U toku poslednje decenije učinjena su značajna otkrića u oblasti genetike i oplemenjivanja voćaka, a stvorene su i mnoge bolje sorte voćaka. Neke od sorti koje su prikazane u prvom izdanju nisu položile ispit vremena. Prvo izdanje obuhvatilo je trinaest voćarskih kultura, a u drugom su našli mesto i: leska, badem, pitomi kesten, kupina, crna ribizla i borovnica.

Namera pisca je da u drugom izdanju monografije NOVE SORTE VOĆAKA otkloni uočene nedostatke, da knjigu upotpuni, da je osavremeni novim znanjima iz oblasti genetike i oplemenjivanja voćaka i da je obogati prikazom novih sorti voćaka koje su se u međuvremenu pojavile u svetskom sortimentu, a mogle bi da budu zanimljive i privredno značajne za jugoslovensko voćarstvo.

I u pripremi ovog izdanja monografije pisac je naišao na razumevanje, svesrdnu pomoć i saradnju u zemlji i inostranstvu. To su učinili mnogi pojedinci i organizacije koji su mu pomogli i u pripremi prvog izdanja, kao i profesor dr G. Bargioni (Verona), profesor dr D. Bassi (Bologna), profesor dr E. Bellini (Firenze), profesor dr D. Vujanić-Varga (Novi Sad), profesor dr B. Đurić (Novi Sad), profesor dr C. Fideghelli (Roma), G. Della Strada (Roma), G. Živković, dipl. inž. (Opuzen), dr Lj. Janda (Čačak), Lj. Jovanović (Beograd), dr A. Liverani (Forli), dr N. Mićić (Sarajevo), profesor dr I. Miljković (Zagreb), M. A. Mirković, dipl. inž. (Beograd), dr M. Nikolić (Čačak), T. Nikolić, dipl. inž. (Grocka), dr A. Nikotra (Roma), dr D. Ogašanović (Čačak), mr V. Ognjanov (Novi Sad), dr K. Pavlović (Beograd), profesor dr S. Sansavini (Bologna), Ž. Srećković (Valjevska Kamenica), dr M. Stanisavljević (Čačak), dr R. Quarta (Roma) i Stanica za oplemenjivanje biljaka u Montfavetu u Francuskoj. Svima njima, kao i mnogim drugim organizacijama i pojedincima koji se ovde ne pominju posebno, pisac želi toplo da zahvali.

Pisac duguje posebnu zahvalnost izdavačkom preduzeću NOLIT, a naročito urednicima i saradnicima Poljoprivredne litetature na svesrdnoj pomoći u toku pripreme i štampanja knjige.

U Beogradu, 1. septembra 1988. god.
Dr Petar D. Mišić

Sadržaj

PREDGOVOR
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
UVOD
PERIODI ZRENJA I UPOTREBE SVEŽEG VOĆA

JABUKA

Oplemenjivanje jabuke
Nove sorte jabuke

KRUŠKA

Oplemenjivanje kruške
Nove sorte kruške

ŠLJIVA

Oplemenjivanje šljive
Nove sorte šljive
Evropske sorte šljive
Kineske (japanske) sorte šljive

BRESKVA

Oplemenjivanje breskve
Nove sorte breskve
Sorte obične breskve
Sorte breskve za industrijsku preradu (industrijske sorte breskve)
Sorte nektarine

KAJSIJA

Oplemenjivanje kajsije
Nove sorte kajsije

TREŠNJA

Oplemenjivanje trešnje
Nove sorte trešnje

VIŠNJA

Oplemenjivanje višnje
Nove sorte višnje

ORAH

Oplemenjivanje oraha
Nove sorte i selekcije oraha

LESKA

Oplemenjivanje leske
Nove sorte leske

BADEM

Oplemenjivanje badema
Nove sorte badema
Sorte badema tvrde kore (tvrdiši)
Sorte badema polutvrde kore (polutvrdiši)
Sorte badema polumekane kore (polumekiši)
Sorte badema mekane kore (mekiši)
Samooplodni badem

