Primena novijih tehnoloških i naučnih dostignuća u privredi ima zadatak da u tržišnim uslovima privređivanja poveća produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost rada, a samim tim i dohodak i ostatak dohotka proizvođača. Kvalitetna i jeftina robna proizvodnja grožđa, proizvoda od grožđa i vina lako nalazi put do potrošača, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. U te savremene tokove sve više se uključuje i naše vinogradarstvo, jer prihvata najsavremenija naučno-tehnička dostignuća koja imaju ne samo naučni već i praktično aplikativan karakter.

Naša zapažanja i iskustva u vinogradarstvu pokazuju da se intenzifikacija vinogradarske proizvodnje može brže realizovati izborom pogodne sorte i lozne podloge, načina rezidbe, razmaka sadnje itd, ili smišljenom rekonstrukcijom postojećih oblika čokota, naslona i redova uz primenu odgovarajuće rezidbe i opterećenja čokota okcima. Sasvim je izvesno da će povećanje stepena intenzifikacije biti utoliko veće ukoliko u tehnologiji procesa proizvodnje grožđa bude zastupljen veći stepen primene mehanizacije, odnosno ukoliko se veći broj radova u vinogradarskoj proizvodnji može mehanizovati.

Dosadašnje brojne stručne publikacije mnogih autora iz oblasti vinogradarstva, pored ostalog, imale su cilj da doprinesu širenju i usvajanju najnovijih naučnih i tehničko-tehnoloških znanja i dostignuća, čija primena vodi daljem napretku u vinogradarskoj proizvodnji. Sa tom iskrenom željom, pišući ovu knjigu, polazio je i njen autor.

Zahvaljujući dugogodišnjem naučnom i praktičnom radu na uzgojnim oblticima čokota i rezidbi vinove loze u Oglednoj stanici „Radmilovac“ — Vinča, autor je želeo da čitaocu prikaže bogatstvo uzgojnih oblika čokota od kojih se mnogi danas primenjuju u nas i u svetu.
Polazeći od činjenice da je prvo izdanje knjige pod naslovom „Oblici čokota i rezidba vinove loze“ relativno brzo rasprodano, autor se odlučio da za drugo dopunjeno izdanje čitaoce upozna sa dva nova poglavlja, 1. to: „Oblici čokota, rezidba i nasloni za čokote loznih podloga“ i „Poznavanje, planiranje i analiza elemenata rodnosti čokota vinove loze“.

Za poglavlje Oblici čokata, rezidbe i nasloni za čokote loznih podloga može se reći da je prikazana većina postojećih oblika u zemlji i inostranstvu.

Međutim, poglavlje koje se odnosi na planiranje i analizu elemenata rodnosti čokota je sasvim novo i origlnalno, kako po metodskom pristupu ovoj naučnoj i praktičnoj problematici, tako i po originalnim rešenjima koje je dao autor.

S obzirom na to da ova knjiga daje odgovor na praktična i naučna pitanja gajenja pojedinih oblika čokota plemenitih sorti vinove loze i loznih podloga, te naslona i načina rezidbe, a posebno pitanja planiranja i analize elemenata rodnosti čokota vinove loze, ona će korisno poslužiti svim onima koji se neposredno bave ili izučavaju gajenje i eksploataciju vinove Ioze.

Umesto originalnih fotografija, autor se odlučio da većinu oblika čokota, naslona i načina rezidbe prikaže crtežima, što omogućuje da se čitaocima i vizuelnim putem objasni tehnika formiranja oblika čokota rezidbom osnovnih oblika.

Najveće priznanje izdavaču i piscu biće ako i ovo drugo dopunjeno izdanje knjige odgovori svojoj osnovnoj nameni, tj. ako pomogne bržem usmeravanju i raščišćavanju puteva koji sigurno vode daljoj modernizaciji i racionalizaciji vinogradarske proizvodnje u našoj zemlji.

Neka autoru bude dozvoljeno da se ovom prilikom najiskrenije zahvali uvaženom kolegi dipl. ing. Srboljubu Miloševiću, uredniku, na ispoljenoj ideji i podršci da se problem planiranja i analize elemenata, rodnosti čokota obradi u ovom obimu.

