U protekloj decenijl zabeležen je fenomenalan porast interesovanja za sve što je organsko. Organski pokret − koji su dugo činili energični, posvećeni, aktivni, ali relativno malobrojni entuzijasti − zaista je sazreo. Organska hrana je u širokoj ponudi u velikim lancima samoposluga, ali i u većim marketima.

Specijalizovanim prodavnicama širom sveta. Vlade mnogih država podržavaju organsku zemljoradnju i istraživanja u toj oblasti, a sve više ljudi se okreće organskim metodima u baštovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugrožava bezbednost korišćenja hrane ili kad opasnost od primene novog pesticida izađe na videlo, sve više ljudi počinje da jede i gaji organsku hranu.

Polina Pirs

Sadržaj

ORGANSKA BAŠTA
Velika enciklopedija organskog baštovanstva
Sadržaj
– Organsko baštovantstvo: uvod
– Organsko po projektu
OSNOVE
– Zemljište i briga o njemu
– Voda i zalivanje
– Korov i njegovo suzbijanje
– Zdravlje biljaka
– Gajenje biljaka
DOBAR IZGLED
– Okvir za baštu
– Drvenaste biljke i penjačice
– Baštensko cveće
– Travnjaci i njihova nega
– Baštovanstvo za životinjski svet
– Baštovanstvo u saksijama
– Baštovanstvo u staklenicima 215
GAJITE SAMI
– Gajenje voća
– Gajenje začinskog i lekovitog bilja
– Gajenje povrća
KATALOG BILJAKA
– Povrće i salatne biljke, od A do Ž
– Problemi s biljkama, od A do Ž
– Gajenje povrća na našim prostorima
– Organski vodič za baštovane
– Izvori
– Kolorne slike

Uvod

Organsko baštovanstvo

Organski metodi omogućuju vam da stvorite baštu kakvu želite; metodi su praktični i jednostavni.

Prosto rečeno, organsko baštovanstvo je stil baštovanstva koji vodi računa o zaštiti prirodne sredine i čoveka. Metode ovog baštovanstva može da primenjuje svako, s ciljem da se stvori i održi bašta gotovo svakog oblika, veličine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske idile.

Organsko baštovanstvo pruža vam priliku da stvorite baštu kakvu želite, uz saznanje da doprinosite zaštiti šire okoline u kojoj svi moramo da živimo.

Od hrane do cveća. Organski pokret nastao je, u stvari, sredinom 20. veka, kad su napredni, vizionarski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur počeli da dovode u pitanje pravac kojim je krenula proizvodnja hrane, a tu su i počeci organskog baštovanstva. Oni su naročito bili zainteresovani za zdravu proizvodnju hrane i upravo je u oblasti proizvodnje hrane organsko gajenje ostvarilo najveći napredak. Međutim, organski metodi nisu samo za voćnjake i povrtnjake. Oni mogu da se primene na sve oblasti baštovanstva, od travnjaka do cvetnih leja i saksija na prozorima. Danas raste interesovanje za organsko održavanje javnih parkova, sportskih terena, igrališta, pa čak i parking prostora.

Budućnost je organska. U protekloj deceniji zabeležen je fenomenalan porast interesovanja za sve što je organsko. Organski pokret − koji su dugo činili energični, posvećeni, aktivni, ali relativno malobrojni entuzijasti − zaista je sazreo. Organska hrana je u širokoj ponudi u velikim lancima samoposluga, ali i u specijalizovanim prodavnicama širom sveta. Vlade mnogih država podržavaju organsku zemljoradnju i istraživanja u toj oblasti, a sve više Ijudi se okreće organskim metodima u baštovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugrožava bezbednost korišćenja hrane ili kad opasnost od primene novog pesticida izađe na videlo, sve više Ijudi počinje da jede i gaji organsku hranu.

