U razvoju svinjogojstva (gajenja svinja, svinjarstva) u poslednjih desetak godina desile su se ogromne promene. One se mogu svrstati u 3 grupe: povećanje proizvodnih mogućnosti svinja, povećanje kvaliteta mesa povećanje radne produktivnosti.

Kroz neke primere to se lako dokazuje: po jednoj krmači se godišnje ostvaruje prirast od 2.000 kg (pa čak i 2.500 kg) žive mere, odnosno najmanje 20 (odn. čak i 25) tovljenika, uz potrošnju hrane od manje od 3 kg za kg prirasta, učešće mesnog dela u polutkama sve više „osvaja“ granicu od 60%, jedna radna snage već standardno „izlazi na kraj“ sa (bar) 150 krmača.

Osnovu visokih uspeha podjednako „dele“ bar 3 grupe faktora: genetsko-biološke osnove, odnosno selekcija, što na kraju znači rase i hibride, hrana (sastav i kvalitet) i ishrana, odn. način pripreme i „serviranja“ hrane, uslovi držanja (odgoja, „življenja“) – smeštaj, klima, postupci i sl.

Kao rezultat iznetog proizvodnja svinjskog mesa se već nekoliko decenija jako povećava. Taj razvoj se i dalje nastavlja, šta više sa još bržim povećanjem.

Zadatak ovog priručnika je da pruži što više podataka o savremenim objektima i odgovarajućoj opremi, a to znači o uslovima držanja i odgoja svinja.

Osnovu uslova držanja svinja čini uži ambijent smeštaja. To su tzv. mikro-klima (temperatura, vlaga i sastav, odn. čistoća vazduha), kao i smeštajni prostor (za kretanje, a naročito za ležanje i odmor).

U našoj zemlji su opšta saznanja o najnovijim objektima i opremi za gajenje stoke uopšte, a to znači i svinja, veoma skromna i malo raširena. Osnovni razlog je izolacija naše zemlje i u stručno – informativnom pogledu, koja traje već desetak godina.

Priručnik je u suštini namenjen dvema kategorijama korisnika: stručnoj službi za unapređenje stočarstva, pre svega stručnjacima područne stočarsko-veterinarske službe u praksi i stručnjacima prateće industrije (stočne hrane i prerade mesa), neposrednim odgajivačima svinja za tržište, znači već i za one, koji drže samo 5-10 krmača, ili imaju 30 – 50 mesta za tov.
Sadržaj priručnika je pretstavljen u pojednostavljenoj formi. Njega „prati“ veliki broj priloga, pre svega crteža-slika. To još više olakšava shvatanje sadržaja, pa time i konačnu pravilnu primenu u praksi.

Objekti za savremeno gajenje svinja, kao i moderna oprema, po pravilu su jednostavni i jeftini (u odnosu na rezultate). Ali, već od početka je važno istaći da je izuzetno važna PRAVILNA PRIMENA. To znači da se unapred treba dobro upoznati sa svim detaljima, pa onda primeniti onako, kako se preporučuje. Kod opreme nije loše i „lično isprobavanje“, odnosno iskoristiti iskustvo onih, koji to već primenjuju.

Priručnik se štampa u relativno malom broju primeraka. Jedan od razloga je i da se dobiju povratne informacije od korisnika, znači u vidu sugestija: šta je to, što je dobro, a šta bi moglo da bude još bolje! To je velika pomoć za autore, sa ciljem da se vrlo brzo pripremi i novo izdanje. Naravno, za svaku sugestiju, bilo kao kritiku, ili pak kao pohvalu, autori se unapred zahvaljuju.

Prof. dr Milan Tošić, doc. dr Dušan Radivojević i mr Goran Topisirović

Sadržaj

UVOD – OPŠTI POJMOVI

A. Razvoj i stanje svinjogojstva u svetu
B. Stanje i mogućnosti u našoj zemlji
C. Uticaj savremenih objekata i opreme
D. Opšti uticaj okoline na svinje
E. Struktura (veličina) farmi svinja

OBJEKTI ZA SVINJE – OPŠTI POJMOVI

1. TIPOVI ZATVORENIH OBJEKATA SA KONTROLISANOM KLIMOM

1.1. Objekti – boksevi sa polu-rešetkastim podovima
1.2. Objekti sa boksevima sa potpuno rešetkastim podovima

2. TIPOVI OTVORENIH OBJEKATA SA PRIRODNOM KLIMOM

2.1. Boksevi sa dubokom prostirkom
2.2. Boksevi sa kosim podom
2.3. Boksevi sa „sanducima“ za spavanje

3. DELOVI OBJEKATA (ZGRADA)

3.1. Mesto i položaj objekata
3.2. Podna konstrukcija objekata
3.3. Konstrukcije zgrada
3.4. Pregradni zidovi
3.5. Tavanica – krov
3.6. Prozori i vrata
3.7. Pregrade – vrata bokseva

