Za organsku proizvodnju jagodastog voća raste intresovanje u svetu i u Srbiji, ne samo u oblasti nauke i struke već i u gajenju koje predstavlja dobar i siguran put za ekonomičnu proizvodnju kvalitetnih plodova za koje postoji sigurno i stabilno tržište. Ova oblast postaje atraktivna i zato što se na relativno malim površinama (u poređenju sa ratarskom proizvodnjom) postižu značajni prihodi odnosno pozitnvni ekonomski efekti koji doprinose održivosti proizvodnje. Organska proizvodnja jagodastog voća ne predstavlja samo osnovni ili dopunski prihod velikog broja gazdinstava, već i njihovu šansu da doprinesu kvalitetu sopstvenog života, ishrani biološki vrednijom hranom, prevenciji savremenih bolesti, ali i doprinos čitavom društvu kroz racionalno korišćenje resursa, očuvanje i unapređenje biodiverziteta, plodnosti zemljišta, zaštitu korisnih vrsta (Schmid, 2005).
Proizvodnju jagodastog voća karakterišu relativno visoko ulaganje u toku zasnivanja zasada i velike potrebe za radnom snagom posebno u periodu berbe, u obradi i održavanju. Međutim, sve jagodaste voćke brzo prirode (praktično već u prvoj godini nakon sadnje), stupaju u punu rodnost koja se održava u čitavom periodu eksploatacije ako se postupa u skladu sa principima tehnologije gajenja.
Jagodastom voću pripadaju: malina, jagoda, kupina, ribizla, borovnica, ogrozd, brusnica i aronija. Agro-ekološki uslovi u Srbiji povoljni su za organsku proizvodnju svih navedenih vrsta. Međutim, objektivno postoji dominacija maline u odnosu na druge voćne vrste jer se ona tradicionalno gaji na velikim površinama i voćari su potpuno ovladali tehnologijom gajenja. Čitav sistem otkupa i prerade prilagođen je plodovima maline za kojima je u dosadašnjem dužem periodu postojala visoka i stabilna tražnja na svetskom tržištu.
Aktuelne okolnosti na svetskom tržištu ukazuju nam da je u Srbiji neophodno potrebno brzo proširiti ponudu jagodastog voća na druge vrste u značajnijem obimu. Takođe je potrebno postići da period berbe bude što je moguće duži uvođenjem sorti raznog vremena zrenja, kao i da se proizvodnja realizuje kroz plasman svežih plodova ili prerađevine.
Značajnije povećanje obima proizvodnje organskog jagodastog voća u Srbiji moguće je ostvariti kroz dva osnovna modela: konverzijom (prevođenjem) postojećih zasada iz konvencionalne u organsku proizvodnju ili podizanjem novih zasada. Pokušaji nekoliko hladnjača da značajniji broj kooperanata prevedu iz konvencionalne u organsku proizvodnju (pre svega maline) nisu dali očekivane rezultate. Nekoliko je bitnih razloga za taj neuspeh: nedovoljan nivo obučenosti voćara i nedovoljna stručna savetodavna podrška (koja se poslednjih godina postepeno uspostavlja); pogrešne pretpostavke o značajno nižem prinosu u organskoj u odnosu na konvencionalnu proizvodnju; nedostupnost inputa za organsku proizvodnju na domaćem tržištu; neadekvatne cene otkupa organskog jagodastog voća koje su često na nivou cena konvencionalnog voća.
Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju treba obaviti postepeno preko sistema integralne proizvodnje da bi se: uspostavila ekološka ravnoteža u zasadima, izgradio pozitivan odnos voćara prema organskom postupku gajenja, unapredio nivo znanja kroz kontinuiranu obuku, umanjile posledice eventualnog privremenog pada prinosa. U procesu integralne proizvodnje voćari bi se poste- peno uverili u mogućnosti sistema integralne zaštite, nege i ishrane biljaka, značaj i ulogu korisnih insekata i drugih organizama, značaj agrotehničkih mera i značaj ekološke ravnoteže kao temeljnog principa na kome počiva održivost organske proizvodnje.
Drugi model (podizanje novih zasada po organskom postupku od starta) verovatno je za naše uslove povoljnija opcija. Uspeh je izvesniji ako bi se počelo sa voćarima koji načelno i nedvosmisleno podržavaju organsku proizvodnju i vide je kao svoje opredeljenje ne samo zbog šanse za zaradu već i kao svoj odnos prema proizvodnji hrane i životnoj sredini, a pre svega prema zemljištu, vodi i drugim resursima u poljoprivrednoj proizvodnji. Podizanje novih zasada pruža mogućnosti da se odabere optimalna lokacija, pripremi sertifikovan sadni materijal, kao i ispita zemljište ne samo u pogledu sadržaja mikro i makroelemenata i humusa već i u smislu prisustva patogena, štetočina i nematoda. Za podizanje novih zasada najbolje je odabrati zemljište koje u dužem periodu nije obrađivano (livade, pašnjaci, krčevine). U okolnostima kada se organska proizvodnja započinje zasnivanjem novog zasada lakše je voćare obučiti u pogledu tehnologije gajenja i sprovesti proces kontinuirane obuke.
