ZA VAS,

je napisana ova monografija koja na svojevrstan način objedinjuje gotovo sve segmente organske poljoprivrede, od proizvodnje do plasmana. Organska poljoprivreda kao deo održivog razvoja zasniva se na primeni agroekoloških, agroekonomskih principa, a zakonski je regulisana i obuhvata proizvodnju, preradu, čuvanje proizvoda, distribuciju i prodaju proizvoda, uz kontrolu proizvodnje i sertifikaciju proizvoda.

Savremena poljoprivreda se razvija na ekološkim principima što istovremeno znači ekonomičnu proizvodnju uz očuvanje agroekosistema i ekosistema. Ona proizvodnju kvalitetne, zdravstveno-bezbedne, kontrolisane i sertifikovane mere koja zadovoljavaju potrebe savremenog potrošača, doprinosi racionalnom korišćenju resursa i očuvanju životne sredine. Organska poljoprivreda oslanja se i konkuretnost raznovrsnih proizvoda, na multifunkcionalnost poljoprivrede i živi sistem razvoja gde značajno mesto ima očuvanje biodiverziteta, agrobiodiverziteta, poljoprivrednog i ruralnog pejzaža, a sve kao osnove multifunkciolnog razvoja sela i kvalitetnijeg života.

Monografija sadrži osnovne principe organske poljoprivrede, racionalno korišćenje prirodnih resursa, primenu bioagrotehničkih mera, ali i principe agrobiznisa i agromarketinga kao bitne odrednice razvoja tržišne organske proizvodnje hrane.

Zato, ova monografija napisana od istaknutih stručnjaka, naučnih radnika i profesora sadrži sve segmente poljoprivredne proizvodnje, objedinjujući biljnu stočarsku proizvodnju što je i osnovno obeležje organske proizvodnje, odnosno ekofarme. Želja autora je da naučnoj i stručnoj javnosti i proizvodnoj praksi na razumljiv način ponudi nove poglede na poljoprivredu i životnu sredinu, vraćajući pozitivnu, a centralnu ulogu čoveka u očuvanju životne sredine.

Danas se organska proizvodnja u svetu razvija brzim koracima kao odgovor na evidentnu narušenu životnu sredinu i posebno kao odgovor potrebama potrošača za kvalitetnom i bezbednom hranom. Upravo zato je organska proizvodnja kontrolisan način proizvodnje, od njive do trpeze, što je preventiva mogućem narušavanju ekosistema, ali i zdravlja čoveka. Obimnost materijala, celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji postavila je zahtev da se monografija štampa u dva toma koji predstavljaju jedinstvenu celinu. Da bi se razumela organska poljoprivreda, ekološki pristup proizvodnji i racionalnoj ishrani uz sve mogućnosti koje pruža razvoj tehnike i tehnologije, neophodno je knjigu iščitavati od prve stranice i uvek, ponovo se vraćati na segmente agroekologije, biološke cikluse, ekosistem i agroekosistem.

Zahvaljujemo svim autorima, zatim donatorima, a posebno Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu koji je imao dovoljno sluha da bude izdavač ove monografije u godini Jubileja, a koja znači korak ka kvalitetnoj, ekonomičnoj proizvodnji hrane i očuvanju životne sredine. Vama ostaje da okrećući stranice ove knjige saznate, naučite i nešto novo, potvrdite dosadašnje znanje i započnete novu stranicu u proizvodnji ali i u ishrani.

Prof. dr Zoran Keserović, mr Biserka Vračarević, mr Nenad Magazin, mr Sandra Bijelić, prof. dr Nada Korać, dr Dragoja Radanović, mr Tatjana Marković, prof. dr Janoš Berenji, prof. dr Snežana Đorđević, prof. dr Stevan Maširević, prof. dr Svetimir Dragović, mr Milinko Cicmil, prof. dr Ratko Nikolić, prof. dr Nedeljko Malinović, dr. Lazra Savin docent, mr Mirko Sikimić, prof. dr Timofej Furman, prof. dr Radojka Gligorić, dr Milan Tomić docent, prof. dr Veljko Radojević, prof. dr Miloš Tešić, dipl. ek. Dragan Lukić

Sadržaj

Organska proizvodnja voća – Prof. dr Zoran Keserović, mr Biserka Vračarević, mr Nenad Magazin, mr Sandra Bijelić
Značaj voćarstva
Organska proizvodnja voća
Konverzija konvencionalne u organsku proizvodnju
Prirodni uslovi za organsku proizvodnju
Izbor lokaliteta za podizanje organskog voćnjaka
Sistemi gajenja
Nega voćaka u organskoj proizvodnji
Principi i ciljevi zaštite u organskoj proizvodnji voća
Korisni organizmi
Izbor voćnih vrsta i sorti za organsku proizvodnju
Literatura

Organska proizvodnja grožđa – Prof. dr Nada Korać
Podizanje vinograda za organsku proizvodnju grožđa
Kontrola bolesti i štetočina
Status proizvođača grožđa po principima organske poljoprivrede
Literatura

Lekovito i aromatično bilje i šumski plodovi u organskoj proizvodnji – Dr Dragoja Radanović, mr Tatjana Marković
Organska proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja
Proizvodnja etarskih ulja
Priprema za rad sa lekovitim i aromatičnim biljem
Literatura
Oplemenjivanje biljaka i semenarstvo u organskoj poljoprivredi – Prof. dr Janoš Berenji
Organsko oplemenjivanje biljaka
Organsko semenarstvo
Literatura

Primena mikroorganizama u organskoj proizvodnji – Prof. dr Snežana Đorđević
Mikrobiološka đubriva
Biopesticidi
Toksini
Literatura

Biološko suzbijanje prouzrokovača bolesti, štetočina i korova – Prof. dr Stevan Maširević
Uvod
Zaštita bilja u organskoj poljoprivredi
Biološki pesticidi
Biotehnička sredstva
Dozvoljeni biopreparati u organskoj poljoprivredi
Tehnike aplikacije
Literatura

Navodnjavanje u organskoj poljoprivredi – Prof. dr Svetimir Dragović, mr Milinko Cicmil Literatura
Traktori i mobilni sistemi u organskoj proizvodnji – Prof dr Ratko Nikolić. prof. dr Nedeljko Malinović, dr Lazar Savin, docent, mr Mirko Simikić, prof. dr Timofej Furman, prof. dr Radojka Gligorić. dr Milan Tomić, docent
Uvod
Stanje energetskih jedinica u Srbiji
Sabijanje zemljišta
Traktori i mobilni sistemi u organskoj proizvodnji
Kombinovane mašine
Dezinfekcija zemljišta
Manipulacija stajnjakom
Mobilni sistemi u organskoj proizvodnji
Novi sistemi obrade
Ubiranje useva
Zaštita poljoprivrednih parcela
Literatura

Biomasa kao obnovljivi ekološki izvor energije – Prof. dr Veljko Radojević, prof. dr Miloš Tešić, Dragan Lukić, dipl. ek.
Literatura

Proizvodno-edukativna bašta, ŠOSO Milan Petrović, Čenej, 2008.