PITOMI KESTEN

Oplemenjivanje kestena
Nove sorte i selekcije pitomog kestena

JAGODA

Oplemenjivanje jagode
Nove sorte jagode
Jednorodne sorte jagode
Stalnoradajuće sorte jagode
Jagode puzačice

MALINA

Oplemenjivanje maline
Nove sorte maline

KUPINA

Oplemenjivanje kupine
Nove sorte kupine
Sorte kupine sa trnjem
Sorte kupine bez trnja

Smokva
Šipak
Citrusi (agrumi)

LITERATURA

REGISTAR NOVIH SORTI VOĆAKA

Kupina

U Evropi i S. Americi nalaze se brojne prirodne populacije kupine. Međutim, kupina je u kulturu uvedena relativno kasno. U S. Americi se gaji od početka 19. veka, a u Jugoslaviji tek nakon drugog svetskog rata.

Kupina nije poseban probirač zemljišta i položaja i otpornija je prema suši od maline i jagode. Lako se razmnožava i gaji. Rano prorodi, a zatim redovno i veoma dobro rađa (20 t/ha). Većina sorti kupine sazreva u avgustu. Plodovi su bogati ugljenim hidratima i antocijaninima. Plodovi kupine pogodni su za potrošnju u svežem stanju, za zamrzavanje i kao sirovina za preradu. Značajne količine zamrznutih plodova kupine se izvoze. Kupina je veoma rentabilna voćka.

Poljoprivredni kombinat ,,Džervin“ iz Knjaževca najviše je uradio u Jugoslaviji na unapređenju proizvodnje kupine. Podigao je uglavnom na komasiranim površinama individualnih proizvođača oko 100 ha savremenih plantaža kupine. Ovaj Kombinat plodove otkupljuje, prerađuje ili zamrzava i izvozi.

Oplemenjivanje kupine

Sistematsko mesto i preci plemenitih sorti kupine

Kupina zauzima sledeće mesto u sistematici biljaka:

Odeljak:	Magnoliaphyta (Angiospermae, skrivenosemenjače)
Klasa:	Magnoliatae (Dicotyledones, dikotile)
Podklasa:	Rosidae (ruže)
Nadred:	Rosanae (ruže)
Red:	Rosales Lindley 1833 (ruže)
Familija:	Rosaceae A. L. de Jussieu 1789 (ruže)
Podfamilija:	Rosoideae (jagodaste voćke)
Rod:	Rubus (Tourn) L. (malina i kupina)
Podrod:	Eeubatus Focke (kupina)

Staništa podroda Eubatus obično se nalaze po ivicama šuma, proplancima i kraj vodotoka. Povlačenjem glečera u Evropi i Severnoj Americi stvoreni su široki prostori za naseljavanje biljaka koje pripadaju podrodu Eubatus. Znatno kasnije, krčevine šuma u Severnoj Americi poslužile su u iste svrhe (Darrow, 1937). U našoj zemlji kupina se širi na krčevinama i požarištima šuma. Ptice i druge životinje rasprostiru kupinu semenom, a ona se razmnožava i vegetativno (korenovi izdanci, ožiljavanje vrhova izdanaka, reznice i apomiksis).

Brojni autori (Sudre, 1908; Focke 1910—1914; Gustafsson, 1943; Darrow, 1937; Watson, 1958; Ouerecky, 1975; Galletta i saradnici, 1981) proučavali su poreklo i način postanka vrsta kupine (specijacija).

Darrow (1937) i Gustafsson (1943) smatraju da postoje dva glavna centra porekla kupine: Evropa i Severna Amerika.

Gustafsson (1943) deli podrod Eubatus na dve kompleksne grupe: Moriferi veri i Corylifolii.

Grupa Moriferi veri se sastoji od 5 primarnih diploidnih vrsta. To su: Rubus bollei, R. ulmifolius, R. incanescens, R. tomentosus i R. caucasicus. Sve su one diploidi sa 14 hromozoma (2n=2x=14). Od ovih vrsta su postale mnoge kupine Evrope i Azije. Veliki polimorfizam u okviru podroda Eubatus nastao je stalnim međusobnim ukrštanjem pomenutih vrsta, koje je praćeno udvajanjem hromozoma i postojanjem neredukovanih funkcionalno sposobnih gameta, kao i putem povratnog ukrštanja i apomiksisa.

