupolјci: bora, breze i topole

II. — Listovi:

belog jasena, belog sleza, bokvice, bora, breze, bunike, velebilјa, gorke deteline, digitalisa, žalfije, koprive, kudrave nane, kupine, lovora, matičnjaka, medveđeg grožđa, oraha, pelena, podbela, pitomog kestena, pitome nane, ruzmarina, tatule, crnog sleza

III. — Cvetovi:

belog sleza, brđanke, buhača, gloga, vratiča, divizme, zove, jagorčevine, lavandule, lipe, lјubičice, mrtve koprive, nevena, podbela, različka, ruže, titrice, trandavilјa, trna, turčinka, hajdučice

IV. — Trave:

bosilјak, vranilova trava, gorocvet, đurđevak, dan i noć, žuti zečji trn, imela, kantarion, kičica, kokotac, komonika, majkina dušica, papreni lisac, plućnjak, rastavić, rosulјa, rusomača, rutvica, sitnica, timijan, troskot, hajdučka trava, čubar, šarplaninski čaj

V. — Semenje:

gorki badem, bundeva, divlјi kesten, dunja, lan, mrazovac, ricinus, crna slačica, bela slačica

VI. — Plodovi:

anason, borovnica, gloginja, jabuka, jagoda, jarebika, kim, klekinja, korijandar, limun, lovorov plod, makove glavice, malina, morač, pasdren, pasulјeve mahune, gorka pomorandža, smokva, trnjina, šipak, šlјiva

VII. — Kore:

krušina, nar, hrast; šimširika

VIII. — Podzemni organi:

korenje, rizomi, krtole i lukovice: bedrinac, beli luk, bela sapunjača, beli slez, brđanka, velebilјe, vodopija, gavez, zečji trn, iđirot, jagorčevina, jedić, kukurek, lincura, lјubičica, maslačak, mrazovac, odolјen, oman, navala, perunika, pirevinž, primorski luk, salep, slatki koren, slatka paprat, srčenjak, trava od srdobolјe, čemerika

IX. — Razno:

ariševa guba, islandski lišaj, ražena glavnica, hrastova mahovina

X. — Droge životinjskog porekla:

kantaris, pijavica

C. — DODATA K.

— Upotreba lekovitog bilјa.

Domaći narodni čajevi.
Zamene za kineski čaj.
Izrada vitaminskog koncentrata.
Izrada zamene za kineski čaj.
Voćni čajevi.
Domaća apoteka lekovitog bilјa.
Praktične napomene o izradi čajeva

A — Opšti deo

Šta mora znati svaki sakupljač lekovitog bilja pre nego što se posveti ovom pozivu

Kako da se organizuje rad na sakuplјanju

Svaka bilјka, svako doba godine i svaki kraj ima svoje osobenosti. I zato se ovde ne može svakom bilјaru svakom pojedinom slučaj dati određeno uputstvo i pomoć. Svaki se mora snaći i organizovati rad prema mogućnostima i prilikama u svom kraju. Bilјar mora biti okretan i snalažlјiv.
Ipak srećom ima izvesnih opštih pravila koje su iskusni stari bilјari u dugogodišnjem svom radu sebi propisali, jer su kroz decenije u praksi uvideli mnoge nedostatke i naučili razne korisne stvari.

1. Pre svega treba se raspitati u najbližoj apoteci ili zadružnoj otkupnoj stanici koje se bilјe ove godine traži, u kojoj količini, po kojoj ceni, da li se sklapaju ugovori, kakvog kvaliteta treba da b de bilјe itd. Uopšte treba pronaći čoveka ili preduzeće i boje otkuplјuje bilјe i od njega treba tražiti sva obaveštenja do tančina.
2. Nijedan ugovor ne može bilјar ispuniti onako kako treba, ako prethodno nije potpuno proučio svoj kraj kome misli brati bilјe. On mora znati koje vrste bilјa tamo rast , gde i kojim količinama.
3. Pojedinci nisu nikad imali uspeha u branju bilјa. Zato s se odavna počeli udruživati u zadruge za lekovito bilјe. A evo zašto. Prvo, bez alata nema zanata. Pojedinac ne može nabaviti sve sprave, a zadruga može. Osim dobrih sušara, bilјari moraju imati još i korpe, džakove, slamarice, ponjave, rogozare, lese, debelu hartiju, prese, sanduke, kutije, kese, kantar, vetrenjače, rešeta, vile, lopate, velike makaze, noževe, srpove, kose, grablјice, kola, konje i dr. U zadruzi je racionalnija raspodela rada. Tako naprimer, sve lake radove mogu obavlјati deca, žene, invalidi i starci.
4. Preko izložbi, zadrugara, štampe, radija i predavanja obavestiti sve građane šta i kako treba brati, s šiti i kome treba predavati bilјe.
5. Bilјare snabdeti knjigama, listovima, plakatima, slikama bilјa u boji, herbarima i malim zbirkama droga.
6. Spremiti i urediti sušare, tavane, šupe, čardake, magazine i sve druge prostorije koje mogu primiti bilјe za sušenje i čuvanje. Za sušaru spremiti dovolјno drva. Uopšte, treba blagovremeno spremiti dovolјno čistih prostorija gde se doneseno bilјe odmah može raširiti, da se ne bi upalilo i uplesnivilo.
7. Zaklјučiti ugovor radi berbe titrice, lipe, kadulјe, buhača, pelena i drugog bilјa koje mogu brati školska deca, pioniri, omladina, gradsko i seosko stanovništvo.

Opšte napomene

Nisu sve bilјke lekovite. Zato se ne može sakuplјati ma koje bilјe. Prikuplјati treba samo ono što se traži, što se može lako prodati. Svaka lekovita bilјka traži zemlјu na kojoj najbolјe uspeva. Zato je treba brati samo na tim mestima, jer je tu najlekovitija.

1. Jedno lice sme sakuplјati samo jednu vrstu lekovitog bilјa i tek kada ono precveta, preći na branje druge vrste. Jer ako jedno isto lice sakuplјa istovremeno više vrsta lekovitog bilјa, postoji stalna opasnost da se ono pomeša Osobito treba paziti na otrovne bilјke.
2. Nikad se ne sme obrati sve lekovito bilјe na jednom izvesnom terenu (zemlјištu), nego se mora racionalno (razumno) sakuplјati, ostavlјajući izvestan broj najlepših primeraka bilјa za seme
3. Bilјe se sme brati samo no lepom i potpuno suvom vremenu, kad se rosa digla. Vlažno i rosno bilјe potamni, pocrni, postane pegavo, upali se i pokvari.
4. Na suncu se sme sušiti samo krupno korenje. Cveće i lišće mora se sušiti u hladu da bi sačuvalo boju. Sušiti se ne sme na zemlјi ili na travi. Sušenje treba izvesti što brže. Da bi se to postiglo treba ga raširiti u što tanjem sloju, ako nije trošno može se prevrtati, promaja mora biti što jača, a u slučaju ružna i vlažna vremena mora se grejati odaja u kojoj se bilјe suši, ali ne preko 50°C (mirisno bilјe do 40°).
5. Tavan, sušnica za voće, čardak ili neka druga pokrivena prostorija najbolјa su mesta za sušenje. Ako se suši pod vedrim nebom uvek preti opasnost od kiše i drugog nevremena, koji mogu upropastiti svu robu.
6. Osušeno bilјe treba čuvati u dobro zatvorenim sudovima, vrećama od dvostruke debele hartije, sanducima postavlјenim hartijom itd., na suvom mestu koje se može dobro provetravati.
7. Mora se raditi vrlo pažlјivo, brižlјivo i čisto. Kako sa uzabranim delovima bilјke tako i sa samom bilјkom koja ostaje u zemlјi treba postupati vrlo nežno da bilјku ne bi uništili i da bi te iste ili idućih godina imali ponovo koristi od nje.
8. Botaničko poznavanje lekovitog bilјa koje dotični želi brati i razlikovanje od otrovnog, škodlјivog ili neškodlјivog bilјa, — prvi je i najvažniji uslov za uspešan i pravilan rad. Osim toga, izvesne lekovite bilјke su vrlo polimorfne, imaju mnogo vrlo sličnih podvrsta, a za lek se međutim upotreblјava samo jedna od njih. Prilikom branja vrlo je važno paziti da se neotrovna bilјka ne pomeša sa otrovnom. Raditi se mora vrlo čisto i pažlјivo, jer i neškodlјive primese, nečistoće nisu dozvolјene, jer one donekle smanjuju lekovitu, a još više trgozačku vrednost droge. Svaka bilјka ima svoje mesto ili kraj gde najbolјe uspeva, jer joj zemlјište i podneblјe tu najviše prijaju. Na tim mestima ono je najbolјeg kzaliteta, najbujnije uspeva i ima ga najviše, tako da se branje jedino tu isplati. -Zato ga treba brati samo na tome mestu. Tako naprimer, kamilica uspeva i kvalitativno je najbolјa u žitorodnim, suvim, polustepskim, slanim nizijama, ravnicama kao što su Vojvodina, Ovče polјe itd. Divizma i vunastidigitalis traže zemlјu sa mnogo kreča, a crveni digitalis ne podnosi kreč. Velebilјe (beladona) voli proplanke u bukovim šumama. Beli slez traži duboku, peskovitu, vlažnu zemlјu pored Dunava, Tise i drugih reka. Najbolјe mirisno lekovito bilјe uspeva u Dalmaciji, Hercegovini i drugim sušnim, krševitim predelima gde ima velik broj sunčanih dana u godini. Sve te osobine bilјar mora poznavati.

Jedno isto lice ne sme istovremeno skuplјati više vrsta lekovitog bilјa. Jer u tom slučaju stalno preti opasnost da se bilјke pomešaju i da ceo trud propadne. Osobito se to ne sme činiti sa otrovnim bilјkama. Najbolјe je ograničiti se na branje jedne vrste dok traje njena sezona i tek onda preći na drugu. Sem toga, nisu iste bilјke iz svih krajeva jednake lekovite i trgovačke vrednosti. Svaki kraj ima svoje lekovito bilјe.

Opreznost pri radu sa otrovnim drogama

Ozde se podrazumeva ne samo sakuplјanje, nego i sušenje, odabiranjeg pakovanje i transportovanje otrovnih lekovitih sirovina.

1) Deca, trudne žene i dojilјe ne smeju raditi oko otrovnog bilјa.
2) Za vreme rada ne jesti, ne pušiti, zaštititi nos i usta maskom ili vlažnom maramom. Za vreme rada sa kantaridama treba i oči zaštititi naročitim naočarima.
3) Posle rada se presvući i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom. Isto tako oprati i osušiti maske i naočare.
4) Otrovno bilјe sušiti odvojeno od neotrovnog. Čuvati ga odvojeno, u zasebnim prostorijama pod klјučem. Svako i najmanje pakovanje mora biti čitko označeno mastilom ili mastilјavom olovkom.
5) Obavezno imati ručnu apoteku za prvu pomoć u slučaju trovanja.

Vreme berbe

Ne može se svaka bilјka brati u svako doba godine i po svakom vremenu. Rano u proleće beru se pupolјci topole i bora.

Cveće se bere čim bilјka počne cvetati. Precvetalo, oplođeno cveće nema ni miris, ni lekovtu ni trgovačku vrednost cveća koje se toga jutra rascvetalo. Od majske crvene ruže beru se potpuno razvijeni pupolјci.

Lišće i cele bilјke (trave) beru se u trenutku kad se pojavi cvet, odnosno pre no što će procvetati, jer tada sadrže najviše lekovitih sastojaka, najsočnije su, najrazvijenije i najkrupnije. Pre toga vremena su vodnjikave i nedovolјno razvijene, a kad precvetaju omatore, odrvene, počnu venuti i gubiti boju i lekovitost.

Plodovi i semenje beru se kad su potpuno zreli. Neki plodovi beru se nešto pre toga vremena, što će biti naglašeno kod dotične bilјke.

K o r e se najčešće gule u rano proleće kad ima najviše sokova, ređe u kasnu jesen kad list opadne. Guli se kora koja je još glatka, koja nije ispucala i rapava, sa mladih grana i stablјika.

Korenje i drugi podzemni organi najčešće se kopaju u jesen, ređe u proleće, ali i tu ima izvesnih izuzetaka o kojima će biti govora kod svake pojedine bilјke. Od zelјastih, jednogodišnjih bilјaka korenje se kopa kad je bilјka cvetu. Od višegodišnjeg bilјa treba sakuplјati samo krupno, potpuno razvijeno korenje i odstraniti suve i mrtve delove ako ih ima. Šteta je kopati mlado korenje.

Bilјe se sme brati samo no lepom, potpuno suvom vremenu, kada se rosa digla. To je jedan od najvažnijih uslova da se dobije lepa, dobra i ispravna roba. I najbolјe, najlekovitije bilјe, ako je brano rosno, mokro ili vlažno, nema ni lekovitu ni trgovačku vrednost, jer se pokvari.
Ono brzo potamni, pocrni ili postane pegavo, pa se često mora na đubre baciti, jer se nikom ne može prodati. Na taj način sav trud ostaje uzaludan. Zbog toga bilјar mora biti vrlo obazriv prema vlazi, jer dovolјno je da se jedna jedina šaka vlažnog bilјa nađe u sanduku ili vreći, pa da se pokvari sva ostala ispravna roba. Prema vlazi osetlјivi su svi delovi bilјke, a najviše cvetovi, jer gube svoju lepu boju i prijatan miris.

Bilјe se mora brati vrlo pažlјivo i čisto. Sa bilјem se uopšte mora post; pati vrlo blago, nežno, brižlјivo, sa puno lјubavi, ne samo prema ; zabranim delovima, nego i prema bilјci koja ostaje u zemlјi za berbu istoj godini. Uzabrano bilјe se ne sme ozleđivati, gužvati, pritiskivati, kidati, seckati ni sabijati i ne sme se dugo držati u korpama. U protivnom ono he se ugrejati, počeće previrati isto kao i vlažno seno.

Razmnožavanje

Bilјari treba da paze da svojim radom ne iskorene lekovito bilјe na njihovim prirodnim nalazištima, nego da ga u svom i u interesu svoga naroda svake godine razmnožavaju. Nikad se ne sme sve bilјe na izvesnom terenu pobrati. Uvek treba ostavlјati no nekoliko najletiih primeraka za seme, pa to seme posejati po najbližoj okolini. Ili bilјku umnožavati busenjem, izdancima, sadnicama ili nekim drugim načinom, ako se semenom teško ili sporo razmnožava. Jer treba misliti i na ona pokolјenja koja dolaze posle nas. Neracionalnim, nestručnim i nesavesnim radom, lincura i neke druge naše, za medicinu vrlo važne bilјke, skoro potpuno su uništene u krajevima odakle bi se danas mogle izvoziti vagonske količine, a pored toga podmiriti i domaće potrebe.

