U prvom posleratnom izdanju knjige pod naslovom Fertimgazione, autora Friedmana (1948) ispod naslova, na koricama knjige, napisano je: „novi metod, koji omogućava povećanje, često triplikaciju, pa i petoplikaciju poljoprivredne proizvodnje”.

Po svemu sudeći, spomenuti autor je bio pod jakim uticajem rezultata i naslućenih mogućnosti koje fertigacija može da pruži vrednom i inventivnom poljoprivredniku, pa je tako, možda, i precenio ovu, svakako korisnu agrotehničku meru.

Pre svega, metoda nije nova, kako je napisano, mada se može reći da je mera uvek savremena, ili bolje reći, da je to agrotehnika sadašnjosti i budućnosti. Međutim, treba naglasiti da je fertigacija potekla u dalekoj prošlosti. Za njenim poreklom treba tragati sve do antičkoj doba, do tadašnje rimske imperije, a sadašnjeg kantona Graubunden u Švajcarskoj, gde su štale u ono doba ispirane tekućom vodom. Dobivena smesa — tečni stajnjak (ital. liquame, nem. Gülle) nakon fermentacije u bazenima, razvožena je kolima sa buradima (brentama) i sl. i rasipana po okolnim livadama i pašnjacima.

Što se tiče navedenog uticaja na povećanje prinosa, teško je danas, kod već optimalizovanih tehnologija proizvodnji, očekivati da bilo koja mera uopšte, pa i ova, može da ostvari spomenute efekte. Kod gajenih biljaka koje su predmet izučavanja u ovoj knjizi, u uslovima kontinentalne klime, na zemljištu osrednje plodnosti, svakako se ne može primenom fertigacije očekivati dupliranje, ili tripliranje prinosa. U polupustinjskim arealima, na peskovitom zemljištu, na kamenitoj podlozi, neformiranim zemljištima i sl. biljka jedino i može opstati blagodareći navodnjavanju i đubrenju, ili fertigaciji, koja ove dve mere u potpunosti objedinjuje, Stoga je samo u takvim uslovima mogućno očekivati navedene razlike u prinosima.

U nas se u voćarstvu i vinogradarstvu sve više širi jedan poseban vid navodnjavanja, gde se ne kvasi cela površina zemljišta, već samo jedan relativno mali deo ispod stabala, pa se ovaj vid navodnjavanja naziva mikronavodnjanje. Autori knjige smatraju da će se ovaj vid navodnjavanja i dalje širiti i usavržavati u našoj zemlji. I pored nekih nedostataka, mikronavodnjavanje ima velike prednosti nad drugim načinima navodnjavanja, jer je ovde najmanji utrošak energije i vode, a rezultati ispitivanja pokazuju da se fertigacijom mogu i najefikasnije koristiti primenjene mineralne materije.

Dosadašnja iskustva u našim uslovima, uglavnom, potvrđuju da mikronavodnjavanje zahteva mikrofertigaciju, jer se bez toga ne može očekivati pun efekat od primenjene vode, a u nekim uslovima, usled ispiranja hraniva, mogućne su čak i štetne posledice.

Mikrofertigacija je mera koja se lako može sprovesti i tehnički realizovati pomoću specijalnih uređaja (fertilizatora) različite konstrukcije. Na manjim površinama, nabavka fertilizatora ne bi bila racionalna. Međutim, autori knjige su uvereni da se mikrofertigacija u manjim vrtovima, malim voćnjacima, malinjacima i sl, može obavljati i bez skupih uređaja. U tu svrhu data su tri rešenja u knjizi (slike 20, 21 i 22) koja se mogu lako tehnički realizovati, konstruisati ili nabaviti iz drugih zemalja.