Grupa Corylifolii predstavlja primarne i sekundarne proizvode ukrštanja Moriferi veri i alotetraploidne evropske plave kupine (ostruga, Rubus caesius L., 2n=4x=28). Ova grupa jako je rasprostranjena u Evropi i Aziji.

Prema raspoloživim podacima (Focke, 1910—1914; Darlington i Wylie, 1955; Haskell, 1954, 1961; Querecky, 1975; Galletta i saradnici, 1981), u stvaranju plemenitih sorti kupine učestvovalo je 19 vrsta podroda Eubatus (tabela 23).

Tabela 23. Vrste podroda Eubatus Focke od kojih su postale plemenite sorte kupine

Vrste
latinski naziv	srpskohrvatski naziv	Somatičan broj hromozoma	Postojbina
1	2	3	4
1. Rubus allegheniensis Portor	američka visoko-žbunasta kupina	14	istočni deo Severne Amerike
2. R. argutus Link.	američka uspravna kupina	14	istočni deo SAD
3. R. bollei	–	14	–
4. R. caesius L.	evropska plava kupina, ostruga	28, 35	Evropa, zapadna Azija
5. R. candicans Weihe	siva kupina		Mala Azija, Kavkaz, Iran
6. R. caucasicus Focke	kavkaska kupina	14	Kavkaz
7. R. floridus Tratt.	floridska kupina		Floriđa
8. R. frondosus Bigelozo			severoistočni i srednji deo SAD
9. R. fruticosus L.	evropska crna(obična) kupina		južna i srednja Evropa
10. R. incanescens	–	14	–
11. R. invisus Britton		14	srednji deo SAD
12. R. laciniatus Willd.	korenolisna (peršunasta) kupina		Evropa
13. R. procerus Meull.			zapadna Evropa(Francuska, dolina Rajne)
14. R. pergatus Blanch.			istočni deo Severne Amerike
15. R. thrysinger Bann. et Focke	–	–	–
16. R. tomentosus Borkli.	pustena kupina	14
17. R. trivialis Michaux	puzeća kupina		jugoistočni deo SAD
18. R. ulmifolius Scott.	mediteranska maljava kupina	14	Sredozemlje, Madera, Evropa,Kanarska i Azorska ostrva
19. R. vitifolius Cham. et Schlecht.	–	–	Severna Amerika (Oregon — srednja Kalifornija)

Ciljevi oplemenjivanja kupine

Osnovni ciljevi oplemenjivanja kupine obuhvataju: bujan i uspravan porast izdanaka, prilagođavanje klimatskim uslovima, rodnost i visok kvalitet plodova (Sistrunk i Moore, 1973).

Značajan cilj oplemenjivanja kupine jeste i stvaranje biljaka bez trnja.

Uspravni i čvrsti izdanci olakšavaju rezidbu kupine pneumatskim makazama, kao i mehanizovanu berbu.

Čvrsti plodovi kupine koji zru u kratkom vremenskom razdoblju pogodni su za mehanizovanu berbu.

Citologija kupine

Osnovni broj hromozoma vrsta roda Rubus jeste sedam (n=x=7). Crane i Lawrence (1927) smatraju da hromozomna morfologija i sekundarno sparivanje hromozoma u mejozi kod poliploidnih formi roda Rubus pokazuje da su hromozomi somatičnih tkiva izgrađeni od homologih genoma sa po 7 hromozoma. Einset (1947) ispitao je veliki broj vrsta podroda Eubatus i utvrdio da ne postoje značajne razlike u veličini hromozoma različitih vrsta. Dužina hromozoma je od 1 do 4 μm.

Alopoliploidija je igrala značajnu ulogu u evoluciji podroda Eubatus, dok je autopoliploidija retka.