NAČINI DRŽANJA PO KATEGORIJAMA

1. DRŽANJE PRIPLODNIH SVINJA

1.1. Bukarište („eros – centar“)
1.2. Čekalište
1.3. Prasilište

2. ODGOJ PRASADI

3. TOV SVINJA

3.1. Objekti za tov sa prostirkom
3.2. Objekti za tov bez prostirke

ISHRANA SVINJA

1. OPŠTI POJMOVI
2. TEHNIČKA REŠENJA ZA ISHRANU SVINJA

MIKROKLIMA I VENTILACIJA OBJEKATA ZA UZGOJ SVINJA

1. SISTEMI VENTILACIJE
1.1. Prirodna ventilacija
1.2. Prinudna ventilacija

2. PRIMERI VENTILACIJE OBJEKATA ZA DRŽANJE SVINJA

3. GREJANJE I PREČIŠĆAVANJE STAJSKOG VAZDUHA VODA U OBJEKTIMA ZA SVINJE
1. AUTOMATSKE POJILICE ZA NAPAJANJE SVINJA
2. MEDIKATORI

ČIŠĆENJE OBJEKATA ZA SVINJE

1. ČVRSTI STAJNJAK (MEHANIČKO ČIŠĆENJE)
2. TEČNI STAJNJAK (TEČNO IZĐUBRAVANJE)
2.1. Sistem izđubravanja pomoću kanala sa ustavama
2.2. Sistem izđubravanja tečnog stajnjaka pomoću kanala sa cevima
3. OBJEKTI ZA PRIKUPLJANJE I LAGEROVANJE TEČNOG STAJNJAKA
3.1. Lagerovanje tečnog stajnjaka
4. MANIPULACIJA SA TEČNIM STAJNJAKOM
5. PROIZVODNJA BIOGASA IZTEČNOG STAJNJAKA

Literatura

Uvod − opšti pojmovi

Ovo poglavlje je mnogo manje klasičan uvod u ovaj priručnik, a mnogo više skup opštih saznanja o stanju i razvoju svinjogojstva u svetu i kod nas. U nastavku se daju opšti pojmovi uticaja savremenih objekata i opreme na uspeh u svinjogojstvu, a naročito uticaj spoljne sredine (okoline) na gajenje (držanje) svinja.

Svinjogojstvo postaje sve više predmet zanimanja sve manjeg broja farmi. Te farme se usko specijalizuju, postaju u tom pogledu pravi majstori. A kao i kod svih majstora − postižu se vrhunski rezultati!

A. Razvoj i stanje svinjogojstva u svetu

Gajenje svinja, odnosno proizvodnja svinjskog mesa doživljava u svetu već decenijama veoma buran razvoj. Taj razvoj se najbolje vidi po dva pokazatelja − po povećanju proizvodnje mesa i po potrošnji mesa u svetu.

Slika 1. Razvoj svinjogojstva u svetu 1977-1997. (prognoza 2005).

Izostavljeno iz prikaza

Za samo 20 godina (1977-1997) proizvodnja mesa svinja u svetu je više nego udvostručena (grafik 1): od oko 40 na skoro 90 miliona tona! Taj porast je i dalje u toku. Već 2.005. godine bi proizvodnja mesa trebala da dođe do granice od 120 miliona tona. Tada će biti za skoro 3 puta veća, nego što je bila 1977. godine!

Slika 2. Potrošnja svinjskog mesa u svetu i u zemljama EU u 1998. g.:

Izostavljeno iz prikaza

1. Svet,
2. Grčka, Vel. Britanija,
3. Finska, Italija, Švedska, Francuska,
4. Holandija, Belgija, Luksemburg, Irska, Portugalija,
5. Nemačka, Austrija,
6. Danska, Španija

Potrošnja svinjskog mesa po glavi stanovnika je veoma različita. Prosečna svetska potrošnja je još uvek relativno mala − ona iznosi oko 15 kg/godina/stanovnik (grafik 2). Pogotovo u odnosu na zemlje EU (sa prosekom od oko 43 kg), a da ne govorimo o potrošnji u Danskoj i Španiji (preko 60 kgl), pa čak i u Austriji i Nemačkoj (sa oko 55 kg/god/stan.).

Povećanje potrošnje mesa po stanovniku za samo 20 godina od oko 10 na oko 15 kg/godina po stanovniku pretstavlja povećanje od 50%! U stvari, povećanje je još veće, pošto jedan značajan deo stanovništva sveta iz religioznih razloga ne jede svinjsko meso! To povećanje se ocenjuje kao fantastičan uspeh svinjogojstva. Pre samo 20-30 godina to nije mogao niko ni da nasluti!

Kod svinjogojstva zemalja EU, koje važe za vodeće po intenzivnosti proizvodnje i po visini potrošnje svinjskog mesa, treba istaći još 2 podatka:

• naglo povećanje obima proizvodnje u poslednjih 10 godina kod nekih zemalja, na pr. Portugalije, Španije, Belgije i Engleske za 45 i više %,
• po stepenu samo-snabdevenosti kod zemalja EU postoje velike razlike:

1. višak proizvodnje imaju: Danska (oko 508%), Holandija (oko 264%), Belgija (oko 224%) i Irska (oko 167%),
2. “ravnotežu“ u proizvodnji i potrošnji ostvaruju Francuska, Španija, Finska i Austrija,
3. manjak u proizvodnji imaju Nemačka i V. Britanija (oko 18%), Portugalija (oko 20%), Italija (oko 35%) i Grčka (oko 43%).