Dr Đuro Tadijanović

Sadržaj

Predgovor
Rezidba vinove loze
Cilj i značaj reridbe
Vrste okaca i loze na čokotu
Dužina i načini orezivanja rodne loze
Teorijski osnovi rezidbe
Sila polariteta
Opšta tehnička pravila rezidbe
Vreme rezidbe
Optimalno vreme rezidbe

Stepen otpornosti sorti vinove loze na niske temperature vazduha u fenofazi mirovanja
Metodi rezidbe u slučaju delimičnog i potpunog izmrzavanja vinove loze
Metodi rezidbe vinove loze posle oštećenja od grada
Pribor za rezidbu
Kretanje prinosa i kvaliteta grožđa u zavisnosti od opterećenja čokota rodnom lozom
Rezidba vinove loze na zeleno
Lačenje — plevljenje — očenjivanje lastara
Prekraćivanje zelenih Iastara
Pinsiranje — zakidanje rodnih lastara
Zalamanje lastara

Zakidanje lastara zaperaka
Prstenovanje rodnih lastara
Odstranjivanje donjeg lišća sa lastara — defolijacija
Proređivanje grozdova i bobica
Razmak sađenja čokota u redu i između redova
Nasloni za vinovu loza
Vinogradarsko kolje
Vrste stubova, vreme i način njihovog postavljanja
Drveni stubovi
Betonski stubovi
Gvozdeni stubovi

Učvršćivanje — ankerisanje krajnjih stubova
Učvršćivanje krajnjih stubova pomoću kamena ili cigala
Učvršćivanje krajnjih stubova podupiračem
Učvršćivanje krajnjih stubova pomoću metalnih ankera
Vrste žica i njihova primena
Visina i broj žice koje se postavljaju na stubove
Oznake žice i njihova težina
Vezivanje loze
Vezivanje stabla, glave i krakova kordunica
Vezivanje lukova
Vezivanje zelenih lastara
Oblici čokota vinove loze

Visina stabla i način rezidbe osnovnik oblika čokota
Uticaj visine stabla na elemente rodnosti čokota
Oblici čokota s niskim stablom i kratkom rezidbom
Krajinska rezidba — rezidba u glavu
Župska rezidba — rezidba na krakove
Oblici čokota s niskim stablom i dugom rezidbom
Gijov jednogubi način rezidbe
Gijo-Pusarev način rezidbe
Splitska rezidba
Gijov dvogubi način rezidbe
Oblici čokota s niskim stablom za uslove obaveznog zagrtanja loze zimi
Višekraka lepeza
Oblici čokota s visokim stablom na kojima se primenjuje kratka, mešovita i duga rezidba
Roajatska kordunica
Mozerova kordunica
Silvo-kordunica

Silvo-kordunica gajena po metodi „Casarsa“
Kazenavljeva kordonica
Kordunica oblika riblje kosti
Skljarova kordunica
Kordunica oblika amrela
Visoki oblici čokota u vidu lepeze
Modifikovana Nifinova kordunica
Pergole
Pergole otvorenog, kosog ili ravnog krova
Kalifornijska pergola
Izraelska pergola
Italijanska pergola sa kosim i ravnim otvorenim krovom
Pergole zatvorenog kosog krova
Pergole zatvorenog ravnog krova
Pergola Tendone

Višespratne kordunice
Dvopovršinski špaliri
Kombinacija različitih oblika čokota
Oblici čokota, rezidba i nasloni za čokote loznih podloga
Oblici čokota, rezidba i nasloni za lozne podloge
Rezidba čokota loznih podloga do četvrte godine
Redovna rezidba čokota loznih podloga
Oblik čokota i nasloni za lozne podloge
Gajenje čokota loznih podloga bez naslona
Gajenje čokota loznih podloga uz naslon
Niski nasloni do 1 m visine
Poluvisoki nasloni od 1-3 m visine

Horizontalni špalirski način gajenja čokota loznih podloga
Kosi špalirski način gajenja čokota loznih podloga
Vertikalni špalirski način gajenja čokota loznih podloga
Visoki nasloni od 3—5 m visine
Gajenje čokota loznih podloga uz pojedinačno kolje — motke — stubove
Gajenje čokota loznih podloga uz piramidalne naslone
Gajenje čokota loznih podloga uz prizmatične naslone
Poznavanje, planiranje i analiza elemenata rodnosti čokota vinove loze