Gajenje

Branje lekovitog bilјa isplati se samo u slučaju ako na malom prostoru ima bogatih nalazišta. Retko, pojedinačno, razbacano bilјe je vrlo teško brati, ne samo zato što je sporo, zamorno i što se ne isplati j loženi trud, nego i zbog toga što se bilјar vrlo mnogo udalјava od kuće, pa m uvek preti opasnost da ga iznenadi nevreme ili da se popodne ne pokvari ono što se pre podne teškom mukom nabralo. Zbog svega toga prosvećeni i bogati narodi ponovo POČINјU gajiti lekovito bilјe, posao koji je bio obavezan za svakoga apotekara. Jer velika farmaceutsko-hemijska industrija uspela je krajem prošlog i početkom ovog zeka da privremeno potisne upotrebu lekovitog bilјa u medicini, ali se najnovijim naučnim ispitivanjem povratilo staro poverenje i dobar glas lekovitom bilјu. Industrija lekova bilјnog porekla ima hilјade i hilјade hektara najbolјe zemlјe pod lekovtim bilјem. O tim plantažama vode brigu mnogobrojni stručnjaci. U ta preduzeća uloženi su ogromni kapitali. Trebalo je mnogo znanja, volјe i tražeda se gajenjem u blizini fabrika i naselјa dobiju bilјke iste lekovite vrednosti kao one koje raste divlјe po šumama i visokim planinama širom celog sveta, dakle pod sasvim različitim uslovima. Sistematskim gajenjem lekovitog bilјa postale su mnoge zemlјe nezavisne od inostranstva i stvorena je nova privredna grana, koja je pružila zaradu hilјadama siromašnih i nezaposlenih porodica,

Čistoća

Čistoća je jedan od najvažnijih usloza da se dobije povolјna cena i da se stekne i očuva dobar glas i poverenje kupca i potrošača. Za naše bilјare to je možda najvažniji uslov. Nije se spelo sa racionalnim sakuplјanjem čak ni u siromašnim krajevima gde ima najviše i najbolјeg lekovitog bilјa, jer roba koju su izvozili imala je mnogo nedostataka, a najglavniji i najčešći bila je nečistoća i nestalnost kvaliteta.

Zbog svega ovog naše lekovito bilјe nije moglo biti plasirano na svetsko tržište 5₽onoj meri kako bi to trebalo da bude, jer nije moglo izdržati takmicu vrednijih susednih naroda, koji su izvozili desetak puta više lekovitog, mirisnog i industrijskog bilјa u vrednosti od više stotina miliona dinara godišnje.

Sušenјe

Sušenje je najvažniji i istovremeno najdelikatniji posao, jer zahteva mnogo znanja i umenja. Lekovitost bilјa najviše zavisi od veštine i načina sušenja. Taj posao se mora vršiti sa mnogo pažnje, brižlјivosti, veštine i stručnog znanja. Ukoliko je bilјka stručnije osušena utoliko joj je ziša cena, jer se njen izgled i lekovita vrednost najviše približavaju svežoj, presnoj bilјci. Nema sumnje da bi najidealnije bilo kad bi se samo sveže bilјke mogle upotreblјavati za lek, jer skeže bilјke su lekovitije od suzih. Ali to je nemoguće. Jer niti sve lekovite bilјke rastu na svakom mestu zemlјine lopte, niti ih može biti uvek zelenih, svežih preko cele godine. Pri tom se mora paziti da im se hemijski sastav i lekovitost što je moguće manje izmeni. Dakako da se izvesne neželјene promene ne mogu izbeći, ali ipak treba ići za tim, da se one svedu na najmanju moguću meru, kako bi se lekoviti sastojci što potpunije i što duže očuvali nepromenjeni u bilјci. U nauci su već uvedene metode za tzv. stabilizaciju ili sterilizaciju izvesnih delova lekovitih bilјaka čiji su lekoviti sastojci vrlo nepostojani (glikozidi). Ali taj je posao dosta skup i iziskuje naročite sprave i stručnjaka posvećenog isklјučivo tom pozivu. Ona se primenjuje u velikoj industriji bilјnih lekova. Nama, dakako, ostaje da računamo samo sa onim što kod nas na selu ima. To su u prvom redu tavani, šupe, čardaci, a još bolјe su sušnice za voće. Jer izvesno lekovito bilјe mora se sušiti brzo u zagrejanim odajama, što je naročito važno u jesen kad počnu kiše padati.

Sušenje napolјu, pod vedrim nebom nije dobro, jer je čovek zavisan od vremena. Bilјar stalno strepi, jer svakog časa može pasti kiša i upropastiti svu robu. I rosa smeta, pa se bilјe svako veče mora sklanjati pod kroz i ujutru iznositi napolјe. Time se bilјe toliko izlomi, istrini, da se veliki deo na kraju sušenja mora baciti. Napolјu je teško sačuvati od stoke i od živine, vetar nanosi prašinu i drugu nečistoću itd. Osim toga i sunčana svetlost škodlјivo utiče na boje cveća i lišća. Lišće, a osobito cveće, ne sme se sušiti na suncu jer he izgubiti boju, nego se mora sušiti u hladu na promaji. Ne sme se sušiti mokro ili rosno bilјe, jer potamni, pocrni, pokvari se. Iz istih razloga ne sme se sušiti na zemlјi ili travi, livadi.

Odaja za sušenje mora biti čista i suva i mora se dobro provetravati da bi se bilјe što brže sušilo. Ako bi nastupilo hladno i vlažno vreme prostoriju treba grejati, ali ne previše (najbolјe oko 40—50°C). Mirisno bilјe se sme sušiti do 40°C. Ne sme biti dima.

Sušenje treba izvesti što je moguće brže da bi se što potpunije sprečilo kvarenje bilјa pod uticajem razornog dejstva fermenata. Bilјka se može prevrtati na lesama samo dok je još nepotpuno suva. Najbolјe je bilјke sušiti u što tanjem sloju da bi se izbeglo prevrtanje i time droblјenje i usitnjavanje.

Osušeno bilјe ne treba ostaviti na lesama, pogotovo ne cveće i mirisno bilјe uopšte, nego ga čim se osuši odmah dobro zapakovati i do prodaje čuvati u suvoj prostoriji, najbolјe na čistom i dobro zaštićenom tavanu. Jer nezapakovano bilјe ne samo da gubi lekovitu i trgovačku vrednost, nego je izloženo raznim nečistoćama i presuši se u tolikoj meri, da se pri pakovanju sve istrini, a takva se roba slabije plaća i nerado kupuje. Ono mora biti suvo kao suvo seno. To se pozna pod rukom. Nedosušeno bilјe se ne sme zapakovati, jer će se upaliti.

Krupno, mesnato, vodeno, sluzavo i slično korenje, koje se sporo suši na običnoj temperaturi, treba preseći i sušiti prvo na peći (leti na suncu), a zatim dosušiti u peći posle hleba ili u sušnici. Jer ako se organi sporo suše, što je uvek slučaj kad se radi na običnoj temperaturi, oni potamne, pocrne, a ponekad i poplesnive. Uvek treba početi sušiti na nižoj temperaturi pa je postepeno povišavati. Krtola jedića čim se iskopa suši se na 40°, a zatim 1 sat na 50°. Međutim, koren lincure odmah se suši na 50—60°; tako se suše i većina alkaloidcih i taninskih droga.

Najbolјe je sušiti u sušnici, jer je bilјar nezavisan od vremenskih promena. Za izvesno bilјe mogu se iskoristiti sušnice za voće. Ko ima napolјu peć za hleb može iznad nje sagraditi pogodnu sušnicu. Da bi zagrevanje bilo što brže i jače kroz sušnicu se sprozede širok i krivudav sulundar (cev) i na suprotnoj strani zgrade izvede u dimnjak iznad krova. U sušnici ne sme biti dima. Ognjište mora biti izvan odaje u kojoj se suše bilјke, da bi se izbegao požar. Na suprotnoj strani od ognjišta treba da bude ručni ili električni ventilator i jedna odaja u kojoj će se sklanjati i pakovati osušeno lekovito bilјe. Iz iste odaje treba da bude ulaz za tavan, na koji će se smeštati roba do prodaje. Tavan mora biti suv, čist, zaštićen od kiše i nevremena, na prozorčićima s jedne i druge strane mora imati rešetke itd. Vlažan vazduh iz sušnice odvodi se iznad krova sulundarima širokim oko 30 cm.

Ko nema ili ne može sagraditi sušnicu najbolјe može iskoristiti tavan. Ako tavan nije patosan daskama, treba ga ilovačom pomazati i pokriti debelom hartijom, lesama od trske, rogoza, pruća ili već prema tome šta se u tom kraju ima najbolјe i najjevtinije. Ko ima veću količinu bilјa da suši, taj treba da načini s jedne i druge strane tavana po nekoliko redova lesa poređanih u nekoliko spratova. Lese treba da budu široke oko 1, a dugačke 1—2 metra. Ne treba da budu prikovane za rogove, nego slobodne, pokretne. Razmak između pojedinih spratova može biti do pola metra. Da bi promaja na tavanu bila što veća treba sa svake strane krova podići po nekoliko crepova. U slučaju kiše ili nevremena sve otvore na tavanu treba zatvoriti.

Pakovanјe, čuvanјe i prodaja

Osušeno lekovito bilјe mora biti dobro zapakovano i sklonjeno na suvo mesto koje se može često provetravati. Najvažniji uzroci kvarenja droga su vlaga, toplota, svetlost, nečistoća i nagle promene temperature. Zaseban tavan je najpogodnije mesto, ali samo za privremeno čuvanje.

Cveće, lišće i druge nežne organe najbolјe bi bilo upakovati u sanduke hartijom postavlјene ili u velike kartonske kutije ili u vreće od višestruke debele hartije. Droge od manje vrednosti i one kojima spolјni faktori mnogo ne škode, za nuždu se pakuju u velike bale ili slamarice.
Korenje se pakuje u velike, a semenje u manje vreće od češće tkanine. Do prodaje vreće treba obesiti na tavanu.

Za duže čuvanje većih količina droga nije svaki tavan pogodan. Za tu svrhu se moraju imati zasebne suve prostorije i stručno lice. Zato se bilјarima preporučuje da osušeno bilјe prodaju do jeseni, dok ne počne ružno vreme. Iskustvom se došlo do zaklјučka, da je prodaja lekovitog bilјa za malog i srednjeg domaćina najbolјa preko zadruga. Jer lekovito bilјe nije isto što i pšenica, kukuruz, pasulј i drugi ratarski proizvodi, koji se godinama mogu čuvati bez bojazni da he se pokvariti. Međutim, većina lekovitog bilјa ne može se čuvati više od godinu dana, jer posle toga vremena izgubi lekovitu vrednost. Mali čovek ne može spekulisati prodajom lekovitog bilјa. Jer glavni trgozci na veliko, koji određuju cene, daleko su od bilјara i on se ne može blagovremeno obavestiti o kretanju cena na svetskom tržištu. To jedino mogu zadruge ili trgovci na veliko. Samo na zadružnoj osnovi mogu i mali lјudi doći do dobre sušnice i podići veća skladišta u kojima se droge neće pokvariti i gde će se moći sačekati povolјna cena.

Onaj koji misli da će se od branja lekovitog bilјa za godinu dana obogatiti, taj ne treba ni da se laća ovoga posla, jer će se ubrzo razočarati. I opet će nas potisnuti stranci, koji su proizvodili mnogo više i mnogo čistijeg i jevtinijeg lekovitog bilјa i koji određuju cenu na svetskoj pijaci. Tako bi sav trud oko organizovanja jedne dobre i unosne privredne grane opet mogao propasti Jer kao što je poznato, za branje lekovitog bilјa ne mora se ulagati skoro nikakav novac, sem slučaja kad neko hoće da radi na veliko; taj mora podići sušnicu i nabaviti potreban alat. Bilјar ne mora ni orati, ni sejati, ni okopavati ni zakup plaćati (u tuđini se i za teren za branje lekovitog bilјa plaća godišnji zakup), no samo žnjeti, i kao što je već rečeno, branje mogu obavlјati baš oni članovi porodice, koji nisu za teže polјske radove, koji su siromašnim domaćinstvima samo na teretu. Zbog toga onaj ko misli da se oda ovom pozivu ne treba da pomišlјa da će se od ove novotarije brzo i lako, bez mnogo truda i napora obogatiti. U početku može zaista posao da krene vrlo dobro, ali se isto tako može desiti i obratno. Prvi neuspesi ne smeju bilјara obeshrabriti. Treba istrajati, jer sve je prolazno i obično se dešava, da ubrzo posle najnižih cena dođu vrlo visoke, tako da se trud višestruko nagradi. U početku se u mnogo čemu nema veštine: ne znaju se tereni sa mnogo lekovitog bilјa,,nema se iskustva u branju, prenošenju, sušenju, pakovanju… Tako naprimer, iskusan bilјar nabere po nekoliko puta više od početnika. Istrajnost, lјubav prema radu i svom pozivu uvek su nagrađeni uspehom.

Trgovačka važnost lekovitog bilјa

Treba prikuplјati i gajiti samo ono lekovito bilјe, koje se na pijaci traži i dobro plaća.

Pijačna cena pojedinog lekovitog bilјa zavisi od mnogih okolnosti. Tako naprimer, izvesne droge u mirno doba ili se malo traže ili su uopšte bez ikakve važnosti. U ratu međutim, one izbijaju u prvi red među najvažnije, jer se upotreblјavaju kao zamena za prekomorske droge koje se zbog blokade i poremećene trgovine ne mogu uzesti. To je slučaj sa korenom lјubičice i jagorčevine, koji se upotreblјavaju mesto ipekakuane i senege, lišće od maline, kupine, šumske jagode i ribizla, lipov cvet i šipak, koji su u ratu upstreblјavani kao zamena za kineski čaj. Do pre desetak godina na šipke niko u medicini nije obraćao pažnju, sem vrednih domaćica. Znalo se samo toliko da je pekmez od šipaka vrlo ukusan, „zdrav“ i postojan i da ga treba davati slabunjavoj deci. Ali od kako je otkriveno da od svih bilјaka šipci sadrže najviše vitamina S, od toga trenutka oni dobiše ogromnu vrednost u očima svih prosvećenih lјudi.

Tražnja i cena lekovitog bilјa zavisi uglavnom od inostranstva, jer se još uvek u tuđini prerađuje glavni deo našeg bilјa. Zato je često nemoguće unapred odrediti koje lekovito bilјe i u kojoj količini treba skuplјati i gajiti. Ipak na sreću ima i takvog lekovitog bilјa koje se uvek traži u neograničenim količinama, pa se može u svako doba sigurno i dobro unovčiti, jer mu je primena velika i raznovrsna, proizvodnja nikad nije dozolјna, a troši se ne samo neprerađeno nego i prerađeno u obliku raznih lekovitih preparata. Tako se, naprimer, titrica vagonima izvozi i nikad je nije dovolјno. Naša titrica je najbolјeg kvaliteta na svetu i zato se uvek mnogo traži i dobro plaća, — razume se pod uslovom ako je čista. Od neprerađenog lekovitog bilјa traži se mnogo još i ražena glavnica i lipov cvet.