Iz iznetog se vidi da se Danska jako izdvaja: u toj državi se proizvodi više svinjskog mesa za oko 5 puta u odnosu na sopstvenu potrošnju! Sav višak je, naravno, namenjen za izvoz!

Danska služi u svetu, a pre svega u Evropi, kao uzor vrlo organizovane i veoma intenzivne proizvodnje svinjskog mesa. Iz tog razloga će se navesti 2 grupe vrlo interesantnih podataka: o razvoju gajenja svinja (tabela 1), i o proizvodnim rezultatima (tabela 2).

Tabela 1. Rezultati proizvodnje svinja u Danskoj za 1980. 1990. 1998. (2010.)

Izostavljeno iz prikaza

• Broj zaklanih svinja (miliona) 14, 16, 18, 23
• Broj farmi sa svinjama (hiljada) 68, 30, 18, 7
• Prosečan broj svinja/farma 147, 318, 695, 1.761
• Broj farmi sa krmačama (hiljada) 43, 20, 11, 4,3
• Broj krmača/farma 22, 44, 108, 240
• Broj farmi sa tovom (hiljada) 45, 22, 14, 6,4
• Broj tovljenika/farma 54, 113, 248, 527,

Tabela 2. Proizvodni rezultati u Danskoj 1980. 1990. 1998. 1998. (25% najboljih)

Izostavljeno iz prikaza

• KRMAČE žive prasadi/leglo 10,0, 10,5, 11,5, 12,0
• gubici do odbijanja (%) 14,8, 12,0, 11,3, 10,0
• odbijeno prasadi po krmači/godišnje 16,2, 19,9, 22,2, 24,8
• TOV potrošnja hrane (kg/kg) 3,33, 3,05, 2,91, 2,55
• prirast (gr/dan) 600, 685, 786, 860
• mesnatost (%) 53,8, 58,8, 59,9, 60,0

Izneti podaci zaslužuju da ih stručnjaci dobro prouče. Ipak, od svih iznetih podataka treba posebno zapaziti: u Danskoj je broj farmera, koji drže svinje, za samo 18 godina (1980-1998) smanjen sa 68.000 na samo 18.000. A po predviđanju, njihov broj će 2010. godine pasti na samo 7.000! Ali, svaki od njih bi trebao da proizvede u proseku po oko 3.300 tovljenika godišnje!

I podaci ove tabele zaslužuju dobru analizu. A kao zaključak ove tabele treba istaći: šansu za opstanak u Danskoj od 2001. godine će imati samo one farme, koje budu postizale one rezultate, koji su već postignuti od 25% najboljih farmi u 1998. godini! Znači, sve farme u zemlji bi morale da “pristignu” najbolje farme za samo 3 godine!

Još bolji primer brzog razvoja svinjogojstva i velike proizvodnje svinja je pokrajina Bretanja u Francuskoj. Kao poluostvro na zapadu Francuske, Bretanja je sva u ravnici sa oko 1,9 miliona hektara poljoprivrednih površina. Za samo desetak godina (1987-1997) povećan je broj krmača sa oko 600 na skoro 800 hiljada. Već 1997. godina dobijali su po krmači preko 24 odgojena praseta godišnje. Sa oko 14 miliona tovljenika godišnje Bretanja proizvodi preko 55% od ukupne proizvodnje svinjskog mesa Francuske!

Slika 3. Razvoj povećanja broja krmača u Bretanji 1987-1997.godine (hiljada krmača)

Izostavljeno iz prikaza

Slika 4. Povećanje broja tovljenika u Bretanji 1994-1998. (miliona godišnje)

Izostavljeno iz prikaza

Najveći deficit u proizvodnji svinjskog mesa u Evropi imaju Grčka i Italija. To su upravo one države, koje su redovno i tradicionalno kupovale meso u Srbiji!

U ovom delu ne treba zaboraviti još dva kraja sveta, koja su poznata po velikoj proizvodnji svinjskog mesa. Ti krajevi u velikoj meri utiču na opšti razvoj svinjogojstva u svetu. To su SAD i Kina.

Slika 5. Pad broja farmi svinja u SAD 1978-1999. (hiljada farmi)

Izostavljeno iz prikaza

U SAD i dalje raste veliko investiranje u svinjogojstvo. Pri tome su postavljena 2 osnovna cilja: da se održi samo-snabdevenost (za sopstvene potreba), ali i stvarati viškove (za izvoz). I u SAD postoji jedna država, koja je izrazito “svinjska”. To je Ajova (lowa): sa 5,5 tovljenika po stanovniku godišnje (čak više nego Danska!) ova država daje oko 25% ukupne proizvodnje svinjskog mesa u SAD!

