Autori posvećuju knjigu svojim kolegama iz kombinata i zadruga Srbije, kao i mnogim znanim i neznanim proizvođačima oblačinske višnje, koji su prihvatili izazove njenog gajenja i doprineli da naša zemlјa postane jedan od najvećih proizvođača višnje u svetu.
Nјihova marlјivost i trud zaslužuju poštovanje, jer u privrednoj delatnosti kojom se bave, odmora nema, a briga je na pretek.
Dr Branislav Pavićević, dr Branislava Pavićević
Predgovor
Ovo je knjiga o našoj blagorodnoj višnji oblačinskoj.
Izuzetne biološke osobine ove sorte doprinele su da se njeno gajenje proširi na nekoliko hilјada hektara u Srbiji, da njena visoka i redovna rodnost donosi svake godine dobrobit u mnoge domove proizvođača, i da se naša zemlјa svojom proizvodnjom i izvozom svrsta u grupu najznačajnijih proizvođača u Evropi i svetu.
O toj višnji blagorodnici biće reči u OVOJ publikaciji, počevši od njenog skromnog bitisanja nekoliko decenija na seoskim okućnicima, do pune afirmacije njene vrednosti u mnogobrojnim višnjicima Srbije, a njenih plodova na trpezama Evrope.
Autori knjige su veliki deo svoje profesionalne aktivnosti posvetili proučavanju i uvođenju u proizvodnju oblačinske višnje. Rukopis je pripreman tokom više godina, uz korišćenje rezultata ogleda i iskustava gajenja u proizvodnoj praksi.
Štampanje knjige nije dočekao njen glavni autor Branislav Brana Pavićević. Preminuo je juna 1998. godine, baš u vreme kada se bogati rod oblačinske višnje skidao u njegovoj rodnoj Toplici. Međutim, njegova profesionalna i znalačka intuicija, koja je doprinela uvođenju i promovisanju oblačinske višnje, nastavila je da živi svoj život kroz masovno gajenje ove sorte na prostorima Srbije.
Drugi autor, koji potpisuje ovaj predgovor, bio je profesionalni i životni saputnik Brane Pavićevića, od studentskih dana u Zemunu, doktorskih studija u SAD, zajedničkog istraživačkog rada i saradnje u pisanju stručnih radova, projekata i knjiga. Zato je dobio u amanet, da publikaciju o oblačinskoj višnji završi i objavi. Ovom knjigom taj amanet je ispunjen.
Autor II dr Branislava Pavićević
Beograd, 2002.
Sećanje na dr Branislava Pavićevića
Štampanje monografije Oblačinska višnja predstavlјa zaokruženje profesionalne biografije našeg kolege dr Brane Pavićevića, koga više nema među nama.
Rođen je u Toplici, selo Viča, u kući uglednog domaćina šumara, solunskog borca Miloša, koji mu je u nasleđe ostavio lјubav prema zemlјi kao izvoru lјudskog opstanka. Sklonost prema polјoprivredi odvodi ga na studije koje završava na Polјoprivrednom fakultetu u Zemunu u prvoj posleratnoj generaciji. Kao stipendista Ujedinjenih nacija bio je na doktorskim studijama u SAD, što mu je omogućilo da stekne mnoga znanja u oblasti selekcije i ishrane voćaka i da uspostavi trajnu saradnju sa naučnim institucijama u svetu.
Najduži i najplodniji deo svoje profesionalne delatnosti dr Pavićević je ostvario radeći u Institutu za primenu nauke u polјoprivredi, Beograd. On je bio jedan od utemelјivača savetodavne polјoprivredne službe u Srbiji, koja predstavlјa sponu između nauke i prakse. Nesebično je prenosio svoja znanja i iskustva na mlade kolege, organizovao mnogobrojna savetovanja, skupove i studijska putovanja po zemlјi i inostranstvu, koja su obogaćivala saznanja i otvarala nove vidike.
Aktivnost dr Pavićevića u oblasti voćarstva obuhvatala je kako istraživačku delatnost tako i višebrojne programe primene novih naučnih rešenja u praksi gajenja voćaka. Objavio je preko 90 naučnih i stručnih radova, knjiga i kongresnih referata, kao i nekoliko desetina studija i projekata za podizanje plantažnih voćnjaka u našoj zemlјi.
Kroz višegodišnju stručnu saradnju sa voćarskim kombinatima Srbije, dr Pavićević je inicirao uvođenje u proizvodnju novih sorti jabuka (posebno onih koje imaju genetičku otpornost na obolјenje čađavu krastavost), zatim bresaka, kajsija, jagoda, borovnica, kupina bez bodlјi, malina i drugih voćnih vrsta.
Poseban stručni entuzijazam dr Pavićević je ispolјio u višegodišnjem radu na proučavanju, uvođenju u proizvodnju i promovisanju vrednosti oblačinske višnje. Iz ove aktivnosti proizašlo je masovno gajenje oblačinske višnje, naročito na imanjima privatnih proizvođača, što je doprinelo da se naša zemlјa već tri decenije nalazi među najvećim robnim proizvođačima plodova višnje u svetu.
U knjizi Oblačinska višnja čitaoci će naći veliki broj podataka koje je dr Pavićević prikuplјao i obradio za vreme svog dugogodišnjeg istraživačkog rada sa ovom sortom. Životni vek ovog stvaraoca predodredio je da monografija Oblačinska višnja bude njegov poslednji profesionalni poduhvat.
