Priroda teži ravnoteži, mi ljudi možemo biti mnogo optimističniji kada smo u sadejstvu sa prirodom. Poznajemo mehanizme pomoću kojih se ta ravnoteža održava, prisutni smo i u poziciji smo da pratimo i kontrolišemo agro-ekosistem, da njime upravljamo. Zato ekologija ima primarnu ulogu u našem razumevanju i vrednovanju prirode, sagledavanju te jedinstvene celine.

Efikasnost u poljoprivredi, rudarstvu i proizvodnji energije povećala se u dvadesetom veku, zbog čega je odobreno korišćenje prirodnih resursa kako bi se održao korak sa porastom populacije. Ujedinjene nacije su procenile da svake godine erozija odnosi između 5 i 7% hektara poljoprivrednog zemljišta. Zemljište je pak, neobnovljiv resurs od koga zavisi 95% proizvedene hrane. Zdravo zemljište promoviše zdrav život i značajno je za proizvodnju zdrave hrane i za esencijalno funkcionisanje agro-ekosistema a time i eko-sistema.

Povećanje organske materije je jedan od najefikasnijih i praktičnih načina da se pospeši produktivnost erodiranog zemljišta. Za farmere, a time i vinogradare, prelazak sa konvencionalne proizvodnje u organsku proizvodnju je prvi korak ka održivom korišćenju degradiranog agro-ekosistema. Takođe, organska materija doprinosi minimiziranju dalje erozije i može imati pozitivnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena sa kruženjem ugljenika organskog porekla, što za uzvrat može zaustaviti/usporiti proces degradacije zemljišta.

Svake godine po obavljenoj rezidbi na zrelo po jednom hektaru ostane 20002500 kg drvne mase i približno isto toliko tečnog i čvrstog nus-proizvoda u spravljanju vina. U modernom vinogradarstvu, ciljevi su poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova. Veruje se da ova dva pokazatelja ne mogu da koegzistiraju, jer poboljšanje kvaliteta povećava i troškove. Prekretnica može biti uravnotežen porast i razvitak loze sa malim ulaganjima i dobrim upravljanjem zemljištem. Iskustvo je pokazalo da se sa mehanizovanom obradom ometa razmena tečne i gasovite faze zemljišta, manja je brojnost i raznovrsnost mikoflore/faune i mikroorganizama. U organskoj proizvodnji primarni značaj se pridaje zdravom zemljištu. Vinogradar sa svojim iskustvom i znanjem sposoban je da poveća prirodnu otpornost loze, kreira grožđe i vino sa niskim potrebama i visokim performansama.

U prilog svega navedenog idu najnoviji statistički podaci o organskoj proizvodnji grožđa (FaoStat, 2015). Vinogradi u svetu su na površini od 300 000 ha što je 4,6% u odnosu na ukupne površine pod lozom (6,8 mil. ha u 2012. godini). U Evropi je 280 000 ha ili 6,6% u odnosu na ukupne površine. U postupku konverzije na svetskom nivou je oko 30% u odnosu na ukupne površine. Srbija, kada je vinogradarstvo u pitanju, se vrlo rado poredi sa Austrijom. Zastupljenost organske proizvodnje grožđa je 10,1%, najviše u Evropi i to može biti lep primer da se i Srbija priključi i poveća udeo koji trenutno iznosi 0,03%.

Autori
Dr Branislava Sivčev
Dr Mirjana Ruml
Dr Ivan Sivčev
Dr Zorica Ranković Vasić

Sadržaj

1. Organsko vinogradarstvo – holistički pristup
2. Organsko vinogradarstvo u svetu i Srbiji
3. Uticaj vremena i klime na vinovu lozu
4. Klimatska klasifikacija vinogradarskih područja Srbije
5. Klimatske promene i njihov uticaj na vinogradarstvo
6. Značaj povećanja brojnosti biljnih i životinjskih vrsta u organskoj
7. proizvodnji grožđa
8. Najpovoljniji lokalitet i ekspozicija terena
9. Upravljanje zemljištem
10. Upravljanje zelenim pokrivačem
11. Kontrola korova u vinogradu
12. Đubrenje i ishrana biljaka
13. Rezidba i sistemi gajenja
14. Izbor sorti
15. Principi zaštite u organskoj proizvodnji grožđa
16. Berba i kvalitet grožđa
17. Prerada grožđa
18. Uputstva i pravila organske proizvodnje
19. HACCP koncept za organsko vinogradarstvo
20. Prilog I
21. Prilog II
22. Prilog III
23. Literatura