Kina ima drugi problem i − cilj! Prvi je da poveća potrošnju u svojoj zemlji. Sa oko 38 miliona tona u 1999. godini (1991. bilo je samo 26 miliona tona) Kina već proizvodi oko 30 kg/godina/stanovnik. Drugi cilj je takođe izvoz. On je već sada veliki, ali je i u daljem porastu!

Na pitanje: ”Šta su najvažniji razlozi za povećanje proizvodnje i potrošnje svinjskog mesa?” odgovor je kratak i veoma jasan − kvalitet i cena. Odnosno:

a) Svinjsko meso je sve kvalitetnije

Kvalitet meso se najjednostavnije i najlakše izražava preko mesnatosti. Kao mesnatost se podrazumeva % mišićno-mesnatog dela (u odnosu na masni deo). Taj % prešao je već “granicu” od 50%, a poslednjih godina i od 55%. Već ovo znači da je meso svinja mesnato, a ne masno! Procenat mesnatosti i dalje raste ka “granici” od 60%! Time se i potrošnja dalje povećava, na pr. na kategorije dece i starijih Ijudi. A to znači da će ukupni porast potrošnje biti sve veći i veći!

b) Svinjsko meso je sve jeftinije

Osnovu pojeftinjenja čine 3 izrazite činjenice:

1. Sve veći broj prasadi (a to znači i tovljenika) po krmači godišnje,
2. Sve manja potrošnja hrane za kilogram prirasta u tovu,
3. Sve brži prirast prasadi i tovljenika, znači sve kraći odgoj prasadi i tov svinja!

Naravno, sve jeftinije svinjsko meso nalazi sve više kupaca! Time se sve više podstiče veća proizvodnja! Taj trend se očekuje i idućih bar desetak godina, i to nesmanjenom “žestinom”!

Samo, kod proizvodnje svinjskog mesa ne treba zaboraviti poznatu „cikličnost“. Šta to znači?

To su periodični usponi i padovi cena svinja. Oni se međusobno “prate” sa nekim “rastojanjem” od 3 − 5 godina. Ta pojava nije dobra, pošto izaziva nesigurnost, pa čak i opasnost od napuštanja proizvodnje.

Samo, i ova negativna pojava nameće po nešto dobro!

1. Različit uticaj na (izrazito) dobre, na prosečne i na loše proizvođače, neka vrsta selekcije proizvođača. Najbolji proizvođači i kod najnižih cena (po pravilu) ne rade sa gubitkom! Kod njih se može da desi da ne ostvaruju profit (dobit), ali i kada je najgore, oni nekako “isplivaju”!

Prosečno dobri proizvođači u najlošijim godinama već iskazuju neki gubitak. On se ne podnosi lako! Bolje farme ove grupe u tim godinama se redovno “trgnu”, nastoje da ostvaruju neka poboljšanja i time da se “udalje’ od opasnosti od − novih gubitaka!

Grupa najslabijih proizvođača najčešće već kod prvog “naleta” niskih cena prekida sa radom! Naročito ako osete da nemaju šansi za neki ozbiljnji boljitak − poboljšanje uslova i načina rada.

2. Stalna udruživanja i poboljšanja. Udruživanje je redovno po “vertikali” − od proizvođača prasadi, pa sve do prerade (preko službe unapređenja). Poboljšanja se odnose na sve što utiče na proizvodnju. To znači poboljšanje onoga, što povećava proizvodnju, uz istovremeno smanjenje onoga, što utiče na povećanje troškova!

B. Stanje i mogućnosti u našoj zemlji

Van svake sumnje je da je ukupno stočarstvo u našoj zemlji u poslednjih desetak godina u − stalnom padu. Taj pad je upravo u svinjogojstvu najizrazitiji. Naime, u toj grani se najlakše ostvaruje začetak proizvodnje (kada su povoljni uslovi), ili pak prekidi (kada nastanu poteškoće!).

I, kao i kod svakog posla, treba i ovde uskoro očekivati − povraćaj proizvodnje. Po obimu, ali i još više po kvalitetu i po jeftinoći! Taj povraćaj treba što pre pripremiti, tako da on bude na što većem nivou! Šta to znači za široku praksu?

Pa, jednostavno, treba što pre dostići one rezultate, koji se već ostvaruju u zemljama, na koje se tehnološki ugledamo!

Znači, ne započinjati nanovo na stari način i sa rezultatima, koji više ne važe u svetu!

Za veći obim proizvodnje svinjskog mesa u našoj zemlji postoje veoma dobri (pa čak i izvanredni!) uslovi! A to je uvek bila najvažnija osnova svinjogojstva (odnosno stočarstva u celini). Ti uslovi bi, na primer, bili:

1. Tradicija kao veoma značajna podloga za široku proizvodnju.
2. Proizvodnja stočne hrane (kukuruza, a zatim ječma, soje, suncokreta) kao osnove svinjogojstva.
3. Ukupno mali broj stoke u našoj zemlji, verovatno manje od 0,5 uslovnih grla po hektaru.
4. Dovoljno raspoloživih površina za korišćenje stajnjaka i zaštitu okoline od zagađivanja.
5. Kadrovi i radna snaga u velikom broju, ali i sa velikim iskustvom.
6. Potrebe za proizvodnjom svinjskog mesa za sopstvene potrebe.
7. Velike mogućnosti za izvoz.
8. Potreba i mogućnosti za proizvodnju zdrave hrane.
9. Raspoloživi kapaciteti industrije stočne hrane i prerade mesa.