Uvod
Elementi rodnosti čokota sorti vinove loze
Kretanje okaca
Rodni i nerodni lastari
Broj grozdova i prosečna težina grozda
Koeficijent plodnosti, rodnosti i nerodnosti
Koeficijent plodnosti
Koeficijent rodnosti
Koeficijent nerodnosti
Prinos grožđa
Bujnost, vegetativna snaga i vegetativni potencijal čokota
Bujnost čokota
Vegetativna snaga čokota
Vegetativni potencijal čokota
Kvalitet grožđa

Uticaj sorte na sadržaj šećera u širi
Uticaj visine: stabla čokota na sadržaj šećera i kiselina u širi
Ocena stepena zrelosti grožđa
Planiranje i analiza proizvodnje grožđa
Planiranje proizvodnje grožđa zasnovano na empiriji
Naučni metodi planiranja i analize proizvodnje grožđa
Planiranje i analiza prinosa i kvaliteta grožđa mora da obuhvati sve elemente strukture rodnosti čokota
Metod planiranja prinosa grožđa u slučaju proređenosti čokota u vinogradu
Praćenje ostvarenja planiranog prinosa grožđa po čokotu
Analiza gubitaka u prinosu grožđa po čokotu
Metod izračunavanja koeficijenata nerodnosti lastara iz podataka za koeficijent plodnosti i koeficijent rodnosti
Analiza gubitaka u prinosu grožđa po čokotu zbog planiranih, a neostvarenih vrednosti koeficijenta rodnosti i prosečne težine grozda

Cilj i značaj rezidbe

Proučavanjem istorije gajenja vinove loze zaključeno je da je ova biljna vrsta bila odomaćena oko 3500 — 5000 godina pre naše ere. Sa prestankom nomadskog načina života, u nascljenim mestima, ili u njihovoj neposrednoj blizini, ljudi su pored voćaka gajili i vinovu lozu zbog njenih sočnih i veoma ukusnih plodova — grožđa i soka od grožđa kao svojevrsnih izvora Ijudske hrane. Dakle, u procesu odomaćivanja vinova loza je prešla put iz šume, preko okućnice do vinograda. Međutim, puni smisao i značaj gajenja ove kulture u obliku pojedinačnog čokota, ili više njih, uz kuću ili u vinogradu nastaje tek od vremena kada je čovek zapazio da je redovna rezidba vinove loze jedan od najmoćnijih činilaca u regulisanju vegetativnog potencijala čokota a preko njega i prinosa i kvaliteta grožđa.

Sasvim je sigurno da se vinova loza orezuje od davnih vremena, a prva pisana pravila o rezidbi javljaju se već u starom Rimu. U vreme kada vinova loza nije orezivana, čokoti su ličili na velike žbunove koji su zauzimali mnogo prostora. Mnogobrojni jednogodišnji lastari na takvim čokotima neredovno su donosili mnoštvo sitnih grozdova sa sitnim bobicama. Usled preobilne i neregulisane rodnosti u jednoj godini čokoti se suviše iznure — oslabi im vegetativni i rodni potencijal, te u narednim godinama rod ne donose — ili ga slabo donose. Inače, žbunast oblik čokota i rezidbom neregulisane brojnost i bujnost lastara doprinose zasenjivanju grožđa, koje zbog toga ne može normalno da sazri, a naročito pri obilnoj rodnosti, kada su grožđe, šira i vino izrazito kiseli, što znači sa malim procentom šećera u širi.

Sve ove i druge negativne posledice koje se ispoljavaju na neorezanim čokotima vinove loze čovek je, zahvaljujući primeni redovne rezidbe, uspeo da otkloni. Od svih agrotehničkih mera, primena redovne rezidbe u najvećoj meri je doprinela oplemenjavanju vinove loze, a rezultati tog oplemenjivanja su kroz regulisanje vegetativnog potencijala čokota uticali na redovnu rodnost i povećanje prinosa i kvaliteta grožđa. Povećanje prinosa i kvaliteta grožđa rezultira iz povećanja prosečne veličine i težine bobica u grozdu, grozda i količine sadržaja šećera u širi.