Samo po sebi se podrazumeva, da tamo gde nema tekuće vode nema ni uslova za normalnu fertigaciju. Ali i tamo gde u domaćinstvu, ili u kući za odmor, nešto vode pretekne, ona bi mogla da se iskoristi baš za fertigaciju. Iskustva autora ove knjige na đubrenju višegodišnjih kultura ukazuju da neka đubriva (fosforno, kalijumovo i mikroelementi) primenjena samo putem mikrofertigacije, mogu da se efikasno koriste. Ova đubriva, unesena u zemljište na uobičajeni način, većinom se vrlo slabo, ili nikako ne koriste. Međutim, da bi se navedena hraniva unela u zemljište i dospela u rizosferu biljaka putem mikrofertigacije, ne mora se uvek izvršiti potpuni (normalni) program navodnjavanja. U slučaju manjka vode, može se primeniti tzv. redukovani režim navodnjavanja, o kojem će biti govora u knjizi.

Novi Sad, juna 1990.
Autori

Sadržaj

1. OPŠTI DEO

1.1. Uvod
1.2. Osnovni kriterijumi za primenu đubriva i način primene
1.3. Značaj hemijskog sastava vode za navodnjavanje
1.4. Uticaj mikronavodnjavanja na razvoj korena
1.5. Kretanje hraniva kroz sistem za navodnjavanje u zemljištu i usvajanje hraniva
1.5.1. Azotna đubriva
1.5.2. Fosforna đubriva
1.5.3. Kalijumova đubriva
1.5.4. Primena mikroelemenata
1.5.5. Primena kristalnih dubriva
1.5.6. Primena sredstava za dealkalizaciju zemljišta
1.6. Utvrđivanje potrebe biljke za mineralnim hranivima
1.7. Određivanje potrebne količine vode
1.7.1. Evapotranspiracija i koeficijent kulture (kc)
1.7.2. Potrebe biljaka u vodi u sistemu za mikronavodnjavanje
1.7.3. Vodni potencijal lista i intenzitet transpiracije

2. POSEBNI DEO

2.1. Mikrofertigacija jabučastih vrsta voćaka
2.2. Mikrofertigacija koštičavih vrsta voćaka
2.3. Mikrofertigacija jezgrastih vrsta voćaka
2.4. Mikrofertigacija jagodastih vrsta voćaka
2.5. Mikrofertigacija suptropskih vrsta voćaka
2.6. Mikrofertigacija vinove loze
2.7. Fertigacija u vrtu i na zelenim površinama
2.7.1. Potrebe ukrasnih biljaka za vodom
2.7.2. Opšta podela biljaka na kserofite, mezofite i higrofite
2.7.3. Razmatranje potrebe navodnjavanja drveća
2.7.4. Klasifikacija ukrasnih biljaka prema potrebama za vlagom
2.7.5. Orijentacione vrednosti koeficijenta kc
2.7.6. Izrada vodnog bilansa
2.7.7. Popravka plodnosti zemljišta u vrtu
2.7.8. Potrebe listopadnog i četinarskog drveća za mineralnim hranivima
2.7.9. Specifične potrebe šumskog drveća za hranivima i zahtevi u vezi zemljišta
2.7.10. Podela cvetnih kultura prema potrebama za mineralnim hranivima
2.7.11. Osnovno dubrenje cveća
2.7.12. Fertigacija cveća i trava
2.7.13. Fertigacija šumskog drveća i žbunastih biljaka
2.7.14. Mikrofertigacija biljaka osetljivih prema solima
2.7.15. Primena sporoaktivirajućih đubriva i fertigacija saksijskog ukrasnog bilja

3. PRIPREMA OSNOVNOG MATIČNOG RASTVORA

3.1. Hemijski sastav i rastvorljivost dubriva
3.2. Određivanje koncentracije hraniva u hranljivom rastvoru
3.3. Osnovni rastvor i njegova koncentracija
3.4. Priprema azotnih đubriva
3.5. Priprema fosfornih đubriva
3.6. Priprema kalijumovih đubriva
3.7. Priprema složenih đubriva
3.8. Priprema dubriva za otklanjanje Fe-hloroze
3.9. Priprema osnovnog rastvora za dealkalizaeiju vode i zemljišta
3.9.1. Azotna kiselina
3.9.2. Sumporna kiselina
3.10. lzbegavanje taloženja u sistemu za navodnjavanje