Kolegijum
Instituta za primenu nauke u polјoprivredi Beograd
Recenzenti o knjizi Oblačinska višnja
Autori dr Branislav Pavićević i dr Branislava Pavićević, su se četiri decenije intenzivno i vrlo uspešno bavili istraživanjima i stručnim radom u oblasti voćarstva i zaštite voćaka. Oblačinska višnja bila je u žiži njihove profesionalne aktivnosti. Knjiga Oblačinska višnja nastala je kao rezultat tog rada. Knjiga je prva sveobuhvatna monografija o oblačinskoj višnji, najvažnijoj višnji u Srbiji i jednoj od najvažnijih višanja u svetu.
Monografija Oblačinska višnja je stručno, naučno i stilski odlično napisana. Ona sadrži podatke o poreklu i širenju oblačinske višnje, kao i njene biološke osobine praćene tokom istraživanja i gajenja u praksi. U knjizi je obrađena i kompletna tehnologija podizanja i gajenja višnje (izbor položaja i zemlјišta, đubrenja, rezidba, zaštita od bolesti i štetočina). Monografija je dopunjena bitnim naučnim saznanjima koja predstavlјaju osnovu savremene proizvodnje višnje.
Drugi autor dr Branislava Pavićević se potrudila da u konačnoj obradi monografije prikaže oblačinsku višnju u svoj raskoši njenih pozitivnih bioloških osobina i da tako ovekoveči važan deo života i zajedničkog rada sa dr Branislavom Pavićevićem, na proučavanju i uvođenju u proizvodnju oblačinske višnje, koja je postala prepoznatlјivi simbol višnjarstva Srbije.
Kao recenzenti preporučujemo štampanje monografije Oblačinska višnja, u nadi da će ona ostati kao trajni rezultat jednog značajnog i uspešnog poduhvata u našem voćarstvu, i da će mnogim sadašnjim i budućim proizvođačima višnje poslužiti kao važan putokaz i uputstvo u radu.
Prof. dr Petar D. Mišić Prof. dr Nemanja Ostojić
Sadržaj
Predgovor
Sećanje na dr Branislava Pavićevića
Recenzenti o knjizi Oblačinska višnja
Uvod
POREKLO I ŠIRENјE OBLAČINSKE VIŠNјE
Poreklo
Uvođenje u proizvodnju
Dinamika porasta proizvodnje višnje u Srbiji
Proizvodnja višnje po regionima u Srbiji
Proizvodnja višnje u Evropi i svetu
Rezultati izvoza višnje
BIOLOŠKE OSOBINE OBLAČINSKE VIŠNјE
Osobine stabla
Rodno drvo
Samooplodnost i koeficijent oplodnje
Rana, redovna i visoka rodnost
Mehaničke i hemijske osobine plodova
RENTABILNOST GAJENјA OBLAČINSKE VIŠNјE
UPOREDNA OCENA BIOLOŠKIH OSOBINA I PRIVREDNE VREDNOSTI OBLAČINSKE VIŠNјE
Oblačinska i cilјevi programa oplemenjivanja višanja u svetu
Privredna vrednost oblačinske u poređenju sa sortom montmorensi
REZIME REZULTATA PROUČAVANјA BIOLOŠKIH OSOBINA I PRIVREDNE VREDNOSTI OBLAČINSKE VIŠNјE
GAJENјE VIŠNјE
Prirodni uslovi
Klima
Toplota /39/ Padavine i značaj vode /40/ Svetlost /41/ Vetar i grad /41/
Položaji
Zemlјište
Fizičke osobine /43/ Hemijske osobine /44/
Opšta morfologija višnje i funkcije njenih organa
Koren /45/ Deblo /46/ Kruna /46/ List /47/
Cvet /48/ Plod /50/
Podizanje zasada oblačnske višnje
Izbor sadnog materijala /51/
Priprema zemlјišta za sadnju /52/
Vreme sadnje /54/ Sadnja i rastojanje /55/
ĐUBRENјE VIŠNјE
Uvodni podaci o ishrani višnje
Uloga mineralnih elemenata u ishrani višnje Makroelementi
Azot /60/ Kalijum /62/ Fosfor /63/ Kalcijum /65/
Magnezijum /65/ Sumpor /66/
Mikroelementi
G vožđe /66/ Mangan /67/ Cink /67/ Bor /68/
Vrste đubriva
Organska đubriva
Stajnjak /68/ Zelenišno đubrivo /69/
Mineralna đubriva
Azotna /70/ Kalijumova /71/ Fosforna /72/
Kalcijumova /72/ Složena mineralna đubriva /72/ Folijarna đubriva
REZIDBA VIŠNјE
Cilј rezidbe
Faze porasta višnje i rezidba
Vreme rezidbe
Sistem formiranja krune
Pobolјšana piramidalna kruna /76/
Postupak formiranja /77/
ODRŽAVANјE ZEMLjIŠTA
Sistem gajenja pokrovnih kultura
Sistem čiste obrade
Sistem međuredna ledina
Sistem gajenja potkultura uzrodica
OSETLjIVOST VIŠNјE NA NISKE TEMPERATURE I ZAŠTITA OD MRAZEVA
Osetlјivost tokom mirovanja
Osetlјivost na proletnje mrazeve
Promene u bilјnim tkivima pod uticajem mraza
Nastanak proletnjih mrazeva i mere sprečavanja šteta
BERBA VIŠNјE
Savremena rešenja mehanizovane berbe i sistem hlađenja plodova
ZAŠTITA VIŠNјE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
Uvodne napomene
Bolesti višnje
Monilija cveta i ploda
Ospimavost lišća
Rupičavost lišća
Bakteriozne rak-rane
Gorka trulež
Virozne bolesti
Žutica višnje /111/Bolest IKS /111/
Prstenasta pegavost višnje /112/
Štetočine višnje
Trešnjina muva/113/ Višnjev surlaš/115/