Biomasa kao obnovljivi ehološki izvor energije

Prof. dr Veljko Radojević*, prof. dr Miloš Tešić**, Dragan Lukić, dipl. ek.***

Jedan od bazičnih standarda IFOAM-a ukazuje na to da organska proizvodnja uključuje uštedu i korišćenje izvora energije iz vlastite proizvodnje. U okviru toga je od posebnog značaja korišćenje energije biomase. Ekološki principi uključuju ekonomičnost utroška energije i domaćinsko postupanje s organskonr materijom, kao sekundamom sirovinom. To uključuje i proizvodnju biogoriva i energije i njihovo korišćenje u poljoprivrednoj proizvodnji, što doprinosi smanjenju zagađenja agroekosistema i ekosistema u celini. U okviru ekoloških sistema proizvodnje značajne su biotehnologije u proivodnji biogoriva. Tako iz poljoprivrede značajne površine mogu da se angažouju za proizvodnju energije i da se osim prozvodnje hrane stiče profit i iz energije. Fannerska gazdinstva korišćenjem biogas tehnologija mogu biti energetski nezavisna, ekološki čista i konkurentna sa proizvodima na tržištu i time ostvaruju ekološki i ekonomski profit. Korišćenje obnovljivih izvora energije doprinosi razvoju organske poljoprivredne proizvodnje. ubrzanom razvoju mralnih podmčja, sigumijem snabdevanju održivom energijom, poboljšanju životnog standarda u ruralnim sredinama i smanjenjenju emisije štetnih gasova, čime se štiti životna sredina.

Godišnje se u svetu proizvodi velika količina organske mase od koje se oko 1% upotrebljava za hranu, a veliki deo biomase ostaje neiskorišćen i predstavlja mogući izvor čiste energije.

Čovek se uvek služio biološkim energetskim izvorima, koristeći proizvode fotosinteze biljaka ne samo kao hranu, nego i kao gorivo. Do početka upotrebe fosilnih goriva drvo je bilo dominantni izvor energije. Korišćeni su i drugi oblici biomase, kao osušeni životinjski izmet, oklasci kukuruza i slama. Energija se danas proizvodi iz biomase. Biomasa u ukupnoj potrošnji energije u svetu iznosi 14,7%, pri černu u razvijenim zemljama 2,8% i u zemljama u razvoju 38,1%.

Biomasu, osim ogrevnog drveta, čine različiti produkti iz biljnog i životinjskog sveta: biomasa iz drveta (ostaci iz šumarstva i drvne industrije, brzorastuće drveće, otpadno drvo iz drugih delatnosti i drvo kao sporedni proizvod u poljoprivredi), biomasa zeljastih biljaka (ostaci, sporedni proizvodi, otpad iz ratarske proizvodnje, biomasa iz uljarica, algi i trava), kao i biomasa životinjskog porekla (otpad i ostaci iz stočarstva). Veliki broj brzorastućih biljnih vrsta, drveća i algi moguće je uzgajati s ostvarivanjem visokih prinosa i koristiti kao bimasu.

Prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je u neopterećivanju atmosfere gasovima staklene bašte. Opterećenje atmosfere ca CO2 pri sagorevanju biomase kao goriva je zanemarljivo, jer je količina emitovanog CO2, pri sagorevanju, jednaka količini apsorbovanog CO2 tokom rasta biljke. Manja je emisija štetnih gasova i otpadnih voda, koristi se otpad i ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, povećavaju se ulaganja u poljoprivredu i mralna podmčja. Energija iz biomase dobija se biohemijskim i termohemijskim procesima. Biohetnijskim procesima fermentacije i anaerobne razgradnje dobijaju se biogoriva (alkohol, biodizel i biogas), a tehnohemijskim procesima spaljivanja direktno se proizvodi energija. Biomasa može direktno da se pretvara u energiju sagorevanjem i dobijanjem električne energije u manjim termoelektranama. Fennentacija biomase u alkohol sada je najrazvijenija metoda hemijske konverzije biomase. Ovaj postumak se primenjuje u Brazilu i proizvodi etanol za pogon vozila. Neke biljke daju ulja koja mogu da se koriste u dizel-motorima. Anaerobnom fermentacijom biomase dobija se metan. Biogas nastaje fermentacijom biomase, bez prisustva kiseonika i sadrži metan i ugljen-dioksid u odnosu dva prema jedan i može da se upotrebljava kao gorivo. Kao ostatak fermentacije dobija se kvalitetno biološko đubrivo. Grejanjem bez prisustva vazduha-suvom destilacijom ili pirolizom od biomase dobija se metanol, aceton, drveni ugalj i drugi produkti. Gasifikacijom biomase dobija se gas, koji zatim može energetski da se koristi.

Opšta šema proizvodnje energije iz biomase
↓
Biomasa
↓
Drvni i poljoprivredni ostaci životinjski izmet, otpad organskog porekla
↓
Uzgoj biljka (drveće, trave, alge)
↓
spaljivanje toplotna energija električna energija
↓
suvi hemijski procesi piroliza gasifikacija biogoriva
↓
procesi u tekućim sistemima
↓
hemijski procesi ili biološki procesi
↓
alkoholna fermentacija
↓
anaerobna fermentacija
↓
biogoriva

U poljoprivredi i šumarstvu svake godine nastaju velike količine biomase. Dominantni deo biomase u poljoprivredi koristi se za ishranu stanovništva, u stočarstvu za ishranu stoke ili kao prostirka i kao sirovina u industriji. Osim vraćanja velike količine organske materije u zemljište, postoji i značajna količina biomase, koja može da se koristi za proizvodnju energije. Količina biomase koja može da se koristi u energetske svrhe zavisi od izbora poljoprivredne vrste i ekoloških uslova mesta gajenja biomase. Za energetsko korišćenje moguće je upotrebiti 30% pšenične slame, a slični odnosi mogu da se izračunaju i za ostale poljoprivredne useve, jer energija može da se proizvede iz mnogih poljoprivrednih proizvoda, kao što su: slama, kukuruzovina, koštice i ostaci voća, ostaci uljarica i drugo.