Organsko vinogradarstvo – holistički pristup

Termin „holizam“ skovao je Jan Christiaan Smuts, (1870-1950) u knjizi „Holizam i evolucija“ koja je objavljena u Londonu 1926. godine. Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos ceo, na grčkom) više nego zbir njenih sastavnih delova. Smuts je svoju tezu dokazao na primeru Ajnštajnove teorije relativiteta i Darvinove teorije evolucije. Smatrao je da fizička stvarnost i priroda imaju težnju ka sve složenijim celinama. Ključna rečenica o tome iz njegove studije glasi: „Stvaranje celine, holistička tendencija ili holizam, koja se ispoljava u celinama sastavljenim od delova, uočava se na svim stadijumima svega postojećeg“. Ovakav pogled je važan za nas jer zdrav čokot daje kvalitetno grožđe i vino, a rezultat je zdravog zemljišta i povoljnih spoljašnjih činilaca. Shema koja sledi (Sl. 1.2) slikovito objašnjava sadejstvo svih činilaca sa biljkom u središtu pažnje (Hofmann, 2002).

„Organska poljoprivreda” je proizvodni sistem koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku sa ciljem da koristi zajedničko okruženje i promoviše fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene strane” (IFOAM Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu). Deo je sistema održive poljoprivrede i zasniva se na upotrebi prirodnih materija (Nikolić et al, 2008).

Alternativni načini proizvodnje uključuju konvencionalno vinogradarstvo, integralnu proizvodnju grožđa i biodinamično vinogradarstvo (Sl. 1.1). U konvencionalnoj proizvodnji primarni cilj je ostvariti što veći prinos, dobar kvalitet grožđa i postići što veći ekonomski efekat.

Zemljište se u vinogradu redovno obrađuje, loza prihranjuje mineralnim đubrivima, primenjuju se pesticidi neorganskog i organskog porekla. Integralna proizvodnja, principi i ciljevi formulisani su u međunarodnoj organizaciji za biološku zaštitu (IOBC). Prema definiciji, integralna proizvodnja grožđa se definiše kao ekonomska poizvodnja visokokvalitetnog grožđa. Prioritet se pridaje ekološki sigurnim metodama, smanjuje se i kontroliše upotreba agrohemikalija, njihova nepoželjna sporedna dejstva sa ciljem da se poboljša zaštita životne sredine i očuva ljudsko zdravlje (Korać et al, 2011a). Ekološki vinograd omogućava zdravu životnu sredinu u kojoj se proizvodi grožđe optimalnog kvaliteta (Sl. 1.3 i 1.4). Biodinamičko vinogradarstvo sledi učenje austrijskog antropologa Rudolfa Štajnera koji je 1924. godine održao sada već čuveni Poljoprivredni kurs o homeopatskim, astronomskim i astrološkim razmatranjima u Kobervicu (Poljska). Načela i praksa biodinamičkog vinogradarstva zasnivaju se na prirodnom i sinhronizovanom kosmičkom ciklusu (Paull, 2011). To uključuje razumevanje ekološke, energetske i duhovne prirode i sagledava farmu kao kohezioni, međusobno živi sistem.

Vinogradari koji su usvojili biodinamičke metode tvrde da su postigli napredak u zdravlju svojih vinograda, posebno u oblasti biodiverziteta, plodnosti zemljišta, prihrane useva, upravljanja štetočinama, bolestima i korovima. To vodi ka pojmu „multifunkcionalna poljoprivreda”. Ona objedinjuje: proizvodnju hrane i pratećih proizvoda, interese farmera u cilju očuvanja zdrave životne sredine i kvalitetnog okruženja u pogledu raznovrsnosti, očuvanja vrsta i biotipova, a sve sa poboljšanjem biološkog diverziteta, odnosno biodiverziteta (Boller et al„ 2004).