Trešnjin cvetni molјac /115/
Trešnjinaosa listarica /116/
Mrazovci /117/ Trešnjina crna vaš /118/ Crveni pauk /119/
KOROVI U VIŠNјICIMA I MERE SUZBIJANјA
Korovske vrste
Suzbijanje korova
Izbor herbicida
ŠTETNI GLODARI U VIŠNјICIMA
Polјska voluharica
Vodena voluharica
Suzbijanje voluharica
Divlјi zec
UVOD U POZNAVANјE PESTICIDA
Podela pesticida
Oznake,sastav i primena
Otrovnost pesticida
Grupe otrovnosti
Putevi unošenja u organizam
Otrovnost za pčele, domaće životinje i okolinu
Nabavka, skladištenje i uklanjanje prazne ambalaže
Zakonski propisi u oblasti pesticida
PREGLED PESTICIDA ZA ZAŠTITU VIŠNјE
Pesticidi za zimsko prskanje
Fungicidi za suzbijanje monilije
Fungicidi za suzbijanje kokomicesa i rupičavosti
Insekticidi za suzbijanje trešnjine muve
Insekticidi za suzbijanje ostalih štetočina na višnji Akaricidi
Herbicidi
Zemlјišni herbicidi Folijarni herbicidi
Rodenticidi
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE VIŠNјE U RODU
BIOLOGICAL CHARACTERS OF OBLACHINSKA SOUR CHERRY
BIOLOGIČESKIE HARAKTERISTIKI OBLAČINSKOJ VIŠNI
LES CARACTERES BIOLOGIOUES DE LAGRIOTTE D’OBLATCHIN
DIE BIOLOGISCHEN EIGENSCHAFTEN DER OBLATSCHINSKA SAUERKIRSCHE
Specijalni dodatak: trovanje pesticidima, prva pomoć i lečenje Pregled literature
Uvod
Godišnja proizvodnja višnje u Republici Srbiji iznosi 83.405 tona (prosek 1984-1999), što čini 10,6% ukupne proizvodnje u svetu, odnosno dostiže 58% godišnje proizvodnje u SAD.
Izuzetna dinamika porasta proizvodnje višnje započela je od 1970. godine uvođenjem u proizvodnju oblačinske višnje, tako da se danas naša zemlјa nalazi među četiri najveća proizvođača u svetu.
Ovako visoka proizvodnja ostvaruje se zahvalјujući velikom zamahu na podizanju višnjika na individualnom posedu, koji danas čini okosnicu primarne proizvodnje. Glavni regioni gajenja višnje, posebno oni u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, ostvarili su privredni preporod zahvalјujući ovoj proizvodnji.
Na opstanak visoke primarne proizvodnje višnje, bitno je uticala mreža podignutih preradnih kapaciteta tako da su se ove dve karike međusobno poklopile i kompletirale, stvarajući mogućnost permanentne ponude plodova višnje na tržištu.
U proteklim godinama, sve šira primena agrotehničkih mera u proizvodnji, učinila je da se kvalitet plodova stalno pobolјšavao. Istovremeno, bolјa i blagovremena organizacija preuzimanja plodova, doprinela je očuvanju njihovog kvaliteta do dalјe industrijske prerade.
Zahvalјujući stalnosti i kvalitetu ponude, Srbija je postala značajan izvoznik višnje, sa prosečnim godišnjim izvozom vrednosti oko 38,000.000 DM. Na evropskom tržištu poraslajetražnja plodova višnje ujednačene kalibraže i crvenog mesa i soka, pa je oblačinska zahvalјujući takvim osobinama ploda, postala dominantno tražena sorta.
Znalački marketing plodova višnje, danas uklјučuje nova naučna saznanja koja pokazuju da korišćenje višnje u ishrani doprinosi prevenciji raka, zahvalјujući bogatstvu plodova višnje u supstancama sa antioksidativnim svojstvima.
Poreklo i širenјe oblačinske višnјe
Poreklo
Oblačinska višnja predstavlјa domaću sortu visokih biološko-tehnoloških svojstava, koja je nastala izdvajanjem određenog tipa (klona) iz populacije višanja sporadično gajenih na okućnicama proizvođača u selu Aleksandrovo, na sredokrađi puta Niš-Prokuplјe.
Poreklo ove populacije višnje, prema kazivanju Marka Puzića iz Aleksandrova, vezuje se za ime Velјe Vujića, koji je daleke 1880. godine, naselјavajući se u ovo selo iz Banata (tadašnje Austro-Ugarske) sa sobom doneo izdanke višnje.
To je bio istorijski period kada je Srbija za vreme vladavine Milana Obrenovića dobila nezavisnost, pa su se mnogi Srbi iz Austro-Ugarske naselјavali u novooslobođene srpske krajeve. Tada su Srbi imali povratni put u odnosu na pravac kretanja I i 11 seobe Srba pod Arsenijem III i Arsenijem IV Čarnojevićem.
Traganje za poreklom višnje u Austro-Ugarskoj ukazuje da su je tamo verovatno uneli iz Rusije pravoslavni staroverci. Oni su napuštajući Rusiju, stvarali višebrojne naseobine duž reke Dunava, sve do njegovog ušća u Crno more. Ova pretpostavka je utoliko verovatnija, što već decenijama i u podunavskom delu severne Bugarske postoje tipovi višanja koji bi mogli imati zajedničko poreklo sa oblačinskom.