Energetski sadržaj biomase

Energetski sadržaj biomase izražava se njihovom toplotnom moći. Pokazatelj raspoložive energije iz drvne biomase je učešće vlage. U zavisnosti od udela vlage toplotna moć drveta kreće se od 8,2 -18,7 mj/kg. Udeo pepela u drvetu iznosi oko 1%, a ugljenika oko 50%. Toplotna moć drveta zavisi od vrste drveta i da li je listopadno ili četinarsko. Na energetsku vrednost nedrvne biomase utiču podjednako sadržaj vlage i pepela. Udeo pepela u nedrvnim biljnim ostacima može da iznosi i do 20% i značajno utiče na toplotnu moć. U zavisnosti od učešća vlage i pepela toplotna moć biljnih ostataka iznosi od 6,817 mj/’kg. Energetska vrednost životinjskog izmeta zavisi od sadržaja vlage i pepela i iznosi od 6,8-16,7 mj/kg. Energetska vrednost biogasa i tečnih goriva dobijenih iz biomase (biodizel, metanol, etanol) zavisi od količine metana, odnosno od hemijskog sastava.

Toplotne moći biomase u zavisnosti od sadržaja vlage i pepeia u MJ/kg

• Biomasa Sadržaj pepela % SADRŽAJ VLAGE %
  80
  Drvo 9,4 12,6
  Biljni ostaci 5 8,3
  10 7,8
  Životinjski 20 8,5
  izmet 25 7,9
• Biomasa Sadržaj pepela % SADRŽAJ VLAGE %
  40
  Drvo 9,4 16,0
  Biljni ostaci 5 11,2
  10 10,6
  Životinjski 20 11,4
  izmet 25 10,6
• Biomasa Sadržaj pepela % SADRŽAJ VLAGE %
  15
  Drvo 9,4 18,7
  Biljni ostaci 5 14,2
  10 13,5
  Životinjski 20 14,5
  izmet 25 13,6
• Biomasa Sadržaj pepela % SADRŽAJ VLAGE %
  0
  Drvo 9,4
  Biljni ostaci 5 16,7
  10 15,8
  Životinjski 20 17,0
  izmet 25 16,0

Prosečna toplotna moć gasovitih i tečnih goriva

• BIOGORIVO i TOPLOTNA MOĆ
• Biogas (60 % metana) 22,0 MJ/Nm3
• Metan 35,8 MJ/Nm3
• Biodizel 37,2 MJ/l
• Metanol 19,9 MJ/l
• Etanol 26,8 MJ/l

Biomasa kao obnovljivo gorivo je materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka biljne mase. Prema agregatnom stanju, s obzirom na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

Materijali koji spadaju ili ne spadaju pod biomasom u smislu korišćenja, kao obnovljivog izvora energije

Pod biomasom kao obnovljivim gorivom

Podrazumevaju se

• Biljke i delovi biljaka
  Gorivo dobijeno od biljaka i delova biljaka, čije su sve komponente i međuproizvodi proizvedeni od biomase
  Ostaci i nusproizvodi biljnog i životinjskog porekla u poljoprivredi, šumarstvu i komercijalnoj proizvodnji riba
  Biološki otpad kao što su: biorazgradljivi otpad procesa u prehrambenoj industriji, biorazgradljive materije ostataka iz kuhinje, separisani biološki otpad iz domaćinstava i finni, biorazgradivi otpad iz drvne industrije i otpad održavanja prirodne okoline. Neophodno je da ova vrsta otpada ima toplotnu moć od najmanje 11.000 kJ/kg. (Kriterijum zaštite životne sredine.)
  Gas proizveden od biomase gasifikacijom ili pirolizom i drugi proizvodi, kao rezultat ovih procesa
  Alkohol (kao gorivo) proizveden od biomase, čije su komponente i međuproizvodi takođe proizvedeni od biomase.
  Otpadno drvo pri preradi drveta i u industriji drvenih materijala.
  Biogas proizveden anaerobnom fermentacijom, gde fermentacijom nisu obuhvaćeni materijali koji ne spadaju u biomasu i u kojima nema više od 10% masenih delova kanalizacionog otpada.

NE podrazumevaju se

• Fosilna goriva
  Treset
  Mešavina gradskog otpada
  Ostaci drveta koji sadrže polihlorovane bifenile ili polihlorovane trifenile, živu i druge štetne materije koje se, pri termičkom korišćenju drveta, emituju u količinama preko dozvoljenih granica.
  Papir, karton Kanalizacioni otpad
  Tekstil Delovi tela životinja
  Gas iz deponija u zemljištu
  Gas dobijen tretmanom kanalizacionih otpada.

Čvrstu biomasu čine ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćnjaka i vinograda, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka „short rotation coppice“ (SRC), a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvnoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundame prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Prosečna toplotna moć i sadržaj vlage nekih vrsta čvrste biomase iz poljoprivrede

• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – STABLJICI
  Pšenica 14,5 10-20
  Kukuruz 15,5 14-35
  Suncokret 13,5 14-35
  Vinova loza 4,7 20-40
  Voće 2,3 20-40
• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – OKLASKU
  Pšenica 14,5
  Kukuruz 15,5 14-55
  Suncokret 13,5
  Vinova loza 4,7
  Voće 2,3
• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – BALI
  Pšenica 14,5 10-20
  Kukuruz 15,5
  Suncokret 13,5
  Vinova loza 4,7
  Voće 2,3
• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – PLEVI
  Pšenica 14,5 10-20
  Kukuruz 15,5 10-20
  Suncokret 13,5
  Vinova loza 4,7
  Voće 2,3
• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – SEČKI
  Pšenica 14,5 10-20
  Kukuruz 15,5 14-55
  Suncokret 13,5 14-35
  Vinova loza 4,7 20-40
  Voće 2,3 20-40
• VRSTA BIOMASE TOPLOTNA MOĆ U MJ/kg SADRŽAJI VLAGE U PROCENTIMA U
  – KOŠTICAMA
  Pšenica 14,5
  Kukuruz 15,5
  Suncokret 13,5 5-10
  Vinova loza 4,7 30-55
  Voće 2,3 30-55

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva-biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja-biodizel i bioetanol.

