Od sredine 19. veka u industrijskom svetu je došlo do značajnog pada u vitalnim mikroelementima hrane, kao što su omega-3 polinezasićene masne kiseline, a povećanja ostalih masti, naročito omega-6 masnih kiselina u poređenju sa tradicionalnim dijetama bogatim ribom, divljači i lišćem (Simopoulos, 1999). Moderna ishrana naglašava žitarice, mlečne proizvode i mesa životinja hranjenih žitaricama sa povećanjem ukupnih masti, zasićenih masti i linoleičke kiseline (Adams et al, 1996). Povećanje potrošnje ω-6 masnih kiselina i značajnog smanjenja unosa ω -3 masnih kiselina u zapadnim društvima dovelo je do neravnoteže u odnosu ω-6/ω-3 masnih kiselina koje se razlikuje mnogo od odnosa 1:1 ljudi u prošlosti (i divljih životinja prošlih i sadašnjih vremena) što je dovelo do ω-6/ω-3 odnosa u rasponu od 20-30:1 (Gomez-Candela et al. 2011). Moderna ishrana ima značajan unos kalorija pretežno u vidu masti, iznad preporučenog 30-35%, sa visokim procentom zasićenih masti (> 10%), bogatih sa ω-6 i samo malo ω-3 masnih kiselina.

Autor
Prof. dr Dragan M. Pavlović

Sadržaj

UVOD

OMEGA 3 MASNE KISELINE

BIOLOŠKE FUNKCIJE

IZVORI OMEGA 3 MASNIH KISELINA

Riba
Ulje račića
Ulje semena lana

KLINIČKI NALAZI

Trudnoća
Predmenstrualni sindrom
Vaskularne bolesti
Hronično zapaljenje
Karcinomi
Sindrom suvih očiju
Psihijatrijske bolesti
Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)
Epilepsija
Demencija i kognitivni pad
Multipla skleroza
Hantingtonova bolest
Razvojna dispraksija
Ostale bolesti
Bezbednost LC-PUFA
Preporučene doze

LITERATURA

Uvod

Tokom paleolita, ljudska ishrana je imala nizak unos kalorija koji se sastojao od masti (20-25%), sa niskim unosom zasićenih masti (<6%), dok je unos transmasnih kiselina bio zanemarljiv (Eaton et al, 1996). Dijeta populacije lovaca-sakupljača tog vremena imala je izbalansiran odnos ω-6/ω-3 (1-2:1) jer su ω-3 masne kiseline bile prisutne u velikim količinama u većini namirnica: mesu, biljkama, jajima, ribi, orasima ili bobičavom voću. Ovaj tip ishrane je dao značajan doprinos ljudskoj evoluciji omogućavajući cerebralni i kognitivni razvoj (Crawford et al, 1999).

Dva glavna civilizacijska kvantna skoka u ljudskoj istoriji su bili Poljoprivredna revolucija pre oko 10.000 godina, i Industrijska revolucija od početka 19. veka. Obe promene u načinu života su takođe bile praćene velikim promenama u našoj ishrani (Simopoulos, 2008). Ove promene nisu bile praćene izmenama u sastavu naših gena jer se stopa spontanih mutacija za nuklearnu DNK procenjuje na 0,5% na miliona godina. Naši geni danas su veoma slični genima naših predaka tokom paleolita pre 40.000 godina, u koje vreme je naš genetski profil bio sa minimalnim genetskim promenama od oko 0,005% (Eaton, Konner, 1985). Od paleolitske prošlosti do sada, postoji trend smanjenja antioksidanata i povećanja ukupnih masti, posebno zasićenih masti, omega 6 masnih kiselina i trans masnih kiselina (masne kiseline oštećene procesom prerade hrane, kao što je hidrogenizacija), sa smanjenjem omega 3 masnih kiselina, povećanjem energetskog unosa i smanjenjem potrošnje energije, smanjenjem složenih ugljenih hidrata i vlakana, povećanjem unosa žitarica i smanjenje voća i povrća, kao i smanjenjem unosa proteina, antioksidanata i kalcijuma (Simopoulos, 1999; 2008). Dodatni problem se javlja jer trans masne kiseline ometaju desaturaciju i elongaciju i omega6 i omega-3 masnih kiselina, tako još više smanjujući količinu polinezasićenih masnih kiselina dugih lanaca (long chain polyunsaturated fatty acids LC-PUFA) (Simopoulos, 1995).