Monografija „Organska proizvodnja grožđa“, je nastala kao rezultat dugogodišnjeg sistematskog rada autora na proučavanju brojnih literaturnih izvora, stranih iskustava kao i na osnovu rezultata sopstvenih istraživanja u oblasti ogranske proizvodnje grožđa. Holistički pristup posmatranja i analize problematike ukazuju na odlično poznavanje suštine i značaja organske proizvodnje kao celine u kojoj samo zdrav čokot daje kvalitetno grožđe i vino, a rezultat je zdravog zemljišta i povoljnih spoljašnjih činilaca…

…Organska proizvodnja grožđa ima za cilj da bude više ekološki održiv oblik poljoprivredne proizvodnje, kombinuje najbolju ekološku praksu, naglašava zaštitu biodiverziteta i očuvanje prirodnih resursa. Ona ističe visoke standarde za dobrobit životinja i izbegava sintetičke hemikalije. Organska proizvodnja grožđa ima značajan pozitivan efekat na zemljište, kvalitet vazduha i voda, ekosisteme, biodiverzitet i lepotu pejzaža…

…Pred nama je delo koje se na sveobuhvatan i sistematičan način bavi organskom proizvodnjom grožđa. Organska poljoprivreda, pa samim tim i organsko vinogradarstvo postaje sve značajnija grana poljoprivrede kako u svetu tako i kod nas, što potvrđuje i ova publikacija. O tome svedoči trend stalnog povećanja površina na kojima se primenjuju principi organskog vinogradarstva…

…Monografija „Organska proizvodnja grožđa“ je publikacija od trajne vrednosti, koja na najbolji način afirmiše i promoviše organsko vinogradarstvo i zbog toga je možemo preporučiti naučnoj, stručnoj, ali i široj javnosti…

Autori

Dr Branislava Sivčev

Branislava Sivčev je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođena je 1953. godine u Vranju, a u Zemunu je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru: Voćarstvo i vinogradarstvo 1977. godine, na kome od 1979. godine i radi. U periodu od 1988. do 1993. godine radila je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo “Radmilovac” na mestu selekcionera i ampelologa. U zvanje docenta je izabrana 1999. godine, a u zvanje vanrednog profesora 2009. godine. U zvanje redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izabrana je 2012. godine. Nastavnik je na predmetima iz oblasti vinogradarstva na osnovnim, master i doktorskim studijama. Naučni rad dr Branislave Sivčev se bazira na: proučavanju sorti vinove loze, proučavanju uticaja meteoroloških pokazatelja na važnija obeležja vinove loze, primeni agrotehnike u vinogradu, organskoj proizvodnji grožđa, ispitivanju ampelografskih karakteristika vinskih sorti vinove loze, kao i stvaranje vinskih i stonih sorti primenom hibridizacije i klonske selekcije.

Usavršavanja, dr Branislava Sivčev, je obavila u: Saveznom Institutu za selekciju vinove loze ,,Geiweilrhof, Siebeldingen, Landau“ (1986. godina), „Cornell Univeristy, Experimantal Station Geneva“ (2005. godina) i na Univerzitetu u Hohenhajmu, Nemačka (2007. godina). Dr Branislava Sivčev je bila učesnik različitih seminara i trening radionica. Između ostalih poseduje i diplomu o završenom seminaru iz oblasti unapređenja nastavničkih kompetencija za nastavnike i saradnike bioloških i srodnih fakulteta u Srbiji: „Tempus Project H.E.R.B.S. JER_40094_2005“.

Dr Branislava Sivčev je koautor sorte za crvena vina „Negotinka“. Samostalno i u saradnji sa drugim autorima objavila je do sada više od 130 naučnih radova (2 nacionalne monografije, 1 poglavlje u tematskom zborniku međunarodnog značaja, 3 poglavlja u monografiji, praktikum iz vinogradarstva i skriptu „Zaštita životne sredine u voćarstvu i vinogradarstvu“). Bila je Rukovodilac projekata: 1. „Istraživanja u cilju očuvanja genetskog potencijala vinove loze u Srbiji, Pčinjski okrug, zasnivana na nalazištima autohtonih i introdukovanih sorti u starim, istorijskim vinogradima“, (2006-2007), koji je realizovan u okviru projekta „Biljni genetički resursi“ Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije; 2. „Organska proizvodnja grožđa i vina i svih proizvoda od vinove loze“ (2008-2010), koji je realizovan u okviru projekata tehnološkog razvoja Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Bila je učesnik na 9 domaćih i 5 međunarodnih projekata, a trenutno učestvuje na dva projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (TR 31063 i III 43007).