Razvoj organskog pokreta

Iako su mineralna đubriva stvorena pre 150 godina, ona nisu bila široko prihvaćena sve do sredine 40-ih godina prošlog veka, neposredno posle Drugog svetskog rata. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi prema mineralnom đubrivu, uvereni da jedino stajnjak daje „dušu“ zemlji. Savremeni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju sličnu kratku istoriju. Pre 1950. godine, broj hemikalija koje su zemljoradnici koristili u borbi protiv štetočina bio je iznenađujuće ograničen. Uprkos tome, bilo bi pogrešno misliti da je zemljoradnja na prelazu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko gajenje koje se praktikuje danas. Osnove se možda nisu mnogo promenile, ali savremene, usavršene tehnike, oprema i obilje varijeteta biljaka koje koriste današnji organski proizvođači zapanjili bi njihove viktorijanske pretke.

Pioniri organskog gajenja. Godine posle Drugog svetskog rata bile su obeležene ogromnim podsticajima nekih država da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Većina zemljoradnika priključila se primeni hemikalija koju su favorizovale državne subvencije i drugi oblici podsticaja. Kao posledica toga, potpomognuti usavršavanjima tehnika proizvodnje, prinosi biljaka su dramatično porasli. Pokazalo se da je nova politika bila neosporno uspešna, a ipak, još na samom početku, čuo se izvestan broj glasova protesta.

Njihova osnovna briga bila je da će zamena prirodnog đubriva mineralnim ugroziti zdravlje zemljišta. Osiromašeno zemIjište, obrazlagali su oni, proizvešće nezdrave biljke koje će ugroziti zdravlje Ijudi i životinja, umesto da mu doprinesu.

Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika ove teorije, osnovala je 1945. godine Asocijaciju za zemljište s ciljem da naglašava životnu povezanost zdravlja zemljišta, biIjaka, životinja i čoveka. To je označilo početak „Organskog pokreta“ u Velikoj Britaniji.

Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i otvoreno se suprotstaviti savetima vlade i tadašnjeg naučnog i istraživačkog establišmenta i onovremenoj vladajućoj doktrini. U načelu, zemljoradnici su bili ti koji su primećivali propadanje zemljišta ili štete prouzrokovane upotrebom pesticida, pa su se oni i okupljali u prvim godinama pokreta oko pobornika organskog gajenja.

I u baštama tog vremena, želja da se „bude moderan“ ubedila je mnoge Ijude da pređu na „instant“ đubriva i „čudotvorne“ preparate kao što je DDT. Međutim, i tu se pojavila manjina koja se čvrsto usprotivila − među njima i Lorens Hils, koji je bio jedan od osnivača britanske Asocijacije za zemljište. On je 1958. godine osnovao organizaciju za organsko baštovanstvo, nazvavši je Istraživačka asocijacija Henri Dabldej. Ona je danas poznatija pod skraćenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Research Association), a naziv je dobila po eksperimentalnom hortikulturisti čiji rad i filozofiju je Hils veoma cenio.

Pokret narasta. U godinama koje su sledile, interesovanje za organske principe poraslo je i u SAD. Džerom Rodejl je 1942. godine pokrenuo časopis Organska zemljoradnja i baštovanstvo, jedan od prvih koji je promovisao metode organskog gajenja. Jedan deo američkih zemljoradnika usvojio je organsku praksu, a mnogi baštovani postali su svesni mogućnosti koje ona pruža. Tokom 60-ih godina prošlog veka, nastala je šira reakcija na upotrebu pesticida, podstaknuta otkrićima Rejčel Karson, iznetim u njenoj upečatljivoj knjizi Tiho proleće, u kojoj je istakla štetne posledice ovih hemikalija po životnu sredinu. Taj proces se ubrzao zato što je u javnosti tokom 70ih i 80-ih godina povećana svest o problemima zaštite životne sredine. U to vreme počela je da se prodaje organska hrana, iako samo u malim, specijalizovanim prodavnicama. Tokom poslednje decenije 20. veka, niz incidenata vezanih za industrijski proizvedenu hranu, uključujući pojavu bolesti ludih krava i genetski modifikovane hrane (vidi str. 296), doveo je do eksplozije u potražnji organski proizvedene hrane. Danas, u novom milenijumu, perspektiva organske proizvodnje ne može biti sjajnija. Neki čak predviđaju da će, po sadašnjoj stopi rasta, organska zemljoradnja u sledećih 25 godina zameniti klasičnu.

