Organska proizvodnja predstavlja kompleksan način proizvodnje koji mora da poštuje stroge zakonske norme, i u tome se ogleda prednost organskih proizvoda koji predstavljaju sinonim za zaštitu zdravlja i života ljudi, prirode i okoline. Visok prirodni potencijal i povoljni klimatski uslovi, Srbiju ubrajaju u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati.

Organski proizvodi Srbije mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i prepoznatljivosti naše zemlje. Ovaj vid proizvodnje omogućava ostvarivanje značajnog profita na malim poljoprivrednim gazdinstvima karakterističnim za Srbiju.

I pored toga što organski proizvodi zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, postaju sve traženija roba i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Na tržištima razvijenih zemalja evidentan je nedostatak organskih proizvoda, tako da Srbija kao zemlja u kojoj je očuvan agroekosistem ima šansu da unapređenjem ovog sektora poljoprivredne proizvodnje poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji se povećavaju, a Ministarstvo poljoprivrede, prepoznajući ulogu organske proizvodnje, ne samo u srpskom agraru već i u ekonomskom razvoju naše zemlje, u narednom periodu više pažnje posvetiće ovoj oblasti poljoprivrede. Merama agrarne politike podstaći ćemo naše poljoprivrednike da se pre svega odluče na ovaj način proizvodnje, a zatim i da postanu što konkurentniji.

Do sada, preduzeto je više konkretnih aktivnosti. Završena je izrada Nacionalnog Akcionog Plana za razvoj organske proizvodnje za period 2013. 2017. godine. U toku je potpuna harmonizacija zakonodavnog okvira sa legislativom EU.

Uložićemo maksimalne napore da zemljoradnicima olakšamo bavljenje ovim vidom poljoprivredne proizvodnje kako bi povećali broj organskih proizvoda, afirmisali ih na domaćem i stranom tržištu i omogućili našim proizvođačima da steknu prednost u plasmanu svoje robe u različitim ustanovama, na rafovima velikih marketa i trgovinskih lanaca.

S poštovanjem,
prof. dr Dragan Glamočić
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Sadržaj

Predgovor

Sažetak

1 Kontekst

2 Sektor organske proizvodnje: učesnici i aktivnosti

2.1 Proizvodna struktura
2.2 Proizvođač organskih proizvoda
2.3 industrija prerade organske hrane
2.4 Lanci vrednosti i stvaranje vrednosti
2.5 istraživanje i razvoj u poljoprivredi, savetodavne usluge i status znanja u industriji

3 Politika vlade prema sektoru

3.1 Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
3.2 Strategija biološke raznovrsnosti R. Srbije od 2011. do 2018. godine
3.3 Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji
3.4 Finansijska podrška za sektor organske proizvodnje

4 Tržište i trgovina

4.1 Lokalno tržište za organske proizvode
4.2 Međunarodno tržište relevantno za organsku proizvodnju iz Srbije
4.2.1 Trendovi i okvirni uslovi
4.2.2 Prilike za plasiranje proizvoda u Nemačkoj i u drugim zemljama Evropske unije

5 Dostizanje relevantnih EU standarda

5.1 Zakonodavni okvir Evropske unije
5.2 Zakonodavni okvir za organsku proizvodnju u Srbiji

6 Prethodni trendovi i budući razvoj u pogledu investicija

6.1 Tržišni potencijal za proizvođače iz Srbije
6.2 Tržišni potencijal za investitore iz Evrope
6.3 Identifikacija potencijala i potreba sektora

7 Izazovi i put napred

ACCESS program za razvoj privatnog sektora u Srbiji
Serbia organica Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju

SPISAK TABELA

1. Poslovna udruženja i nacionalne NVO aktivne u sektoru organske proizvodnje
2. Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje (do septembra 2013]
3. Pregled organske stočarske proizvodnje (do septembra 2013)
4. Profil proizvođača koji se bavi organskom proizvodnjom
5. Kompanije i proizvođači članice udruženja Serbia Organica
6. Lanac vrednosti u organskoj proizvodnji u Srbiji slučaj soka od jabuke
7. Istraživačke i naučno obrazovne institucije, članice udruženja Serbia Organica
8. Ciljevi Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
9. Nacionalne institucije i ministarstva relevantna za agrarnu politiku i ruralni razvoj
10. Ciljevi Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji, 2011
11. Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo organskog i konvencionalnog svežeg voća i povrća na zelenim pijacama (januar-oktobar 2013)
12. Maloprodajne cene prerađenih i ostalih organskih prehrambenih proizvoda u Srbiji (septembar 2013. godine)
13. Distributeri, zelene pijace i supermarketi iz Srbije uključeni u sektor organske proizvodnje (2013)
14. Učešće određenih proizvoda u ukupnoj vrednosti prodate organske hrane u maloprodaji na najvažnijim tržištima EU
15. Organski proizvodi iz Srbije sa značajnim tržišnim potencijalom u EU
16. Kontrolne organizacije koje imaju ovlašćenje MPTŠV za 2013. godinu
17. SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji

SPISAK GRAFIKONA

1. Struktura biljne proizvodnje (do septembra 2013)
2. Odnos površina u periodu konverzije i površina sa organskim statusom
3. Struktura organske stočarske proizvodnje
4. Oprema i mehanizacija korišćeni na poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvori nabavke

SKRAĆENICE I AKRONIMI

ADA Austrijska agencija za razvoj
BDP Bruto domaći proizvod
CAP ZPP Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije
CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi
EBIT Dohodak pre odbijanja kamate i poreza
EK Evropska komisija
EU Evropska unija
FAO Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu
FDI Strane direktne investicije
GAP Dobra poljoprivredna praksa
GIZ Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GTZ do 1. januara 2011. godine)
GM Genetski modifikovano
HACCP Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke
IFOAM Međunarodna federacija pokreta organske poljoprivrede
MMF Međunarodni monetarni fond
IPA Instrument za pretpristupnu pomoć
IPARD Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
KfW Nemačka razvojna banka
MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
NASO Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organica“
NVO Nevladina organizacija
NPRR Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
R&D Istraživanje i razvoj
SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
SDC Švajcarska korporacija za razvoj
SIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije
SME Mala i srednja preduzeća
USAID Američka agencija za međunarodnu pomoć
USDA Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Država
SZO Svetska zdravstvena organizacija
STO Svetska trgovinska organizacija

Uvod

Dragi prijatelji,

Strateški značaj agrorivrede počinje najzad da se prepoznaje. Svest da se tržište Srbije otvara i da je polovina od ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji vlasnik vrlo malih poseda, obavezuje da se hitno napravi strategija koja ce im osigurati održivost.

Pravi izbor je organska proizvodnja koja može uspešno da se primenjuje na manjim posedima. Organski proizvodi su veoma traženi i imaju veću tržišnu vrednost.

Da bi se podigla konkurentska snaga srpskih proizvođača organskih proizvoda, moraju se obezbediti uslovi u kojima ce moći da se udružuju i time osiguraju količine, kvalitet i kontinuitet organskih proizvoda. Samo tako mogu biti uspešni u borbi za mesto na sve zahtevnijem našem i svetskom tržištu.

Sigurna sam da ce sada, kada je organska proizvodnja prepoznata kao dobro strateško rešenje za dalji razvoj poljoprivrede Srbije, ulaganje sredstava i napora u njen dalji razvoj dati adekvatne rezultate i opravdati poverenje i očekivanja.

S poštovanjem,
Nada Mišković
Predsednik Upravnog odbora
Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica

GIZ/ACCESS Vođa projekta
dr Stephan Heieck

Po nalogu Nemačkog saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), GIZ/ACCESS program je 2009 godine započeo podršku razvoju sektora organske poljoprivrede u Srbiji. Sektor je odabran zbog svog izvoznog potencijala i povećane tražnje na inostranom tržištu na kome tražnja potrošača raste mnogo brže od domaće proizvodnje. Srbija, koja ima poljoprivrednog zemljišta u izobilju, povoljne agroekološke uslove i dugu agro-industrijsku tradiciju, može sa razlogom da očekuje da ove prednosti pretvori u izvozne šanse.