Dr Mirjana Ruml

Mirjana Ruml je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje Meteorologiju i klimatologiju na diplomskim studijama i Agrometeorologiju na doktorskim studijama. Rođena je 1963. godine u Zagrebu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Diplomirala je 1985. godine na Odseku za fizičke i meteorološke nauke Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dobitnik je nagrade Svetske meteorološke organizacije „Borivoje Dobrilović” za najboljeg studenta meteorologije na Beogradskom univerzitetu. Poslediplomske studije iz oblasti meteorologije završila je na Univerzitetu Juta u SAD-u, gde je i magistrirala 1988. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Parametrizacija razmene toplote, vlage i količine kretanja između tla sa vegetacijom i graničnog sloja atmosfere“ odbranila je 1996. godine na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Završila je i poslediplomske studije iz oblasti zaštite životne sredine na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, gde je 1998. godine stekla zvanje magistra i iz ove obalsti. Obavila je i nekoliko stručnih usavršavanja u inostranstvu: 1986. godine četvoromesečno usavršavanje u Evropskom centru za srednjeročnu prognozu vremena (Reading, England), 1994. godine jednomesečni poslediplomski kurs: „Baze podataka u agrometeorologiji“, Mashav (Tel Aviv, Izrael), 1995. godine tromesečno usavršavanje iz oblasti parametrizacije površinskih procesa na Colorado State University (Fort Collins, USA) i 1998. godine jednogodišnje usavršavanje iz oblasti klimatskog modeliranja na University of Maryland (College Park, USA). Samostalno ili u saradnji sa drugim autorima objavila je više od 70 naučnih radova. Koautor je monografije „Podizanje višegodišnjih zasada“ i autor udžbenika „Meteorologija“. U svom naučno-istraživačkom radu bavila se modeliranjem biofizičkih procesa u sistemu zemljište-biljka-atmosfera, proučavanjem uticaja vremena i klime na biljke, posebno uticajem toplotnog režima na prostorno zoniranje, fenološku dinamiku i prinos voćaka i vinove loze. U novijim istraživanjima se bavi kolebanjima i promenama klime u bliskoj prošlosti i budućnosti i njihovim uticajem na fenologiju vinove loze, prinos i kvalitet grožđa. Učestvovala je u realizaciji devet domaćih i jednog međunarodnog projekta. U tekućem programu Integrisanih i interdisciplinarnih istraživanja Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije, rukovodilac je, u okviru projekta 43007, potprojekta: „Klimatske promene i poljoprivreda uticaji i adaptacija“.

Dr Ivan Sivčev

Ivan Sivčev je naučni savetnik u Institutu za zaštitu bilja i životnu sredinu u Beogradu. Rođen je 25. marta 1954. godine u Kikindi gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije na Poljoprivrednom fakultetu, Odseku za zaštitu bilja i prehrambenih proizvoda u Zemunu, završio je 1977. odbranom diplomskog rada iz entomologije. Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1978. godine. Iste godine izabran je za asistenta u Institutu za zaštitu bilja, na Odseku za štetočine bilja, gde neprekidno radi do danas. Magistarski rad iz oblasti entomologije odbranio je 1981. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1991. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U zvanje naučni savetnik izabran je 2008. godine. Do sada je objavio preko 140 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. U okviru stručnog usavršavanja boravio je 1983. godine na Univerzitetu Sauthempton, Velika Britanija, gde je pohađao međunarodni kurs o feromonima insekata. Tokom 1983/84. godine boravio je u USDA/ARS, Boyce Thompson Institute, Cornell University, SAD, gde je obavio specijalizaciju na mikozama insekata, a tokom 1989/90. godine, takođe u USDA/ARS, Boyce Thompson Institute, Cornell University, SAD nastavio rad na specijalizaciji na mikozama insekata. Tokom 2003.godine imao je studijski boravak na Iowa University, Iowa; USDA/ ARS, Columbia, Misuri; USDA/ARS Brookings, South Dakota, tokom kojeg se upoznao sa problemima suzbijanja kukuruzove zlatice u glavnim proizvodnim oblastima kukuruza u SAD. Dr Ivan Sivčev je osim istraživanja bio angažovan u različitim oblicima stručnih aktivnosti i to kao član komisija za izradu zakona, član stručnih komisija Ministarstva poljoprivrede, na monitoringu invazivnih vrsta, kao dugogodišnji rukovodilac ispitivanja biološke efikasnosti zoocida, kao predlagač metodologije ispitivanja pesticida. Takođe, od 1978. godine do sada je radio i na revizijama dozvola za pesticide, na predispitivanjima efikasnosti kao i na zvaničnim registracionim ispitivanjima efikasnosti brojnih insekticida. Veliki broj ovih rezultata je publikovan u naučnim i stručnim časopisima. Član je Društva za zaštitu bilja Srbije, Entomološkog društva Srbije i organizacije Global IOBC/IWGO. Član je redakcionog odbora časopisa Pesticidi i fitomedicina a obavljao je i dužnost glavnog i odgovornog urednika časopisa Zaštita bilja.