Zdravstvene koristi od Omega-3 masnih kiselina dugih lanaca su otkrivene 1970-tih godina tokom istraživanja Inuit plemena sa Grenlanda. Ovi Eskimi su konzumirali velike količine životinjske masti, ali praktično nisu imali kardiovaskularne bolesti. Visok nivo omega-3 masnih kiselina konzumiranih od strane Inuit Eskima smanjivao je trigliceride, krvni pritisak, puls i aterosklerozu te su nađene niske stope srčanih oboljenja, astme. dijabetes melitusa tipa 1 kao i multiple skleroze (Dyerberg et al, 1975; Simopoulos, 2008). Od tada su sprovedene mnoge studije i kod životinja i kod ljudi i sada je postalo jasno da su omega 3 i omega 6 masne kiseline važne u prevenciji i lečenju koronarne bolesti, hipertenzije, dijabetesa, artritisa, karcinoma i drugih upalnih i autoimunih bolesti (Gomez Candela et al, 2011). Slični rezultati su dobijeni u kasnijim studijama koje su ispitivale odnos između unosa ribe u ishrani i niske stope rizika od kardiovaskulnih bolesti kod starosedeoca Aljaske i Japanaca koji žive u ribarskim selima (Terra et al, 2011).

Zdrava hrana je potreba savremenog života ne samo zato što je dobra sama po sebi za naš organizam, već u eri globalne zagađenosti i zbog toga što je mnoga čak i takozvana „zdrava“ hrana kontaminirana. Konzumiranje ribe se preporučuje u ishrani, posebno zbog prisustva omega-3 ulja, a u manje razvijenim državama, za nekih 2,6 milijardi ljudi, riba je jedan od glavnih izvora proteina životinjskog po rekla (Brunner et al, 2009). Glavna. prednost ribe u odnosu na druge slične vrste hrane kao što su i meso i jaja jeste veća količina nezasićenih masnih kiselina, proteina i selena i nizak sadržaj zasićenih masnih kiselina.

Tu je i važan uticaj različitih gena na apsorpciju i metabolizam hranljivih materija i izlučivanje, kao i na percepciju ukusa i stepena zasićenje. S druge strane, mi smo na početku razumevanja koliko hrana utiče na ekspresiju gena (Simopoulos, 2008).

Autor

Prof. dr Dragan M. Pavlović

Dragan M. Pavlović je specijalista neuropsihijatrije, vanredni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, od oktobra 2011 godine. Od 1992 godine do 2011 godine dr Pavlović je predavao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2009 je profesor i na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za Psihologiju. Doktorirao je na Medicinskom fakultetu u Beograd 1988 godine, Boravio je na usavršavanjima u vodećim naučnim i stručnim ustanovama u svetu, u SAD (1990, 1991, 1995, 1996, 2003, 2004), Velikoj Britaniji (1984) i Australiji (2005-2006). Dr Pavlović predaje na dodiplomskoj i poslediplomskoj nastavi na pomenutim visokoškolskim ustanovama i učestvuje u edukaciji lekara opšte prakse i specijalista neuropsihijatara, neurologa i psihijatara, psihologa i defektologa iz oblasti demencija, moždane traume i drugih organski izazvanih promena kognicije, emocija i ponašanja, Dr Pavlović je autor je preko trista radova, monografija i poglavlja iz oblasti bihevioralne neurologije, neuropsihologije, opšte neurologije i psihijatrije. Do sada je objavio više knjiga:

• Pavlović D. Neuropsihološko testiranje i neurobihevioralna procena. Elit Medika 1996.
• Pavlović D, Dmitrović R. Lajmska neuroborelioza. Elit Medika 1996.
• Pavlović D. Prionske bolesti (Od Creutzfeldt-Jakob-ove bolesti do bolesti ‘ludih krava“). Beograd: Velarta 1997.
• Pavlović D. Dijagnostički testovi u neuropsihologiji. Beograd 1999. Drugo izdanje Beograd, 2003
• Pavlović D. Bihevioralna neurologija moždane traume. Beograd 1999,
• Pavlović DM. Demencije klinička dijagnostika. Beograd, 2002. Drugo izdanje Beograd: Kaligraf, 2008.
• Pavlović DM. Demencije neurološki i psihološki vodič. Beograd: Kaligraf, 2008.
• Pavlović DM. Neuropsihologija sa osnovama bihevioralne neurologije. Beograd: Kaligraf, 2011.
• Pavlović DM. Neurologija. Beograd: Orion Art, 2012