Samo, šta to u stvari znači velika proizvodnja svinjskog mesa? Po kom pokazatelju se to obračunava i izražava? Na primer po količini sopstvene proizvodnje stočne hrane? Ili po proizvodnji po glavi stanovnika? Ili, po oba pokazatelja? Na primer, kada bi se za svinjogojstvo u Srbiji “izdvojilo” samo 600-700 hiljada hektara kukuruza, šta bi se postiglo? Pa, već tada bi došli do proizvodnje od bar 1,5-2 tovljenika svinja po stanovniku, a to već znači visoku proizvodnju! Naravno, kada bi se postizali proizvodni rezultati, koji bi bili makar bliski sa onim, koji već danas važe u zemljama, na koje se u svinjogojstvu ugledamo!

Ipak, kako ovaj cilj postići u najkraćem vremenu?

Odgovor je dosta jednostavan, ako se kaže “primenom savremene tehnologije”! Istina, ta primena ima važan uslov. To je “znati kako”, ili kako se to kaže uobičajeno u svetu “nou hau“ (know how). Ili, još kraće: znanje. Hteli to ili ne, uvek je znanje na početku i na kraju svakog uspeha! Ovde treba, radi toga, da se još jednom istaknu najvažniji pokazatelji u svinjogojstvu kao direktni ciljevi: proizvodnja odgojene prasadi po krmači od najmanje 20-22, pa čak i 25 godišnje, konverzija (potrošnja) hrane od 3 ili čak manje kilograma za 1 kg prirasta u tovu, ukupni gubici od prašenja do isporuke oko 10%, učešće mesnog dela (kvalitet mesa) od najmanje 55% itd.

Možda baš ovde nije loše navesti primer, koji je poslednjih desetak godina u svinjogojstvu ostvaren u Španiji. On bi u nekim elementima mogao i da se “kopira”!

U početku većeg razvoja, pre desetak godina, Španija je stvarila neku vrstu “kooperacije” sa Holandijom, sa Danskom i sa pokrajinom Bretanjom u Francuskoj. U početnim godinama Španija je uvozila na milione kvalitetne prasadi i brzo povećavala proizvodnju svinjskog mesa. Istovremeno je polako pripremala sopstvenu proizvodnju prasadi, pre svega preko stručnjaka-specijalista i preko boljih farmi, koje su služile za ugled. Tako su “uštedeli” nekoliko godina, ukupnu proizvodnju svinja jako i naglo povećali i ostvarivali veoma povoljne ekonomske rezultate!

Naravno, ovakav napredak kao ugledan lakše je navesti, nego ga ostvariti u praksi. Za realno ostvarivanje, čak i kada postoje dobre osnove i razlozi, potrebno je veoma široko angažovanje društva (države) u celini. Pre svega objedinjavanje svih segmenata, možda na “čelu” sa industrijom stočne hrane i prerade mesa kao nosiocima. Samo tako bi bilo moguće za neki razuman rok od (najmanje) desetak godina doći do željenog cilja!

C. Uticaj savremenih objekata i opreme

Po obimu troškova u proizvodnji mesa (tov svinja) podjednak uticaj imaju troškovi stočne hrane i nabavke prasadi, na pr. po 30-40% od ukupnih troškova. Na 3. mestu su troškovi objekata i opreme sa oko 15-20%.

Na osnovu stanja u svetu, prva dva faktora imaju jednu manje-više zajedničku osnovu: oni su već u manjoj ili većoj meri standardizovani:

• dvojnim ili trojnim ukrštanjem dobijaju se prasad za tov sa jako izraženim željenim osobinama − visok i brz prirast, dobra konverzija hrane, visok kvalitet, itd.
• hrana se standardno sprema u mešaonama sa osnovnim energetskim podlogama po kategorijama + potreban proteinski deo + + kompletan vitaminsko-mineralni deo.

Kod ta dva faktora praktično nema (odn. ne sme da bude) odstupanja, ako se želi da postigne željeni cilj.

Treći faktor (objekti i oprema, uključujući i rad ) dolazi utoliko više do izražaja i ima sve veći uticaj!

Uticaj objekata i opreme bio je oduvek poznat po 3 osnovna faktora:

• uslovi za život svinja

Ovo je najvažnija karakteristika: samo u povoljnim uslovima dolaze do izražaja biološke mogućnosti svinja i kvalitet hrane, koji se uobičajeno koristi.

• uslovi za rad čoveka

Ova karakteristika danas podrazumeva da rad čoveka u objektima za svinje ne sme da bude ničim ugrožen.

• produktivnost čoveka

Ovde je zadatak veoma jasan: sa što manjim radom postići što veću produktivnost.