Dr Zorica Ranković Vasić

Zorica Ranković Vasić je docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođena je 1974. godine u Šapcu. Osnovnu i srednju školu završila je u Koceljevi. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za voćarstvo i vinogradarstvo 1999. godine, a magistarske studije na istom fakultetu, na grupi za Oplemenjivanje voćaka i vinove loze, završila je 2009. godine. Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine je odbranila doktorsku disertaciju i stekla zvanje doktora biotehničkih nauka oblast voćarstva i vinogradarstva. Od 2007. godine, dr Zorica Ranković Vasić je zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za vinogradarstvo, a u zvanje docenta za užu naučnu oblast: Opšte vinogradarstvo, izabrana je 2014. godine. Drži vežbe i delove nastave iz predmeta: Vinogradarstvo, Organska proizvodnja voća i grožđa, Zaštita životne sredine u voćarstvu i vinogradarstvu i izvodi stručnu praksu i praktičnu obuku na osnovnim i diplomskim akademskim studijama. Dr Zorica Ranković Vasić se u svom radu bavi: ekologijom vinove loze, klonskom selekcijom autohtonih i introdukovanih sorti vinove loze, hemijskim sastavom grozda i bobice, otpornošću sorti na različite abiotičke činioce, ispitivanjima kvaliteta grožđa i vina kod različitih perspektivnih genotipova vinove loze i organskom proizvodnjom grožđa. U toku 2014. godine boravila je u Kini (Peking): „Institute of Botany, the Chinese of Academy of Sciences”, Španiji (Madrid): „IMIDRA Istitutio Madrileno de Investigacion y Desarrollo Rural, Agrario y Alimentario“ i Portugaliji (Lisabon Oeiras): „INLAV Instituto Nacional de Investigapao Agraria e Veterinaria“. Savladala je program stalnog usavršavanja univerzitetskih nastavnika: „Osnove nastavničkih kompetencija i akademskih veština“ na Univerzitetu u Beogradu (2014. godina). Tokom 2015. godine boravila je na Univerzitetu u Redingu (UK) „School of Agriculture, Policy and Development” na usavršavanju iz oblasti DNK tehnologija.

Dr Zorica Ranković Vasić je samostalno ili u saradnji sa drugim autorima objavila više od 90 naučnih radova, koautor je Praktikuma iz vinogradarstva i skripte „Zaštita životne sredine u voćarstvu u vinogradarstvu“.

Dr Zorica Ranković Vasić obavlja poslove sekretara Nastavnog veća Odseka za hortikulturu. Član je Komisije za obezbeđenje kvaliteta i samovrednovanje na Poljoprivrednom fakultetu. Do sada je učestvovala u realizaciji 2 međunarodna i 4 domaća projekta. Bila je učesnik i COST akcije: „FA1003 East-West Collaboration for Grapevine Diversity Exploration and Mobilization of Adaptive Traits for Breeding” (2013-2014). Dr Zorica Ranković Vasić je trenutno anganžovana na 2 projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (TR 31063 i III 43007). Učestvuje i na međunarodnim projektima: 1. TEMPUS projekat 544072-TEMPUS-1-2013-1 -RS-TEMPUSSMHES (4604): „Building capacity of Serbian Agricultural Education to link with Society, CaSA” (2013-2016); 2. „Advancing Research in Agricultural and Food Sciences at Faculty of Agriculture, University of Belgrade FP7REGPOT-2012-2013-1, No. 316004-AREA“.