U drugu grupu bi došlo bilјe trgovački skoro isto toliko važno, ali se mahom troši prerađeno u velikoj farmaceutskoj industriji, većinom je otrovno ili je jakog fiziološkog dejstva; uglavnom sve se upotreblјava u službenoj medicini, uvek se može dobro unovčiti, jer se skoro sve traži u vagonskim količinama:

• Lincura
• oman
• klekinje
• paprika
• paprat
• čemerika
• velebilјe
• bukoz trud
• buhač
• digtalis
• opijum
• tatula
• nana
• majkina dušica
• pelen
• ruj
• morač
• beli slez
• anason
• despik
• kim
• ruzmarin
• odolјen
• žalfija
• salep
• slačica
• slatki koren
• ricinus
• brđanka
• sapunjača

Treću grupu činilo bi bilјe od manje trgovačke važnosti, jer ga nema u velikim količinama, nije velika tražnja i potrošnja, manji je izvoz itd.:

• kičica
• pirezina
• bunika
• celer
• rastavić
• korijandar
• sitnica
• mrazovac
• medveđe grožđe
• hajdučka trava
• rosulјa
• kukurek
• iđirot
• rusomača
• pasdren
• šarplaninski čaj
• crni slez
• seme od bundeve
• seme od dunje
• gorocvet
• laneno seme
• divizma
• petelјke od višnje
• lјubičica
• svila od kukuruza
• dan i noć
• matičnjak
• jagorčevina
• podbel
• orahov list
• rutvica
• vratič
• đurđevak
• kantarion
• perunika jedić
• trava od srca

Uopšte uzev, koristi od sakuplјanja lekovitog bilјa su višestruke, osobito za decu. Ne samo zato što se ima izvesne materijalne koristi, nego se tim radom deca upoznaju sa svim važnijim lekovitim i drugim korisnim bilјem, nauče se veštini branja, sušenja, pakovanja, razmnožavanja i gajenja, od starijih svojih drugova saznaju načine upotrebe mnogih korisnih divlјih bilјakau domaćinstvu, nauče se raditi i privređivati već od malena, upoznaju otrovno i škodlјivo bilјe u njihovoj okolini i jednom reči steknu veliko praktično iskustvo i upoznaju prirodu. Deca će zavoleti šume i livade, prestaće se bojati njih, iz prirode će prenositi razno korisno bilјe u svoje vrtove i početi ih gajiti. Na taj način će svaka kuća i škola imati v svojim vrtovima, pored povrća još i raznog lekovitog, mirisnog i začinskog bplјa, bez kojeg ni jedna domaćica ne može biti.

V. — Posebni deo

I. — Pupoljci (Gemmae, Turiones)

1) Borovi pupolјci (Pini Gemmae, Pini Turiones)

Rano u proleće oštrim nožem se seku mladi, sočni, jedri, nabrekli, leplјivi, neotvoreni pupolјci sa bočnih grana raznih vrsta bora i suše na promaji. Čuvaju se dobro zapakovani na suvom mestu. Dopušta se do 13% vlage. — Pupolјci su dugački 3—5 cm, a debeli oko 4 mm, žuto-mrki, leplјivi od smole, aromatična mirisa na bor i gorka smolasta ukusa. Sadrže oko 0,30% etarskog ulјa, smole, gorke materije, šećera i dr. Upotreblјavaju se u narodnoj medicini u obliku sirupa ili čaja protiv plućnih obolјenja, a u obliku ekstrakta ili ulјa dodaju se vodi za kupanje kao sredstvo za jačanje i draženje kože.

Od raznih vrsta bora dobija se terpentin, terpentinsko ulјe, smola, kolofonijum, katran, tanin i dr.

2) Brezovi pupolјci (Betulae Gemmae)

Rano u proleće beru se vrhovi mladih grančica sa sočnim, jedrim, nabreklim, leplјivim, neotvorenim pupolјcima breze, vežu u kite i suše na promaji. Kad se osuše, poskidaju se pupolјci, očiste od stablјika i korova i čuvaju na suvom mestu. Sadrže etarskog ulјa, smole i gorkih materija. Aromatikum i diuretikum.

Svež brezov sok, koji se dobija rano u proleće, upotreblјava se u narodu za izradu brezovog vina, brezove vode za kosu i kao lek za bolesti bubrega, bešike i dr. Iz brezove kore dobija se etarsko ulјe koje se upotreblјava u parfimeriji, pravi se katran i vadi tanin za štavlјenje koža.

3) Pupolјci od crne topole (Populi Gemmae)

Krajem zime beru se mladi, sočni, nabrekli, vrlo leplјivi, još zatvoreni i sjajni pupolјci crne topole, ređe jablana i suše na promaji na lesama. Prijatna balsamična mirisa, gorka i aromatično-nalјuta ukusa. Vlage najviše 13%. Čuvati u vrećama na suvom mestu. Sadrže oko 0,5% etarskog ulјa, smole, voska, manitola, jabučne i galne kiseline, tanina i nekoliko salicilnih glikozida. Narodni lek u obliku masti za lečenje ispucanih dojki i usana, rana, reumatizma i uloga, a naročito protiv upale hemoroida. U obliku čaja protiv crevnog katara, upale bešike, nazeba i za lakše iskašlјavanje. Izrađuje se vrlo aktivan ugalј sa velikom adsorpcionom moći.

II. — Listovi (Folia)

4) List belog jasena (Fraxini Folium)

U junu i julu bere se mlado zdravo lišće i brzo suši. Ukusa je opora, gorka i lјuta. Sadrži glikozid fraksin i tanina. Na Zapadu se upotreblјava protiv reumatizma, uloga i groznice.

Ranije se upotreblјavala jasenova kora protiv svih vrsta groznice (i malarije), zbog čega je nazizana evropska kina-kora.

5) List belog sleza (Althaeae Folium)

List se bere kad bilјka počne cvetati, dok je još mlad, sočan, zelen, zdrav, ceo, bez pega i rupica. Sušiti ga brzo do 50°. Čuvati dobro zapakovan na suvom mestu. List je beličasto-zelen i kao kadifa mek, jer je s obe strane gusto obrastao dlakama. Sluvasta ukusan. Od 7 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog lista. Zbog sluzi ulazi u sastav čajeva i drugih lekova protiv katara organa za disanje, promuklosti, upala usta i grla.

6) List bokvice (Plantaginis Folium)

Upotreblјava se list od širokoliste bokvice, Plantago major L, i dugoliste bokvice, R. lanceolata L, ali za trgovinu lišće ne sme biti pomešano, jer jedni traže samo prvu, a drugi samo drugu vrstu. Zato se mora svaka zasebno brati i sušiti. Obe vrste su male zelјaste bilјke vlažnih mesta.
Cvetaju od maja do jeseni, ali se najbolјa droga dobija od lišća branog u proleće. Sušiti što brže u Tankom sloju, paziti da se ne izlomi i čuvati na suvom mestu. Vlage najviše 14%. Sastav nije dovolјno proučen. Svež list narod s uspehom meće na uboje, opekotine, čireve i rane. Sok iz svežeg lista, ređe čaj od osušenog lista, upotreblјavaju za lečenje organa za disanje, protiv proliva, slabosti itd.

7) Borove iglice (Pini Fohum)

U jesen i zimu režu se grančice sa zelenim iglicama od belog bora, Pinus silvestris L. Ne suše se, nego se čuvaju pod snegom ili u hladnim šupama. Grančice sa požutelim iglicama se odbacuju. Svojstvena aromatična mirisa i gorka, lјuta ukusa. Sadrže vitamina S, etarskog ulјa i gorkih materija. Upotreblјavaju se za ekstrakciju vitamina S i izradu antiskorbutičnih lekova, zatim protiv uloga i reumatizma, za aromatične i lekovite kupke i t. sl.

8) Brezov list (Betulae Fotium)

Bere se mlado lišće u proleće i brzo suši u hladu na promaji. Gorka i opora ukusa. Sadrži tanina, saponina, gorkih materija, etarskog ulјa i dr. Narodni lek u obliku čaja kao diuretikum i protiv groznice, a spolјa protiv reumatizma i uloga.

9) + Bunikin list (Hyosciami Fouum)

Bunika (Hyosciamus niger L.) je jednogodišnja ili dvogodišnja bilјka. Prva je visoka do pola metra, a druga do 1,5 m i razgranata je, ali stablјika izbija tek druge godine, a prve godine gradi na zemlјi samo rozetu od lišća. Cela bilјka je vunasto dlakava, sivo-zelena, leplјiva i neprijatna mirisa, koji iščezava sušenjem. Ukusa je neprijatna, nagorka i nalјuta.

Nalazišta. — Raste kao smrdlјiv korov po buništima (otud joj i ime potiče), po ruševinama, po naselјima i oko njih, po zapuštenim i neobrađenim, suvim, sunčanim mestima. Raste pojedinačno ili u manjim grupama.

Berba i sušenje. — List se bere preko celog leta, dogod bilјka cveta, ali ,je najlekovitije prvo kolo brano neposredno pre cvetanja ili kad se pojavi prvi cvet. Odmah posle branja brzo sušiti u vrlo tankom sloju u zagrejanoj sušnici do 50°. Osušeno, još mlako lišće, treba dobro zapakovati, čuvati na suvom mestu i što pre prodati, jer droga upija vlagu, usled čega brzo poplesnivi i izgubi lekovite sastojke i prirodnu boju. Ni u apoteci se ne sme čuvati duže od jedne godine. Od 7 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog lišća. Ne sme biti mrkih listova.

S a s t a v. — 0,05 do 0,15% alkaloida hiosciamina i malo atropina i skopolamina. Vlage najviše 13%. Pepela najviše 20%.

Upotreba. — Zbog velike otrovnosti bunika se sme upotrebiti samo po lekarskom receptu! Daje se kao sredstvo za umirivanje bolova. Služi za dobijanje hiosciamina. U narodu ima dosta čestih trovanja iz neznanja kako i koliko bunike se sme upotrebiti za lek.

O p o m e n a! Buniku ne smeju brati deca, jer je cela bilјka vrlo ompoeual Posle rada ruke treba dobro oprati mlakom vodom i sapunom. Buniku treba sušiti i čuvati odvojeno od ostalog lekovitog bilјa!

Primedba. — Bunike se nikad ne sakupi dovolјno. Više se zasad isplati buniku razmnožavati po buništima, nego je gajiti na oranici. Krajem zime seje se u tople leje i u proleće rasađuje na rastojanju od pola metra.

10) + List velebilјa (Belladonnae Folium)

Velebilјe (Atropa Belladonna L.) je impozantna dugovečna zelјasta bilјka. Iz razgranatog korena izbija jedna ili više snažnih, pri vrhu vilјuškasto razgranatih stablјika visokih 1—2 m. U svakom pršlјenu ima po 2 lista, od kojih je jedan znatno manji. Cvetovi su pojedinačni i izbijaju iz pazuha listova. Krunica je krupna, veličine naprstka, zvonasta, žućkasta, sa tamnim lјubičastim žilicama. Cveta celog leta. Plod je mnogosemena, vrlo lepa, sjajna bobidža. Kad sazri ona je crno-modra, sočna, nakiselo-slatka, veličine višnje. Puna je mastilјavog soka. Čvrsto stoji na petovuboj čašici.

Nalazišta. — Mesta gde su šume izgorele ili iskrčene i u šumskim prosecima.

Berba i sušenje. — Kao bunika. Lišće je Skoro golo, zeleno, tanko, nežno, do 30 podugačko i do 15 cm široko, po rubu celo i na vrhu šilјasto. Ukusa je neprijatna, nagorka i nalјuta. Ne sme imati više od 3% žutih, mirisnih i crnih listova.

S a s t a v. — 0,15 do 0,70% alkaloida hiosciamina i atropina, malo skopolamina i hioscina i dr. Vlage najviše 13%. Pepela najviše 15%.

Upotreba. — Za ekstrakciju hiosciamina i atropina. Za izradu ekstrakta, tinkture, praška, pilula, sirupa i drugih lekova za umirivanje stomačno-crevnih bolova, kašlјa, astme, grčeva u trbuhu, histerije, parkinsonizmusa i dr. Zbog vrlo velike otrovnosti sme se uzimati samo iz apoteke po lekarskom receptu. Droga svetskog značaja!

Opomena! — Što je rečeno za buniku, važi i za velebilјe s tom razlikom, što je zelebilјe nekoliko puta otrovnije, zbog čega se mora biti još oprezniji! Nisu retki slučajevi trovanja, naročito primamlјivim otrovnim bobicama. I velebilјe treba sušiti i čuvati odvojeno od ostalog lekovitog bilјa!

Primedba. — Velebilјe se traži u ogromnim količinama. Zato se preporučuje njegovo razmnožavanje i gajenje na šumskim krčevinama, požarištima i čistinama. Gaji se slično duvanu.

11) List gorke deteline (Menyanthidis Folium, Trifolii fibrini Folium)

Dugovečna zelјasta vodena bilјka, visoka do 30 cm. U blatu leži snažan, do 1 m dugačak rizom iz koga izbija iznad ogledala vode uspravna stablјika s tropernim listovima i ružičastim grozdastim cvetovima. Cela bilјka je vrlo gorka ukusa. Raste po hladnim močvarama, tresetištima, kraj jezera i bara. Bere se u proleće za vreme cvetanja. Od 5 kg sirova dobija se oko 1 kg suza lista. Pojedine liske su dugačke 3—10 cm, a široke 2—5 cm, gole, cela ruba, tamno zelene boje. Potamnelih listova ne sme biti više od 5%. Vlage najviše 14%. Čuvati na suvom i tamnom mestu. Sadrži gorke glikozide meliatin i meniantin. Vodenog ekstrakta daje najmanje 23%. Pepela najviše 10%. Upotreblјava se kao kičica i lincura. Do otkrića Amerike i kininove kore upotreblјavana je u Evropi protiv raznih vrsta groznice.

12) + List vunastog digitalisa (Digitalis lanatae Foiium)

Prve godine na zemlјi se pojavi samo rozeta od lišća, a druge izbije kao sveća prava stablјika visoka oko 1 m. Na donjoj polovini ima listove i gola je, a na gornjoj je gust cvetni klas vunasto dlakav. Cvetovi su vrlo zbijeno poređani svuda unaokolo stablјike. Čašica je vunasta; segmenti su joj koplјasti i šilјati. Krunica je belo-siva do belo-rđasta, prošarana gustom mrežom mrkih žilica i malјavo-vunasta; gornja usta je kratka, a donja dvaput duža, istaknuta, beličasta i jajasta. Cveta krajem proleća i u leto.

Nalazišta. — Krčevine, retke šume, suvi pašnjaci i šikare. Krečna zemlјa.

Berba i sušenje. — List treba brati kad bilјka počne cvetati i odmah što brže osušiti u vrlo tankom sloju najpre na 40°, a na kraju pola sata na 55° do 60°. Još mlako lišće hermetički zapakovati i čuvati na suvom i hladnom mestu. Što pre prodati, jer vrlo brzo gubi lekovite sastojke.

List je dugulјast i skoro go. Nervi izgledaju kao da su paralelni; ističe se glavni nerv i dva sa strane kao dva luka. List je 10 do 25 cm dugačak, a 2—5 cm širok, čvrst i žilav. Ukusa je vrlo gorka i neprijatna. Žutih, mrkih i potamnelih listova ne sme biti više od 3%.

S a s t a v. — Kardiotonični glikozidi digilanid A, B i C. — Vlage da bude što manje. Najbolјe se čuva droga sa svega 3% vlage. Obično pakovan list sme imati do 13% vlage.

Upotreba. — Jedan od najvažnijih lekova za srce, naročito za jačanje srčanog mišića. Zbog vrlo velike otrovnosti sme se uzimati samo iz apoteke po lekarskom receptu. Važna sirovina za izradu raznih kardiotoničnih i diuretičnih lekova.