S obzirom na to da je redovna rezidba — rezidba čokota vinove loze na zrelo, obavezna agrotehnička mera koja se izvodi svake godine, interesantno je istaći da naleću svim višegodišnjim voćnim kulturama samo vinova loza podnosi izrazito jaku rezidbu pri kojoj se od jednogodišnjeg prirasta lastara rezidbom odbacuje od 50 — 90%. Ako bismo sve agrotehničke mere vezane za vinovu lozu izvodili kvalitetno i na vreme, a redovnu rezidbu ispustili nekoliko godina zaredom, sasvim je izvesno da bi i danas sve gajene sorte vinove loze izgubile kulturni vid i približile se poludivljim i divljim sortama i vrstama. Ako bismo pored redovne rezidbe ispustili i zaštitu vinove loze od bolesti i štetočina, ona bi se ubrzo sasušila i uginula. To je, nesumnjivo najbolji primer šta za plemenite sorte vinove loze danas znače redovna rezidba i zaštita od bolesti i štetočina kao agrotehničke mere za održavanje gajenih sorti i njihovih najbitnijih karakteristika u pogledu vegetativne snage i vegetativnog potencijala čokota, redovne rodnosti, optimalnog prinosa i kvaliteta grožđa, šire i vina, kao i drugih proizvoda od njih. Stoga se rezidba, sa malim izuzecima, redovno obavlja u svim vinogradarskim krajevima sveta i vinogradari joj s punim pravom pridaju veliki značaj. Prema tome, osnovni cilj i zadatak pravilne i kvalitetno izvedene redovne rezidbe je obezbeđenje planiranog prinosa i kvaliteta grožđa u tekućoj godini. Naravno, rezidbom se rešavaju i drugi zadaci koji su usmereni osnovnom cilju, a to su: pomoću rezidbe formira se i stalno održava određeni oblik čokota i njegov raspored u prostoru. Pravilnom rezidbom čokota vinove loze treba da se u tekućoj godini pored planiranog prinosa i kvaliteta grožđa obezbedi i odgovarajući broj i kvalitet rodnih lastara, koji će poslužiti za rezidbu i plodonošenje u narednoj godini. Inače, rezidba je za sada najpogodniji i najefikasniji metod rađa u borbi sa silom polariteta vinove loze.

Pravilno izvedena rezidba na zrelo, kao i opterećenje čokota okcima, doprinose manjoj potrebi rezidbe na zeleno.

Činjenica da se pored redovne rezidbe na čokotima vinove loze obavlja I rezidba na zeleno — na zelenim delovima čokota u vegetaciji —ukazuje na to da je neophodno rezidbom stalno regulisati vegetativni i rodni potencijal čokota iz čijeg povoljnog odnosa proističe povoljan kvalitet grožđa, šire i vina. S obzirom na to da smo u mogućnosti da pomoću pravilnog izbora osnovnog oblika čokota i rezidbe utičemo na visinu prinosa i kvaliteta grožđa, šire i vina, znači da smo realno u stanju da utičemo i na stepen produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti rada i na visinu dohotka zbog kojeg se, uostalom, pretežno i gaji vinova loza.

Ocena stepena zrelosti grožđa

Ocena stepena zrelosti grožđa stonih i vinskih sorti istovremeno je i ocena dostignutog kvaliteta. Ona se vrši u nekoliko navrata sa ciljem da se na osnovu Količine šećera i kiselina u širi, kao i ispoljenog stepena organoleptičkih osobina, odredi vreme berbe, bilo da je grožđe namenjeno za preradu ili za potrošnju u svežem stanju. Za ocenu stepena zrelosti grožđa danas se uglavnom primenjuju tri metode i to:

1. Organoleptička metoda ocene zrelosti grožđa je najstarija, a zasniva se na iskustvu upotrebom normalno razvijenih čula vida, dodira, ukusa i mirisa. Ova metoda i danas se koristi u oceni stepena zrelosti stonih sorti, pa i vinskih, pri čemu nije moguće odrediti tačnu količinu Šećera i kiselina u širi, a od njih, kao što znamo, uveliko zavise kvalitet grožđa i proizvoda od grožđa, posebno vina.
2. Fizička metoda ocene zrelosti grožđa zasniva se na korišćenju tehničkih naprava, refraktometra i širometra, pomoću kojih je moguće odrediti samo količinu šećera u širi iz prosečnog uzorka. Ako je prosečan uzorak reprezentativan, tada su i dobivene vrednosti o količini šećera u širi sasvim pouzdane za ocenu prosečnog stanja zrelosti grožđa.
3. Hemijska metoda određivanja zrelosti grožđa, zbog svoje složenosti, nije našla praktičnu primenu u određivanju količine šećera u širi, ali je zato našla isključivu primenu u određivanju ukupnih — titrirljivih kiselina u širi. Inače, prosečni uzorci grožđa koji služe za određivanje količine šećera u širi pomoću širomera istovremeno služe i za određivanje kiselina u širi, a to znači da se fizička i hemijska metoda međusobno dopunjuju. Zapravo, dati kompleksnu ocenu kvaliteta grožđa i šire moguće je samo na osnovu primene sve tri metode, jer se one međusobom dopunjuju.