Dakle, ko je danas taj ko će da kaže šta je organsko? Ako hrana treba da ponese oznaku ,,organska“, potrošač mora da bude siguran da je ona zaista organski odgajena. Da bi se održalo poverenje potrošača, u mnogim zemljama zabranjena je prodaja hrane kao organske ukoliko ne nosi registrovanu oznaku kojom se potvrđuje da je odgajena po odobrenim organskim standardima. Ti standardi − koji su praktična primena osnovnih organskih načela − pokrivaju sve aspekte gajenja, skladištenja i prerade hrane, uključujući obradu zemljišta, brigu o životinjama i suzbijanje štetočina i korova.

U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu postojali zakonski standardi kojima se uređuje održavanje javnih zelenih površina − parkova, bašta, terena za golf, parkirališta itd. − međutim, postoje izgledi da će takvi standardi biti usvojeni u budućnosti za mnoge od njih. Organski baštovani znaju da je savršeno moguće uređivati celu baštu − uključujući ružičnjake, travnjake, žbunje i cvetne leje − bez korišćenja mineralnih đubriva i prskanja. Pa zašto isto načelo ne bi bilo primenjeno na javne bašte i parkove, školska dvorišta i slično? U nekim zemljama, kao što su Nemačka, Danska i Švajcarska, takve inicijative već su pokrenute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarađuje sa predstavnicima hortikulturne industrije na nacrtu organskih standarda za javne zelene površine.

Baštovani iz svih zemalja imaju mogućnost da rade po Organskom vodiču za baštovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je napisan na osnovu standarda za komercijalnu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi zasnovani su na tom vodiču. Baštovanstvo, bez obzira na kom nivou, očigledno ima mnoge aspekte. Tu su travnjaci i popločani delovi, koji se ne tiču zemljoradnika. Vodič H.D.R.A. pokriva i neka od ovih područja koja se ne odnose na proizvodnju hrane, a razmatra se i uvođenje drugih oblasti.

Proizvodi za organsko baštovanstvo. Proizvodi za bašte − đubriva, zemlja za saksije i pesticidi, na primer, jedan su od aspekata baštovanstva za koji bi bilo veoma korisno da se usvoje zakonski priznati standardi. Trenutno je moguće da bilo koji proizvod bude označen kao „organski“ ukoliko je „živog porekla“ (što je rečnička definicija reči organski). To znači da đubrivo iz industrijskih kokošinjaca, na primer, može da se prodaje kao organsko, iako ono nije prihvatljivo za upotrebu u organskoj bašti.

Ipak, sve je više proizvoda za baštu koji su označeni prihvaćenim simbolom za organske proizvode ili imaju deklaraciju da su pogodni za upotrebu u organskoj bašti. Vodič H.D.R.A. i odgovarajuća poglavlja u ovoj knjizi pomoći će vam da postavite prava pitanja proizvođačima ako takvog simbola ili deklaracije nema.

Spektar organskih − i takozvanih organskih − proizvoda za bašte sve je širi. Za više informacija o njima, videti stranu 13.

Šta dobijate organskom proizvodnjom?

Organska proizvodnja pruža mnogo, kako vašoj porodici, tako i široj životnoj sredini.

Zdrava ishrana. Organski proizvodi nikad ne mogu biti garantovano bez ikakvih pesticida − naš svet je suviše zagađen da bi bilo ko mogao to da tvrdi − ali oni se gaje bez oslanjanja na arsenal pesticida koji se koristi u klasičnom gajenju. Na Zapadu je registrovano malo slučajeva trovanja pesticidima, ali mi zapravo nemamo pojma o kumulativnim, hroničnim dejstvima koktela niskih koncentracija pesticida koje smo svi uneli u organizam konzumiranjem konvencionalno proizvedene hrane. Riziku su naročito izložene bebe i mala deca, zbog male telesne težine. Pesticidi su pronađeni čak i u majčinom mleku.

Gajenjem sopstvenog, organskog voća, povrća i začinskih biljaka, bićete sigurni da je hrana koju jedete vi i vaša porodica maksimalno zdrava i sveža. Moći ćete i da uživate u znatno širem spektru namirnica nego kad ih kupujete u prodavnicama. Pored toga, istraživanja pokazuju i da organski proizvedena hrana ima veću hranljivu vrednost u pogledu ključnih sastojaka kao što je vitamin C.