Opomena! — Velika opreznost kao i s bunikom. Cela bilјka je vrlo otrovna, a najviše lišće. Sušiti i čuvati odvojeno od ostalog bilјa!

Primedba. — Preporučuje se razmnožavanje i gajenje tamo gde i inače raste divlјe. Gaji se slično duvanu.

13) List žalfije ili kadulјe (Salviae Folium)

Žalfija (S a l v i a o f f i s i n a l i s L.) je dugovečan, otporan, razgranat, zbijen grmić visok 50—90 cm. Listovi su srebrno zeleni od gustih dlaka, a leplјivi i aromatični zbog obilјa etarskog ulјa i smole. Raste dizlјe samo u zemlјama oko Sredozemnog mora, a gaji se u svim toplim delovima sveta. Ima je i po kamenjaru oko Soko Banje. Uspeva na najlјućem kršu. Bere se potpuno razvijen mlad list kad bilјka cveta. Osušeno lišće se presuje u bale i izvozi po celom svetu. Dalmacija je najveći proizvođač i izvoznik ove droge (100 do 200 vagona godišnje). — List je do 4 cm dugačak i 1 do 2 cm širok. Mirisa je svojstvena i vrlo aromatična, a ukusa opora, gorka i nalјuta. — Sadrži 1,5 do 2,5% etarskog ulјa, 7—8% tanina, smole i gorke materije. Vlage najviše 13%. Pepela najviše 8%. Vrhova stablјike s mladim listovima najviše 10%. Ne sme imati listova drugih vrsta salvije: list od Salvia pratens i s ima vrlo malo dlaka, širi je i drugog oblika. — Najviše se potroši za destilaciju etarskog ulјa (O l e u m S a l v i a e) i kao začin. U obliku čaja ili tinkture služi za ispiranje usta i grla protiv upale i katara kao dobro adstringentno i antiseptično sredstvo. Daje se i protiv dosadnog noćnog znojenja tuberkuloznih.

14) Koprivin list (Urticae Folium)

Velika kopriza (U r t i s a d i o i c a L.) vrste kao dosadan, visok i otporan korov po zapuštenim mestima, mestimično u velikom mnoštvu. Bere se mlado, jedro, zdravo lišće od maja do jula. Ko nema rukavice može je pokositi i kad svene pokidati lišće. Najkrupnija, najzelenija i najlekovitija droga se dobija branjem lišća pre cvetanja koprive. Sušiti što brže u tankom sloju, često prevrćući, da se sačuva lepa zelena boja. Ne sme se brati po naselјima i kraj puteva, jer je na tim mestima skoro redovno zaprlјana (mokraćom itsl.), nego daleko od naselјa gde je čista. Osušeno lišće najbolјe je presovati u bale obložene višestrukom žilavom crnom hartijom i čuvati na suvom i mračnom mestu. — Sadrži tanina, kremenu kiselinu, mnogo hlorofila, glikokinina, mravlјe, sirćetne i maslačne kiseline i dr. U svojim žarama ima jednu bezazotnu isparlјivu materiju, koja već u količini 1/10.000 miligrama žari i peče. — Vlage najviše 14%. Pepela najviše 20%. Žutih, mrkih i crnih listova najviše 5%. Vrhova grančica sa mladim listovima najviše 5%. U novije vreme počinje se upotreblјavati i u naučnoj medicini kao izvrsno sredstvo za jačanje i za vađenje hlorofila, koji se sve više daje protiv anemije, a preventivno protiv raznih kolonijalnih bolesti: denge ili papatačija, kalaazara, žute groznice i sl. Omilјen narodni lek i prva proletnja „zdrava zelena hrana“. Fabrike lekova u inostranstvu traže posle ovog rata vagonske količine koprivinog lista.

15) List kudrave nane (Menthae crispae Flium)

Gaji se po vrtovima i plantažama kao začinska, mirisna i industrijska bilјka. Naraste 60 do 100 cm. Cela bilјka prijatno miriše, slično pitomoj nani, ali je miris slabiji i manje prijatan, listovi su svetlo zeleni i kudravi. List se bere preko leta dok bilјka cveta. Sadrži 1 do 2,5% etarskog ulјa, u kome ima do 50% karvona. Upotreblјava se kao i pitoma nana, ali se manje ceni. Najviše se potroši za destilaciju etarskog ulјa (Oleum Menthae crispae), koje se upotreblјava u parfimeriji, kozmetici, industriji likera, bonbona itsl.

16) Kupinov list (Rubi fruticosi Foliurri)

Grm dugačkih, bodlјikavih, savijenih grana, raširen svuda, a najviše kao živa ograda i po obodima šuma. Treba brati samo mlade, sočne, nežne, potpuno zelene listove i što pre osušiti. Beru se od maja do jula. Ukusa su opora, jer sadrže tanina, zbog čega se i upotreblјavaju kao lek za obolelu sluzokožu, npr. usne šuplјine i creva. Fermentirano, ređe i nefermentirano lišće služilo je za vreme obadva rata kao zamena za ruski čaj.

17) Lovorov list (Lauri Folium)

Lovor (L a u r u s n o b i 1 i s) je vrlo lepo, ukrasno, zimzeleno aromatično drvo visoko do 8 m. Raste u našem primorju, gde se bere i izvozi. Bere se u proleće. List je 8—12 cm dugačak i 3—5 cm širok, po obodu malo talasast i povijen, kožast, go, gladak i sjajan. Ukusa je vrlo aromatičnog, malo lјuta, opora i gorka. Kad se trlјa oseća se svojstven, prijatan miris. Sadrži 1 do 3% etarskog ulјa, gorke materije i tanina. Prvoklasna droga je zelena, listovi su celi i nema držaka, Začin i narodni lek.

18) Matičnjakov list (Melissae Folium)

Matičnjak (M e l i s s a o f f i s i n a l i s L.) je dugovečna zelјasta bilјka visoka do 1 m. Raste po retkim šumama, naročito u južnoj Evropi. U srednjoj Evropi se mestimično gaji na veliko i sadi kao omilјeno mirisno cveće i važna medonosna bilјka skoro u svakom kovanluku.

Pre cvetanja matičnjak se pokosi, lišće obere, pažlјivo i brzo u vrlo tankom sloju osuši na jakoj promaji ili još bolјe uzagrejanoj sušnici do 35°, dobro zapakuje i čuva na suvom mestu. Za vreme i posle cvetanja lišće ima manje etarskog ulјa i slabijeg je mirisa. List je tanak, do b cm dugačak, jajasto-srcast i po obodu reckast. Mirisa je vrlo prijatna, donekle na limun, a ukusa aromatična i gorka.

Sadrži svega 0,01 do 0,10% skupocenog etarskog ulјa (citral, citronelal), gorke materije, tanina, smole i sluzi. Pepela najviše 13%. Vlage najviše 14%. Stablјika, korenja i drugih primesa ne sme biti.

Blag lek protiv nadimanja u trbuhu, neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja, proliva, za pojačavanje apetita i osvežavanje. Spolјa u obliku kupke protiv neuralgije i reumatizma. Ulјe se vrlo mnogo ceni u parfimeriji i industriji likera.

19) List od medveđeg grožđa (Uvae ursi Folium)

Arctostaphylos Uva ursi Spr. je dugovečan, zimzelen, vrlo razgranat grmić visok svega 0,30 do 1 m. Po zemlјi je sasvim polegao. Raste po planinskim suvatima i crnogoričnim, najčešće borovim šumama. Cvetovi su sitni, zvonasti, ružičasti i vise u malim grozdovima. Plod je lepa, crvena, brašnjava, okrugla, mnogo se mena bobica. Lišće je kožasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, lopatičasto, do 2,8 cm dugačko. Isprepleteno je finom mrežom sitnih nerava. Bere se mlado sočno lišće u proleće kad je bilјka u cvetu ili se režu zelene grančice, nose kući i posle lišće skida. Pre sušenja treba izbaciti stare, prošlogodišnje, mrke listove, grančice i drugu nečistoću. Od 4 kg sirova dobija se oko 1 kg suva lista. Ukusa je opora, nagorka i neprijatna. Nema mirisa. Sadrži 6—11% fenolskih glikozida: arbutina metilarbutina i erikolina. Ima oko 15% tanina, galne, elagne i kinakiseline i kvercitrina. Vlage najviše 12%. Pepela najviše 5%. Tamnih i mrkih listova najviše 10%. Izlomlјenih listova najviše 15%. Može se godinama čuvati na suvom mestu u sanducima. Kad se sipa na gomilu suv list jasno zvoni. — Pije se u obliku čaja za lečenje organa za mokrenje, ređe protiv proliva.

20) Orahov list (Juglandis Folium)

U junu i julu pažlјizo se beru sa vrhova grančica zdravi, neozleđeni, mladi, sočni, zeleni listovi i što brže osuše u vrlo tankom sloju, bez prezrtanja, da bi sačuvali prirodnu zelenu boju. Ozleđeni, na zemlјu otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotreblјizi. Od 4 kg sirova dobija se oko 1 kg suva lista. Pojedine liske su oko 13 cm dugačke i oko 6 cm široke. Nervatura je perasta. Mirisa je svojstvena, a ukusa opora, i nagorka. — Sadrži oko 0,30% čvrstog etarskog ulјa, 4—5% tanina galne i elagne kiseline i juglona. Vlage najviše 12%. Pepela najviše 11%. — Narodni lek protiv raznih kožnih bolesti, skrofuloze, katara stomaka i creza; u obliku obloga i kupanja protiv upale očiju, zagađenih rana i tvrdokornih ekcema. U veterinarstvu kao anthelmintikum.

21) Pelenov list (Absinthii Folium)

Pelen (Artemisia Absinthium L.)je dugovečna, razgranata, srebrnasto zelena, korozska bilјka visoka 0,50 do 1,5 m. Raste svuda po polјima, kraj puteva i ograda, a naročito po suvim sunčanim obroncima u Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini. U nekim državama se na veliko gaji. Kod nas je zasad preporučlјivije razmnožavalјe po kršu i goleti. — Lišće je kao kadifa meko, srebrnasto i svilasto od obilјa gustih mekih dlačica. Mlado lišće, brano u proleće pre cvetanja pelena, najviše se ceni i najbolјe plaća. Čim bilјka dostigne visinu od jednog do dva pedlјa, očisti se svaki džbun od suvih stablјika i srpom požnje. Brzo se osuši na velikoj promaji u vrlo tankom sloju češće ga prezrćući da što bolјe sačuva prirodnu boju. Od 4 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog lišća. Osušen pelen najbolјe je presovati u bale obložene višestrukom debelom, žilavom, tamnom hartijom i čuvati na suvom mestu. — Ukusa je vrlo gorka, a mirisa svojstvena i aromatična. — Sadrži oko 0,5% otrovnog etarskog ulјa i dve neotrovne gorke kristalne supstance: apsintin i anapsintin. — Vlage najviše 14%. Pepela najviše 10%. — Upotreblјava se kao gorko aromatično sredstvo, češće i raznovrsnije u narodnoj nego u školskoj medicini. Mnogo se troši za izradu gorkih rakija, likera i drugih napitaka (pelinkozac, vermut, apsent…), za destilaciju etarskog ulјa, a monopolska uprava za spravlјanje marvene soli, jer pelen deluje i kao lek protiv crevnih parazita.

22) List podbela (Farfarae Folium)

Podbel (Tussilago Farfara L.) je mala, zelјasta, dugovečna bilјka sa vodoravnim rizomom. Cveta rano u proleće pre no što se pojave listovi. Na vrhu svake cvetne drške stoji po jedna žuta glavičasta cvast blaga prijatna mirisa. — Kad bilјka precveta, razvijaju se listovi. Tada je bilјka dvaput veća (do 30 sm) nego za vreme cvetanja. Listovi su srcoliki, na licu goli i tamno zeleni, a na naličju beli od mnoštva vunastih dlaka. Raste svuda, a najviše na vlažnoj novoj ilovači, na novim nasipima, pored kanala i potoka. — U junu bere se bez drške mlado i zdravo lišće, koje nije rđasto pegavo niti ozleđeno. Što brže sušiti na promaji ili u sušnici do 60° i dobro zapakovano čuvati na suvom mestu. Osušen list je vrlo lomlјiv. Od 5 kg sirova dobija se oko 1 kg suva lišća. — Ukusa je malo sluzava, opora i nagorka; bez mirisa. — Sadrži sluzi, gorkih materija i tanina. — Vlage najviše 13%. Pepela najviše 17%. Potamnelih listova najviše 5%. — Ulazi u sastav plućnog čaja. U narodnoj medicini upotreblјava se u obliku čaja za ispiranje usta, grla, za obloge i klistiranje.

23) List pitomog kestena (Castaneae vescae Folium)

Bere se mlado lišće i brzo suši. Sadrži tanina, ulјa, smole, šećera i pektina. Daje se u obliku tečnog ekstrakta sam ili zajedno sa majkinom dušicom i rosulјom protiv velikog kašlјa. — Plod ulazi u sastav brašna za decu. — Svi delovi pitomog kestena imaju tanina i zbog toga služe kao adstringencija.

24) List pitome nane (Menthae piperitae Folium)

Dugovečna zelјasta bilјka, kod nas poznata samo u kulturama. Stablјika je visoka do 1 m, razgranata i četvorouglasta. Stablјika, lisne drške i nervi su lјubičasto-crvenkasti. Cvetovi su sitni, lјubičastocrveni i udruženi u višespratne pršlјenove na gornjem delu stablјike i ogranaka. Cela bilјka je vrlo aromatična i prijatna mirisa. Kad se žvaće najpre greje, a zatim hladi.

G a j e nj e. — Razmnožava se lako i brzo vrežama na najbolјoj zemlјi u staroj snazi, koja se može nazodnjavati. Svake druge ili treće godine mora se presađivati na novu zemlјu da ne bi degenerisala.

Berba i sušenje. — Kad bilјka počne cvetati pokosi se, a zatim rukom skida lišće i brzo suši u tankom sloju na jakoj promaji. Zaostale stablјike, cveće i sićušno lišće služi za destilaciju etarskog ulјa. Od 5 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog lišća. List je 3—9 cm dugačak, jajasto-koplјast i po obodu nejednako zupčast. Čuvati hermetički zapakovano na suvom mestu da ne bi izgubilo aromu.

S a s t a v. — 0,5 do 1,5% etarskog ulјa (sa 30 do 50% mentola), tanina i gorke materije. — Vlage najviše 12%. — Pepela najviše 12%. — Ne sme imati potamnelih, mrkih listova, stablјika, drugih vrsta nana i korova i ne sme imati mnogo izlomlјenih listova.

Upotreba. — List, ulјe i mentol imaju vrlo veliku i raznovrsnu primenu. Nana je jedna od onih važnih polizalentnih lekovitih bilјaka, koje treba gajiti na plantažama. List se upotreblјava za umirivanje uzbuđenog živčanog sistema, protiv gasova, nadimanja i grčeva u trbuhu, teškog varenja, proliva i povraćanja. Najviše se potroši za destilaciju mnogo traženog i skupo plaćanog naninog ulјa, koje se mnogo troši u industriji likera i bombona i u kozmetici.