Među današnjim evropskim pripadnicima grupe Morifera veri je oko 87% tetraploida (2n=4x=28). I u grupi Corilpfolii dominiraju tetraploidi (2n=4x=28). O tome je pisao Gustafsson (1943, 1946, 1947). Broj hromozoma kod američkih vrsta podroda Eubatus kreće se od 14 (2n = 2x = 14) do 84 (2n = 12x = 84). Manji brojevi hromozoma češći su kod predstavnika iz istočnih delova Severne Amerike, dok se forme višeg stepena ploidije obično javljaju među predstavnicima sa Pacifičke obale Severne Amerike (Einset, 1947).

Biologija cvetanja i rađanja kupine

Cvetovi kupine su pojedinačni ili sakupljeni u grozdaste ili metličaste cvasti. Cvetovi su hermafroditni, obično petočlani sa velikom cvetnom ložom. Kupina cveta u junu i julu. Cvet se sastoji od čašice,
krunice, mnogo prašnika i mnogo oplodnih listića (karpela). Svaki oplodni listić gradi poseban apokarpan tučak. Oprašuje se insektima (entomofilno). Plod je zbirna koštunica. Pošto su pojedinačne koštunice čvrsto vezane za cvetnu ložu, zbirni plod se lako mehanizovano bere.

Naslednost kod kupine

Plemenite sorte kupine su kao i većina drugih voćaka, a naročito onih alopoliploidnog porekla, heterozigotne u pogledu mnogih naslednih osobina. Naredni pregled sadrži csobine vrsta, sorti i formi kupine koje se kao potencije prenose na potomstvo.

Osobine biljke

Odsustvo trnja: Austin Thomless (dominantno epistatično), Burbank Thornless, Merton Thornless (recesivno i u korelaciji sa odsustvom malja na kotiledonima).

Uspravni izdanci: Early Harvest, Eldorado, Darrow, Lawton.

Otpornost

Otpornost prema mrazevima: Snyder, Eldorado, Darrow, Alfred, Rubus allenheniensis Porter, R. canadensis L., R. odoratus L., R. caesius.

Otpornost prema suši: Nessberry.

Otpornost prema Pharagmidium violaceum: Eldorado, Evergreen, Snyder.

Otpornost prema Mycosphaerella confusa i M. rubi: Himalaya, Evergreen, Early Harvest, Boysen, Young.

Otpornost prema Elsinoe veneta: Young, Boysen.

Otpornost prema Verticillium albo-atrum Reinke et Berth.: Logan, Mammoth, Cascade, Marion, Ollalie, Burbank Thornless, Merton Thornless, Himalaya, Evergreen, Chehalem, Oregon Evergreen, Black Logan, Phenomenal.

OSOBINE PLODA

Rano dozrevanje:	Advance, Lucretia, Early Harvest, Young.
Pozno dozrevanje:	Evergreen, Himalaya, Smoothstem, Thornfree.
Čvrstina ploda:	Evergreen, Mersereau.
Krupnoća ploda:	Boysen, Brazos, Logan, Mammoth, Young.
Sitno seme:	Chehalem, Early Harvest, Whitford Thomless.
Dobar ukus:	Darrow, Boysen, Logan, Young, Zielinski.

Metode oplemenjivanja kupine

Radi stvaranja boljih sorti kupine koriste se metode hibridizacije i inbridinga.

Najveći broj novih, boljih sorti kupine stvoren je metodom hibridizacije. Međutim, u stvaranju sorti kupine Thornfree, Smoothstem, Dirksen Thor/dess i Black Satin značajnu ulogu imao je inbriding.

Tehnika hibridizacije i tehnika samooplodnje, kao najvišeg stepena inbridinga kod kupine, veoma je slična ovim metodama kod maline.

Cvetovi kupine na jednoj rodnoj grančici su mnogo ujednačeniji u pogledu razvijenosti nego što je slučaj sa cvetovima maline. Prašnice u cvetovima kupine su krupnije nego u maline. Ovi činioci olakšavaju emaskulaciju kupine. Prašnice odstranjene iz cvetova kupine sakupljaju se u petri-šolje. Velike količine polena se dobijaju potresanjem petri-šolja koje sadrže dobro osušene prašnice kupine.