U stvari, kao konačan efekat, uticaj objekata i opreme je na najvažnije proizvodno-ekonomske faktore:

a) brzina prirasta

Razlike mogu biti veoma velike, i to sa istim biološkim osobinama i sa istom hranom: u povoljnim uslovima čak i do 900 gr/dan, odnosno sa dužinom tova od samo 90-100 dana, ali i sa prirastom manjim od 600 gr/dan, kada se tov proteže i na preko 150 dana!

b) konverziia hrane

Ovde nije teško izračunati razlike, koje nastaju na farmi, u regionu ili u državi, ako se po kilogramu prirasta troši samo 2,8 kg hrane u odnosu kada se troši po 1 ili čak i 1,5 kg više!

c) zdravstveno stanje

Opšti uticaj smeštaja svinja i okolne mirko-klime u objektima ima najveći uticaj na ukupno opšte zdravstveno stanje svinja! To dolazi do jačeg izražaja kod 2 kategorije:

c − 1) kod prasadi sa velikim uticajem čak na opstanak (gubitke) − znači na neki način i životno pitanje!
c − 2) u tovu zbog većeg uticaja na ekonomičnost, pošto se radi o najbrojnijom, nekako “završnoj” kategoriji.

d) uticaj na kvalitet mesa

Ovaj faktor se pojavljuje i sve više ističe tek poslednjih godina! Jer, kvalitet mesa se sve redovnije utvrđuje i iskazuje, pa se ističe njegova zavisnost od načina ishrane, i to uticaj na 2 pokazatelja kvaliteta mesa:

d − 1) na sadržaj mesnog dela, i to već kada prelazi “granicu” od 55%,
d − 2) na strukturu građe mesa!

Direktan uticaj opreme već počinje od vida smeša hrane, na pr. da li je suva, kašasta ili tečna (mokra).

Međutim, još veći uticaj je preko sistema ishrane, kao što su ishrana po volji (ad libitum), ili pak ograničena i kontrolisana ishrana ! Najintenzivniji uticaj je pri kraju tova, kada može da dođe do većeg “zamašćenja” − nagomilavanja masnog tkiva. To može istovremeno da bude:

nepoželjna pojava, ako se jače snižava sadržaj mesnog dela, na pr. ka 50%, ali, to može da bude čak i poželjna pojava, ako je sadržaj mesnog dela već visok, pa “dodatno zamašćenje” samo povećava “jestivost” (ili “gurmanluk”) svinjskog mesa.

Opšti uticaj objekata i opreme u gajenju (držanju) svinja izražava se opštim pojmom “raspoloženje”, ili opšte zadovoljstvo: prijatan opšti osećaj i raspoloženje kod svih kategorija svinja u najvećoj meri garantuje konačan opšti uspeh!

I kad smo već kod ovoga treba istaći još jednu istinu, koja se sve više potvrđuje u praksi najboljih zemalja po svinjogojstvu. To se odnosi na broj prasadi, koje krmača odgoji godišnje. Smatra se da taj broj sa najmanje 90% zavisi od č o v e k a! To znači upravo od uslova držanja krmača, ali i od opšteg raspoloženja krmača!

D. Opšti uticaj okoline na svinje

Jednu od najvažnijih osnova uspešnog gajenja svinja (i postizanja najvećih uspeha!) čini što bolje poznavanje svinja uopšte, odnosno uticaja okoline na svinje.

U pogledu opšteg poznavanja svinja postoje veoma velike razlike između rasa od pre 30 − 50 godina i ovih, koji se danas uobičajeno koriste. Zbog tih razlika često se danas pojavljuju i potpuno pogrešne predstave (predrasude) o svinjama. Na pr.:

a) svinje su prljave životinje. odn. svinje vole prljavu sredinu!

To je u stvari od uvek bilo potpuno pogrešno shvatanje! Jer, svinje su, šta više, veoma čiste životinje! To se ispoljava na bar 3 načina:

a − 1) kada bi mogle, svinje bi se svaki dan kupale! Pošto to ne mogu, onda se vrlo rado (kada im se ukaže prilika) “kupaju” u blatu!
a − 2) kada je oko svinja sve čisto, uključujući i vazduh, svinje su veoma raspoložene i tada “daju sve od sebe”, to jest postižu najbolje rezultate u svakom pogledu!
a − 3) u čistoj sredini retko se pojavljuju problemi sa zdravljem.

I kao zaključak po ovom treba istaći: savremeno gajenje svinja podrazumeva najveći mogući stepen higijenskih uslova!

b) svinje su glupe (neinteligentne) životinje

I ovo je jedna od najvećih zabluda čoveka u odnosu na svinje. Svinje su, naime, izuzetno pametne, inteligentne životinje, daleko na 1. mestu u odnosu na sve druge domaće životinje!

Šta to znači u procesu savremenog gajenja svinja?