4. OPREMA I NAČINI UNOŠENJA OSNOVNOG RASTVORA U SISTEM ZA NAVODNJAVANJE

4.1. Diferencijalni fertilizator
4.2. Hidraulična dozirna pumpa
4.3. Motorna dozirna pumpa
4.4. Sud sa Venturi raspršivačcm
4.5. Dozirni hidromotor
4.6. Rezervoar za primenu hranljivog rastvora gravitacijom

5. TABELE

6. LITERATURA

1.3. Značaj hemijskog sastava vode za navodnjavanje

Prirodni sastav mineralnih materija koje sa sobom nosi voda za navodnjavanje iz istog izvorišta, može dosta varirati i uticati povoljno, ili nepovoljno na gajenje biljke, zemljište na kojem se gaje, kao i na funkcionalnost sistema za navodnjavanje. Ukoliko se sa vodom primenjuju i biljna hraniva, u zavisnosti od vrste, može doći do interakcije pridodatih i postojećih jona i do njihovog taloženja. Ali, ako se izvrši pravilan izbor vrste hraniva, ne mora dolaziti do stvaranja taloga, već se može čak i umanjiti taloženje mineralnih sastojaka koje voda prirodno sadrži.

Ovde treba naglasiti da neke komponente koje voda nosi iz izvorišta mogu, same po sebi, uticati nepovoljno na funkcionalnost sistema za navodnjavanje, jer mogu dovesti do začepljenja (gvožđe, mangan, kalcijum, magnezijum itd). Ali sa druge strane, joni istih elemenata iz vode u većini slučajeva deluju povoljno na zemljište i biljku. Ipak je najbolje za funkcionalnost sistema za navodnjavanje, za zemljište i za biljke, kad voda sadrži minimalne količine mineralnih materija. Tada se ona može bez problema obogatiti baš onim mineralnim materijama koje su najpotrebnije biljkama i zemljištu.

Pre donošenja odluke o izboru načina navodnjavanja u zasadu, značajni podaci mogu se dobiti iz rezultata hemijskih analiza vode kojom će se opsluživati sistem za navodnjavanje. No mora se odmah naglasiti, ukoliko se namerava koristiti tehnika mikro navodnjavanja, da značajni limit zbog rizika od začepljenja, pored hemijskih agenasa, igraju fizički i biološki agensi, pa je stoga najbolje dobivene rezultate uporediti sa odgovarajućim klasifikacijama vode u tom smislu. Jednu takvu klasifikaciju vode dali su Bucks et Nakayama (1980) koja je data u tabeli 1.

Neka iskustva u vezi sa začepljenjima na sistemima za navodnjavanje u voćnjacima kod nas su stečena u Vojvodini gde se vrši mikro navodnjavanje bez dodavanja hraniva. Prema saopštenju Vučića (1985) u voćnjacima u Riđici i Irigu došlo je do začepljenja kapljača i delimičnog blokiranja sistema.

Slične pojave zapažene su i prilikom navodnjavanja u Bačkoj, u plantažnim zasadima voćaka u Bačkim vinogradima, Ljutovu, Čeneju i Irmovu, gde se, uglavnom, ne vrši fertigacija, izuzevu Ceneju gdese to čini već osam godina.

Za navedene sisteme za mikronavodnjavanje izvršene su hemijske analize vode za navodnjavanje u pogledu količina najvažnijih sastojaka i rezultati analiza su prikazani u tabeli 2.

Uvrštenjem raspoloživih podataka o izvršenim hemijskim analizama vode za navodnjavanje, mogao bi se očekivati neznatan rizik od začepljenja u sistemima za mikronavodnjavanje u Irmovu i Bačkim vinogradima, a srednji u Ljutovu i Čeneju.

Navedeni sistemi za navodnjavanje funkcionalni su, rade uglavnom zadovoljavajuće, mada dolazi i do začepljenja cevovoda i kapljača. Začepljenja se otklanjaju ispiranjem cevi i udarcima po kapljačima, što iziskuje dosta velike troškove za održavanje. Prilikom ispiranja cevi, kada se ova otvori na kraju, sa vodom izlazi smeđe crveni talog u kome, sudeći po boji, dominira ferihidroksid. Boja taloga iz hidrosistema Irmovo je sivo-crna, što ukazuje na prisustvo mulja iz kanala DTD, koji izaziva mehaničko začepljenje cevi i kapljača. Prilikom navodnjavanja kapanjem uz dodatak hraniva u Čeneju, takođe dolazi do začepljenja od smeđe crvenog taloga. Ali, nisu uočena češća začepljenja cevi na mestima gde se dodaju hraniva, nego tamo gde se ona ne dodaju.