Tragovi pesticida, međutim, ne nalaze se samo u hrani. Sečeno cveće, često uvezeno iz zemalja u kojima upotreba pesticida nije strogo kontrolisana, ponekad je prskano supstancama koje su u drugim zemljama zabranjene − zato ima smisla da sami gajite cveće.

Zdrava bašta. Primenom organskog baštovanstva moći ćete potpuno da izbegnete korišćenje pesticida. Vi, vaša deca, i životinjski svet koji posećuje vašu baštu, moći ćete bezbedno da uživate u njoj.

Zdrav životinjski svet. Životinje su neizbežno žrtve − kako u broju, tako i spektru vrsta − ubrzane degradacije životne sredine. Alarmantna je činjenica da su nekad uobičajene vrste ptica, kao što je plava ptica danas, malobrojnije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbinom.

Nije nikakvo iznenađenje da životinjski svet napreduje na organskim farmama i u baštama, a činjenica da sve više zemljoradnika i baštovana odbacuje upotrebu hemikalija budi nadu da će se trend stalnog smanjivanja životinjskog sveta obrnuti. Naučne studije pokazuju da na organskim farmama postoji veća brojnost i raznovrsnost divljih životinja nego na većini konvencionalnih farmi. Uprkos relativno maloj površini bašta u odnosu na farme, one su ipak značajne. Organska bašta, ma koliko skromne površine, može da privuče obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno od većih zadovoljstava koje pruža organska proizvodnja jeste uživanje u pticama, leptirima i drugim malim stvorenjima koja dele baštu s vama. Različitost stvara ravnotežu, pa su štetočine manji problem tamo gde buja životinjski svet.

Zdrava životna sredina. Zagađenje životne sredine sve češći je faktor savremenog života. Deponije smeća i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja su izgrađena da bismo se oslobodili večno narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno okruženje. Organsko baštovanstvo podstiče višekratno korišćenje i recikliranje svega što se često baca ili spaljuje i time pomaže smanjivanje brda smeća.

Gotovo da je nemoguće proceniti štetu koju su metodi intenzivne poljoprivrede naneli životnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uništeni su dragoceni elementi pejzaža kao što su žive ograde, livade pokrivene poljskim cvećem i močvare. Preterana upotreba mineralnih đubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim slučajevima gušeći ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini: na kopnu, u moru, čak i na Severnom i Južnom polu, gde se nagomilavaju u telima životinja kao što su foke, pingvini i polarni medvedi.

Organska zemljoradnja I baštovanstvo, koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju veoma mala zagađenja. Oni čuvaju i pospešuju elemente pejzaža koji su staništa divljih životinja, što je od ključnog značaja za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo što naučna istraživanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodrživiji metod koji postoji.

Zdrav „džep“. Neuočljivi troškovi konvencionalne zemIjoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće vode da bi se sadržaj pesticida sveo na „prihvatljiv nivo“, kreće se oko 170 miliona dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatna 22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD, naravno, a plaćaju ih potrošači, direktno iz svog džepa.

Metodi organskog baštovanstva mogu da smanje cenu koju Ijudi plaćaju. PravIjenje komposta i komposta od lišća, na primer, može da eliminiše potrebu za kupovinom dodataka za obogaćivanje zemlje i mineralnih đubriva, a značajne sume novca mogu se uštedeti proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.

Zdrava budućnost. Pomisao da našu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka, obavezuje sve nas. Organski metodi pomažu nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi.

Širom sveta, sve su veći pritisci da se intenzivira proizvodnja hrane, što povećava zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve se više smanjuje spektar biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najviše zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj poriče lokalno znanje, tradicionalnu stručnost, održivost, raznovrsnost i ravnomernu raspoređenost moći i kontrole. Predstavnici industrijske proizvodnje hrane mogu da kažu da je njihov način jedini koji može da nahrani ceo svet, ali mnogi se neće složiti s tim. Organski pokret nudi zdrav, održiv, alternativni pogled na budućnost.