Polen kupine može da se čuva više godina na temperaturi od —5° C i pri relativnoj vlazi vazduha od 10 do 20%.

Najpovoljnije vreme za emaskulaciju je neposredno pre otvaranja cvetova kupine.

Seme kupine teško klija. Stoga postoje različiti postupci koji olakšavaju klijanje semena. Jedan od njih sastoji se u izlaganju koncentrovanoj H2SO4 u toku od 40 do 60 minuta. Seme se potom dobro ispere u vodi i stratifikuje. Ovako pripremljeno seme klija obično posle 3 do 5 meseci jarovljenja. Ourecky (1975) u Eksperimentalnoj stanici u Genevi (New York, SAD) razradio je posebne postupke jarovljenja hibridnog semena kupine. On seme kupine seje u plitke saksije ispunjene tresetom i ostavlja da prezimi u hladnim lejama. Drugi postupak sastoji se u stavljanju semena u polietilenske kese sa vlažnim tresetom. Tako pripremljeno seme Ourecky čuva u frižideru da bi prošao period jarovljenja. Seme se zatim seje i unosi u staklenik na temperaturu od 21 °C. Većina semena klija u stakleniku za 8 do 15 dana.

Mladi sejanci kupine mogu da se odaberu u fazi kotiledona. Naime, postoji pozitivna korelacija između odsustva malja na kotiledonima kupine i odsustva trnja na odrasloj biljci lcupine kao i kod maline.

Juvenilni stadijum ltupine traje dve do tri godine. Tada može da započne odabiranje sejanaca kupine, pri čemu se posebno vodi računa o rodnosti i kvalitetu ploda.

Nove sorte kupine

Sorte kupine sa trnjem

Orore (aurora)

Poreklo. Stvoren je u SAD (Corvallis, Oregon). Selekcionar je G. F. Waldo. Roditelji su: U. S. -Ore. 616 X U. S. -Ore. 73. U proizvodnji je od 1961. god.

Sazreva vrlo rano, u toku jula. Plodovi se beru 5 do 6 puta u periodu od 25 dana.

Osobine biljke. Žbun je umereno bujan i vitalan, a izdanci elastični i trnoviti. Orore spada u grupu kupina puzačica. Kruna se lako formira. Samooplodna je sorta. Veći deo roda nalazi se na donjim delovima izdanka do visine od 150 cm. Ovu sortu treba gajiti u gustom sklopu. Dobro rađa.

Ne obrazuje korenove izdanke. Razmnožava se ožiljavanjem vrhova jednogodišnjih izdanaka. Sorta orore gaji se uz naslon.

Plod. Krupan je, čvrst, izvanrednog ukusa. Dobra je stona sorta kupine, a vrlo je pogodna i za preradu.

Ocena. Perspektivna je sorta.

Eboni king (ebony king)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD. Počeo je da se širi u toku drugog svetskog rata. Gaji se u SAD, a u manjoj meri i u Jugoslaviji.

Sazreva srednje rano. Počinje da zri u drugoj polovini jula. Period sazrevanja plodova traje oko 25 dana, a bere se u 5 navrata.

Osobine biljke. Žbun je srednje bujan do bujan, uspravnog rasta, trnovit, otporan prema prouzrokovaču žute (narandžaste) rđe (Kuehneola uredinis) i dosta otporan prema suši. Gaji se uz naslon. Cveta srednje rano: od početka treće dekade maja do kraja prve dekade juna. Cvet je hermafroditan. Rodna je sorta.

Lako se bere, iako je srednje obrasla trnjem. Razmnožava se izdancima.

Plod. Srednje je krupan (3 do 4 g), izduženo kupast, sjajno crn, čvrst, slatkonakiseo, aromatičan i kvalitetan. Pogodan je za upotrebu u svežem stanju i za raznovrsne oblike prerade.

Derou (darrow)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Geneva, New York). Selekcionar je dr G. L. Slate. Roditelji su: N. Y. 15826 (Eldorado X Brezver) X Hedrick (Eldorado X Brezver). U proizvodnji je od 1958. god. Gaji se u SAD i Jugoslaviji.