Gasovitu biomasu predstavlja biogas koji se prozvodi iz životinjskih ekskremenata u vidu tečnog stajnjaka ili energetskih biljaka (silaža, trave, silaža kukumza i sl.). Kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. Gasovitu, pa i tečnu biomasu predstavljaju i produkti gasifikacije, odnosno pirolize čvrste biomase.

Za proizvodnju biogasa koriste se ekskrementi životinja, biljni supstrat i silaža kukuruza.Zivotinjski ekskrementi koriste se u vidu tečnog stajnjaka, koji nastaje mešanjem čvrstog i tečnog dela ekskremenata i eventualno prostirke. Tečni stajnjak formira se na famiama kod svih vrsta domaćih životinja. Dodatni pozitivni uticaj pri proizvodnji biogasa putem anaerobnog vrenja, jeste ostvarivanje prirodnog ciklusa proizvodnje hrane i dobijanje kvalitetnog prirodnog biološkog đubriva ili stočnih hraniva.

Primena biogasa moguća je u domaćinstvima za kuvanje i rasvetu i u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije

Ekološka goriva su relevantan energetski uslov za poljorivrednu proizvodnju u održivim sistemima proizvodnje, a posebno u organskoj proizvodnji. Ona su bitan faktor razvoja proizvodnje na farmerskim gazdinstvima, a posebno na ekofarmama, gde se planira proizvodnja ekološke energije i korišćenje iste za zadovoljenje potreba farmerskih gazdinstva i za prodaju.

U Evropskoj uniji donete su obavezne mere o supstituciji 0,75% fosilnih goriva sa biogorivima, aprogramiranaje, do 2010. godine, supstitucija 12% fosilnih goriva sa biogorivima. Direktivom Evropske unije 2003/30/ EC predviđeno je da do 2012. godine udeo biogoriva u oblasti transporta ( sva prevozna sredstva koja koriste tečno gorivo) bude 5,75%. Prema Tešić, et all.(2007).da bi se ispunili zahtevi Direktive, samo za dizel-gorivo, 2012. godine Srbija bi morala da koristi oko 100 hiljada tona biodizela. Za te potrebe uljarice bi trebalo da se gaje na oko 120 hiljada hektara. Ukoliko se u međuvremenu ne ostvari proizvodnja bioetanola, količina biodizela treba da bude znatno veća.

Mogućnosti za proizvodnju biogasa

Mogućnosti za proizvodnju biogasa određeni su na osnovu broja svinja i goveda na nekim farmama u Vojvodini na kojima je moguće organizovati proizvodnju biogasa. U obzir dolaze i farme koje su dovoljno velike po kapacitetu da se sagradi postrojenje za kogeneraciju snage najmanje 100 kW. Pored broja stoke iskazanih u uslovnim grlima(500 kg.), prikazana je moguća proizvodnja biogasa iz tečnog stajnjaka životinja s farmi i količina električne i toplotne energije koju je moguće proizvesti iz količine biogasa u postrojenjima za kogeneraciju, na bazi gasnih motora.

Moguća proizvodnja biogasa i energetski efekti na nekim farmama svinja u Vojvodini

• Broj UG1 na jednoj svinjarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja biogasa, 103 m5/a
  600 13 2.665
  1.000 2 685
  1.300 1 445
  2.600 2 1.765
  Ukupno 18 5.560
• Broj UG1 na jednoj svinjarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja električne energije, MWh /a
  600 13 6.890
  1.000 2 1.770
  1.300 1 1.150
  2.600 2 4.600
  Ukupno 18 14.410
• Broj UG1 na jednoj svinjarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja toplotne energije, MWh/a
  600 13 5.800
  1.000 2 1.500
  1.300 1 1.000
  2.600 2 3.900
  Ukupno 18 12.200

1 Uslovno grlo (UG) predstavlja goveče mase 500 kg žive mere, ili njegov ekvivalent druge vrste životinja

Moguća proizvodnja biogasa i energetski efekti na nekim farmama goveda u Vojvodini

• Broj UG1 na govedarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja biogasa, 103 m3/a
  700 3 555
  900 2 475
  2.100 5 2.910
  Ukupno 66 3.940
• Broj UG1 na govedarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja električne energije, MWh /a
  700 3 1.440
  900 2 1.230
  2.100 5 7.530
  Ukupno 66 10.200
• Broj UG1 na govedarskoj farmi Broj farmi Moguća proizvodnja toplotne energije, MWh/a
  700 3 1.200
  900 2 1.000
  2.100 5 6.400
  Ukupno 66 8.600

1 Uslovno grlo (UG) predstavlja goveče mase 500 kg žive mere, ili njegov ekvivalent druge vrste životinja.

Mogućnost za proizvodnju biogasa na posmatranim farmama iznosi 9,5 miliona m3/a, električne energije 25 Gwh i toplotne 21 Gwh, što je ekvivalent za električnu energiju, koju godišnje potroši 3.000 domaćinstava.

Potencijalne mogućnosti proizvodnje biogasa sa mnogo veće, ako se imaju u vidu farmerska gazdinstva, male stočne farme, kao i mogućnosti za korišćenje biljnih proizvoda, silažnih trava i kukuruza i otpada iz stočarske proizvodnje i prerade. Korišćenje kosupstrata je od posebnog značaja, jer je skladištenje jednostavno, za kogenerativna postrojenja, a koriste se kada je potrebno više energije.Nedostatak je taj što je cena silaže visoka, a po energetskoj dobiti dva puta veća od cene slame i drugih biljnih ostataka.

Energetsko korišćenje biogasa ima prednost s aspekta zaštite životne okoline, jer se eliminiše metan, koji je oko 23 puta nepovoljniji od C02 kada je reč o stvaranju staklene bašte.