Na osnovu poznavanja privredno-tehnoloških karakteristika gajenih sorti vinove loze i podataka dobijenih na osnovu ispitivanja količine šećera i kiselina u širi mogu se objektivno oceniti stepen zrelosti grožđa — puna ili tehnološka zrelost, i donositi odluke o vremenu berbe.

Polazeći od činjenice da samo količina šećera u širi bez određene količine kiselina nije dovoljna za povoljnu ocenu kvaliteta grožđa, šire i vina, predloženo je da se vreme berbe određuje na osnovu optimalne vrednosti glikoacidometrijskog koeficijenta. Ovaj koeficijent (G:A=Kz) dobije se kada se količina šećera u širi (G) podeli sa količinom kiselina u širi (A). Koeficijent zrelosti (Kz) trebalo bi odrediti za svaku gajenu sortu i u svakom vinogradarskom rejonu na osnovu višegodišnjih merenja količina šećera i kiselina u širi u momentu pune zrelosti grožđa. Isto tako, u zavisnosti od namene recimo za stone sorte grožđa, nije isključena mogućnost da se ovaj koeficijent odredi i u određenom momentu tehnološke zrelosti grožđa.

Određivanje vremena berbe na osnovu optimalne vrednosti koeficijenta zrelosti grožđa u vinogradarskoj praksi do sada nije našlo širu primenu iz više razloga. Ne raspolažemo podacima o optimalnoj vrednosti ovog koeficijenta za većinu gajenih sorti u različitim vinogradarskim rejonima. I sam koeficijent nije najbolji pokazatelj zrelosti grožđa, jer se ista vrednost koeficijenta može dobiti pri različitim količinama šećera i kiselina u širi, na primer: 24:6=4; 22:5,5=4; 21:5,25=4; 20:5=4.

Proučavajući ovaj problem Winkler (35) je konstatovao da u slučaju kada je uvećan prinos grožđa po čokotu određeni procenat šećera u širi dostiže zadani nivo znatno kasnije od predviđenog datuma berbe. Ovo zakašnjenje izaziva sniženje kiseline u širi, pa će to grožđe u vreme berbe imati veći koeficijent zrelosti nego grožđe iste sorte koje je ranije dozrelo sa istim procentom šećera, ali većom količinom kiselina u širi.

Sasvim je izvesno da će se različite količine šećera i kiselina u širi različito odraziti na ukus grožđa. Ukus grožđa stonih sorti namenjenog za potrošnju u svežem stanju, i te kako je važan sa komercijalne tačke gledišta. Polazeći od količine šećera u širi i ukusa sorte kardinal u uslovima Sicilije registrovani su sledeći stepeni zrelosti:

• kisela zrelost sa 14% šećera u širi;
• neutralna zrelost sa 15,5% šećera u širi;
• slatka zrelost sa 16,5% šećera u širi;
• preslatka zrelost sa 18,0% šećera u Širi.

Prema Cosmu i sar. (14) u Italiji grožđe sorte kardinal dobrog je komercijalnog kvaliteta kada sadrži iznad 14% šećera i 5—6‰ kiselina u širi. Izuzetno, tržište će prihvatiti i grožđe sa 13—14% šećera, ali sa 5—5,5‰ kiselina u širi. Ispod 13% šećera u širi grožđe sorte kardinal nema odgovarajući tržišni kvalitet. Kada bismo ove norme, komparacije radi, primenili u našim tržišnim uslovima, mogli bismo konstatovati da se grožđe sorte kardinal prodaje pretežno sa kiselom zrelošću, tj. sa količinom šećera u širi ispod 14% i 13%, što ne ide u prilog potrošačima. Idealno bi bilo kada bi za sve stone sorte namenjene za potrošnju u svežem stanju postojale određeni stepeni zrelosti grožđa prema kojima bi se određivalo vreme berbe i na taj način na domaćem tržištu održavao određeni nivo kvaliteta. Kao što se vidi, vreme berbe u normalnim vremenskim prilikama ne određuje se na bazi prinosa grožđa, već na osnovu dostignutog kvalitetu. Po pravilu, suviše rana berba grožđa, ako se ne prati količina šećera i kiselina u širi, ide na štetu kvaliteta grožđa, Šire i vina, a kasna i suviše kasna berba na štetu prinosa grožđa.