Prednosti i koristi. Organski metodi mogu da se primene na celu baštu, ne samo na jestive biljke; suštinu čini ishrana zemljišta. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako gajite biljke koje privlače divlje životinje, one će zauzvrat, pomoći u suzbijanju štetočina.

Šta je organsko baštovanstvo?

Organsko baštovanstvo nije samo zamena hemikalija, kao što su mineralna đubriva i pesticidi, prirodnim preparatima, kako se često pojednostavljeno opisuje. Ono je mnogo više od toga, u teoriji, ali i u praksi.

Osnovna načela. Konvencionalna đubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na živa bića nastanjena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke učine dostupnim biljkama.

Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kašičici plodne zemlje može da bude više bakterija i gljivica nego što ima Ijudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlažu kompost, prirodno đubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomažu i da se poboljša struktura zemljišta. Zemljište koje se obogaćuje na ovakav način po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima štetočina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede da se oporave od njih.

Prirodno suzbijanje štetočina. Sva bića, bez obzira na veličinu, snose rizik od napada štetočina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džonatana Svifta, „buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju još manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonačnost“.

Dakle, bubamare se hrane biljnim vašima, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a žabe proždiru puževe. To je prirodni put. Kao organski baštovan, možete da iskoristite tu situaciju tako što ćete privući besplatne suzbijače štetočina − prijatelje svakog baštovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja − prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na štetočine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pružaju realnu alternativu korišćenju pesticida.

Suzbijanje korova. Korov može da bude vredan izvor sastojaka za kompost ili hrana za divlje životinje, ali može i da uguši biljke, oduzme im hranu i vodu i pokvari izgled staza i bašte. Trenutno ne postoje organska sredstva za prskanje korova, ali postoji mnoštvo efikasnih alternativa, kako za raskrčivanje zemIjišta pod korovom, tako i za suzbijanje njegovog rasta. Potrebno je da samo odaberete neku od njih koja odgovara vašim uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje motikom, prekrivanje slamom i đubrivom, kultivisanje, ručno čupanje i uklanjanje korova vatrom.

Konzervacija i očuvanje životne sredine. Usvajanjem holističkog pristupa korišćenju ograničenih resursa i minimalizovanjem uticaja na životnu sredinu, organsko gajenje daje značajan doprinos stvaranju održive budućnosti za sav život na Zemlji. To podrazumeva recikliranje i ponovno korišćenje umesto odbacivanja, spaljivanja ili kupovine novog; pružanje staništa tamo gde divlje životinje mogu da se nasele i izbegavanje korišćenja neobnovljivih resursa. Takođe, ono uključuje odabir materijala koji mogu da se nabave u blizini umesto da se transportuju izdaleka.

Dobrobit ljudi i životinja. Dobrobit životinja je važan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao što su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokošinjci. Kao logičan nastavak, organsko baštovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje − kao što je životinjsko đubrivo. Ovo baštovanstvo vodi brigu i o Ijudima − standardi prometa organske hrane sve više se usklađuju s politikom ,,fer trgovine“, da bi se omogućio bolji život zaposlenima u poljoprivredi, naročito u zemljama u razvoju.

Baštovanstvo bez životinjskih proizvoda. Korišćenje životinjskog đubriva predstavlja integralni deo većine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je moguće gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih proizvoda životinjskog porekla. Baštenski kompost, zelenišno đubrivo, kompost od lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su za organsko baštovanstvo bez sastojaka životinjskog porekla.

U organskom baštovanstvu treba da:

– gajite organski celu baštu − jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze;
– učinite baštu privlačnom za divlje životinje, čime ćete ih podstaći da suzbijaju štetočine;
– razlikujete štetočine od njihovih neprijatelja;
– koristite prednosti vaše bašte, oslanjajući se na njene posebne karakteristike;
– tretirate negu zemljišta kao prioritet;
– pravite baštenski kompost i kompost od lišća;
– višekratno koristite i reciklirate sve što možete, kako biste smanjili upotrebu neobnovljivih resursa i probleme sa odlaganjem smeća, kao što su deponije;
– koristite organski odgajeno seme;
– razmotrite uticaj na životnu sredinu kad birate materijale za krupne linije pejzaža, postavljanje ograda, poboljšanje kvaliteta zemljišta i drugo;
– sakupljate kišnicu i smanjite potrebu za zalivanjem poboljšanjem kvaliteta zemljišta i gajenjem odgovarajućih biljaka;
– uvek birate prvo lokalne resurse;
– koristite tradicionalne metode kad god je moguće;
– primenjujete najnovija naučna dostignuća ukoliko su organski prihvatljiva;
– prestanete da koristite mineralna đubriva.
– prestanete da spaljujete smeće;
– suzbijate korov bez herbicida;
– izbegavate upotrebu pesticida i drveta tretiranog zaštitom;
– kažete ,,ne“ genetski modifikovanim sortama;
– shvatite vrednost genetske raznovrsnosti.

Očuvanje starinskog povrća

Raznovrsnost je kamen temeljac organskog gajenja, a sloboda izbora je nešto što svi baštovani cene, naročito kad je u pitanju izbor biljaka. Organizacije za očuvanje semena pomažu da se i jedno i drugo održi u biljnom carstvu.

Naše baštovansko nasleđe. Svake jeseni, „starinski“ baštovani ubiraju seme koje će produžiti život jednom malom delu istorije za još jednu godinu. Seme koje skupljaju pripada starinskim biljkama − sortama koje su gajene u 18, 19. i početkom 20. veka.

Da ih ti posvećeni baštovani ne čuvaju u svojim dvorištima, mnoge od starovremenskih biljaka danas ne bi postojale. One nisu pogodne za industrijsku proizvodnju jer ne mogu da se ubiru mehaničkim putem ili transportuju na veće razdaljine do pijaca. Međutim, često su idealne za kućne baštovane, čije potrebe i navike ostaju nepromenjene generacijama.

Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili su mekše od njihovih hibridnih zamena, a mnoge imaju duži period berbe. Ako se godinama proizvode na jednom mestu, mogu da se prilagode klimi i zemljištu te oblasti i po rodnosti prestignu savremene sorte. Druge vrste su manje rodne od današnjih hibrida, ali imaju veću otpornost na bolesti i insekte.

Ukus istorije. Starinske biljke predstavljaju tananu vezu s prošlošću. Kao kvalitetni stari nameštaj i drevni porcelan, baštenske biljke ranijih generacija približavaju nas onima koji su ih proizvodili pre nas. Neki starinski varijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kukuruz „anasazi“, pronađen u jednoj pećini u Juti, smatra se da je star više od 800 godina, a za pasulj „divlja guska Monstoler“ priča se da je izvađen iz voljke guske koja je ulovljena 1864. godine u okrugu Somerset u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma su traženi među kolekcionarima semena, koji ga čuvaju zbog istorijskih vrednosti, baš kao što arhivi čuvaju stare dokumente i knjige.

Genetska raznovrsnost. Još značajniji razlog za gajenje starih sorti jeste taj što starinske biljke predstavIjaju ogroman rezervoar raznovrsnih genetskih karakteristika − koji će biti zauvek izgubljen ako se dopusti da ove biljke izumru. Cak i sorte koje danas izgledaju inferiorno mogu da nose gene koji će se u budućnosti pokazati nezamenjivim.

Američka savezna vlada vodi Nacionalnu laboratoriju za skladištenje semena u Fort Kolinsu u Koloradu, ali zadatak čuvanja semena je toliko važan da vlada ne može da ga izvrši sama. Baštovani starinskih biljaka svesni su značaja održavanja genetske raznovrsnosti i hitnosti tog zadatka.

Da biste počeli s gajenjem starinskih biIjaka, naručite seme iz specijalizovanih ustanova koje neguju stare sorte. Takođe, možete da kontaktirate neprofitne organizacije koje sarađuju s pojedincima na očuvanju starinskih biljaka. Jedna od najpoznatijih je Berza čuvara semena (za više informacija vidi Izvori, str. 453). Još jedan način da pronađete starinske biljke jeste da čitate pisma čitalaca u baštovanskim časopisima, ili internet forume za razmenu semena − mnogi učesnici nude seme proizvedeno u kućnim uslovima, uz plaćenu poštarinu.