Poznato je da se svetska kolevka raznih tipova višanja nalazila u Rusiji — u oblasti Kaspijskog mora, i još dalјe u severnoj Indiji i Kini. Raznim lјudskim migracijama višnja je razneta po celoj Evropi, a odatle i na američki kontinent. I danas se mnoge autohtone višnje iz njene prapostojbine koriste u svetu u programima hibridizacije i klonske selekcije.
Višnja iz Aleksandrova krenula je iz anonimnosti seoskih okućnica 1959. godine, kada je Zemlјoradnička zadruga u Oblačini podigla prvi plantažni višnjik, koristeći izdanke višnje iz Aleksandrova.
Već u prvim godinama postojanja višnjika u Oblačini, autori ove knjige radeći kao istraživači u Institutu za primenu nauke u polјoprivredi, Beograd, utvrdili su da zastuplјena višnja ima značajne pozitivne osobine, pa je započet program istraživanja.
Pre svega je uočena ujednačenost plantažnog zasada, što je ukazivalo da klonska populacija ove višnje ima zajedničko izvorno poreklo. Mala bujnost voćaka na sopstvenom korenu (spur habitus), ukazivala je da gajenje ove višnje otvara perspektive guste sadnje voćaka.
Nastavkom praćenja zasada, ustanovlјeno je da zastuplјena višnja ima značajnu osobinu samooplodnosti, ranog stupanja na rod kao i da poseduje izuzetan potencijal rodnosti. Ovo saznanje je posebno bilo važno iz razloga, što je višnjarstvo u tom periodu bilo suočeno sa nerodnošću ili slabom rodnošću zastuplјenih sorti višanja u plantažama, pa je došlo do zastoja u dalјem podizanju višnjika.
Navedena situacija u plantažama Srbije, predodredila je veliku zainteresovanost proizvodne prakse, posebno velikih voćarskih kombinata za višnju iz Oblačine. Istovremeno mnogobrojni individualni proizvođači iz neposrednog okruženja Oblačine, iskazivali su interesovanje da se bave proizvodnjom višanja.
Da bi se omogućila proizvodnja sadnog materijala i širenje višnje iz Oblačine, sproveden je program stručnih aktivnosti, sa cilјem da se ova proizvodnja uskladi sa propisima o proizvodnji sadnog materijala.
Pošto je sa stručnog stanovišta bilo ocenjeno da ovu višnju treba gajiti na sopstvenom korenu, kako bi očuvala svoju malu bujnost i mogućnost sadnje većeg broja stabala po hektaru, kao i druge izvanredne privredne osobine, preduzete su određene mere u plantažnom višnjiku u Oblačini.
Pre svega, započete su mere odabiranja, kojima su u toku nekoliko godina isklјučena sva stabla koja su odstupala od dominantnog klona pozitivnih osobina. Procenat uklonjenih negativnih stabala iznosio je samo 2% ukupnog broja u plantaži, što je svedočilo da se radilo o visokoj čistoći klona višnje pozitivnih osobina.
Uklanjanjem negativnih stabala stvoreni su uslovi da se izvrši umatičenje višnjika, kao izvora izdanaka, koji će naknadnim jednogodišnjim gajenjem u rastilu, obezbeđivati sadni materijal ove višnje na sopstvenom korenu.
Istovremeno, na bazi prikuplјene dokumentacije o biološkim i privrednim karakteristikama višnje iz Oblačine, prihvaćen je zahtev Instituta za primenu nauke, da se izvrše izmene Zakona o sadnom materijalu, pa je rasadnička proizvodnja ove višnje na sopstvenom korenu (od izdanaka) bila omogućena.
Umatičenjem višnjika u Oblačini 1969. godine, započela je proizvodnja sadnog materijala, pri čemu je razmnožavani klon višnje zadržao, već spontano korišćeno ime — oblačinska višnja. Pod tim imenom ona ulazi u listu gajenih autohtonih sorti višanja u našoj zemlјi. Te godine je zvanično rođena oblačinska višnja.
Ako je tačno, a izgleda da jeste, da je daleke 1880. godine, već pomenuti Velјa Vujić doneo ovu višnju u staroj vojničkoj čizmi, njegovi potomci mogu biti ponosni na svoga pretka, jer je svojim domaćinskim postupkom oplemenio svoje novo ognjište i ne sluteći doprineo da ta višnja vrednih osobina postane vodeća u višnjarstvu Srbije.
Kao Velјa Vujić, postupioje i jedan drugi naselјenik, samo u drugo vreme i na drugom mestu. Jedan francuski polјoprivrednik, krećući iz svoje zemlјe u naselјavanje severnoameričkog kontinenta, u neizvesnost novog staništa, poneo je sa sobom višnju sorte montmorensi, koja se u Francuskoj gajila još u 17. veku. I na kraju 20. veka, montmorensi predstavlјa vodeću komercijalnu sortu u višnjarstvu SAD.
Uvođenje u proizvodnju oblačinske višnje
Zasnivanjem prvog rastila oblačinske višnje u 1969. godini kod Zemlјoradničke zadruge Oblačina, započela je organizovana proizvodnja sadnica ove sorte na sopstvenom korenu.
Na osnovu dotadašnjih iskustava i praćenja, bilo je jasno da ovu sortu treba gajiti na sopstvenom korenu, kako bi se očuvala sva njena pozitivna svojstva.