Planiranje i analiza proizvodnje grožđa

Planiranje i analiza proizvodnje grožđa je ljudska delatnost koja je proizašla iz potrebe za usmeravanjem, ovladavanjem i raspolaganjem procesom rada. Metodi planiranja i analize proizvodnje grožđa koji se zasnivaju samo na empirijskim zapažanjima i činjenicama, objektivno ceneći, ne doprinose željama i potrebama za bržim unapređenjem proizvodnje grožđa.

Za razliku od empirijskih, metoda planiranja, naučni metodi, u planu i analizi ostvarenja plana, koriste se rezultatima naučnog saznanja o ispoljavanju pozitivnih bioloških i fizioloških, zakonitosti čokota vinove loze u pogledu prinosa i kvaliteta grožđa. Takav način planiranja i analize izvršenja plana pruža objektivnu mogućnost za identifikovanje činilaca koji su se u većoj ili manjoj meri pozitivno ili negativno odrazili na prinos i kvalitet grožđa, pa se u vezi s tim rezultatima i preduzimaju mere koje vode bržem unapređenju proizvodnje grožđa.

Planiranje proizvodnje grožđa zasnovano na iskustvu

Kao što je već u uvodnom delu istaknuto, iskustveno planiranje prinosa grožđa po čokotu i jedinici površine veoma je staro i predstavlja prethodnicu planiranja zasnovanog na naučnim principima. Ovaj vid planiranja prisutan je u vinogradarskoj praksi i danas, a primenjuje se najčešće van društveno organizovane proizvodnje, odnosno tamo gde nauka u proizvodnji grožđa nije svestrano primenjena. Sa gledišta opšteg unapređenja vinogradarske proizvodnje, svakako je cilj, a i realna perspektiva, da se empirijsko planiranje zameni planiranjem i analizom koji su zasnovani na naučnim osnovama. Jer, ako umemo da primenimo naučne principe u planiranju i analizi rezultata proizvodnje, sasvim je izvesno da smo kadri da uočimo one činioce koji su u manjoj ili većoj meri uticali na ostvarenje plana proizvodnje grožđa, pa da u vezi s tim preduzmemo agrotehničke i druge mere koje će u narednom periodu doprineti povećanju prinosa i kvaliteta grožđa. Empirijsko planiranje i empirijski vid analize rezultata proizvodnje ne daju mogućnost da se sagledaju i otkriju presudni činioci od kojih zavisi visina prinosa i kvalitet grožđa, jer se ne planiraju i analiziraju svi, ili bar većina elemenata strukture rodnosti čokota, Dakle, empirijsko planiranje i analiza ne vode racionalizaciji vinogradarske proizvodnje, pa ih stoga, gde god je to moguće, treba napustiti, odnosno zameniti planiranjem i analizom koji se zasnivaju na naučnim principima.

Inače, planiranje proizvodnje grožđa zasnovano na empiriji kao polazne elemente uzima u obzir sortu, broj čokota po jedinici površine, kao i ostvareni prinos i kvalitet grožđa u kraćem ili dužem vremenskom periodu, pri ustaljenom obliku čokota, načinu rezidbe i ostalim agrotehničkim merama. Na primer, ako se na 1 ha gaji sorta italijanski rizling u alim pri razmaku sadnje 2 x 1 m, što obezbeđuje 5.000 čokota po ha, a uz primenu dvogubog Njegov načina rezidbe uz stalno opterećenje čokota sa 24 okca, iz godine u godinu ostvaruje se prinos grožđa po čokotu od 1.700 do 2500 g, što znači da se po ha ostvaruje 8500 do 12.500 kg grožđa godišnje, pa se iz godine u godinu na tu visinu prinosa i računa. Kada se ostvari manji prinos od 8500 kg grožđa po ha, ili, pak, 12500 kg, pa i više, tada se ističe kako je bila loša, ili pak veoma dobra — rodna godina, a da se ni u jednom, ni u drugom slučaju ne zna u kojim se elementima rodnosti čokota loša ili dobra godina ispoljila i uticala na visinu prinosa i kvalitet grožđa, i šta bi trebalo raditi ili u tehnologiji proizvodnje grožđa menjati da bismo imali što više dobrih — rodnih godina.