Pojednostavljeno rečeno: svinjama treba ugađati, i to što šire (u svakom pogledu, naročito kod postupaka!) i u što većoj meri (znači, ne samo polovično!). Ugađanje se odnosi na sve, pa čak i na to što je svinjama uvek jako dosadno, pa im treba obezbeđivati neku vrstu “dodatnog zanimanja”, pre svega kod mlađih kategorija!

c) svinje se lako uznemiravaju

To je jako tačno, pa treba sprečavati sve ono, što ih može da uznemiri, a naročito uplaši! Svako uznemiravanje svinja vrlo brzo se negativno odrazi na efekte u proizvodnji, lako se pojavljuju stresovi, koji često vode i ka uginuću!

Po savremenoj tehnologiji držanja svinja one bi, na primer, u tovu morale da leže bar 70% vremena! O tome govore čak i neke poslovice, koje kažu da “ležanje, a ne bežanje stvara meso”!

d) svinje podnose sve temperature

U principu to je za orijentaciju -tačno (osim kod prasadi). Jer, svinje mogu da opstanu na skoro svim temperaturama, koje se pojavljuju u toku godine (tamo gde se one gaje). Ali, samo da opstanu!

Da bi se ovo bolje razumelo ne treba zaboraviti na još neke činjenice:

d − 1.) svinje ne vole hladno

U stvari, kod svinja su temperature od 15 °C, a naročito od 10 °C − neprijatne. Pošto na sebi nemaju odeću, ili bar neku vrstu runa (kao ovce!), svinje pokušavaju da se nekako zagreju. Tada češće ustaju i kreću se, troše više hrane, pa tada “proizvode” manje mesa! A to znači − već slabiji rezultati!

d − 2.) svinje mrze vrućinu!

To je jako tačno! Na vrućinama krmače su neaktivne, bezvoljne, isto kao i svinje u tovu. Tada manje uzimaju hrane, pa je prirast manji.

Pojavljuju se i agresije, češća su srčana oboljenja, pa čak i uginuća, naročito ako su pri kraju tova!

d − 3.) svinjama prija ugodno toplo!

Ovo je najtačnija činjenica. Tada se svinje “razbaškare”, pa sve što je dobro (što čovek od svinja očekuje!) dolazi brže, lakše i jače do izražaja. Tada svinje rado i dugo leže, rado i češće jedu i dobro iskorišćavaju hranu, brže prirastaju, nema uginuća.

Na osnovu iznetog i ovde je zaključak jasan i jednostavan: svinjama treba obezbediti ugodnu temperaturu okoline. po pravilu 20-25 stepeni. Ovo se posebno odnosi na noć, za duže mirovanje (ležanje − spavanje).

e) Svinje jedu bilo šta!

Ovo je tačno, ali samo u p r i n c i p u ! Jer − svinje su svaštojedi. Po visokom stepenu inteligencije lako se i snalaze u pronalaženju i iskorišćavanju hrane.

Samo, sve to ne važi za savremene načine držanja svinja. Šta to, onda, znači?

Svinje rado jedu, rado uzimaju hranu češće i − brzo. Po mogućnosti tako da se ne muče oko nje i ne troše mnogo vremena. Na primer, kada bi mogle, da svaki obrok − popiju! Time bi da se češće u toku 24 časa (bar 4-5 puta) najedu (zadovolje), pa da odmah posle toga − prilegnu! A, upravo to je ono, što čovek i očekuje od svinja. Jer, tako bi da ih “prevari” da uzimaju mnogo hrane i da, naravno, brže rastu (već od prasadi u prasilištu, pa preko odgoja prasadi, a naročito u tovu). I kada to čovek sa svinjama postigne, one dožive “starost” od jedva 6 meseci − od prašenja, do isporuke!

Da bi se ovo postiglo svinjama treba u pogledu hrane i ishrane ugoditi u svim pojedinostima. To znači:

sastav hrane mora uvek da bude kompletan za svaku kategoriju ili stanje, hrana mora da bude što bolje pripremljena, na pr. u peletama, ako je suva (a ne kao brašnasta), uz to voda mora da bude “na dohvat ruke”, iako je još bolja kašasta hrana, a najbolja tečna!

način uzimanja hrane (sud, korito, “tanjir”) mora da omogući lako, nesmetano i brzo uzimanje hrane (ali, da se istovremeno spreči rasipanje ili zagađivanje hrane).

I, kao zaključak: svinjama davati samo kompletna hraniva sa perfektnom pripremom!

f) A postupci čoveka prema svinjama?

Ne retko misli se da je svejedno kako čovek postupa sa svinjama, kako se odnosi prema njima. Ili, to kao da nema nekog uticaja na konačan rezultat!

Samo, i to je veoma velika zabluda, pa čak i predrasuda! U stvari, sve je to upravo − suprotno:

f − 1.) svinje vole kad ih čovek voli!

Prosto je neverovatno kako svinje brzo i sigurno shvate da li ih čovek (farmer, radnik) voli ili ne! I, svinje odmah, i u istoj meri, i reaguju. Ako ih voli, onda one dobro “sarađuju”, skoro da se dogovaraju kako da obe strane budu još zadovoljnije! To se posebno odnosi na gajenje krmača i odgoj prasadi. Čak se smatra da se dobrom “saradnjom” kod krmača dobije bar 1 prase godišnje više!