Počevši od prve rasadničke proizvodnje, vršena je u rastilima stalna kontrola autentičnosti odabranog klona i zdravstvenog stanja sadnog materijala od strane ovlašćene službe Instituta za primenu nauke u polјoprivredi. Istovremeno, pod stalnom stručnom kontrolom bili su i matični višnjici u Oblačini, koji su predstavlјali izvor izdanaka za proizvodnju sadnica u rastilu. Kasnije se broj proizvođača sadnog materijala oblačinske višnje lovećavao, zahvalјujući njenoj sadnji kod naših velikih voćarskih kombinata. Oni su postali značajni centri širenja oblačinske višnje, naročito na privatnom posedu a oko preradnih kapaciteta ovih kombinata.
Uporedo sa poslovima na rasadničkoj proizvodnji, odvijale su se i aktivnosti na promovisanju vrednosti oblačinske višnje. Svake godine u vreme berbe višanja na plantaži u Oblačini, organizovani su skupovi na kojima je stručna i poslovna javnost na najočigledniji način bila informisana o visokoj privrednoj vrednosti ove višnje.
Rezultati proučavanja i praćenja oblačinske višnje saopštavani su na raznim stručnim savetovanjima u zemlјi i inostranstvu, a pozivani su i stručnjaci stranih zemalјa da se upoznaju sa njenim vrednostima.
U početnoj fazi širenja oblačinske višnje našu zemlјu su posetili poznati voćarski stručnjaci iz SAD, profesori univerziteta Rutgers i Michigan, dr N. Childers, dr F. Hough i dr M. Bukovac. Oni su ocenili da vredne biološke osobine oblačinske višnje predstavlјaju izuzetan privredni potencijal za našu višnjarsku proizvodnju, Posle posete našoj zemlјi, prof. Childers je u svom šestom izdanju knjige Savremena voćarska nauka (Modern Fruit Science, 1975) napisao: “Jugoslavija i SAD postaju takmaci na tržištu višnje”. Ova njegova ocena potvrdila se razvojem naše višnjarske proizvodnje i izvoza, u čemu je dominirala oblačinska višnja. Podaci o naglom porastu proizvodnje višanja u našoj zemlјi, počevši od 1974. godine pa nadalјe, pokazuju da je prosečna proizvodnja višanja u Srbiji u nekim godinama iznosila čak 69% količine višanja proizvedenih u SAD.
Reagovanje naše voćarske proizvodnje na pojavu oblačinske višnje bilo je brzo i smelo. Najveći plantažni višnjici su najpre podignuti kod velikih voćarskih kombinata: “Džervin“ — Knjaževac, “Godomin“ — Smederevo, “Porečje“ — Vučje, “8. novembar“ — Lebane, “Šabac“ — Šabac, “Delišes“ — Vladičin Han, “Prokupac“ — Prokuplјe, “Agroruma“ — Ruma, kao i kod više zemlјoradničkih zadruga u Srbiji. Stručnjaci kombinata su na najbolјi način procenili privredni značaj oblačinske, jer su imali negativna iskustva sa nekim sortama višanja tada zastuplјenim u plantažama.
Istovremeno sa porastom višnjarske proizvodnje tekla je i investiciona aktivnost na podizanju preradnih kapaciteta u društvenom sektoru, bez kojih bi šire gajenje višanja kao industrijske sirovine bio privredni promašaj.
Velika potražnja plodova oblačinske od njene pojave na našem tržištu pa nadalјe, činila je da se na područu Oblačine svake godine formirala svojevrsna berza višanja, na kojoj su se nadmetale mnoge prometne i prerađivačke organizacije iz cele zemlјe. Ova situacija je bila podsticajna za dalјe širenje proizvodnje, naročito u privatnom sektoru.
Prvi zasadi oblačinske višnje van naše zemlјe podignuti su u susednoj Bugarskoj. Izvozom našeg sadnog materijala, počevši od 1972. godine pa nadalјe, u ovoj zemlјi je podignuto 500 ha višnjika na imanjima velikih voćarskih kombinata.
Dinamika porasta proizvodnje višnje u Srbiji
Uvođenje u proizvodnju oblačinske višnje imalo je za rezultat veliko povećanje proizvodnje u Srbiji, što je u proteklim godinama stalno uticalo i na povećanu ponudu plodova višnje na domaćem a naročito inostranom tržištu.
Izuzetna dinamika proizvodnje višnje u Srbiji za duži vremenski period, ilustrovana je u tab. 1, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.
Podaci navedene tabele pokazuju da je u Republici Srbiji u 1974. godini godišnja proizvodnja iznosila 35.240 tona. U dekadi 1974-1983, prosečna godišnja proizvodnja povećala se na 50.345 tona. U periodu 1984-1993. godine, prosečna godišnja proizvodnja dostigla je čak 94.779 tona, što predstavlјa povećanje 168,9% u odnosu na proizvodnju ostvarenu 1974. godine.
Srbija bez pokrajina je u 1974. godini imala godišnju proizvodnju 24.672 tone. U dekadi 1984-1993 prosečna godišnja proizvodnja je porasla na 70.385 tona, što predstavlјa povećanje 185,2% u odnosu na proizvodnju u 1974. godini.
Prikazana dinamika visoke proizvodnje na području Srbije bez pokrajina najvećim delom potiče od masovnog gajenja oblačinske višnje. Prema proceni stručne službe Poslovne zajednice za voće i povrće Srbije, već u 1985. godini, oblačinska je činila 95% u ukupnoj proizvodnji višnje na ovom području.