Dok konvencionalna poljoprivreda još uvek predstavlja okosnicu poljoprivrednoprehrambene industrije u svim evropskim zemljama, organska poljoprivreda postaje njen važan sastavni deo. Danas, organska proizvodnja beleži dinamičan rast i pored globalne finansijske krize. Na globalnom nivou, pod organskom proizvodnjom nalazi se oko 37.2 miliona hektara i njome se bavi oko 1.8 miliona proizvođača u 2012. Rast broja hektara je odgovor na rast potražnje, sa trenutnom vrednosti maloprodaje od
59.1 milijardi Eura u 2012 u poređenju sa 11 milijardi u 2003. lako površina pod organskom proizvodnjom beleži konstantan rast, naročito u razvijenim zemljama EU, i dalje postoji ne zadovoljena potražnja kada su u pitanju organsko voće, žitarice i stočna hrana. Srpski sektor poljoprivrede i prehrambene industrije treba da iskoristi ove nedostatke i rastuće trendove tražnje.

Nacionalni akcioni plan za organsku poljoprivredu Republike Srbije pokazuje da su donosioci odluka u Srbiji shvatili potencijal ove zemlje za organsku poljoprivredu i počeli da pripremaju neophodni okvir da se ove šanse pretvore u pravu poslovnu delatnost. GIZ podržava nastavak i sprovođenje Nacionalnog akcionog plana i u skladu sa tim pomaže Srbiji da smanji ograničenja i „uska grla“ koja su smetnje poljoprivrednom sektoru uopšte, pa shodno tome i organskom podsektoru. Ova publikacija predstavlja pregled sadašnje situacije u Srbiji kada se radi o organskoj poljoprivredi, preradi i plasiranju na tržište. Namenjena je postojećim i budućim akterima u agroindustriji i očekuje se da će podstaći diskusije i zanimanje za razvoj i investicije organskog sektora u Srbiji.

Sažetak

Ova studija opisuje trenutni status organske poljoprivrede u Srbiji i ispituje sektor u kontekstu istorijskih razvoja, budućih izazova i prilika. Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezuju se za 1990. godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) Terra’s uspostavila promotivnu mrežu, kojoj su pristupili proizvođači i tehničko i akademsko osoblje uključeno u proizvodnju organske hrane. Dvadeset godina kasnije, koristeći podršku mnogih domaćih i međunarodnih institucija, ministarstava, tehničkih organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je zavidan nivo:

• Nacionalna asocijacijaje osnivanjem pre5godinaobjedinila učesnike i sistematski i kontinuirano radi na kompletnom razvoju sektora;
• Nekoliko udruženja učestvuje u razvoju i promociji sektora;
• Vladine institucije, predvođene Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prate sektor i vode računa o njegovim potrebama;
• Oko 20 instituta, fakulteta, ustanova za istraživanje i razvoj i srodnih tela pomažu u stvaranju i propagiranju najadekvatnijeg sistema proizvodnje;
• Šest kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji, nadležno je za poštovanje domaćih i međunarodnih propisa na osnovu kojih se izdaje sertifikat za organski proizvod.

Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede, i potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav način da se sam može integrisati u okvir ZPP, organska proizvodnja teško postiže zadovoljavajući razvoj. U proizvodnji dominiraju voće i ratarske kulture, uz konstantan rast proizvodnje žitarica i uljarica. Veći deo ovih proizvoda se izvozi, naročito u EU, jer je domaće tržište slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne moći stanovništva. Međutim, prisutan je i trend sve snažnijeg razvoja domaćeg tržišta, iako je ono i dalje malo zbog slabe kupovne moći potrošača. Potražnja za organskim proizvodima postoji u mnogim zemljama, a Srbija ima izuzetne ekološke, klimatske i tehničke uslove da, pored tradicionalnog jagodastog i ostalog voća, proizvodi povrće, žitarice i uljarice iz organske proizvodnje, koje su veoma tražene na međunarodnom tržištu. Stoga je korišćenje Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) glavna šansa za sektor organske proizvodnje u Srbiji. Uz investicionu podršku IPARD-a i proizvođači i prerađivači mogu započeti sa podizanjem efikasnosti proizvodnje i postepenim jačanjem uloge svoje zemlje u sektoru organske proizvodnje Evrope, istovremeno održavajući njene postojeće prednosti: nezagađeno zemljište, ugledne ustanove za istraživanje, razvoj i obrazovanje, bliskost sa određenim tržištima i duga tradicija uzgajanja i prerade izuzetno traženih proizvoda (jagodastog i ostalog voća, povrća, žitarica i uljarica).