Oklasci kukuruza na malim i srednjim farmerskim gazdinstvima najveći su energetski potencijali, zatim, slama pšenice i soje, kukuruzovina i ostaci suncokreta i drugo. Količina biljnih ostataka proporcijalna je prinosu zrna i osetljiva je na transportne troškove. Primena biomase za kogeneraciju ima izvesna ograničenja.Treba očuvati plodnost zemljišta. Ostaviti onoliko koliko ulažu u bilans đubriva, a na bazi plodnosti zemljišta. To se odnosi na odnošenje biljnih ostataka ratarske proizvodnje. Neki zagovaraju da ništa ne sme da se iznese, do toga da može da se iznese 25-50% raspoložive biomase. Prosečna vrednost ostataka ratarske proizvodnje, koja može da se ubere bez posledica po zemljište, jeste oko 1/3 roda, što treba imati u vidu kod gradnje postrojenja.

Sporedni proizvodi iz ratarstva i njihovo moguće korišćenje u energetske svrhe u Vojvodini

Kultura Tendencija Površina 1.000 ha

• Pšenica ↓ 336
  Raž — 1,15
  Ječam — 60
  Kukuruz ↑ 627
  Suncokret — 166
  Soja ↑ 111,5
  Uljana repica3 ↑ 15,4
  Kultura Tendencija Površina 1.000 ha Velike farme 1.000 ha
• Pšenica ↓ 336 142
  Raž — 1,15 0,42
  Ječam — 60 29
  Kukuruz ↑ 627 114
  Suncokret — 166 65
  Soja ↑ 111,5 56
  Uljana repica3 ↑ 15,4 12,3
  Kultura Tendencija Površina 1.000 ha Male i srednje farme 1.000 ha
• Pšenica ↓ 336 194
  Raž — 1,15 0,73
  Ječam — 60 31
  Kukuruz ↑ 627 513
  Suncokret — 166 101
  Soja ↑ 111,5 55,5
  Uljana repica3 ↑ 15,4 3,1
  Kultura Tendencija Površina 1.000 ha Moguće ubrati 1.000 t
  Velike farme Male i srednje farme
• Pšenica ↓ 336 300 340
  Raž — 1,15 1 1,3
  Ječam — 60 60 55
  Kukuruz ↑ 627 k1 114 o2 10 k 310 o 360
  Suncokret — 166 0 0
  Soja ↑ 111,5 120 115
  Uljana repica3 ↑ 15,4 30 8
  UKUPNO 635 ca. 1189
  1824
  Kultura Tendencija Površina 1.000 ha Potencijalno za energetske svrhe 1.000 t
  Velike farme Male i srednje farme
• Pšenica ↓ 336 285 305
  Raž — 1,15 1 1,2
  Ječam — 60 57 50
  Kukuruz ↑ 627 k 110 o 10 k 280 o 330
  Suncokret — 166 0 0
  Soja ↑ 111,5 120 115
  Uljana repica3 ↑ 15,4 30 8
  UKUPNO ca. 613 ca. 1089
  1692

1 stabljika i list kukuruza − kukuruzovina
2 oklasak kukuruza
3 podatak važi za 2007. godinu

Biogas-obnovljiv izvor energije

Kada je reč o biogasu misli se na gas sa velikom količinom metana, koji nastaje fermentacijom organskih supstanci, kao što su stajnjak, mulj iz otpadnih voda, gradski čvrsti otpad ili bilo koja druga biorazgradljiva materija, pri anaerobnim uslovima.Za biogas koriste se nazivi: barski gas, deponijski gas i močvarski gas.Svaka varijanta sadrži različite nivoe metana i ugljen-dioksida zajedno sa manjim učešćem drugih gasova.

Obrada biorazgradljivih supstanci odvija se u anaerobnom fermentoru, koji mora da bude dovoljno jak da izdrži povećani pritisak, kao i da obezbedi anaerobne uslove za bakterije u unutrašnjosti. Fermentori se podižu jedan pored drugih u blizini izvora organskih inputa kako bi se obezbedila stalna proizvodnja biogasa.

Biogas je obnovljiv izvor energije. Njegova proizvodnja na farmerskim gazdinstvima i preduzećima obezbeđuje energiju, prihode i štiti

Proizvodnje biogasa i njegova upotreba u proizvodnji i toplotne energije životnu sredinu. Proizvodi se regionalno i stvara uslove za zapošljavanje i angažovanje industrije. Sporedni proizvod je biođubrivo za razvoj organske proizvodnje. Na neobrađenom zemljištu mogu da se gaje brzorastuće biljke za proizvodnju biogasa.

(Mpd Trade Official Sales Representative of GE Jenbacher)

Gasna baklja
↓
Biogas
↓
Rezervoar gasa
↓
Anaerobni digestor
↓
Izduvni gasovi
↓
Razmenjivač toplote
↓
Potrošač toplote

Biomasa
↓
Predskupljanje
↓
Higijenizacija
↓
Poljoprivredno đubrivo
↓
Kogeneraciona jedinica
↓
Razmenjivač toplote
↓
Električna energija
↓
BIOMASA

• stajnjak sa farmi
• biljna zelena silaža-kukuruz, repa, trava
• otpad iz klanica
• biljna i životinjska mast
• proizvodnja alkohola-džibra, trop,…
• proizvodnja šećera, kvasca, piva, mleka …
• biljna masa iz gradskog područja
• otpad iz prerade voća i povrća
• otpad iz kuhinja, menzi, restorana

FERMENTISANO ĐUBRIVO

• supstrat iz fermentora je visoko kvalitetno đubrivo
• smanjuje upotrebe mineralnog đubriva
• povećanje sadržaja azota u amonijačnom obliku
• smanjenje zakišeljavanja zemljišta, povećanje pH
• značajno smanjenje neprijatnih mirisa i insekata
• smanjenje zagađenja zemljišta i podzemnih voda

Proizvodnja biogasa je postupak dobijanja energije iz alternativnih obnovljivih izvora energije. Osim dobijanja energije, anaerobno vrenje obezbeđuje dobijanje kvalitetnog đubriva i doprinosi zaštiti životne okoline. Anaerobna fermentacija je proces pretvaranja stajnjaka u energiju i tečni otpadni mulj.