Dosadašnja pozitivna iskustva u masovnom gajenju oblačinske, kombinovana sa pogodnim rasporedom preradnih kapaciteta i skoro isklјučivom tražnjom njenih plodova na inostranom tržištu, doprinela su da se potencijal njene proizvodnje održava novom sadnjom, koja je posebno izražena od 1990. godine pa nadalјe.
U poslednjoj deceniji, pored velikog broja manjih višnjika, na privatnom posedu su nastali zasadi oblačinske dosad nezabeleženih veličina.
Proizvođač Zoran Stanković, Resinac, Prokuplјe, podigao je oblačinsku na površini 52 ha, obezbeđujući zemlјište kroz višegodišnji zakup. Ovaj poduhvat proizvođača-pojedinca no veličini voćnjaka, predstavlјa jedinstven primer u našoj voćarskoj proizvodnji.
Dve domaće privatne firme, koje se bave komercijalnim poslovima, podigle su na teritoriji Vojvodine višnjike oblačinske velikih površina. Firma Lead line, Beograd, podigla je 300 ha u Tomaševcu kod Zrenjanina, a firma Interprom, Beograd, 150 ha u Sremu i Bačkoj. Zemlјište za ove višnjike obezbeđeno je višegodišnjim zakupom. Ovaj veliki poduhvat zasnovan je na dosadašnjim iskustvima visoke rentabilnosti gajenja oblačinske, na njenoj tražnji na inostranom tržištu i ugovorenom plasmanu na inostranom tržištu za ceo proizvodni period višnjika.
Tab. 1. Broj rodnih stabala i prinosi višnje u Srbiji 1974-1999
Izostavljeno iz prikaza
- Republika Srbija
- Broj rodnih godina stabala (u 000)
1974 3.115
1975 3.373
1976 3.608
1977 3.787
1978 4.027
1979 4.660
1980 5.365
1981 6.228
1982 7.369
1983 8.529 - Prosek1974-1983 5.006
1984 9.255
1985 10.158
1986 10.093
1987 9.968
1988 9.750
1989 10.047
1990 9.772
1991 9.422
1992 9.104
1993 9.149 - Prosek 1984-1993 9.673
1994 9.107
1995 8.907
1996 8.666
1997 8.754
1998 8.281
1999 8.320 - Prosek 1994-1999 8.673
- Republika Srbija
- Godina prinosi (u tonama)
1974 35.240
1975 32.430
1976 39.260
1977 35.580
1978 31.940
1979 48.270
1980 44.980
1981 70.400
1982 75.620
1983 89.730 - Prosek1974-1983 50.345
1984 77.120
1985 99.780
1986 78.030
1987 91.430
1988 110.510
1989 115.620
1990 91.510
1991 89.080
1992 102.710
1993 92.009 - Prosek 1984-1993 94.779
1994 85.495
1995 60.667
1996 85.235
1997 61.819
1998 68.002
1999 70.979 - Prosek 1994-1999 72.032
- Srbija (bez pokrajina)
- Broj rodnih godina stabala (u 000)
1974 2.144
1975 2.367
1976 2.606
1977 2.776
1978 2.985
1979 3.537
1980 4.204
1981 4.911
1982 5.826
1983 6.919 - Prosek1974-1983 3.827
1984 7.461
1985 8.118
1986 8.018
1987 7.944
1988 7.817
1989 8.082
1990 7.802
1991 7.592
1992 7.329
1993 7.349 - Prosek 1984-1993 7.751
1994 7.315
1995 7.151
1996 6.992
1997 7.019
1998 7.026
1999 7.238 - Prosek 1994-1999 7.123
Podizanje novih zasada sa oblačinskom višnjom, realizovale su i neke organizacije društvenog sektora. Prema raspoloživim podacima za 1999. godinu, najveći proizvođač oblačinske višnje je DP “Porečje” — Vučje, koji pod ovom sortom ima ukupno 365 ha i u proseku ostvaruje prinos oko 15 t/ha plodova. Ovaj kombinat je u periodu 1990 -1993 godine napravio pravi podvig podigavši višnjik oblačinske na 200 ha, privodeći kulturi nekadašnje šikare na planini Kukavici. Skoro polovina višnjika je na terasama, čija je izgradnja zahtevala značajna investiciona sredstva i složene radove uređenja teritorije. Sa privrednog stanovišta ovaj poduhvat se pokazao opravdanim jer su prinosi oblačinske u navedenom zasadu već dostigli 10-15 t/ha, čime je dobijen podstrek za dalјe akcije oplemenjivanja vrleti. Ovaj kombinat je blagovremeno podigao značajne preradne kapacitete i postao jedan od najvećih izvoznika proizvoda na bazi višnje i drugih plodova voća.
Preduzeće “Voćar” Merošina, naslednik Zemlјoradničke zadruge Oblačina, podiglo je 600 ha novih zasada oblačinske kod privatnih proizvođača — kooperanata, čime je obezbeđena obnova proizvodne baze za hladnjaču od 10.000 tona, koju poseduje ova organizacija.
Intenzivan razvoj proizvodnje višnje u Srbiji doprineo je da ova voćna vrsta po obimu proizvodnje u SR Jugoslaviji zauzme treće mesto u strukturi proizvodnje voća. Raspoloživi statistički podaci o proizvodnji voća u Jugoslaviji u periodu 1990-1994, daju sledeći redosled voćnih vrsta po godišnjoj proizvodnji u tonama:
- Šlјiva 411.963
- Jabuka 203.691
- Višnja 93.005
- Kruška 80.653
- Breskva 50.136
- Malina 43.121
- Trešnja 30.073
- Jagoda 26.785
- Kajsija 24.809
- Orah 20.121
- Dunja 12.078
- Citrusi 3.040
- Maslina 2.840
- Smokva 2.320
Učešće pojedinih regiona Srbije (bez pokrajina) u ostvarivanju dinamike porasta proizvodnje višanja, prema raspoloživim statističkim podacima za period 1974/1984, prikazano je u tab. 2.