Prelazak na organsku proizvodnju

Kao što će ova knjiga pokazati, „prelazak na organsko“ nije samo pitanje promene vrste sredstava za prskanje ili đubriva (iako ćete to verovatno uraditi). On podrazumeva promenu pristupa negovanju bašte, tretiranje bašte kao zaokruženog entiteta u kom se podstiču prirodni sistemi, kako bi im se omogućilo da napreduju. To znači da ćete početi da razvijate dugoročne strategije održavanja plodnosti zemljišta i suzbijanja štetočina i bolesti.

Kako da počnete. Najbolji način da pređete na organsko gajenje jeste kao kad učite da plivate − jednostavno skočite u vodu. Počnite da koristite organske metode i odbacite upotrebu hemikalija odjednom i u svim delovima bašte. Ova knjiga je puna praktičnih saveta koji će vani pomoći u procesu prelaska, bez obzira da li počinjete od praznog prostora, raskrčujete površinu pod korovom ili transformišete postojeću baštu.

Poglavlje Zemljište i briga o njemu pomoći će vam da upoznate zemljište u vašoj bašti i naučite kako da ga iskoristite na najbolji način. Poglavlje Korov i njegovo suzbijanje daje savete za raskrčivanje zakorovljenih površina i suzbijanje rasta korova. Sprečavanje je najdelotvornija strategija suzbijanja štetočina i bolesti. Poglavlja Zdravlje biljaka i Baštovanstvo za životinjski svet puna su preporuka i saveta. Organski metodi ne prestaju na obodu bašte − oni se primenjuju i na travnjacima (videti poglavlje Travnjaci i njihova nega). Takođe, važno je da „razmišljate organski“ u odnosu na krupne linije pejzaža (videti Okvir za baštu’) i proizvodnju u stakleniku (Baštovanstvo u staklenicima).

Vodič za organske baštovane H.D.R.A. (str. 442) nabraja tehnike i materijale koji su pogodni za upotrebu u organskoj bašti. Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prihvatljivo. Kad počinjete, verovatno ćete uglavnom primenjivati tehnike iz druge i treće kategorije, napredujući ka najboljem u praksi dok se i vi i vaša bašta prilagođavate organskim metodima.

Koliko je vremena potrebno? Od komercijalnih proizvođača koji prelaze na organske metode očekuje se da prođu kroz „period tranzicije“, koji obično traje dve godine. Za to vreme, oni tretiraju zemlju organski, ali njihovi proizvodi ne mogu da se prodaju kao organski. U zavisnosti kako ste je prethodno tretirali, vašoj bašti će možda biti potreban period tranzicije dok se prilagođava promenama − a možda će vam sve uspevati od samog početka!

Obnovite problematične delove. U vašoj bašti možda postoje delovi koje, iz bilo kog razloga, ne možete efikasno da tretirate na organski način. Čest primer je suzbijanje korova na stazama, prilaznim putevima i popločanim delovima. Uz malo razmišljanja, trebalo bi da bude moguće da ponovo projektujete te delove kako biste učinili da organsko gajenje postane praktičnija opcija.

Odbacite neželjene pesticide. Ako vam je baštenska šupa puna pesticida i herbicida koji nisu pogodni za organsku baštu, bacite ih, ali na bezbedan način. Potražite savet od lokalnih vlasti kako da to uradite.

Promenite način kupovine. Proizvodi za organsko baštovanstvo dostupni su u nekim robnim kućama za baštovanstvo. U specijalizovanim katalozima obično može da se nađe širi spektar proizvoda koji se naručuju putem pošte. U idealnom svetu, sve što koristite u organskoj bašti bilo bi odgajeno ili proizvedeno na organski način. Nažalost, to još uvek nije moguće; iako ponuda raste, povremeno ćete morati da koristite konvencionalno proizvedeno seme, na primer, ili đubrivo od životinja koje nisu gajene organski. Tamo gde je moguće, dati su predlozi za alternativne mogućnosti. Da biste bili u skladu sa organskim načelima održivosti, uvek nastojte da ponovo koristite i reciklirate otpadne materije iz sopstvene bašte i okoline, umesto da takve materije donosite sa strane.