25) Ruzmarinov list (Rosmarini Folium)

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis L.) je gust, zimzelen, razgranat grmić visok 1 do 2 m. Najbujnije se razvija u Dalmaciji, odakle se najviše i izvozi po celom svetu. List je do 3,5 cm dugačak i svega do 0,4 cm širok, igličast i po obodu na dole jako povijen. Miriše vrlo aromatično na cineol i kamfor. Ukusa je lјuta,«aromatična i nagorka. Bere se u leto. — Sadrži 1,5 do 2% etarskog ulјa (sa pinenom, cineolom), tanina i gorku materiju. — Pepela najviše 7%. Vlage najviše 12%. — Narodni lek u obliku čajeva za draženje kože, porast kose, protiv nadimanja u crevima itd. Ulјe ulazi u sastaz kolonjskih voda i drugih parfimerijskih i kozmetičkih preparata.

26) + Tatulin list (Stramonii Folium)

Tatula (Datura Stramonium L) je jednogodišnja zelјasta bilјka visoka do 1,5 m. Stablјika je snažna, gola i trojno vilјuškasto razgranata. Listovi su do 25 cm dugački i do 18 cm širo i, sočni, tamno zeleni i po obodu duboko izdelјeni. Cveta pre o celog leta belim, lepim, upadlјivim, krupnim, petovubim, levkastocevastim, po edinačnim cvetovima. Plod je vrlo bodlјikava, zelena čaura velika kao orah, koja kad uzri požuti, na vrhu pukne na četzoro i iz nje ispadaju mnogobrojne crne, rapave, plјosnato-bubrežaste semenje slične kukolјu.

Nalazišta. — Smrdlјiv, bujan, otrovan, najobičniji korov po buništima i rušezinama, naročito na mestima gde su svinje ležale. Mestimično raste u velikom mnoštvu.

Berba i sušenje. — Bere se list bez petelјke celog leta, dogod bilјka cveta, ali je najbolјe prvo kolo brano kad se pojavi prvi cvet. Brati samo zdravo i mlado lišće, bez pega i drugih nedostataka. Odmah brzo sušiti u vrlo tan om sloju u zagrejanoj sušnici do 50° i dobro zapakovano čuvati na suvom mestu, jer tatula vrlo jako privlači vlagu, usled čega se brzo kvari, poplesnivi i izgubi lekovite sastojke. Najbolјe je odmah presovati u bale i zapakovati u višestruku žilavu, nepromočivu, crnu hartiju. — Od 8 kg sirova dobija se oko 1 kg suva lišća. —Ukusa je neprijatna, gorka i malo slana. — Suv list se lako lomi i drobi. Držaka, pegavih i crnih listova ne sme biti više od 3%.

S a s t a v. — 0,2 do 0,5% alkaloida hiosciamina i atropina. — Vlage najviše 14%. Pepela najviše 21%.

Upotreba. — Ulazi u sastav cigareta, praška i drugih lekova protiv astme. Čest narodni lek, a i otrov zbog nepoznavanja doze i načina upotrebe. Ima i slučajnih i namernih, i riminalnih trovanja tatulom.

O p o m e n a! Cela bilјka je vrlo otrovna, a naročito seme i list. Zato tatulu ne smeju brati deca! Posle rada dobro oprati ruke mlakom vodom i sapunom. Sušiti i čuvati odvojeno od ostalog bilјa! .

Primedba. — Tatule se nikad ne sakupi dovolјno, jer je traže fabrike lekova u ogromnim količinama za vađenje hiosciamina. Zato se preporučuje njeno branje i gajenje ili bolјe reći razmnožavanje po buništima. Razmnožava se vrlo lako semenom.

27) List crnog sleza (Malvae Foliurri)

Crni slez (M a 1 v a s i 1 v e s t r i s L.) je najobičnija bilјka koja raste po naselјima i izvan njih. List je srcast, oko 8 cm širok, ima 5 do 7 prstastih nerava. Cvet je lјubičast ili ružičast. List se bere preko celog leta, dogod bilјka cveta i brzo suši. Sadrži sluzi i malo tanina. Vlage do 13%. Pepela do 16%. Ne sme imati rđasto pegavih listova. Ulazi u sastav plućnih čajeva.

III. — Cvetovi (Flores)

28) Cvet belog sleza (Althaeae Flos)

Cvet je belo-ružičast. Bere se celog leta i brzo suši. Nestručno i nehatno sušen cvet brzo potamni i poplesnivi. — Sadrži sluzi, šećera, skroba i malo ulјa. — Upotreblјava se kao i koren i list belog sleza (br. 5 i .111).

29) Cvet brđanke (Arnicae Flos)

Brđanka (A r n i s a m o n t a n a L.) je dugovečna zelјasta bilјka visoka 20—60 cm. Na vrhu ogranaka ima tamno žute glavičaste cvetove. Raste po silikatnom brdskom i planinskom zemlјištu u Sloveniji. —Treba brati potpuno rascvetale, ali ne precvetale cvetne glavice bez držaka, očistiti od crnih larva, što pre osušiti i čuvati dobro zapakovane na suvom mestu, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vlage. — Mirisa su slabo aromatična, a ukusa nagorka i nalјuta; izazizaju kijanje. — Ima oko 0,1% etarskog ulјa, smole, tanina i gorku i lјutu materiju arnicin. — Pepela najviše 8%. — U ova dva rata, u nedostatku joda, arnika je upotreblјavana mesto jodne tinkture. U narodu služi za draženje kože, protiv neuralgije i reumatizma, za lečenje uboja i rana, za ispiranje usta i grla itsl.

30) Buhač (Pyrethri Flos)

Buhač (S hry s a n t h e m u m cinerariifolium Trev.) je dugovečna, vrlo lepa bilјka, visoka oko 1 m. Raste divlјe samo kod nas na kršu u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Gaji se kod nas u primorju, u Japanu, Keniji, SSSR i drugde. —Bere se u leto, čim počne cvetati. Najviše se traži tek otvorena cvetna glavica, ali ima zemalјa koje od nas traže poluotvorene glavice ili pupolјke, o čemu berači moraju voditi računa. Precvetale glavice ne treba brati, jer nisu aktivne. — Treba ih što brže osušiti, hermetički zapakovati i čuvati na suvom i mračnom mestu, jer svetlost i drugi spolјni činioci razorno deluju na piretrin. — Cvetne glavice su u prečniku oko 1 cm. Po obodu imaju oko 20 belosivkastih, ženskih, jezičastih cvetova, a sve ostalo u sredini čine mnogobrojni žuti, sitni, cevasti, hermafroditni cvetići. Od 4 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveća. — Mirisa je slaba, svojstvena i draži sluzokožu nosa. Ukusa je gorka i malo lјuta. — U sveže osušenom buhaču ima 0,5 do 1,3% piretrina, malo etarskog ulјa, smole, glikozida, i alkaloida. — Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 5%. Vlage najviše 13%. Precvetalih i potamnelih glavica ne sme biti više od 5%. Držaka, stablјika i lišća najviše 3%. — Fino samleven buhač i petrolni ekstrakt je izvrsno sredstvo protiv vrlo velikog broja insekata. Velika prednost buhača nad većinom ostalih insekticidnih sredstava je njegova neotrovnost za čoveka i sve domaće, toplokrvne životinje. Smeša buhača i diditija se vrlo dobro slaže: buhač deluje brzo, a štiti sporo ali dugotrajno. U polјoprivredi, povrtarstvu i veterinarstvu važnost buhača je vrlo velika. — Treba čuvati cele cvetne glavice i mleti ih neposredno pre upotrebe, jer buhač u prašku još brže gubi aktivne sastojke.

31) Glogov cvet (Crataegi Flos)

Crveni glog (Crataegus oxyacantha L.) je trnovit grm svuda rasprostranjen. Upotreblјava se osušen cvet, ali je bolјi svež, jer su lekoviti sastojci vrlo nepostojani, tako da droga posle nekoliko meseci postaje manje više potpuno neaktivna. Upotreblјava se u obliku tinkture i tečnog ekstrakta. Jača srce snižavajući krvni pritisak, usporazajući bilo… Daje se i protiv arterioskleroze. — Za lek se upotreblјava i plod, seme, kora i list. U zrelim gloginjama ima mnogo vitamina S i provitamina A (beta — karotina).

32) + Cvet vratiča ili povratiča (Tanaceti Flos)

Vratič (Tanacetum vulgare L.) je dugovečna, bujna, lepa, zelјasta bilјka, visoka do 1,5 m. Ima kitnjasto-peraste listove. Na vrhu razgranatih stablјika ima mnogobrojne, donekle u štit poređane, lepe, žute, vrlo zbijene mirisne glavice. Raste svuda po lugovima, retkim šumama, na obalama, mestimično u velikom mnoštvu. Cela bilјka, a naročito cvet ima jak miris, koji se osobito uveče oseća. Ukusa je lјuta i gorka. Cveta od jula do oktobra. Beru se vrhovi grančica sa cvećem, brzo osuše i dobro zapakuju u višestruke vreće od žilave hartije. Od 4 kg sirove dobija se oko 1 kg suze bilјke. — Ima oko 1,5% etarskog ulјa od koga potiče otrovnost bilјke. Ima i smole, gorke materije i dr. — Omilјen narodni lek protiv crevnih parazita, za pojačavanje apetita, za pobačaj, za zračanje i bajanje. U veterinarstvu davao se vratič za vreme ovog rata zajedno sa pelenom i gorkom soli kao lek protiv endoparazita. — Vratič je otrovan, naročito cvet, i zato treba biti oprezan!

33) Divizmin cvet (Verbasci Flos)

Droga se sastoji od osušene krunice s priraslim prašnicima (bez čašice) krupnocvetnih vrsta divizme: Verbascum thapsiforme Schrad., V. phlomoides L., i drugih. Dvogodišnje korovske bilјke, koje rastu po suvim, sunčanim, plitkim, nerodnim zemlјama, naročito po napuštenim kamenolomima, goleti i kršu, mestimično u velikom mnoštvu. Stablјika je snažna, prava, nerazgranata, vretenasta i visoka do 2 m. Cveta celog leta lepim, krupnim, žutim cvetovima. Svaki dan oko podne treba otresti cvet sa svake bilјke na rašireno platno, izbaciti suve, mrke cvetove i drugu nečistoću i što brže u vrlo tankom sloju sušiti u zagrejanoj sušnici na 40—50° da sačuva prirodnu svetlo žutu boju. Za nuždu može se sušiti na vrelim tavanima ili na žarkom letnjem suncu. Čuvati hermetički zapakovanu na suvom mestu, jer lako privlači vlagu i brzo potamni i poplesnivi. Od 7 kg sirova dobija se oko 1 kg suva cveta. Ukusa je sladunjava i sluzava. Osušen cvet miriše na med. —Sadrži saponina, sluzi, šećera, žute boje i etarskog ulјa. — Vlage najviše 11%. — Dozvolјava se do 2% pupolјaka, cvetova sa čašicama itsl. Prvoklasna droga mora biti svetlo žuta, potpuno čista, bez pupolјaka itd. Najčešći nedostatak droge je prevelika vlažnost i potamneli cvetovi. — Ulazi u sastav grudnih čajeva.

34) Zovin cvet (Sambuci Flos)

Zova (S a m b u s u s n i g r a L.) je grm ili omanje drvo koje svuda raste. Beru se krajem proleća cele cvetne kite po lepom i suvom vremenu čim se cvetići počnu otvarati! Precvetale cvasti se ne smeju brati, jer daju drogu tamne boje i slabijeg mirisa. Cvetne kite pažlјizo se odrežu i u korpi odmah nose u sušaru zagrejanu do 40° ili se nanižu na konac kao duvan i obese negde pod kroz gde vlada velika promaja. Ili se jedna po jedna naretko poređaju na lese. Sušenje treba da bude što brže, da cvet sačuva prirodnu belu boju. Inače će potamniti. Potpuno osušene cvasti se nad rešetom okrune, tako da na rešetu ostanu petelјke, a kroz rešeto da prođu samo cvetići. Prethodno se pregleda svaka cvast i iz nje izbace svi cvetići tamne boje. Suv cvet mora biti jednoliko žućkasto-bele boje. Cvet žute, mrke ili crne boje treba odbaciti. Od 7 kg sirova dobija se oko 1 kg suva cveta. Čuvati u obleplјenim sanducima ili višestrukim vrećama od jake hartije hermetički zapakovan na suvom mestu, jer cvet vrlo jako privlači vlagu, usled čega poplesnivi i mora se uništiti. Svojstvena mirisa, a ukusa najpre sluzavo-sladunjava, kasnije malo lјuta i nagorka. — Sadrži glikozide koji izazivaju znojenje, sambunigrin, flavonske glikozide, rutin, tanine, malo smole, šećera, holina i svega oko 0,025% etarskog ulјa. — Vlage najviše 14%. Pepela najviše 10%. — Uglavnom narodni lek u obliku čaja .za znojenje, protiv nazeba itsl.

35) Cvet jagorčevine (Primulae Flos)

Jagorčezine (R r i m t l a v e r i s L. i P e l a t i o r L.) su prvi vesnici proleća. Treba brati ceo cvet zajedno sa čašicom i cvetnom drškom od onih vrsta jagorčevine, koje imaju dugačku cvetnu dršku i odmah brzo osušiti na 50—60°. Mirisa je prijatna na med, a ukusa sladunjava. Sadrži saponina, smole, flavona i etarskog ulјa. Najviše saponina ima u drškama. Ulazi u sastav čajeva protiv kašlјa i nazeba.

36) Lavandulin cvet (Lavandutae Flos)

Lavandula je dugovečan polugrmić, visok 40—60 cm. Vrhovi mnogobrojnih uspravnih grančica obrasli su sitnim plavim cvetovima. Raste po kršu oko Sredozemnog mora. Gaji se. Sabira se na našem primorju i tamo destiluje ulјe. Početkom leta žanju se klasaste cvasti čim počnu cvetati i brzo suše ili se iz njih destiluje ulјe. U osušenoj bilјci cvetovi moraju što bolјe sačuvati divnu plavu boju. Vrlo prijatna mirisa i nalјuta, aromatična ukusa. — Od 7 kg sirova dobija se oko 1 kg suva cveta. —Sadrži do 3% etarskog ulјa, u kome je glavni sastojak linalilacetat, a zatim linalol i geraniol. — Cvet ulazi u sastav raznih aromatičnih čajeva i čajeva za kupke za draženje kože. Najviše ulјa se utroši u parfimeriji i kozmetici.

37) Lipov cvet (Tiliae Flos)

Droga se sastoji od osušenih, zeleno-žutih cvasti s priperkom od Tilia cordata Mill. i T. platyphyllos Scop. Prva je sitnolista, rana, lipolist ili crna lipa, a druga je bela ili krupnolista lipa. Na naličju lista u uglu neraza nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno-žute, a u krupnoliste beličaste. Cveta u junu i julu. Vrlo prijatna mirisa, ali se sušenjem smanji, a dužim i lošim čuvanjem već posle nekoliko meseci iščezne. Ukusa je sluvasta, sladunjava i pomalo opora.

Nalazišta. —Raste svuda. Kod nas je glavni proizvođač severna Bosna, koja snabdeva lipovim cvetom dobar deo Ezrope.