Analiza ove tabele pokazuje da su u posmatranom periodu svi regioni (izuzev beogradskog) imali povećanje proizvodnje višanja, a naročito uočlјivo povećanje beleže Zaječarski (818,0%), Niški (472,6%), Južnomoravski (294,9%), Podrinjsko-kolubarski (260,2%) i Šumadijsko-pomoravski (131,6%).
Niški region je u posmatranoj dekadi postao najveći proizvođač višnje i Srbiji (bez pokrajina), jer je sa proizvodnjom od 15.386 tona činio 26,6% ukupne proizvodnje. Koliko je ova proizvodnja značajna po teritorijalnoj koncentraciji i količini, govori poređenje da je Niški region u 1984. godini proizveo količinu višanja koja iznosi 10% prosečne godišnje proizvodnje višanja u SAD. Niški region je u 1984. godini proizveo 50% više višanja nego cela Italija u toj istoj godini. Nije sporno da je u Niškom regionu oblačinska višnja jedina zastuplјena komercijalna sorta.
Dalјa analiza tab. 2 pokazuje da je u posmatranom periodu (1974/ 1984), društveni sektor u proizvodnji višanja imao svoje “zlatne godine“, jer je proizvodnja porasla za 296,6%. To je bio rezultat stručne i privredne procene da će šire gajenje oblačinske višnje predstavlјati novi kvalitet u postojećoj strukturi gajenja voćaka, pri čemu su naročito prednjačili kombinati: “Džervin“, “Godomin“ i “Porečje“. Ti kombinati su istovremeno bili centri oko kojih je širenje oblačinske u kasnijem periodu dobilo poseban zamah.
Navedeni podaci u tab. 2 pokazuju da je u 1984. godini privatni sektor proizveo 75,7% ukupne proizvodnje višanja. Dalјa kretanja proizvodnje pokazuju da se ovaj udeo privatnog sektora stalno povećavao.
Činjenica da privatni sektor čini okosnicu višnjarske proizvodnje ima izuzetan društveno-privredni značaj. Pre svega, aktivirana su područja gde su zemlјišni i klimatski uslovi relativno skromni, naročito u rasporedu i sumi godišnjih padavina. U tim uslovima, bez navodnjavanja, druge voćne vrste ne bi mogle da daju takve ekonomske efekte kakve daje gajenje oblačinske višnje. Ova sorta sa berbom koja se završava krajem juna izbegava letnje žege, koje inače nepovolјno utiču na nalivanje plodova i prinos.
Pored navedenog, ova područja su istovremeno i nedovolјno privredno razvijena, u kojima je radno sposobno seosko stanovništvo na stalnoj razmeđi sela i grada.
- R e g i o n Godina1974
Proizvodnja (u tonama)
Beogradski 9.438
Podunavski 4.958
Šumadijskopomoravski 2.957
Niški 2.687
Podrinjsko -kolubarski 2.031
Južnomoravski 1.163
Kralјevački 760
Zaječarski 570
Užički 108 - UKUPNO: 24.672
od čega:
Društveni sektor 3.545
Privatni sektor 21.127
R e g i o n Godina1974
Učešće (u%)
Beogradski 38,3
Podunavski 20,1
Šumadijskopomoravski 11,6
Niški 10,9
Podrinjsko -kolubarski 8,3
Južnomoravski 4,7
Kralјevački 3,1
Zaječarski 2,3
Užički 0,4 - UKUPNO: 100%
od čega:
Društveni sektor 14,4
Privatni sektor 85,6
R e g i o n Godina 1984
Proizvodnja (u tonama)
Beogradski 8.508
Podunavski 8.403
Šumadijskopomoravski 6.849
Niški 15.386
Podrinjsko -kolubarski 7.316
Južnomoravski 4.593
Kralјevački 1.413
Zaječarski 5.233
Užički 150 - UKUPNO: 57.860
od čega:
Društveni sektor 14.063
Privatni sektor 43.797
R e g i o n Godina 1984
Učešće (u%)
Beogradski 14,7
Podunavski 14,5
Šumadijskopomoravski 11,8
Niški 26,6
Podrinjsko -kolubarski 12,7
Južnomoravski 7,9
Kralјevački 2,5
Zaječarski 9,1
Užički 0,2 - UKUPNO: 100%
od čega:
Društveni sektor 24,3
Privatni sektor 75,7
R e g i o n Procenat povećanja 1974/1984
Beogradski -10,9
Podunavski 69,4
Šumadijskopomoravski 131,6
Niški 472,6
Podrinjsko -kolubarski 260,2
Južnomoravski 294,9
Kralјevački 85,9
Zaječarski 818,0
Užički 38,8 - UKUPNO: 134,5
od čega:
Društveni sektor 296,6
Privatni sektor 107,3
U takvim uslovima, osposoblјavanje proizvođača, naročito mlađih i obrazovanijih, za robnu proizvodnju višnje u kojoj već imaju neka iskustva, predstavlјa put za njihovu punu ekonomsku i društvenu afirmaciju.