Do većeg stepena začepljenja kapljača nije dolazilo zbog toga što su korišćena đubriva koja ne reaguju sa solima iz vode stvaranjem taloga. Korišćeni su: azotna kiselina, kalcijum-nitrat, kalijum-sulfat i kalijum-hlorid. Međutim, poznato je da fosfor, primenjen u bilo kojoj neorganskoj formi, reaguje sa jonima Fe, Mg, Ca, Mn itd., te često dolazi do stvaranja taloga. Kako godišnje potrebe jabuka u Čeneju iznose oko 10 kg ha-1 P, ako bi se isti ravnomerno injektirao u sistem za navodnjavanje, kao primene 225 mm vode, hranljivi rastvor bi trebalo da sadrži 4.44 ppm P. Pošto voda za navodnjavanje sadrži 1.4 ppm Fe (Tabela 2), došlo bi do reakcije između gvožđa iz vode i dodatog fosfora (1 ppm Fe vezuje 2.3 ppm P) i stvaranja nerastvorljivog fosfata gvožđa. Zbog toga je razrađen poseban način primene fosfora, o čemu će biti raspravljeno kasnije.

Na kraju treba dodati, da se s razvojem tehnike navodnjavanja, posebno sa usavršavanjem filtara i kapljača, sve manje javlja problem začepljenja kapljača. U ispitivanjima u našoj zemlji Lopičić i sar. (1984) u vinogradima Ćemovskog polja gde su korišćeni kapljači tipa Salen, Eternomatik, Agro-drip i Netafim, začepljenja su nakon tri godine eksploatacije sistema iznosila u procentima: 20,14,5 i 0 u zavisnosti od tipa, respektivno. Treba napomenuti da su autori koristili kapljače koji su se u periodu 1978—1983. godine koristili u nas i u svetu.

Prema Vučiću (1987), noviji tipovi kapljača Typhon, Ra’am, Eurodrip i sl. sa sopstvenim malim filtrom i lavirintom, predstavljaju nova rešenja koja omogućavaju uspešnije otklanjanje mehaničke nečistoće u vodi. Prema navodima istog autora, pravo rešenje za probleme hemijskog, biološkog i delimično fizičkog začepljenja, moglo bi se očekivati od nove tehnike navodnjavanja brizganjem. Kod ovoga, voda iz emitora ne izlazi kapanjem, nego jednostavno ističe u mlazu, ili se grubo rasprskava pod pritiskom od 0.5—3 bara.

1.4. Uticaj mikronavodnjavanja na razvoj korenovog sistema

Novija saznanja o višegodišnjim zasadima ukazuju na veliku fleksibilnost korena i mogućnost uticaja na njegov razvoj navodnjavanjem (način, učestalost i količina primenjene vode; načini održavanja zemljižta: čista obrada, zatravljena aleja sa herbicidnom pantljikom, primena herbicida i sl.). Ispitivanja uticaja navodnjavanja na razvoj korena vršena su u SAD, Izraelu i Engleskoj.

Ispitivanja u Izraelu pokazala su da navodnjavanje kapanjem jako utiče na morfološka svojstva korena. Ustanovljeno je da su voćke koje su navodnjavane više godina površinskim putem imale jako razgranat korenov sistem. Ali, kad se samo u toku jedne godine prešlo na navodnjavanje kapanjem istih tih voćaka, one su sc odmah prilagodile oblikom korena. Umesto jako razgranatog korena koji je zahvatao veliki volumen zemljišta, formirao se slabo razvijen koren i na vrlo malom volumenu zemljišta (Levin et al. 1980).