Procentualni sastav biogasa

SASTOJAK i KOLIČINA

• Metan (CH4) 50-75
• Ugljen-dioksid (CO,) 25-45
• Vodena para (H,0) 010
• Azot (N2) 0-5
• Kiseonik (0,) 0-2
• Vodonik (H,) 01
• Amonijak (NH,) 01
• Vodonik-sulfid (H,S) 0-1

Biogas se sastoji od 50-75 metana, 25-45% ugljen-dioksida i u manjim količinama sadrži vodenu paru, azot, kiseonik, vodonik, kiseonik i vodoniksulfid. Udeo gasova u biogasu zavisi od sirovine i upravljanja procesom. Kvalitet biogasa može da se poboljša doradom posle izlaska iz fermentora popravkom gorivih osobina, smanjenjem negorivih sastojaka i eliminisanjem štetnih gorivih sastojaka, među kojima je i vodoniksulfid.

Sastav biogasa pokazuje da je opasan po čovekovu okolinu i zdravlje živih organizama, jer je metan u određenim uslovima eksplozivan. Metan je preko 20 puta štetniji po klimu i ozonski omotač, nego ugljen-dioksid. Na sastav biogasa utiču materije iz kojih se dobija i temperaturni režim fermentacije. Za kratko vreme fermentacije, kada su temperature više, sadržaj metana u biogasu pada ispod 50%, tako da gas nije više zapaljiv.

Udeo metana u biogasu u zavisnosti od sirovine iz koje se dobija

• MATERIJAL i PROCENAT METANA U BIOGASU
  Kravlji ekskrementi 65
  Svinjski ekskrementi 67
  Pileći ekskrementi 60
  Slama 59
  Trava 70
  Kuhinjski otpad 50
  Alge 63

Anaerobni procesi mogu da se odvijaju u fermentorima u kojima je supstrat otpad sa farmi.Kosupstrati su biljke koje se uzgajaju za proizvodnju biogasa, ostaci koji nastaju u procesu dorade i prerade poljoprivrednih proizvoda i drugi organski otpad.

Sirovine koje se koriste za proizvodnju biogasa su:

• tečno i čvrsto stajsko đubrivo životinja i Ijudi,
• biološki otpad iz stambenih delova,
• poljoprivredni otpad (zelena masa-ostaci od povrća, voća, kukuruzna silaža, listovi šećerne repe),
• otpadne vode prehranbene industrije(pivara, prerada voća i povrća, proizvodnja vina, mlekara, šećerana, industrija celuloze, mesna industrija i dr.),
• komunalne vode i mulj iz kanalizacije,
• otpad iz kuhinja i ugostiteljskih objekata,
• biološki otpad iz klanica i mlečna surutka.

Drvo se koristi, ali nije pogodno za dobijanje biogasa, jer bakterije koje proizvode metan ne mogu da svare lignin. Pesticidi, sredstva za dezinfekciju i antibiotici imaju negativan efekat na bakterije u stajnjaku. Sa tehnološkog aspekta kvaliteta biogasa bitno je da sirovina sadrži 10-14% tečne materije, a s energetskog visok procenat masnoća i ugljenih hidrata.

Tečni stajnjak na farmama je dobar izvor za dobijanje biogasa. Koncentracija organske suve materije je veća u štalskim objektima (20-25%) u odnosu na držanje stoke u oborima (10-15%). Prinos biogasa zavisi od vrste životinja i veći je kod zdravih životinja.

Prinos biogasa iz stajnjaka životinja

• Vrsta domaće životinje Prosečan dnevni priliv tečnog stajnjaka, pri sadržaju OSM od 11%, V (kg/dan; UG)
  Krave (muzare) 45
  Goveda u tovu 29
  Rasplodne krmače 30
  Svinje u tovu 26
  Koke nosilje 58
  Pilići, brojleri 48
  Ovce 28
  Konji 32
• Vrsta domaće životinje Sadržaj OSM u tečnom stajnjaku (kg/dan; UG)
  Krave (muzare) 4,7
  Goveda u tovu 3,2
  Rasplodne krmače 3,6
  Svinje u tovu 3,0
  Koke nosilje 6,4
  Pilići, brojleri 5,1
  Ovce 3,1
  Konji 3,5
• Vrsta domaće životinje Prosečan dnevni prinos biogasa (m5/kg OSM)
  Krave (muzare) 0,25
  Goveda u tovu 0,24
  Rasplodne krmače 0,445
  Svinje u tovu 0,425
  Koke nosilje 0,465
  Pilići, brojleri 0,430
  Ovce 0,200
  Konji 0,250
• Vrsta domaće životinje Prosečan dnevni prinos biogasa po UG, ∫ (m3/dan UG)
  Krave (muzare) 0,846-1,551
  Goveda u tovu 0,512-1,024
  Rasplodne krmače 1,224-1,980
  Svinje u tovu 0,900-3,968
  Koke nosilje 1,984-3,968
  Pilići, brojleri 1,530-2,856
  Ovce 0,279-0,961
  Konji 0,700-1,050

Energetski potencijal biomase na farmama određuje se prema broju uslovnih grla stoke (brojnost i broj životinja po uslovnom grlu). Na osnovu stručnih proračuna treba organizavati proizvodnju biogasa na farmama.

Energetski potencijal biomase na farmama

• Goveda
  1. Uslovno grlo (UG)= 0,6-1,2 krava muzara, Približno 1,3 m3 biogasa dnevno po UG, Snaga biogasa: 6 kWh/Nm3.
  Svinje
  1 UG= 2-6 svinja,
  Približno 1,5 m3 biogasa dnevno po UG, Snaga biogasa: 6 kWh/Nm3.
• Živina
  1 UG=250-320 koka nosilja,
  Približno 2 m3 biogasa dnevno po UG, Snaga biogasa: 6,5 kWh/Nm3.
  Silaža kukuruza, trave, lisne mase
  600-640 m3 biogasa po toni OSM, Snaga biogasa: 5,5-6 kWh/Nm3.
  Industrijski zagađene otpadne vode
  0,20-0,40 m3 CH4/kg HPK, 60-80 CH4 u biogasu

Biogas dobijen iz kosupstrata

Sastav otpadne biljne biomase ukazuje na to da se može primeniti i u proizvodnji biogasa. Prepreku predstavlja to što je u celulozi sadržan lignin koji se teško razlaže, tako da utiče na količinu biogasa. Zato je potrebno usitniti masu i dodati vodu da učestvuje u pripremljenoj smesi sa 8892%, a sadržaj organske suve materije sa 8-12%.