B e r b a. — Brati s priperkom čim počne cvetati, kad su se dve trećine cvetova u cvasti rascvetale. Za nuždu se može dozvoliti da se odsecaju omanji vrhovi grančica sa cvastima. Ne lomiti grane! Brzo sušiti do 40° i dobro zapakovati, najbolјe presozati u bale. Inače će izgubiti miris, privućiće vlagu, izdrobiti se, izbledeti ili pocrveniti. Ne sme se čuvati duže od jedne godine. Od 4 kg sirova dobija se od 1 kg suva cveta. — Sitnolista lipa ima 5—16, a krupnolista 2—7 cvetova u cvasti.

S a s t a v. — Do 0,1% etarskog ulјa, sluzi, tanina, glikozida, šećera, gume i dr. — Vlage najviše 12%. Pepela najviše 8%. Cvasti, čiji su priperci posmeđili, ne sme biti više od 3%.

Upotreba. — Narodni čaj i blag lek protiv nazeba, za znojenje, za stomak, organe za varenje itsl. Lipa je kod nas najviše upotreblјavana droga u domaćinstvu. Godišnji izvoz se kreće oko 50 vagona, od čega preko % crne, jer se ona više traži i skuplјe plaća od bele.

38) Ljubičica (Violae ođoratae Flos)

Sabiraju se samo krunični listići mirisne lјubičice po lepom, suvom vremenu i što brže osuše u vrlo tankom sloju, na što jačoj promaji ili još bolјe u zagrejanoj sušnici do 40°. Sušenje je vrlo delikatno! Mora se paziti da se miris i boja što bolјe očuvaju! Od 8 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. Čuvati u hermetički zatvorenim sudovima. Vrlo prijdtna mirisa. Ukusa je najpre oslatka i sluvasta, a zatim nešto lјuta. — Sadrži etars og ulјa, tragove alkaloida violina, plavu boju cijanin, oko 2% ramnoglikozida violozida, sluzi, estara salicilne kiseline i dr. — Upotreblјava se za dobijanje skupocenog etarskog ulјa s za parfeme i protiv kašlјa.

39) Cvet mrtve koprive (Lamii albi Flos)

Mrtva kopriza je dugovečan zelјast koroz koji svuda raste. Bere se od maja do avgusta krunica bez čašice i brzo suši. — Ukusa je sluvasta. — Sadrži jedan glikozid, sluz i tanin. Vlage najviše 14%. Žutih i mrkih cnetova sme biti najviše 5%. Čuvati na suvom mestu dobro zapakovano. — Uglavnom narodni lek za izvesne ženske bolesti.

40) Neven (Calendulae Flos)

Neven je omilјeno narodno cveće, koje se kod nas svuda gaji. Cveta celog leta i jeseni. Beru se žuti cvetići bez čašice i brzo suše da sačuvaju prirodnu žuto-narandžastu boju. Od 7 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. Svojstvena, ne prijatna mirisa, nagorka i oslana ukusa. — Sadrži žutu boju i etarsko ulјe. — Narodni lek za uboje. Služi za bojenje čajeva.

41) Cvet podbela (Farfarae Flos)

Osušene cvetne glavice podbela (Tussilago Farfara L.). Beru se cvetne glavice bez drške rano u proleće i brzo i pažlјivo suše da sačuvaju prirodnu žutu boju. Od 6 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. Ukusa je nagorka i malo opora; nema mirisa. — Sadrži sluzi, gorkih materija i tanina. Vlage najviše 15%. Pepela najviše 16%. Precvetalih i tamno obojenih cvetnih glavica ne sme biti. — Ulazi u sastav plućnog čaja kao sredstvo protiv kašlјa, promuklosti, za obloge i klistiranje (zidi br. 22).

42) Cvet različka (Suat Flos)

Različak (S e p t a u r e a S u a n u s L.) je žitni korov svakom dobro poznat zbog divnih, kao nebo plavih, kitnjasto izdelјenih cvetova složenih u cvetne glavice. Beru se u leto po lepom i suvom vremenu plazi cvetići iz cvetnih glavica i vrlo brzo suše do 50° da ne izgube diznu plavu boju. Čuvati na suvom i mračnom mestu hermetički zapakovano. Ukusa je nagorka. Sadrži plavu antocijansku boju i tanina. Upotreblјava se za bojadisanje čajeva.

43) Ruža (Rosae Flos)

Beru se krunični listići majske ruže (Rosa gallica L. i R. s e n t i f o 1 i a L.) pre nego što će cvetovi potpuno razviju; od prve vrste se katkad beru celi pupolјci. Mirisa su vrlo prijatna, a ukusa opora. Treba brati po najlepšem vremenu i brižlјivo brzo osušiti da što potpunije sačuvaju miris i boju. Od 8 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. Hermetički zapakovana i stručno čuvana droga dugo sačuva aromu i boju. — Sadrži 10—24% tanina, galne kiseline, kvercitrina i svega oko 0,01% etarskog ulјa, zatim voska, šećera i boje. — Dobar i prijatan adstringens spolјa i iznutra. Čuveno je naše „slatko od ruža“, koje se u narodu smatra kao izvrsna poslastica i lek za ispucane usne, razna obolјenja usta i grla.

44) Titrica ili kamilica (Chamomillae Flos)

Droga se sastoji od osušenih cvetnih glavica titrice (M a t r is a r i a S h a m o m i 1 1 a L.). Mala zelјasta jednogodišnja bilјka (10 do 30 sm), koja raste kao koroz u velikoj množini, naročito po žitorodnim, slatinjazim, polustepskim, zaslanjenim zemlјama u Vojzodini, na Ozčem Polјu i drugde. U maju se bele i žute beskrajna žitna polјa u Banatu od iscvetale titrice.

B e r b a. —Iako titrica cveta celog leta, ipak je u Banatu beru samo u maju, jer je to prvo kolo najmirisnije, a napolјima u to vreme na slatinama uglavnom i nema ništa drugo sem titrice. Bere se naročitim češlјezima — grablјicama. Cvetište titrice je kupasto i šuplјe, zbog čega je cvetna glavica meka i drobna, za razliku od svih drugih kompozita, čije je cvetište puno, zbog čega su cvetne glavice tvrde. Sem toga, sve te druge kompozite nemaju prijatan miris kamilice, nego su neprijatna mirisa i lјuta ukusa, krupnije su i veće.

S u š e nj e. — „Prirodno sušenje“ obazlјa se na tavanima, po šupama ili u specijalnim „vazdušnim sušarama“, na lesama poređanim jedne iznad drugih. To sušenje traje 10—-20 dana. U velikim sušarama u Banatu, koje se lože drvetom, sušenje je mnogo brže, svega 2—4 sata na temperaturi od 40—45°C. Od 5 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. Pre sušenja se na rešetima i zetrenjačama prečišćava titrica, otstranjuju pupolјci i klasificira po krupnoći. Posle sušenja rukama se prebira. — Mirisa je prijatna i svojstvena, a ukusa gorka i aromatična.

S a s t a v. — Oko 0,40% etarskog ulјa plave boje, malo smole, gorke materije, tanina, glikozida itd. Plava boja ulјa i njegova lekovitost potiču od avulena, koji se brzo kvari na vazduhu i svetlosti, zbog čega titricu treba pakovati u sanduke obložene debelom tamno plavom ili crnom hartijom.

Drogistička klasifikacija. — Kvalitet bilja — Krupne cvetne glavice na kratkim drškama (manje od 2 sm); nema pupolјaka, stranog bilјa ni druge nečistoće. Pepela najviše 12%.

Kvalitet No II. — Sitnije ili mešane glavice na malo dužim drškama; ima vrlo malo stranog bilјa. Pepela najviše 13%.

Kvalitet No III. — Još sitnije i neuglednije glavice; ima malo pupolјaka, stranog bilјa i glavica na dužim drškama. Pepela najviše 16%.

Kvalitet bilja No IV. — ili „kupka“ sastoji se od otpadaka, uglavnom od pupolјaka koje vetrenjače i rešeta izbace.

Sve vrste titrice ne smeju imati više od 10% vlage, ni više od 10% smrvlјenih glavica.

Upotreba. — Malo je lekovitog bilјa koje ima tako čestu i raznovrsnu svakidašnju primenu u narodnoj i naučnoj medicini. Titrica je jedno od najbolјih neotrovnih i neškodlјivih, običnih sredstava protiv raznih upala kože i sluzokože. To je naš najbolјi antiflogistikum, zbog čega se daje za lečenje raznih opekotina, uboja, rana i čireva, za klistiranje, za zapiranje polnih organa i pojedenih mesta, za ispiranje očiju, ušiju, nosa i usta, za grglјanje i uopšte za sve osetlјive organe sa kojima se mora vrlo pažlјivo i oprezno postupati. Iznutra se daje kao karminativum, naročito maloj deci i odojčadi protiv bolova i grčeva u trbuhu.

45) Cvet trandavilјa (Malvae arboreae Flos)

Trandazilјe (Althaea rosea Cav.) je dvogodišnja, snažna, do 3 m visoka, prava, nerazgranata, grubo dlakava ukrasna bilјka, koja se gaji po vrtovima kao cveće. Cvetovi su kao dlan veliki i razno obojeni: crveno, tamno-lјubičasto, ružičasto ili žuto. Bere se celog leta „dupli“ trandafil tamne crveno-lјubičaste boje pre nego što se cvet potpuno razvije i brzo suši do 50° da sačuva prirodnu boju. Čuvati kao beli slez. Ukusa je sluzava i otužna, malo slana. — Sadrži sluzi, tanina i lјubičaste boje. — Uglavnom narodni lek. Sluzavo sredstvo protiv kašlјa, za ispiranje grla i za bojenje.

46) Cvet trna (Pruni spinosae Flos, Acaciae Flos)

Trn je otporan, vrlo razgranat grm visok 2—3 m. Raste po obodima šuma i kao živa ograda. Cveta rano u proleće pre nego što olista. Cela kruna trna beli se kao sneg od obilјa sitnih, mirisnih cvetića. Brati po vrlo suvom vremenu u kartonske kutije i ne nabijati. Pupolјke, drške i drugu nečistoću odstraniti. Najlekovitiji su sveži cvetići. Sušenjem i stajanjem brzo iščezazaju lekoviti sastojci. Zato se sušenje mora izvesti vrlo brzo u zagrejanoj sušnici u veoma tankom sloju. Od 4 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. — Sadrži cijanogenetske glikozide. Uglavnom narodni lek protiv kašlјa, slab laksans i diuretikum.

47) Cvet turčinka (Rhoeados Flos)

Turčinak (Papaver Rhoeas L.) je naš žitni korov. Svojim nežnim, krupnim, kao krv crvenim, upadlјivim cvetovima turčinak upotpunjuje lepotu majske i junske prirode. Beru se od maja do septembra samo krunični listići sa crnom pegom na bazi, oprezno i vrlo pažlјivo u male korpe (ne nabijati), da se što manje ozlede, da ne bi pomodrili i izgubili diznu crvenu boju. Brzo ih treba osušiti u vrlo tankom sloju do 50°, odvojiti sleplјene listiće, hermetički zapakovati i čuvati na suvom mestu. Od 100 kg svežih, dobija se oko 12 kg suzih listića. Droga je ukusa sluzava, blјutava i nagorka. Jako prizlači vlagu i lako se kvari. — Sadrži sluzi, gume, boje i nelekovitog alkaloida readina. — Ulazi u sastav sluzavih plućnih čajeva.

48) Cvet hajdučice (Millefolii Fios)

Hajdučka trava ili sporiš (A s h i l l e a M i l l e f o l i u m L.) je naša najpoznatija i najviše upotreblјavana narodna lekovita bilјka. To je dugovečan zelјast korov po suzim mestima: pored puteva, po međama i na mnogim drugim mestima. Stablјika je visoka 20—80 sm, zalјkasta, prava i vrlo čvrsta. Listovi su dugulјasti i vrlo sitno i kitnjasto višestruko izdelјeni kao najtananija čipka. Cvasti su donekle štitaste. Pojedine cvetne glavice velike su do 5 mm i skoro bele. Mirisa je svojstvena i aromatična, a ukusa gorka, aromatična i malo slana. Beru se celi cvetni štitovi bez glavne drške preko celog leta, dogod bilјka cveta. Brzo osušiti, dobro zapakovati i čuvati na suvom i mračnom mestu. — Sadrži 0,05 do 0,4% etarskog ulјa plave boje (zbog azulena), gorku materiju ahilein, tanina, cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. — Vlage najviše 13% (pri takvoj vlažnosti cvast se lako rastrlјa u prah među prstima). Pepela najviše 14%. Žutih i mrkih cvetića najviše 2%. — Amarum aromatikum. Tonikum i stomahikum. Dobro deluje protiv hemoroida. Narod je upotreblјava za lečenje najrazličitijih bolesti, a najčešće stucanu hajdučicu stavlјaju na rane, uboje itsl.

49) Cvet crnog sleza (Malvae Flos)

Crni slez ili slezozača (M a l v a s i l v e s t r i s L.) je najobičnija bilјka koja raste svuda po naselјima i oko njih. Cveće se bere kad je potpuno rascvetano i brzo suši na 40—50°. Bere-pse cvet bez čašice (nekad se traži sa čašicom, ali bez drške) i brzo suši do 60°. Svež cvet je ružičast, a kad se osuši postane lјubičast. Privlači vlagu i pobuđavi, zbog čega ga treba hermetički zapakovati i čuvati na suvom i mračnom mestu da ne bi izbledeo. Od 7 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog cveta. — Sadrži sluzi i antocijansku boju malvin. — Vlage najviše 14%. Pepela do 15%. Izbledelih cvetova najviše 3%. — Upotreblјava se kao beli slez i sve ostale sluzave droge.

IV. — Trave (Herbae)

50) Bosilјak (Basilici Herba)

Retko je naći našu kuću koja ne bi imala u svom vrtu malo mirisnog bosilјka (Ocimum Basilicum L.). Beru se vrhovi grančica u cvetu. Sadrži etarskog ulјa, tanina i drugo. Začin i omilјen naš narodni miris starijeg sveta. Sredstvo za konzerzisanje (bogojavlјenska voda se zato dugo čuva), lek protiv žatara organa za disanje, sredstvo za umirivanje i dr.

51) Vranilova trava (Origani Herba)

Vranilova trava ili metvica (Origanum vulgare L.) raste svuda po suzim mestima i retkim šumama. Cveta celog leta. Cvetovi su lјubičasti i udruženi u okruglaste cvasti. Seku se vrhovi grančica u cvetu oko 25 cm dugački, vežu u kitice i suše na jakoj promaji. Aromatična mirisa i ukusa. Ne treba brati bilјku sa belim cvetovima. — Sadrži do 1% etarskog ulјa, tanina i gorke materije. Ulјe je vrlo antiseptično, jer ima do 50% timola i malo karzakrola i cimola. — Narodni lek za lečenje organa zavarenje, disanje imokrenje, a spolјa protiv raznih upala kože i sluzokože, naročito u Crnoj Gori i Sandžaku (metvica je tamo najomilјeniji lek).

