Orah je voćna vrsta koje ima u svim voćarskim rejonima Jugoslavije. Naši narodi su od davnina pridavali orahu veliki značaj. O tome govori i podatak da u Jugoslaviji 123 naselja nose naziv izveden od reči orah (Orašje, Orašac, Orahovica, Orahovac, Kozluk — tursko ime za Orašje i dr.). Ovako veliki značaj oraha potiče od njegove višestruke upotrebe. Kao hrana bogat je vitaminima, mineralnim materijama, uljem., belančevinama itd. Jezgra oraha kaloričnija je više od tri puta od goveđeg mesa. Plodovi oraha se lako čuvaju i imaju odličnu transportabilnost. Orahov furnir spada u najkvalitetnije furnire. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi, klapina, Ijuska ploda pa i list i kora oraha.

I pored velikog značaja koji se orahu pridaje i povoljnih uslova za njegovo gajenje, proizvodnja oraha u Jugoslaviji ne podmiruje domaće potrebe. Orali je vrlo deficitaran i na svetskom tržištu. Proizvodnja oraha je mala zato što je do pre petnaestak godina orah razmnožavan isključivo semenom, a takve sadnice kasno počinju do plodonose, ne daju plodove željenog kvaliteta i rod često strada od poznih prolećnih mrazeva. Proizvođači su zato orahe nerado sadili, a postojeća stabla sekli zbog skupog drveta, Tako smo lek 1975. godine dostigli predratni broj orahovih stabala.

Sada se u Jugoslaviji sadnice oraha. masovno proizvode kalemljenjem. Imamo kvalitetne sorte i selekcije koje daju visoke i redovne prinose. Savremene plantaže daju 1.500 do 2.000 kg jezgre po hektaru, što gajenje oraha čini izuzetno rentabilnim. Interesovanje poljoprivrednika za podizanje zasada oraha je sve veće, a stručne literature iz ove oblasti imamo vrlo malo. Greške učinjene pri podizanju zasada oraha prouzrokuju posebno velike štete jer je orah dugovečna voćka.

Želja nam je da proizvođače upoznamo s važnijim osobenostima oraha i tehnologijom gajenja, kako bi se pri njegovom gajenju pravilo manje grešaka i proizvodnja oraha učinila što ekonomičnijom. Pošto je knjiga namenjena i studentima voćarstva morfologija, fiziologija i ekologija oraha su nešto detaljnije izložene nego što bi želeli voćari amateri, no takva znanja će i njima svakako koristiti.

Novi Sad, septembar 1986.
Dr Milovan Korać

Sadržaj

PREDGOVOR

I UVODNI DEO

Poreklo i istorijat gajenja oraha
Proizvodnja oraha u svetu
Proizvodnja oraha u Jugoslaviji
Sistematsko mesto oraha

II BIOLOGIJA ORAHA

A. EKOLOGIJA ORAHA
1. Uticaj zemljišta
2. Uticaj klimatskih činilaca

B. MORFOLOGIJA ORAHA
1. Koren
2. Deblo
3. Kruna
4. List
5. Pupoljci
6. Cvet
7. Plod

C. FIZIOLOGIJA ORAHA
1. Godišnji ciklus razvitka
2. Trajanje vegetacije i njen značaj za rodnost
3. Obrazovanje i diferenciranje cvetnih začetaka
4. Cvetanje
5. Oprašivanje i oplodnja
6. Razvoj ploda
D. SORTE ORAHA
1. Značaj sorti
2. Ocena rodnosti sorti
3. Ocena kvaliteta i ploda
4. Karakteristike poznatijih svetskih sorti i selekcija oraha
— Francuske sorte
— Američke sorte
— Bugarske sorte
— Rumunske sorte i selekcije
— Sorte oraha iz SSSR-a
— Ostale poznatije evropske sorte oraha
5. Rad na selekciji oraha u Jugoslaviji
6. Karakteristike jugoslovenskih selekcija oraha

III TEHNIKA GAJENJA ORAHA

A. RAZMNOŽAVANJE
1. Generativno razmnožavanje
2. Vegetativno razmnožavanje
— Modifikovana kalifornijska okulacija
— Sobno kalemljenje oraha
— Proizvodnja podloga
— Pripremanje podloga za kalemljenje
— Proizvodnja kalem-grančica
— Mašinsko kalemljenje i uzgoj sadnica oraha

B. PODIZANJE ZASADA
1. Osnovne koncepcije savremenog uzgoja
2. Voćne vrste koje se kao međukulture mogu gajiti u zasadu oraha
3. Podizanje zasada oraha
— Izbor terena
— Pripremanje zemljišta za podizanje zasada
— Parcelisanje i određivanje razmaka za sadnju
— Izbor sorti
— Raspored glavnih sorti i sorti oprašivača
— Kopanje jama
— Pripremanje sadnica za sadnju i sadnja
— Prateći objekti u većim zasadima oraha
4. Gajenje oraha u drvoredima
5. Pošumljavanje orozivnih terena orahom

C. NEGA ORAHA
1. Održavanje zemljišta u zasadu
2. Đubrenje
3. Navodnjavanje
4. Rezidba
5. Zaštita od mraza
6. Bolesti
7. Štetočine
8. Program zaštite oraha