Sazreva srednje rano. Počinje da zri dan-dva posle eboni kinga (u trećoj dekadi jula), a sazrevanje traje oko mesec dana. Bere se u 6 navrata, ali su sa privrednog stanovišta najznačajnije prve četiri berbe.

Osobine biljke. Žbun je bujan. Izdanci su trnoviti, uspravni, čvrsti i jaki, pa naslon nije neophodan. Biljka je otpornija prema mrazevima i suši nego kod drugih sorti kupine. Derou je umereno osetljiv prema prouzrokovaču narandžaste rđe. Cveta rano — od kraja maja do sredine juna. Cvet je hermafroditan. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Razmnožava se izdancima.

Plod. Srednje je krupan (3 do 4 g), izduženo kupast, gladak, sjajno crvene boje, čvrst, nakiseo, vrlo ukusan, kvalitetan, privlačnog izgleda. Prema Šoškiću i saradnicima (1980), plod sadrži 19,9% rastvorljive suve materije, 9,4% ukupnih šećera i 1,1% ukupnih kiselina. Vrlo je pogodan za raznovrsne vidove prerade i zamrzavanje.

Ocena i preporuka. Derou je jedna od najboljih sorti kupine sa trnovitim izdancima. Preporučuje se njeno gajenje na okućnicama i u plantažama.

Bejli (bailey)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Geneva, New York). Selekcionar je dr G. L. Slate. U proizvodnji je od 1950. god. Gaji se u ograničenom obimu u Jugoslaviji.

Sazreva srednje rano. Počinje da zri 3 do 4 dana posle deroua. Bere se od kraja jula do kraja avgusta.

Osobine biljke. Žbun je bujan do vrlo bujan. Izdanci rastu uspravno. Trnoviti su. Bejli je otporan prema niskim temperaturama, a osetljiv prema prouzrokovaču žute rđe. Cveta srednje rano — od kraja maja do sredine juna. Rodna je sorta. Razmnožava se izdancima.

Plod. Srednje je krupan, izduženokupasj;, svetlocrn. Meso je srednje čvrsto, nakiselo, aromatično i kvalitetno. Plod sadrži 19,8% rastvorljive suve materije, 8,5% ukupnih šećera i 1,1% ukupnih kiselina. Relativno dobro podnosi prevoz.

Sorte kupine bez trnja

Dirksen tornles (dirksen thornless)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Carbondale, Illinois). Selekcionar je profesor dr J. W. Hull. Roditelji su: SIUS 47 {,lAIerton Thornless X (Merton Thornless X Eldorado)l X Darrozv} X X Themfree. U SAD je u proizvodnji od 1974. Nalazi se u ogledima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i „Fruktala“ OOUR „Poreč (Šoškić, 1984).

Sazreva rano. Berba počinje u drugoj polovini jula (dve nedelje pre sorte tornfri) i traje 20 do 25 dana. Bere se u 5 do 6 navrata.

Osobine biljke. Žbun je umereno bujan. Izdanci su jaki, zdravi, puzajući i bez trnja. Kod sorte dirksen tornles odsustvo trnja obuhvata celu biljku, pa nema bojazni da se pojavi trnje pri oštećenju korena. Odsustvo trnja je genetičke prirode. Dirksen tornles je otporan prema Mycosphaerella confusa i Elsinoe veneta. Cveta srednje rano. Cvet je hermafroditan. Sorta je samooplodna. Rano počinje da rađa. Rađa dobro.

Razmnožava se vrhovima izdanaka i reznicama u uslovima orošavanja. Gaji se uz naslon.

Plod. Vrlo je krupan (6 do 7 g), loptast do loptasto izdužen, čvrst, crn sa ljubičasto plavičastom nijansom. Plod je krupniji nego u tornfrija. Meso je ljubičasto crne boje, vrlo sočno, nakiselo, aromatično i kvalitetno. Dobro podnosi rukovanje i prevoz. Plod se koristi kao stono voće, za smrzavanje i za industrijsku preradu (džem, žele, pita i sok).