Još jače reaguju (naravno, negativno), ako osete da ih čovek ne voli (da se sa njima bavi samo formalno, samo radi toga što mora)!

f − 2.) za držanje svinja − samo trajno opredeljenje

Ciklus gajenja svinja, a naročito tov, traje mnogo kraće, nego na pr. u govedarstvu. Stoga je u svinjogojstvu moguće praviti “biznis” i na “kraće staze”! Ne retko i sa uspehom, pogotovo u tovu.

Samo, sve je to “kratkog daha”. Najsigurnije i najveće uspehe u svinjogojstvu postižu oni, koji se trajno i kompletno opredele za ovu granu. Ukratko, ako se njoj potpuno predaju!

g) Gajenje svinja je − jednostavno!

To je u osnovi − samo delimično tačno! U širem smislu reči gajenje svinja je složen proces, pre svega u oblasti selekcije i odgoja priplodnog materijala.

Za široku praksu gajenje svinja može da bude pojednostavljeno samo ako se jasno “podele zadaci” po najvažnijim delovima, na pr. na odgoj priplodnih grla, na proizvodnju prasadi, na odgoj prasadi i na tov. Poslednjih godina ovi zadaci se zaista sve više odvajaju, čak i po prostoru. Za svaku od tih “grupa zadataka” mora se postizati pravo majstvorstvo u njihovom izvršavanju, ako se želi “držati korak” sa najboljima u svetu, koji uvek (i sve brže!) koračaju napred!

E. Struktura (veličina) farmi svinja

U svetu još uvek najveći deo proizvodnje svinjskog mesa dolazi sa manjih farmi. Samo, pitanje je i šta je to − “manja farma”! To sigurno nisu više ona gazdinstva, koja “za sebe” drže po 1-2 krmače, ili pak utove 5-10 tovljenika! Još 1995. godine u nekim zamljama EU (Belgija, Irska, V. Britanija, Danska) u proseku po farmi je bilo 70-80 krmača, u Holandiji čak 150! Ili u SAD: oko 54% malih farmi (do 100 svinja) držalo samo 1,5% svih svinja! U isto vreme samo 2% najvećih farmi imalo čak skoro 47% svih svinja!

Proces nestajanja malih farmi jako je izražen poslednjih desetak godina. Naravno, uz veliko povećanje onih farmi, koje opstaju. Kao već navedeni primer Danske.

Šta u stvari znači određivanje veličine farme?

Danas je odgovor veoma jasan: danas na prvom mestu veličinu farme određuje veličina površine u biljnoj proizvodnji! Ta površina je potrebna za sigurno iskorišćenje stajnjaka kao organskog đubriva. Znači, veličinu farme određuje pre svega ekologija (odnosno zaštita sredine).

Drugi važan pokazatelj veličine farme su − norme rada. U velikom broju farme su u okviru jedne familije. Tada je veličina tolika, da sve poslove može da obavi jedna radna snaga, uz povremenu pomoć nekog iz okvira familije. Za orijentaciju norme približno iznose:

• 10-20 radnih časova potrebno je po krmači godišnje (sa odgojem prasadi), znači 100-200 krmača po jednoj radnoj snazi,
• 10-30 minuta po 1 tovljeniku, što znači 5.000-10.000 tovljenika godišnje na 1 radnu snagu!

Naravno, ovako visoke norme podrazumevaju samo rad na farmi sa visokim stepenom mehanizovanosti i sa jakom stručnom pomoći sa strane.

Za praktične pojmove veličina farme svinja jednog vlasnika, bez radne snage sa strane, kreće se u granicama :

• oko 50-100 krmača + tov (tzv. “zatvorena farma),
• 100-200 krmača sa odgojem prasadi,
• 2.000 tovnih mesta (samo tov).

U Evropi se nastoji da se postignu ove norme. Naravno, ako se zapošljava strana radna snaga (izvan familije), onda se i norme povećavaju za odgovarajuću veličinu.

Za našu državu ovakve norme su danas veoma visoke i mogu da budu samo − neki krajnji cilj u budućnosti!

Naravno, ostaje i dalje kao veliki cilj: stalna modernizacija i svih manjih farmi, koje imaju i neku drugu delatnost. Na pr. sa 10-20 krmača ili sa 50-200 tovnih mesta.

Samo, kao opšta napomena treba da važi: sa proizvodnjom prasadi (držanjem priplodnih krmača) ne bi trebao svako da se bavi. To je veoma složan rad i ima velike posledice: povoljne, ako je uspešan, ali i veoma nepovoljne, ako je slab! Stoga je bolje:

• držanje priplodnih svinja (proizvodnju prasadi) organizovati samo kod većih (društvenih) i dobro odabranih manjih (privatnih) farmi,
• tov u kategoriji od 25-30 kg pa do 100-115 kg masovnije organizovati kod svih onih farmi, koje za to imaju dva osnovna uslova: prostor za farmu (ili čak postojeće objekte) i površine za pravilno korišćenje stajnjaka.