IV BERBA I ČUVANJE PLODOVA

2. Pranje, beljenje i sušenje plodova
3. Pakovanje i čuvanje plodova
4. Odvajanje, klasiranje, pakovanje i čuvanje jezgre
5. Standardizacija — kontrola kvaliteta
6. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova

V EKONOMIČNOST PROIZVODNJE ORAHA

1. Troškovi podizanja zasada
2. Troškovi proizvodnje
3. Prinosi i rentabilnost proizvodnje
4. Procena vrednosti stabla
5. Mere za brže unapređenje orašarstva u Jugoslaviji

LITERATURA

I. Uvodni deo

Poreklo i istorijat gajenja oraha

Upoznavanje porekla svake voćne vrste pa i oraha je važno za utvrđivanje optimalnih uslova za njihovo gajenje. Ta istraživanja omogućavaju odabiranje staništa i agrotehnike za postizanje maksimalnih prinosa.

Običan, domaći persijski ili grčki orah jeste voćka oblasti severne Zemljine polulopte s umerenom i suptropskom klimom. Filogeneza oraha je vrlo duga. Na osnovu iskopina zna se da je rastao pre više desetina miliona godina u šumskim sastojcima Kine, Indije, Avganistana, Irana. južnih republika SSSR-a, Turske i zemalja Balkanskog poluostrva. I danas se najčešće sreće u biocenozi hrasta, graba i kestena.

U našoj zemlji interesantna su ispitivanja fosilnih ostataka flore Bogovine, Tuzle, Popovca, okoline Smederevske Palanke i Beograda koji pripadaju periodu gornjeg oligocena (pre 50 miliona godina) do sredine pliocena (pre 14 miliona godina). Prema Pantiću (1960) Černjavski je u okolini Smedervske Palanke otkrio masu biljnih ostataka Juglansa (oraha) koji potiču iz perioda panon (pre 15 miliona godina), a u okolini Beograda biljne ostatke Juglansa, Betule, Salixa i dr. iz perioda pont. Pantić (1960) navodi da je na Balkanu u tom periodu bilo i roda Carya (pekan) i Juglans cinerea (sivi orah) kojih u ovim krajevima više nema. U ledeno doba orah je u mnogirn oblastima nestao.

Smatra se da je čovek počeo da gaji orah još na početku bavljenja zemljoradnjom. Kvalitetnije plodove prikupljene u šumi sejao je na okućnici. Prema navodima mnogih autora (Ghena, 1964; Stančević i Bugarčić, 1975; Forte, 1975) orah se prvo počeo gajiti u Kini. zatim u Japanu i Indiji, a potom na obalama Sredozemnog mora, gde ga prvo gaje Grci (zbog čega se često naziva »grčki orah«), od kojih su ga preuzeli Rimljani i raširili po čitavoj Evropi. Prema Gheni (1964) i Stančeviću (1975) u Englesku je prenet tek 1562. godine, a odatle u Severnu Ameriku, pa je tamo poznat pod imenom engleski orah.

Areal gajenja domaćeg oraha (Juglans regia L.) prostire se približno do 52° severne geografske širine u istočnoj i 56° severne širine u zapadnoj Evropi. Po Schneidersu (1794) i Šćjepotjevu i dr. (1969) u Skandinaviji pojedinačna stabla rastu i do 65°34’, ali tamo orah donosi rod samo nekih godina. Oraha ima i u južnoj Kanadi, Severnoj i Srednjoj Americi, Aziji (odakle vođi i poreklo), kao i u Australiji.

Kod nas oraha ima od Đevđelije do Maribora, na nadmorskoj visini do 1000 m, a u krajevima gde se oseća uticaj primorske klime i do 1200 m, mada su za gajenje oraha najbolji vinogradarski rejoni.

Najstariji pisani podaci o gajenju oraha potiču iz vremena pre naše ere.

Grčki filozof i botaničar Teofrast (372—287 god. pre n.e.) u delu o poreklu biljaka navodi da je orah šumska biljka koja je kultivisana (po Forteu 1975).

Postojanje oraha je zabeleženo i u Bibliji u Solomonovoj »Pesmi nad pesmama«.

Orah pominju veliki rimski pesnici Virgilije (70—19. g. pre n.e.) i Ovidije (43—17. g. pre n.e.). Ovidije u izgnanstvu u Konstanci piše u jednoj poemi da orahu pokraj puta nisu teški ni grad, ni oluja, ni žega, ni suša kao nemaran čovek. Plinije Stariji (23—79. god.) dao je recept leka u kojem su jedan od četiri sastojka bile jezgre oraha. On navodi da su Grci doneli ovu biljku iz vrtova persijskog cara Kira. Grci su ga zbog izuzetnog ukusa ploda nazvali kraljevski orah.

Pisani podaci o orahu kod nas nisu mnogo stari. Čuveni turski putopisac Evlija Celebija, koji je kroz našu zemlju putovao 1660. godine, u svom »Putopisu« hvali orahe s prisojnih strana Fruške Gore (prevod Šabanović, 1954).