Ocena. Perspektivna je sorta.

Hal tornles (hull thornless)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Carbondale, Illinois). Selekcionar je profesor dr J. Hull. Roditelji su SUIS 47 X Thornfree. Drugim rečima, pedigre dirksen tornlesa, hal tornlesa i blek satena je isti. U SAD je u proizvodnji od 1983. god.

Sazreva srednje rano. Berba počinje u trećoj dekadi jula, to jest 3 dana posle dirksen tornlesa i 3 dana pre blek satena.

Osobine biljke. Period dubokog zimskog odmora je umereno dug (750 časova). Otporna je prema niskim temperaturama. Dobro se prilagođava različitim tipovima zemljišta. Odsustvo trnja je genetičke prirode. Tetraplodna je sorta (2n = 4x = 28). Biljka je vrlo bujna i snažna. Obrazuje se veći broj skoro uspravnih izdanaka, čiji prečnik pri osnovi može da bude do 5 cm. Izdanci su dugi 4 do 5 m. Gaji se uz naslon. Izdanci se u proleće prekraćuju na visini od 2 m da bi se obrazovali bočni letorasti. Počinje da cveta nedelju dana pre sorte tornfri, odnosno nedelju dana posle sorti blek saten i dirksen tornles. Vrlo je rodna. Razmnožava se potapanjem vrhova, zelenim reznicama i kulturom tkiva.

Osobine ploda. Srednje je krupan do vrlo krupan (3,6 do 6,5 g), čvrst, sladak, tamnocrveno obojen, vrlo kvalitetan. Koristi se za stonu upotrebu, zamrzavanje i preradu (džemovi, pite). Plod je pogodan za mehanizovanu berbu.

Ocena. Perspektivna je sorta.

Blek saten (black satin)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Carbondale, Illinois). Selekcionar je profesor dr J. W. Hull. Roditelji su: SIUS 47 X Thornfree, kao i u sorti dirksen tornless i hal tornless. U proizvodnji je od 1974. Gaji se u SAD, Holandiji i Jugoslaviji.

Sazreva srednje rano. Berba počinje krajem jula i traje do početka septembra. Drugim rečima, berba počinje 6 dana posle dirksen tornlesa i 3 dana posle hal tornlesa, a nedelju dana pre tornfrija.

Osobine biljke. Žbun je vrlo bujan. Izdanci su bez trnja. Odsustvo trnja je genetske prirode. Blek saten je otporan prema zimskim mrazevima i prouzrokovačima pegavosti lišća (Mycosphaerella rubi) i antraknoze (Elsinoe veneta). Cveta srednje rano — krajem maja i početkom juna. Cvet je hermafroditan. Samooplodna je sorta. Rano počinje da rađa. Veoma je rodna sorta, naročito u uslovima navodnjavanja. Maksimalan prinos blek satena je 26,4 t/ha. Razmnožava se vrhovima izdanaka i reznicama u uslovima orošavanja.

Plod. Vrlo je krupan (7 g), izduženo kupast, crn sa ljubičastom ili crvenkastom nijansom. Meso je ljubičasto crne boje, srednje čvrsto, sočno, nakiselo, aromatično i kvalitetno. Dosta loše podnosi rukovanje i prevoz. Može da se koristi kao stono voće na bliskim tržištima. Plod je pogodan za industrijsku preradu (džem, žele, pita, sok).

Ocena i preporuka. Blek saten je vrlo rodna stona sorta kupine pogodna za lokalna tržišta i okućnice. Koristi se i kao sirovina za industrijsku preradu.

Tornfri (thornfree)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Beltsville, Maryland). Selekcionari su: dr D. H. Scott i dr D. P. Ink. Roditelji su: US 1410 (Brainerd X Merton Thornless) X US 1414 (Merton Thornless X X Eldorado). U proizvodnji je od 1966. god. Tornfri se gaji u većini voćarskih zemalja Severne Amerike i Evrope. U Jugoslaviji se gaji od 1970. god. i danas je vodeća sorta kupine kod nas.