52) Gorocvet (Adonidis Herba)

Gorocvet (A d o n i s v e r n a l i s L.) je naša stepska dugovečna zelјasta bilјka. Najviše ga ima po krečnjačkim brežulјcima, na suvim, sunčanim i plitkim zemlјama obraslim travom i trnjem. Jedan od prvih i najlepših vesnika proleća. Iz krupnog višeglavog, mrkog rizoma izbija mnogobrojno, crno, žiličasto korenje, a iznad zemlјe mnogobrojne (do 100 i više), kitnjaste, čupavo obrasle stablјike visoke do 30 cm. Listovi su vrlo sitni i skoro igličasti, mnogostruko izdelјeni. Na vrhu mnogih stablјika nalazi se jedan, ređe više cvetova. Oni su vrlo krupni (do 7 sm), kao zlato žuti i glavičasti. Cela bilјka je gorka i lјuta ukusa i otrovna! Bilјka je jako zelene boje, a kad se osuši postaje sizkasta.

B e r b a. — Odreže se cela nadzemna bilјka u cvetu. Sušiti vrlo brzo (oko 30°). Može se sušiti u malim. kiticama obešenim negde na velikoj promaji pod krovom. Treba paziti da u drogi bude što manje plodova, jer čim bilјka zametne plodove, manje je lekovita. Plodovi su slični dudinji i ukoliko su stariji, utoliko su krupniji i drobniji i utoliko je droga lošija. Od 5 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog gorocveta.

Izmene i primese. — Adonis aestivalis L. i A. flammeus Jacq. rastu po usevima; imaju crven i sitan cvet. Ne treba ih brati.

D r o g a. — Dobra, prvoklasna i sveža droga poznaje se po ozim znacima: boja je jednoliko zeleno-siva; preko polovine stablјika imaju cvetove; cvetovi su sačuvali svoju zlatno žutu boju. Sme biti najviše 8% stablјika s plodovima. Ne sme biti stablјika bez lišća, mrkih drvenastih stablјika, plesnivih bilјčica i crnih listića sa baza.

S a s t a z. — Oko 1% kardiotoničnih i diuretičnih glikozida: adonidozida i adozernozida. Malo saponiia, akonitne kiseline, holina, smole i dr. Vlage najviše 13%. Pepela najviše 1(J%.

Upotreba. — Daje se u novije vreme kao dobar lek za jačanje , srca u slučajevima gde se ne može dati digitalis ili za vreme digitalisovih pauza.

Č u z a nj e. — Vrlo brižlјivo, kao digitalis. Odvojeno!

Napomena. — Posle rada dobro oprati ruke. Deca ga ne smeju brati!

Z a š t i t a. — Potpuna! Bilјka se sve više traži, retka je, bogatiji tereni još nisu otkrizeni, a teško se gaji. Treba je razmnožazati delјenjem busa u jesen. Branje dozvoliti samo na bogatim nalazištima.

53) Đurđevak (Convallariae Herba)

Đurđevak (S o n v a l l a r i a m a j a l i s L.) je dugovečna, zelјasta, ukrasna, mirisna bilјka, zisoka do 20 cm. Raste po šumama i među trmlјem. Gaji se svuda kao omilјeno cveće. Razmnožava se brzo i lako. — Cela bilјka je gorka, lјuta i otrovna! — U SSSR, odakle je droga i došla u školsku medicinu (1880 god.), izrađuju se četiri vrste droge: uzabrani listovi sa cvastima odmah idu u tvornicu za proizvodnju lekova, a sami listovi, cvasti, odvojeni cvetići, nekad i cela bilјka s korenjem se zasebno suše. Brati pažlјizo, u korpe i što pre osušiti (oko 30°) da cvetovi ne potamne. — Od 7 kg sirovog cveta dobija se oko 1 kg suvog. Od 5 kg cele nadzemne bilјke dobija se oko 1 kg suze. — Sastav: tri kardiotonična glikozida: konvalatoksin, konvalarin i konzalamarin. U cvetu ima oko 0,05% etarskog ulјa prijatnog mirisa. Vlage najviše 12%. Pepela najviše 10%. Mrkih cvetova ne sme biti više od 3%. — Upotreblјava se za lečenje srca, slično digitalisu. Rusi ga odavnina upotreblјavaju i za lečenje vodene bolesti. Sok iz svežeg cveta je najaktivniji.

Napomena. — Depa ga ne smeju brati! Posle rada treba dobro oprati ruke! Čuvati u kutijama ili sanducima odvojeno od ostalog bilјa.

Zaštita. — Brati samo nadzemne delove i to samo tamo gde ga ima vrlo mnogo. Ne iskopavati ga.

54) Dan-i-noć (Violae tricotoris Herba, Jaceae Herba)

Upotreblјava ce samo divlјa bilјka i to vrsta čija su dva gornja krunična listića lјubičasta, a tri donja žuta. — Bere se ceo nadzemni deo dogod bilјka cveta, od maja do jeseni. Raste svuda, najviše na oranici. U drogi ne sme biti znatnija količina zrelih plodova. Ne sme biti pomešana sa lјubičicom. Sušiti brzo i čuvati na suvom mestu. Od 5 kg sirove dobija se oko 1 kg suve bilјke. — Sadrži saponina. Vlage najviše 14%. Pepela najviše 12%. — Narodni lek protiv ekcema i drugih kožnih bolesti, protiv kašlјa i dr.

55) Žuti večji trn (Sarothamni Scoparii Herba)

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemlјištu po vrištinama i šumama. Stablјike i grančice su zelene i gole. Cvetovi su krupni, žuti i leptirasti; donja usna je trovuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grančica u cvetu (oko 20 cm) u maju i junu i brzo suše da sačuvaju žutu boju. Droga se mora čuvati hermetički zatvorena u limenim sudovima odvojena od ostalih droga, jer je otrovna. Sadrži alkaloid spartein, sarotamnin, genistein i citizin. — Upotreblјava se za vađenje sparteina. U narodnoj medicini diuretikum i purgans. — Cela bilјka je vrlo otrovna!

56) + Imela, bela imela (Visci albi Herba)

Vrlo razgranat, okruglast, do 1 m visok, zimzelen grmić, koji kao poluparazit žizi na granama jabuke, topole i drugog drveća. Cveta rano u proleće. U zimu se pojave sitne, bele bobice pune leplјive mase. Beru se preko cele godine, a najbolјe zimi i u proleće vrhovi grančica s lišćem, prvenstveno s jabuke. Sušenje vrlo dugo traje. Od 5 kg sirove dobija se oko 1 kg suze bilјke. — Uglavnom narodni lek protiv arterioskleroze. Povolјno utiče na krzni pritisak: u početku ga povišava, a zatim snižava na normalu. — Imela je otrovna!

57) Kantarion (Hyperici Herba)

Hypericum perforatum L. je dugovečna, svima dobro poznata, zelјasta bilјka, visoka 3Q—50 cm. Na vrhovima su kitnjaste cvasti sa žutim cvetićima. Listići su 1—3 cm dugački, naspramni, bez drške, dugulјasto-jajasti, goli i karakteristično tačkasti, zbog čega gledani prema svetlosti izgledaju kao da su izbušeni; to su žlezde sa ulјem. — Raste svuda. Cveta celog leta. U junu i julu, kad bilјka počne cvetati, režu se mladi i sočni vrhovi grančica u cvetu (do 20 cm), svežu u kitice i brzo suše u hladu na jakoj promaji. Ne treba brati precvetale bilјke i one koje već imaju zametnute plodove. Od 3 kg sirove dobija se oko 1 kg suze bilјke. — Ukusa je opora, nagorka i aromatična, a mirisa slabo aromatična. — Sadrži oko 10% tanina, do 0,10% etarskog ulјa, smole, holina, gume, pektina, žute i crvene boje i slobodnih kiselina. — Vlage najviše 14%. Pepela najviše 10%. Mrkih cvetova i tamnih listova najviše 4%. Što manje deblјih stablјika i smrzlјenih listova i cvetova. — Čuvati na suvom mestu. — Jedan od najčešćih narodnih lekova spolјa za lečenje posekotina, uboja, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptikum, a iznutra protiv boloza jetre, bubrega, pluća, stomaka, proliva itd. Retka je kuća, naprimer u Srbiji, koja ne izradi preko leta litar dva „kantarionovog zejtina“: sveža ili osu šena droga stuca se i drži nekoliko nedelјa u čistoj boci sa najbolјim ulјem u prozoru na suncu…

58) Kičica Centaurii Herba)

Kičica (Erythraea Centaurium L.) je dvogodišnja ili jednogodišnja zelјasta bilјčica (30—40 cm) sa sitnim gusto zbijenim, štitu sličnim cvastima vatrene boje na vrhu sgablјike. Cveta celog leta. Raste svuda, a najviše po bujnim brdskim i planinskim livadama, mestimično toliko da se livade rumene. — Odreže se za jednu šaku ili za pedalј iznad zemlјe, zeže u kitice i obešena suši u hladu na jakoj promaji. Bere se u junu i julu, kad počne cvetati. — Ukusa je vrlo gorka, ali nije otrovna. Od 4 kg sirove dobija se oko 1 kg suze bilјke. —Sadrži gorke glikozide eritaurin i eritrocentaurin. Ima još i fitosterola, smole, gume, voska i dr. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 25%. Vlage najviše 15%. Pepela najviše 4%. — Kičica je jedno od najbolјih gorkih sredstava. Malo je našeg lekovitog bilјa koje se u narodu tako mnogo ceni i često i uspešno upotreblјava kao kičica: za otzaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrznosti itd. Najviše gorčine ima u stablјici, manje u cvetu, a najmanje u listu.

Zaštita. — Kičicu treba u prirodi zakonom zaštititi! Brati samo na bogatim terenima, nikad ne čupati iz zemlјe i ne rezati do zemlјe. Uvek ostavlјati najlepše primerke za seme. Razmnožavati i gajiti.

59) Kokotac (Melitoti Herba)

Kokotac ili ždralјika (Melilotus officinalis Desb.) je do 1 m visoka, dzogodišnja, razgranata zelјasta bilјka, koja kao koroz pacie svuda, a naročito oko puteva. Ima listove slične detelini, samo su po obodu zupčasti. Cvetovi su žuti, u grozdastim cvastima. Cveta od maja do septembra. Bere se dogod cveta. Odrežu se mladi i tanki vrhovi grančica u cvetu (do 20 sm), vežu u kitice i brzo suše na promaji. Osušena bilјka vremenom počinje sve osetnije prijatno mirisati na kumarin, zbog čega se njom namirisava duvan, naročito lošije vrste. Ukusa je sluvasta, gorka, opora i nalјuta. — Sadrži smole, tanina, kumarina i dr. — Narodni lek: ulazi u sastaz raznih melema i masti, čajeva protiv hroničnog katara organa za disanje i kao diuretikum. Služi i kao sirovina za zagađenje kumarina.

Ne treba primati drogu čiji su cvetovi pobeleli i koja ima mnogo debelih stablјika.

Sličnog mirisa, ukusa, hemijskog sastaza i upotrebe je i beli kokotac (M. a l t i s s i m u s ThuiL i M. a l b u s Med.). nju treba brati. Skida se rukama, dugačkim grablјicama ili čeličnim. češlјezima. Pre i posle sušenja mora se pažlјizo odabrati i očistiti od delova kore, tamnih lišaja i sve druge nečistoće. Osušena droga mora biti potpuno homogena svetle zelene boje i lepog opšteg izgleda. Suza droga se presuje u velike bale. Ima etarskog ulјa. — Kod nas se 1948 godine sakupilo nekoliko vagona hrastovog lišaja.

X. — Droge životinјskog porekla

143) Kantaris, španska buba (Cantharis)

Osušen insekt Cantharis vesicatoria Latr. Živi u rojezima na jasenu, jorgozanu i kalini. U maju i junu stresaju se sa drveća bube na rašireno platno pre izlaska sunca, jer su tada ukočene od noćne hladnoće i ne mogu leteti. Sakuplјene bube se odmah stavlјaju u tegle i ubijaju dodatkom hloroforma, etra, sumporuglјenika ili terpentinskog ulјa ili se meću u hlebnu peć. Sušenje se dovrši na temperaturi do 40°. Droga se čuva u hermetički zatvorenim crnim teglama iznad pečenog kreča. Prethodno se u teglu stazi, na svaki kilogram buba, po b grama hloroforma natoplјenog u malo vate u cilјu konzervisanja, da se bube ne bi umolјčale. — Osušene bube moraju biti zlatno-zelene boje i metalnog sjaja. Dugačke su 1,3 do 2,8 cm, a široke 4—8 mm. Imaju 3 para nogu, Ne smeju se primati bube koje su davnašnje, bez metalnog sjaja, umolјčane i izjedene, sa slabim ili već amonijačnim mirisom.

Kantaride su neprijatna i jaka mirisa, a ukusa s početka jedva osetna, a zatim vrlo lјuta (treba biti veoma oprezan, jer izazivaju plikove)! Kad se bube tucaju, treba paziti da se prašak ne udiše i da ne dospe do očiju!

Ima 0,5 do 0,9% kantaridina, oko 12% masti i dr. Pepela do 8%.

Prilično vastareo lek za draženje, uglavnom spolјa, a u veterinarstvu katkad i iznutra kao afrodiziakum.

144) Pijavica (Hirudo)

Ima mnogo vrsta pijavica, ali se u medicinske svrhe upotreblјava samo Hirudo medicinalis L. Pijavičari u visokim gumenim čizmama zagaze preko kolena u glibovitu baru i motkama udaraju po vodi da privuku pijavice. Mrežom ih vade i meću u vrećicu obešenu o pojasu. Najviše pijavice sakupe profesionalci oko Novog Sada. Na licu mesta i kod kuće nekoliko puta se vrši odabiranje: odvajaju konjske pijavice, biraju samo medicinske pijavice srednje veličine (b—10 cm dugačke), ispiraju, čuvaju u barkama i specijalnim bazenima itd. Medicinska pijavica je valјkasta, po leđima ima krivudavu zelenkastu šaru i crvenkasto-rđaste pege. Po trbuhu je zelenkasto-žuta i ima crne pege. Ujed od pijavice je trokrak, jer u ustima su zubići poređani na trokrakoj čelјusti. — Avionom se izvoze žive pijavice u kesama od 1 kg pakovane u vlažnu mahovinu u pletenim korpama jednake veličine, najviše u Pariz. Iz otsečenih pijavičnih glava vadi se hirudin, koji se upotreblјava u fiziološkim laboratorijumima, a manje u medicini za sprečavanje zgrušavanja i usled toga nastajanja krvi u slučajevima hemoroida, udara i uopšte protiv raznih upala krvnih sudova. Plјuvačne žlezde u ustima pijavice luče hirudin.

C — Dodatak

Upotreba lekovitog bilja

Domaći narodni čajevi. — Zamene za kineski čaj

Stotine miliona lјudi uživaju čaj kao prijatan napitak. Čaj se upotreblјava i za lek, uglavnom zbog kofeina i tanina. I u prvom i u drugom svetskom ratu čaja je na tržištu nestalo, a ako se negde eventualno i moglo dobiti ispod ruke, moralo se vrlo skupo plaćati. I u mirno doba čaj je prilično skup i zbog toga je bio nepristupačan širokim narodnim slojevima. Mesto čaja mogu se upotrebiti domaće sirovine: šipak ili šipurak, list od kupine, šumske jagode, ribizle i maline, lipov cvet i dr. Sve te bilјke rastu kod nas, nisu otrovne (ne sadrže kofeina) i treba popularizovati njihovu upotrebu kao zamenu za čaj. Ko je jednom pio dobro spravlјen čaj od šipaka, taj ga neće više napustiti.