Proizvodnja višnje u Evropi i svetu
Izuzetno povećanje proizvodnje višnje u Srbiji, doprinelo je da se prethodna Jugoslavija u 1984. godini nađe na prvom mestu po proizvodnji višnje u Evropi. Tadašnji redosled proizvođača po proizvedenim količinama u tonama bio je sledeći:
- Jugoslavija (prethodna) 116.700
- SR Nemačka (zapadna) 109.000
- Mađarska 73.000
- Turska 71.000
- Polјska 45.000
- DDR (istočna Nemačka) 32.100
- Belgija 13.800
- Italija 10.000
- Danska 7.900
- Grčka 7.100
- Čehoslovačka 5.700
- Norveška 3.500
- Austrija 3.400
- Francuska 2.600
- Holandija 2.100
- Portugalija 1.100
Učešće Republike Srbije u navedenoj jugoslovenskoj proizvodnji 1984. godine iznosilo je 77.120 tona, odnosno 66,08%.
Prema podacima FAO (organizacija za polјoprivredu i ishranu UN), prosečna godišnja proizvodnja višnje u svetu iznosi 780.000 tona (podaci 1978/1982), pri kojoj je bivši SSSR bio najveći proizvođač sa 127.000 tona godišnje (16,28% ukupne svetske proizvodnje).
Proizvodnja višnje u Republici Srbiji za period 1978/1982 iznosila je prosečno godišnje 54.242 tone, što predstavlјa 6.96% ukupne svetske proizvodnje. Dalјim razvojem proizvodnje, Srbija je dostigla godišnji prosek 83.405 tona (1984/1999), koji predstavlјa 10,6% ukupne proizvodnje u svetu.
Rezultati izvoza višnje
Zahvalјujući dosadašnjoj dinamici podizanja višnjika, kao i značajnoj i ustalјenoj proizvodnji koja se ostvaruje u Srbiji, naša zemlјa se svrstala u značajne izvoznike višnje. Izvoz višnje u poslednjih nekoliko godina predstavlјa visoku deviznu stavku u izvoznim rezultatima zemlјe (malina i višnja su vodeće u strukturi).
Prema podacima naših izvoznika, na evropskom tržištu je porasla potražnja višanja intenzivno crvenog mesa i soka, kao i ujednačene kalibraže plodova, pa je oblačinska višnja u ovoj tražnji na prvom mestu, s obzirom na svoje sortne osobine.
Najnoviji podaci izvoza višanja prikazani su u tab. 3, komparativno na ukupnu proizvodnju u SR Srbiji (izvozni podaci: Fonda za voće i povrće Jugoslavije, Beograd).
Prikazani period izvoza višnje iz Srbije predstavlјa najvećim delom godine u kojima je naša zemlјa bila pod privrednom blokadom od država Evropske unije. Uprkos tome, naša višnja je nalazila svoje mesto na međunarodnom tržištu i doprinela da Srbija u najtežim uslovima ostvaruje značajna devizna sredstva.
S obzirom na zasnovanu proizvodnu bazu višnje u Srbiji i njeno obnavlјanje zbog povećanog interesovanja za novu sadnju od strane brojnih privatnih proizvođača, stvaraju se uslovi za povećanu ponudu inostranom tržištu. Međutim, za povećan i postojan plasman na inostranom tržištu, kvalitet ponuđene robe mora da se prilagodi zahtevima tog tržišta.
Iskustva zemalјa velikih robnih proizvođača višanja pokazuju da se kvalitet obezbeđuje počevši od savremene tehnologije gajenja, preko brižlјive berbe i postupka sa obranim plodovima, do organizovane i brze predaje u preradne kapacitete. Sledeći ova iskustva, proizvodnja višanja u Srbiji ima perspektivu da poveća svoje učešće na međunarodnom tržištu i da na njemu bude konkurentna zahvalјujući visokorodnoj oblačinskoj višnji.
Tab. 3. Pokazatelјi proizvodnje i izvoza višnje iz SR Srbije 1993-1999
Izostavljeno iz prikaza
- G o d i n a Ukupna proizvodnja u tonama
1993 92.009
1994 85.495
1995 60.667
1996 85.235
1997 61.819
1998 68.002
1999 70.979 - UKUPNO 524.206
- Prosek:
1993-1999 74.886 - G o d i n a Ukupan izvoz u tonama
1993 24.597
1994 46.514
1995 33.916
1996 39.376
1997 23.758
1998 21.712
1999 22.431 - UKUPNO 212.304
- Prosek:
1993-1999 30.329 - G o d i n a Izvoz u % od ukupne proizvodnje
1993 26,7
1994 54,4
1995 55,9
1996 46,2
1997 38,4
1998 31,9
1999 31,6 - UKUPNO —
- Prosek:
1993-1999 40,5 - G o d i n a Vrednost izvoza u US dolarima
1993 12,068.000
1994 19,144.000
1995 17,018.000
1996 26,978.000
1997 18,647.000
1998 21,151.000
1999 18,965.000 - UKUPNO 133,971.000
- Prosek:
1993-1999 19,138.000
(38,531.000 DM)
*Svi oblici prerade obračunati na količine sveže višnje
Dobro organizovan i znalački marketing plodova višnje predstavlјa važnu osnovu njenog proširenog plasmana. Već nekoliko godina se u SAD, u prezentiranju plodova višnje, posebno ukazuje na novije rezultate medicinskih istraživanja koji su pokazali da plodovi višnje sadrže supstance sa antioksaditivnim svojstvima, koje imaju ulogu u prevenciji raka, Među tim supstancama nalaze se i bilјni pigmenti antocijanini i flavonoidi, koje oblačinska višnja sadrži u visokom procentu. Možda su i ova saznanja jedan od razloga dominantne tražnje oblačinske od strane inostranih kupaca.