Sazreva kasno. Bere se u avgustu i septembru, a kad je lepa jesen i u oktobru. Obično se bere u 10 do 12 navrata.

Osobine biljke. Žbun je vrlo bujan. Izdanci su srednje dugi do dugi, puzajući i bez trnja. Odsustvo trnja je genetičke prirode. Tornfri se gaji uz naslon. Osetljiv je prema oštrijim zimskim mrazevima. Relativno je otporan prema prouzrokovačima verticilijuma (Verticillium albo-atrum) i pegavosti lišća (Mycosphaerella rubi). Prilagođava se dobro različitim zemljišnim uslovima. Za uspešno gajenje tornfrija, naročito u plantažama, znatno su povoljnije blage padine nego rečne doline. Cveta kasno: tokom juna i u prvoj polovini jula. Cvet je krupan, bele boje, hermafroditan. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. U dobrim zasadima kupine prinosi mogu da budu veći od 25 t/ha.

Razmnožava se ožiljavanjem vrhova izdanaka, reznicama i kulturom tkiva.

Plod. Srednje je krupan do krupan (4 do 5 g), loptast do zatupastokupast, čvrst, sjajno crn, aromatičan, nakiseo i kvalitetan. Plod tornfrija, kao i mnogih drugih plemenitih sorti kupine, zaostaje po ukusu za plodom evropske crne (obične) kupine (Rubus fruticosus L.) koja spontano raste kod nas.

Sok tornfrija je crn. Plod sadrži 16,3% rastvorljive suve materije, 7,7% ukupnih šećera i 1,4% ukupnih kiselina. Plod je svestrane upotrebne vrednosti. Pogodan je kao stono voće i za različite oblike prerade: slatko, džem, sok i koncentrat. Velike količine plodova se zamrzavaju i izvoze.

Ocena i preporuka. Tornfri je privredno najznačajnija sorta kupine u Jugoslaviji. Veoma je rodna, a plod je pogodan za različitu namenu. Zamrznuti plodovi tornfrija su važna izvozna roba. Pri širenju tornfrija treba izbegavati niske položaje, a naročito rečne doline, jer je ova sorta osetljiva prema zimskim mrazevima.

Smutstem (smoothstem)

Poreklo i rasprostranjenost. Stvoren je u SAD (Beltsville, Maryland). Selekcionari su: dr D. H. Scott i dr D. P. Ink. Spontani je sejanac selekcije US 1482 (Merton Thornless X US 1411). U proizvodnji je od 1966. god. Gaji se u manjoj meri ij SAD i Jugoslaviji.

Sazreva vrlo kasno. Bere se od početka druge dekade avgusta do početka oktobra, a pokatkad i do kraja oktobra. Smutstem počinje da zri 5 do 7 dana posle tornfrija.

Osobine biljke. Žbun je vrlo bujan. Izdanci su puzajući i glatki (bez trnja). Odsustvo trnja je genetičke prirode. Gaji se uz naslon. Biljka kasno završava vegetaciju. Osetljiva je prema mrazevima i prouzrokovaču lisne pegavosti (Mycosphaerella rubi), a vrlo osetljiva prema prouzrokovaču žute rđe (Kuehneola uredinis). Cveta kasno: od sredine juna do sredine jula. Cvet je bermafroditan i vrlo dekorativan. Samooplodna je i rodna sorta. Razmnožava se ožiljavanjem vrbova izdanaka, reznicama i kulturom tkiva.

Plod. Srednje je krupan (4 g), zatupastokupast, tamnocrn, čvrst, aromatičan, nakiseo i dosta kvalitetan. Plod sadži 16,0% rastvorljive suve materije, 7,3% ukupnih šećera i 1,2% ukupnih kiselina. Koristi se kao stono voće, za preradu i zamrzavanje.

Ocena i preporuka. Smutstem može da se gaji kao prateća sorta kupine u toplijim područjima Jugoslavije uz primenu redovne zaštite protiv prouzrokovača bolesti. Po rodnosti i kvalitetu plodova zaostaje za tornfrijem.