Č a j o d š i p a k a. — Osušene šipke treba u avanu sitno zdrobiti, uveče preliti potrebnom količinom hladne vode i ostaviti da se prekonoć raskvasi i ekstrahuje. Bolјa je meka nego tvrda voda, a najgora je gvožđevita voda. Zajutra se zagreje u pokloplјenom čajniku da klјuča svega 2—3 minuta. Zatim se procedi, ohladi i pije. Nije mu potrebno dodavati limuna, jer sam šipak ima dovolјno limunove i jabučne kiseline. Boja, miris i ukus vrlo su prijatni. Ovako načinjen čaj od šipaka je i lekovit zbog prisustva vitamina i tanina. Može se upotreblјavati šipak očišćen od onih dlakavih semenki ili zajedno sa semenkama. Još lepšu boju (kao staro zlato) i prijatniju aromu ima malo ispržen šipak: osušen šipak se drži u peći posle hleba ili u štednjaku na blagoj toploti da postepeno dobije mrku boju. Još mlak šipak saspe se u bocu ili u teglu i čuva zatvoren da bi sačuvao svoju prijatnu aromu.

Čaj od šipaka treba da zameni kineski čaj. To je vrlo zdrav, prijatan i neškodlјiv napitak. I osušeni šipci još uvek imaju 20—30% prvobitne količine vitamina (R. Besarić).

Izrada vitaminskog koncentrata (pekmeza). ’ — Uobičajeno višečasovno ukuvavanje pekmeza, kako to čine naše domaćice, štetno utiče na vitamine i provitamine šipka. Zato se izbegavaju visoke temperature na taj način, što se samleven šipak bez semena ukuvava u vakuumu na 50—60°. Ali kako vakuum-aparat ne može imati domaćica, za nuždu može se ovako postupiti: zreli šipci se samelјu, u hladnom stanju protisnu kroz gusto sito, isperu dvostrukom količinom vode, pa se na kilogram pirea doda kilogram šećera i kuva da klјuča četvrt sata.

Na ovaj način dobijen pekmez sačuva još do 50% od prvobitne količine vitamina. Ovaj koncentrat se daje deci, bolesnicima, trudnim ženama, dojilјama, rekovalescentima i slabunjavim osobama. Mnogo je prijatnije pojesti na parčetu hleba nekoliko kašika ovog koncentrata, nego gutati skupocene tablete vitamina S.

Za izradu raznih vitaminskih koncentrata u prosvećenim zemlјama poslednjih godina sve se više upotreblјavaju neotrovni šumski plodovi, naročito oni koji imaju divnu narandžasto-crvenu boju, koji su kiseli i opori. Svaki ovakav konpentrat, bio on izrađen od šipka, gloginja, paradajza, trnjina ili nekih drugih plodova, svaki za sebe ili u smešama raznih plodova, svi ti koncentrati predstavlјaju čitav jedan arsenal raznih vitamina, provitamina, tanina i drugih fenolskih jedinjenja, bilјnih kiselina i boja, raznih soli i drugih korisnih sastojaka. Ti koncentrati su prirodni multivitamini.

Izrada zamene za kineski čaj. — U prvom i drugom svetskom ratu izrađivala se od ove mešavine svežeg lišća zamena za kineski čaj:

• List od kupine 100 gr
• List od maline 100 gr
• List od ribizle 200 gr
• List od šumske jagode 10 gr
• List od ogrozda 10 gr

Beru se mladi listovi sa što manje držaka. Drže se 1—2 dana u gomilama da svenu i za to vreme češće prevrću da se ne bi ugrejali. Zatim se na stolu listići rukom uvrću. Uvijeni listovi vežu se u marame i obešeni drže pola sata u vodenoj pari. Zatim se ostave prekonoć u toploj odaji da prevre pristisnute između dve daske. Uvijanje, parenje i fermentacija ponovi se još dva puta, sve u cilјu da se dobije prijatna aroma slična ruskom čaju. Na kraju se listovi ponovo uzrnu kao ruski čaj i brzo osuše na suncu ili na jakoj promaji, Čaj se mora čuvati u hermetički zatvorenim posudama da ne bi izgubio mćris i privukao vlagu.

V o ć n i č a j e z i. — Voćni čajevi se u mnogim zemlјama nazivaju još i vitaminski čajevi, jer se izrađuju najčešće od raznog divlјeg šumskog voća koje ima manje ili više vitamina. S. Divlјe jabuke, kruške, oskoruše, mušmule, dunje i drugo voće istruže se na trenici, iscedi, u tankom sloju izloži nekoliko dana jakom suncu, a zatim dosuši u peći ili u štednjaku. U većim preduzećima sav ovaj rad je mehanizovan, a sušenje se obavlјa u sušarama sa termometrima. Isceđeni sok je voćna šira koja može da prezri ili ako se želi imati slatko voćno vino, prokuva se da proklјuča 5—10 minuta ili mu se doda natrijum benzoata 1 gram na litar slatkog voćnog vina i razlije u boce. — Osušen čaj mora se hermetički zapakovati, jer privlači vlagu i kvari se. — Naši selјaci imali bi veću korist od ovih čajeva i slatkog voćnog vina, nego što peku rakiju od sveg voća. Najbolјi i najjeftiniji voćni čajevi dobijaju se od oporih i kiselih dizlјih i poludizlјih šumskih jabuka, krušaka itd.

Lipov cvet je najčešća zamena za kineski čaj ne samo po našim gradozima, nego i po selima. Često se pije i nana, metvica (vranilova trava), šarplaninski čaj, petelјke od zišanja, zova, majkina dušica, kora od pomorandže i limuna, osušene zrele maline, šumske jagode, trnjine itd. Narod sam spravlјa smeše od raznog bilјa.

Domaća apoteka lekovitog bilјa

Spisak važnijeg neotrovnog lekovitog bilјa koje svaka kuća, a pogotovo svaka majka treba da ima preko cele godine u dovolјnoj količini. ovo bilјe ne treba čuvati obešeno pod strejom, na tavanu, iznad svinjca ili na nekom drugom prlјavom mestu izloženom prašini, mišezima, pticama, kiši, snegu, suncu itd. Svaku bilјku, lepo osušenu, treba čuvati u kesama od hartije ili u kartonskim kutijama, sve sklonjeno u neki orman ili sanduk. Na svaku kutiju treba mastilom ili mastilјavom olovkom čitko napisati koja se bilјka tu nalazi. Svake godine treba svaku bilјku obnazlјati, staru izbaciti i spaliti, nove kese i kutije upotrebiti, jer u starima uvek mogu da se zavuku crzi i druga štetočina. Bilјe se mora čuvati na čistom i suvom mestu zaklonjenom od sunca.

1. Pupolјci od ruže, topole, breze i bora.
2. Cvetovi od titrice ili kamilice, lipe, belog i crnog sleza, zove, divizme, ruže, trna, sporiša ili hajdučke trave, lјubičice, podbela, trandazilјa, turčinka i dr.
3. Listovi od belog sleza, pitome nane, raznih vrsta divlјe nane, matičnjaka, kupine, maline, šumske jagode, ribizle, oraha, gorke deteline, breze, pitomog kestena, žalfije, ruzmarina, bokvice, koprive, pelena, podbela, crnog sleza…
4. T r a v e (cele nadzemne bilјke u cvetu) od majkine dušice, pelena, kičice, kantariona, rastavića, troskota, bosilјka, čubra, nane, metzice (zraniloze trave), sitnice, šarplaninskog čaja…
5. P l o d o v i od ruže (šipak), anasona ili anisa, morača, kleke, kima, peršuna, šumske jagode i maline, pitomog i divlјeg kestena, boroznine, gloga, pasdrena, trna…
6. S e m e nj e od bundeve, crne i bele slačice, lana, dunje, lubenice…
7. K o r e nj e od belog sleza, slatkog korena, lјubičice, jagorčevine, sapunjače, maslačka, gaveza,. iđirota, lincure, odolјena, omana, perunike, pirevine, selena, srčenja, trave od srdobolјe…
8. K o r e od hrasta i krušine.
9. Petelјke od višanja.
10. Lj u s k e od jabuke, dunje i kruške.
11. S v i l a od kukuruza.

Bolesti organa za disanje. — Ima raznih čajeva. Jedan od najprijatnijih i za oko najlepši bio bi cvetni čaj; pomeša se po 100 grama cveta od belog sleza, crnog sleza, turčinka, divizme, podbela i trandavilјa.

Poznat je i ovaj plućni čaj: cveta od podbela i divizme i ploda od anasona po 5 delova, cveta od crnog sleza i turčinka, lista od belog sleza i podbela, majkine dušice i korena od belog sleza po 10 delova i slatkog korena 25 delovza.

Izvrsno sredstvo za iskašlјavanje je koren od jagorčevine, lјubičice i sapunjače, ali samo po lekarskom receptu, jer su ove bilјke u većoj količini otrovne.

Protiv velikog kašlјa daje se ovaj čaj: majkine dušice, rosulјe, korena od jagorčevine i lista od pitomog kestena po 20 delova, bokvice i daninoć po 10 delova. J

Protiv zaguši, sipže: list od tatule i bunike, vrhovi ženske konoplјe i sve to poprskano rastvorom šalitre i ostavlјeno da se osuši. Od ove smeše puše se cigarete ili se uzme 1 kafena kašika, zapali na tanjiru i udiše. Ovaj lek se otrovan i treba biti oprezan!

Bolesti organa za varenje. — Za ispiranje usta i grla, za grglјanje, protiv promuklosti dobar je čaj od titrice, a još je bolјi od ove mešavine: tritrice, žalfije i lista od crnog sleza po 100 delova. Jednu kašiku prokuvati u h/4 litra vode i ispirati usta. U istu svrhu mogu se upotrebiti droge sa sluzi, kao naprimer salep, seme od dunje, koren belog sleza, laneno seme, pirinač, zobna kaša i dr. Isto tako mogu se upotrebiti i razne taninske, opore droge: hrastova kora, koren od srčenjaka i od srdobolјe i dr. Strugane jabuke, osobito opore i kisele, uspešno se daju za suzbijanje nesnosnih proliva dece preko leta.

Protiv bolova u trbuhu, nadimanja i grčeva (naročito dece): titrice, nane, odolјena i morača po 10 delova; načiniti čaj i davati po malo.

Protiv crevnih parazita (dečje gliste): 300—400 komada semenki od bundeza olјušti se i odjednom pojede, a posle nekoliko sati uzme dve kašike ricinusova ulјa ili gorke soli na čišćenje. — U istu svrhu upotreblјava se i beli luk u obliku svežeg soka, sirupa i tableta. Može se obariti 5 grama sitno isečena luka u 100 grama vode ili mleka i upotrebiti za jednu klizmu protiv oksiura.

Protiv crevnih parazita može se upotrebiti cvet od buhača, rizom od navale ili ovaj čaj: cveta od buhača i titrice, semena od bundeve i ploda od pasdrena po 5 grama, cveta od vratiča 10 grama, pelena i majkine dušice po 20 grama; skuvati dve kašike čaja u h/4 litra vode i popiti za jedan sat, a posle nekoliko sati uzeti gorku so na čišćenje.

Bolesti živčanog sistema. — Od sredstava za umirivanje najviše se upotreblјava odolјen, hmelј, nana, tritrica, rusomača, gorocvet, cvet i list od pomarandže, zatim osušene nedozrele makove čaure i dr. Može se načiniti i mešavina od navedenih bilјaka.

Bolesti srca i krvnih sudova. — Skoro sve bilјke koje se upotreblјavaju kao lek za srce manje više su otrovne! Zato njih može izdavati i za lek spravlјati jedino apotekar na recept lekara. To su: razne vrste digitalisa, gorocvet, đurđezak, primirski luk i dr.

Za smanjenje krznog pritiska, protiv arterioskleroze, može se upotreblјavati ovaj čaj: titrice, rosulјe, imele, gorocveta, bela luka i cveta od gloga. Dve kašike prelije se sa 200 grama vrele vode, medom osladi i hladno popije pre spavanja.

Bolesti mišića, zglobova i smetnje u izmeni m a t e r i j a. —Za znojenje pije se čaj od zove ili ova smeša: zova, lipa, titrica, suručica i list od breze.

Protiv znojenja (na pr. noćno znojenje tuberkuloznih) upotreblјava se žalfija i ariševa guba.

Protiv nazeba, reumatizma i bolova upotreblјava se za trlјanje i oblaganje tinktura od lјute paprike, oblozi ili kupanje u slačičnom brašnu ili nastruganom renu, kantarionoz zejtin i dr.

Bolesti mokraćnih i polnih organa. — Sva ova sredstva su otrovna i opasna u rukama neuka čoveka (ražena glavnica, plod, od peršuna, šafran…). Za pojačanje mokrenja može se upotrebiti kukuruzna svila, seme od lubenice, večji trn, anason, peršun, slatki koren, klekinje i dr. Za dezinfekciju mokraćne bešike upotreblјava se sitnica i medveđe grožđe, ređe titrica, žalfija, ruzmarin i steža.

Bolesti kože i sluzokože. — Titrica je jedno od najbolјih sredstava protiv upale sluzokože (antiflogistikum). Nјoj se mogu dodati još izvesna blaga sluzava sredstva: slez i lan, naročito u obliku cicvare za obloge. Kantarion-zejtin je najomilјeniji narodni lek protiv opekotina, uboja i posekotina. — Uopšte kao pouzdano, jevtino, neškodlјivo i svima pristupačno sredstvo najbolјa je titrica. Zato svaka majka treba uvek da ima dovolјnu količinu sveže i dobre titrice.

Praktične napomene o izradi čajeva

O načinu izrade čajeva, praškova i drugih prostih lekova od droga čitalac može da čuje od apotekara. Čaj mora biti dovolјno sitan i dobro izmešan. Čajevima često dodaju šarenog i mirisnog cveća da lepše izgledaju i prijatnije mirišu. Listovi i cvetovi lakše otpuštaju svoje lekovite sastojke u vodi nego kora i korenje. Zato se kore moraju što jače isitniti i duže kuvati, a cveće i lišće se ne kuva, nego se samo prelije klјučalom vodom. Jedan od najčešćih uzroka nepoverenja prema našem lekovitom bilјu je, pored ostalog, i suviše mala doza koja se upotreblјava pri izradi čaja. Skoro je redovna pojava da se na litar dva vode baci nekoliko cvetova ili listova. To pomalo liči na mađiju i vračanje. Mora se upotrebiti znatna količina lekovite bilјke u 200 do 300 grama vode da bi dobijeni čaj zaista bio lek. Zato uvek treba uzeti 2 do 3 pune kašike čaja i preliti sa 1 do 2 čaše klјučale vode, brzo promešati, odmah poklopiti, ostaviti na toplom mestu 5, 10 ili 15 minuta (već prema tome da li se želi jači ili slabiji čaj), odliti ili procediti, osladiti i piti. Čajevi koji se upotreblјavaju za pojačanje apetita i za lečenje organa za varenje uopšte, ne smeju se sladiti.

Od belog sleza, dunjinog semena, lanenog semena i drugih droga u kojima je sluz lekoviti sastojak, čaj se ne spravlјa toplim, nego hladnim putem. Kašika iseckanog korena belog sleza prelije se sa 1/4 litra hladne vode, ponekad promeša i posle 2 sata odlije, osladi i pije.