Ova ispitivanja vršena su u Izraelu u Hula dolini (Galileja) gde padne oko 1000 mm taloga godišnje, pretežno u toku zime i rano s proleća. Ustanovljeno je da su skoro svi korenovi voćaka koncentrisani duž lateralne linije sa kapljačima i ne udaljuju se više od 60 cm od emitera.

Očigledno nedovoljna razvijenost i razgranatost korena, s jedne strane, a s druge—visoki prinosi koji se ostvaruju u tom voćnjaku (1501 ha—1), ukazuju na jedan specifični uticaj koji se po svemu razlikuje kod mikronavodnjavanja u poređenju sa veštačkom kišom. Takođe je ustanovljeno da korenovi voćaka koje se navodnjavaju kapanjem imaju znatno više korenovih dlačica po jedinici dužine i da je sredina u kojoj žive bolje aerirana.

Vidi se da u uslovima velike letnje suše koja vlada u Galileji, u svom razvoju koren se usmerava ka mestima gde se zemljište permanentno vlaži. Odmah se postavlja pitanje, kakav oblik grananja ima koren voćaka u uslovima vlažnije klime, gde ne mora da ispolji veliku zavisnost od lokalizovanog navodnjavanja. Ali, ovde treba imati u vidu da u višegodišnjim zasadima voćaka u Zapadnoj Evropi dominira specifičan način održavanja zemljišta, zatravljena aleja u prostoru između redova voćaka, sa herbicidnom pantljikom ispod špalira voćaka. Zatravljenu aleju čini prostor između voćaka sa oko 60% ukupne površine, a herbicidna pantljika ispod krune voćaka ima širinu od oko 1.5 m sa oko 40% površine. I u nas u zasadima koji se navodnjavaju, širi se opisani način održavanja zemljišta.

Grafikon 1. Gustina korenova jabuke na različitim razmacima od kapljača ili od stabla (prema Levin et al.1980)
Izostavljeno iz prikaza

Prema ispitivanjima koja je u Holandiji izvršio Delver (1980), na herbicidnoj pantljici koja zahvata 40% površine može da se nađe i do 70% od ukupne mase vlastitih korenova voćaka. Kad se koren normalno razvije nakon 5—6 godina, on dostigne dubinu od 80 cm i tada u plitkom sloju zemljišta ispod herbicidne pantljike od 0—10 cm može da se nađe do 25% ukupne mase vlasastih korenova. Kako se baš na ovoj površini pružaju plastične cevi sa kapljačima, može se očekivati da na tom prostoru, zbog razvijene velike mase aktivnih korenova, postoje pogodni uslovi za usvajanje hraniva.

Catzeflis et Ryser (1981) su svoja ispitivanja vršili u Švajcarskoj u reonu Nyona u zasadima jabuke zlatnog delišesa koji je kalemljen na podlogama M 9, M 7 i MM106. Sistem održavanja zemljišta u zasadu bila je zatravljena aleja sa herbicidnom pantljikom, a navodnjavanje je izvođeno kapanjem. I ovde je ustanovljeno da ispod herbicidne pantljike ima znatno više korenova (1.2—15 puta) nego između redova voćaka na istom razmaku od njihovog debla. Autori su dokazali da ove razlike najvećim delom potiču zbog navodnjavanja kapanjem, dok je uticaj načina održavanja zemljišta u tom smislu znatno slabiji.

Slika 1. Izgled korena voćaka navodnjavanih kapanjem (levo) i mikroorošavanjem (desno) (Vo/canv Center, Izrael).
Izostavljeno iz prikaza

Ispitivanja razvoja korena u uslovima mikronavodnjavanja u nas nisu vršena. Ali prema petogodišnjim ispitivanjima u okolini Novog Sada (Čenej) na černozemu težeg mehaničkog sastava, mikronavodnjavanje je imalo jako stimulativni uticaj na rastenje nadzemnih organa voćaka, naročito na intenzivno rastenje vršnih mladara (Janjić, 1988). Prema tome, iako ovde koren nije izučen morfološki, jasno se pokazuje da mikronavodnjavanje ima veoma snažan uticaj na biljku, najverovatnije usled boljeg usvajanja hraniva i vode.