• Prinos biogasa iz poljoprivrednih useva
• Vrsta poljoprivredne kulture ili otpatka Prosečan sadržaj OSM u poljoprivrednoj kulturi ili otpatku, V0(l (kg OSM/kg materije)
  Žitni ostaci (suvi) 1,0
  Trava (pokošena) 0,25
  Ljuska krompira 0,075
  Kukuruzovina (suva) 1,0
  Detelina 0,25
  Lišće šećerne repe 0,25
• Vrsta poljoprivredne kulture ili otpatka Prosečan dnevni prinos biogasa, ∫ (m3/kg OSM)
  Žitni ostaci (suvi) 0,250
  Trava (pokošena) 0,415
  Ljuska krompira 0,425
  Kukuruzovina (suva) 0,420
  Detelina 0,490
  Lišće šećerne repe 0,450

Svojstva biogasa, pri prosečnom udelu CH 65% i CO 35%

• SVOJSTVO VELIČINE
  Gustina 1,2 kg/m3
  Toplotna moć 4-7,5 kW/m3
  Koncentracija gasa u vazduhu, pri eksploziji 6-12%
  Temperatura paljenja 650-750° C
  Odnos gustina gas/vazduh 0,9
  Brzina sagorevanja Cca. 0,4 m/s
  Miris (zbog sumpora) na pokvarena jaja

Sa biohemijskog aspekta proizvodnja gasa odvija se putern faze hidrolize, kiselinske faze i metanogene faze. Neophodni uslovi vrenja su odsustvo kiseonika, konstantna temperatura i pH vrednost od 6,57,5. Postoje tri osnovna temperatuma režima, koja se uvažavaju u proizvodnji biogasa i koji su propisani kao i tehnološki postupci anaerobnog vrenja.Većina postrojenja rade u temperaturaom režimu od 20-37%. Osobine biogasa su gustina, toplotna moć, specifična toplota, gasna konstanta, zapaljivost, eksplozivnost, brzina sagorevanja i miris.

Visokopritisno skladištenje obavlja se u čeličnim bocama, a niskopritisno u raznim oblicima rezervoara. Kod projektovanja treba voditi računa o lokaciji, obliku, veličini, zapremini i otpornosti materijala .Proizvodnja biogasa ima višestruki značaj za razvoj organske poljoprivrede na farmerskim gazdinstvima, farmama i preduzećima, jer se obezbeđuje energija i štiti životna sredina. Uspostavlja se proizvodna, energetska i ekološka ravnoteža.

Tri faze proizvodnje biogasa

• Faza 1: Pretvaranje u tečnost
  Bakterije za razvodnjavanje
  Organska materija (sirov otpad sa farmi, osoka, otpad iz mlekara)
• Faza 2: Proizvodnja kiselina
  Bakterije za formiranje kiselina
  Tečne rastvorljive i organske komponente
  Nerastvorljive komponente (voda, neoiganske materije, nerastvorljive organske materije)
• Faza 3: Proizvodnja biogasa
  Bakterije za izđvajanje metana
  Jednostavne organske kiseline

Krajnji produkt

BIOGAS + CH4, C02, NEČISTOĆE

Tečni otpadni mulj sa mirisom slabog intenziteta

Mogućnosti za proizvodnju biodizela

Biodizel se dobija iz biljnih ulja uljane repice, soje, suncokreta i palme ili iz bilo koje mešavine tih ulja. Tehnologija proizvodnje na bazi transesterifikacije je proces koji povezuje ulja i masti sa monoalkoholom u prisustvu katalizatora i stvara metil-estre masnih kiselina-biodizel, glicerol, stočna hrana, đubrivo i ostali sporedni proizvodi.

Evropski standard DIN EN 14214/2003. definiše kvalitet koji mora da poseduje biodizel.Definiše kvalitet biodizela kao alternativnog goriva i time etablira B 100, kao brend (specifikuje karakteristike i metode testiranja).

Tehnološka šema
↓
Sušenje uljane repice
↓
Gnječenje
↓
Ceđenje ulja i dobijanje pogače
↓
Filtriranje i skladištenje ulja

S aspekta fizičko-hemijskih karakteristika dobijenog goriva, uljana repica ima prednost u odnosu na suncokret. Standardom EN 14214 jodni broj biodizela je ograničen na 120. Standardni linolni tip suncokretovog ulja sa jodnim brojem iznad 130 nije prema standardu pogodan za proizvodnju biodizela. Uljana repica čiji se jodni broj kreće između 94120 predstavlja pogodnu sirovinu za biodizel.

Postoje zemljišni uslovi za proizvodnju uljarica suncokreta, soje i uljane repe za proizvodnju biodizela.Uljarice se u proseku gaje na površini od 300 hiljada hektara ili na 9% oraničnih površina Srbije.

Primera radi, od 1 tone semena uljane repice dobija se 350 kg ulja i 650 kg pogača ili po hektaru 1 tona ulja i 2 tone pogače. Ulje se koristi kao energetsko gorivo za vozila i kao sirovina tehnološkim postupkom estrifikacije za proizvodnju biodizela. Od ukupne količine ulja 80% se pretvara u biodizel i 20% u čisto ulje. Tako se proizvodi ekološko gorivo i štiti životna sredina. Pogače uljane repice su vredna hrana u ishrani stoke.

Energetski bilans uljane repice je pozitivan i isti zavisi od upotrebne vrednosti stabljike repice, koja može da se koristi kao izvor energije ili zaore.Energetski bilans suncokreta je pozitivan, ali se proizvodi manje biodizela po ha, manje koristi đubrivo i agrohemija i dobija više stabljike.

Od ukupne proizvodnje sirovog ulja dobija se oko 91% biodizela, uljane pogače i glicerin. Direktiva Evropske unije 2003/30/EC predviđa da 5,75% fosilnih goriva bude zamenjeno gorivom biološkog porekla u 2010.To zahteva proizvodnju biodizela od 112 hiljada tona u 2010. godini. Mešanjem fosilnog goriva sa biodizelom poboljšavaju se energetska svojstva goriva i radikalno unapređuju ekološki uslovi za prozvodnju sertifikovane kvalitetne hrane i štiti životna sredina.

Tehnološka šema proizvodnje biodizela iz uljane repice(Radić,P.2002).

Eneretski bilans za biodizel od uljane repice MJ/ha

• ULAZNO-IZLAZNI PARAMETRI i VREDNOST PARAMETARA
  Prinos semena t/ha 3,2
  Energetski ulaz MJ/ha
  Obrada zemljišta 4.300
  Đubrivo 12.800
  Agroheniija 600
  Serne 200
  Skladištenje-pakovanje 300
  Prevoz 774
  Prerada-proizvodnja 16.071
  Svega ulaz 35.045
  Energetski izlaz
  Biogorivo 45.800
  Pogača 3.700
  Svega izlaz, bez stabljike 49.500
  Energetski izlaz: energetski ulaz(bez stabljike) 1,41
  Neto energetski bilans, bez stabljike 14.455
  Stabljika 38.400
  Ukupan izlaz sa stabljikom 87.900
  Energetski izlaz: energetski ulaz (sa stabljikom) 87.900
  Neto energetski bilans 52.855

1. Mitrović Jetall. Ekološkiznačajan i energetski obnovljiv izvor energije, http://www. biodizel.co.yu

Dodavanjem biodizela benzinu poboljšavaju se njegova energetska i ekološka svojstva. Na razvoj proizvodnje biodizela uticaće proizvodni, tehnološki i ekonomski uslovi. Biodizel predstavlja kvalitetno gorivo. S ekološkog aspekta upotrebom biodizela utiče se na smanjenje emisije gasova staklene bašte, čestica i aromata čađi, benzola i toluola. Kada je reč ekonomskom aspektu utiče se na zaposlenost, rast industrijske proizvodnje, doprinosi dodatnom ulaganju sredstava u agraru, ruralnom razvoju, podstiče devizne efekte.

Prinos biodizeia po ha uljarica u Srbiji i EU u zavisnosti od ostvarenog prinosa

Supstistucija fosilnih goriva sa biodizelom doprinela bi razvoju organske proizvodnje i zaštiti životne sredine. Ekonomski i ekološki je interes da se podstiče razvoj proizvodnje biodizela, biogasa, biođubriva, stočne hrane i mnogih drugih proizvoda iz biomase.

Energetska samostalnost farme i farmerskih gazdinstva, zasnovana na obnovljivim ekološkim izvorima energije, ima povoljne ekološke efekte i podstiče razvoj organske poljoprivredne proizvodnje.Obnovljivi energenti, ekotehnologija, ekomenadžment i ekomarketing u proizvodnji organske hrane doprinose racionalnom korišćenju prirodnih resursa, zaštiti agroekosistema i ekosistema, povećanju kvaliteta života i ostvarivanju ekološkog i ekonomskog profita.

Veliki broj farmerskih gazdinstava različitih veličina u oblasti raznovrsne ratarsko-povrtarske, stočarske, voćarske, vinogradarske i drugih proizvodnji daje mogućnosti za razvoj multifunkcione organske poljoprivredne proizvodnje, korišćenja obnovljivih izvora energije na farmi i na toj osnovi postizanje energetske samostalnosti i ekološki čiste farme s uravnoteženim agroekološkim sistemom. Farmersko gazdinstvo proizvodi kvalitetnu zdravstveno bezbednu hranu i energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe i za tržišnu prodaju. Iz obnovljivih izvora proizvode se razne vrste energije, a posebno toplotna za sušenje, grejanje i pogon motora i električna za potrebe domaćinstva, za razne elektromotore na farmi, navodnjavanje i drugo. Proizvedena energija iz obnovljivih izvora u multifunkcionalnoj proizvodnji i ruralnom razvoju ima izuzetan značaj za organsku proizvodnju i preradu, na smanjenje inputa u proizvodnji i povećanje outputa, očuvanje plodnosti zemljišta, eliminisanje zagađenja na gazdinstvu i za očuvanje životne sredine. Multifunkcionalna održiva proizvodnja i racionalno korišćenje obnovljivih ekoloških izvora energije na farmerskim gazdinstvima doprineće proizvodnji kvalitetne zdravstveno beuzbedne hrane i ekološke energije za potrebe gazdinstva, za kvalitetan život porodice na farmi i za ostvarivanje ekonomskog i ekološkog profita.

Moguća proizvodnja biodizela na uslovnoj površini 350.000 ha u zavisnosti od setvene strukture uljarica

• Varijante Struktura setve Moguća proizvodnja biodizela (t)
  I 100 % uljana repica 238.320
  II 70 % uljana repica 30 % suncokret 246.096
  III 50 % uljana repica 50 % suncokret 251.280
  IV 70 % suncokret 30 % uljana repica 256.464
  V 100 % suncokret 264.240
• Varijante Struktura setve Moguća supstitucija fosilnog dizela biodizelom
  Ukupno privreda (%) U poljoprivredi (%)
  I 100 % uljana repica 14,4 49,5
  II 70 % uljana repica 30 % suncokret 14,8 51,2
  III 50 % uljana repica 50 % suncokret 15,1 52,2
  IV 70 % suncokret 30 % uljana repica 15,5 53,3
  V 100 % suncokret 15,9 54,9

• podsticati naseljavanje ptica, postavljanjem kućica za senice
• podsticati predatore i parazite (ostavljati trake travnog pokrivača na rubovima voćnjaka, smenom mulčiranja i košenja međurednih propisa
• korišćenje korisnih biljnih vrsta i alelopatskih odnosa (npr. dragoljub privlači lisne vaši, kadifa se seje na zemljištu zaraženom nematodama, radi njihovog suzbijanja itd.).

Praćenje pojave bolesti i štetočina. U nameri sprovođenja efikasne zaštite koja je ekonomična i najmanje štetna za korisne organizme, važno je precizno pratiti pojavu štetnih i korisnih organizama. Direktne mere zaštite treba da se sprovode tek nakon što je prekoračen prag tolerantnosti.

U toku zime, višegodišnje grane se pregledaju na prisustvo prezimljujućih stadijuma kalifornijske štitaste vaši i crvene paukove grinje. Nije neophodno prebrojavati jaja. Prag tolerancije za kalifornijsku štitastu vaš je potpuno odsustvo. U slučaju crvene paukove grinje, zaštita je neophodna, ako prsti ostanu crveni od jaja kada se protrlja osnova grane.