Gajenje organskog jagodastog voća važno je ne samo zbog ishrane stanovništva već i zbog činjenice da ove voćke pored ugljenih hidrata i organskih koselina sadrže značajne količine antioksidanata (antocijani, fenolne kiseline, katehini i flavonoli) koji su važni u prevenciji kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja.
Konkurencija na svetskom tržištu raste i naše pozicije i značajni prihodi od izvoza mogu se održati i unaprediti pre svega podizanjem kvaliteta i biološke vrednosti plodova što se najbolje ostvaruje u organskoj proizvodnji.
dr Slobodan Milenković
Sadržaj
Uvod
Tržište
Izbor lokacije
Rotacija useva
Sistemi gajenja
Održavanje zemljišta
Sadni materijal
Sortiment
Ishrana biljaka
Navodnjavanje
Mere zaštite biljaka
Insekti oprašivači
Berba
Čuvanje voća
Standardi zdravstvene bezbednosti plodova
Kontrola i sertifikacija organske proizvodnje voća u Srbiji
Ekonomičnost proizvodnje
Prilozi
Literatura
Uvod
Berba
Berba jagodastog voća u ranim jutarnjim časovima obezbeđuje da se kvalitet plodova sačuva u najdužem periodu. Treba brati zdrave, suve plodove i u toku berbe imati dovoljno radne snage da bi se proces što pre obavio (slika 31). Nakon berbe plodove treba skloniti na zasenjeno i hladno mesto što je pre moguće. Jagodasto voće u našim uslovima većinom se posle berbe i transporta zamrzava na -18 °C (slike 32 i 33). Voće za svežu potrošnju bere se direktno u perforirane plastične posude od 250 do 500 grama (slika 34).
Slika 31. Plodovi maline (sorta Polka)
Izostavljeno iz prikaza
Slika 32. Zamrznuti plodovi maline (“rolend”) sorta Willamette
Izostavljeno iz prikaza
Slika 33. Zamrznuti plodovi (“rolend”) sorta Tulameen
Izostavljeno iz prikaza
Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog dana. Malina se ne bere između 12 i 15 sati (zbog visoke temperature). U momentu berbe plodovi moraju biti potpuno suvi. Berači moraju biti upoznati sa strogim pravilima higijene (čiste ruke i odeća, zaštićena kosa).
Plodovi se slažu u čiste gajbe i odvoze vozilom u hladnjaču. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2 °C, a nakon toga duboko smrzavaju na -35 do -40 °C. Plodovi se čuvaju na -18 do -20 °C.
Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi maline namenjeni potrošnji u svežem stanju i zamrzavanju beru se dan-dva pre pune zrelosti, a plodovi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentrata i džemova beru se u punoj zrelosti.
Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih greba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo i suvo, onda se to mora obavljati svakodnevno. Berbu maline, po mogućnosti, treba obavljati po prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo, berbu treba obavljati u jutarnjim časovima i pred veče. Ne valja brati mokre plodove posle kiše dok se ne prosuše.
Pri berbi se vrši klasiranje plodova. Najbolje je da jedna grupa berača prvo bere kvalitetne plodove (krupne, čvrste, zdrave i neoštećene) za potrošnju u svežem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa radnika u posebnu ambalažu obere ostale plodove.
Na svetskom tržištu raste tražnja za svežom organskom malinom. Da bi se održao kvalitet i sprečila pojava patogenih gljivica, sveže ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv. MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su napunjene ugljen-dioksidom).
Borovnica počinje da rađa u trećoj godini i prinos je tada do 0,5 kg po žbunu. U punoj rodnosti žbun daje 5-10 kg. Berba se obavlja u punoj zrelosti, jer plod ne može dozrevati nakon berbe, već bi samo gubio na kvalitetu.
Čuvanje voća
Dužina čuvanja svežeg jagodastog voća zavidi od voćne vrste, sorte i načina berbe, stepena zrelosti. Plod borovnice može se na temperaturi od 1 °C čuvati i do mesec dana.
Jagodasto voće za svežu upotrebu prodaje se i konzumira u što kraćem periodu posle berbe. Međutim, zbog raznih okolnosti, postojaće potreba da se plodovi neko vreme čuvaju. U proseku u uslovima 90% relativne vlažnosti vazduha i temperaturi od 0 do 1 °C plodovi maline čuvaju se do 3 dana, kupine 4, ribizle (zavisno od vrste) 10-17, borovnice 14 (u frižideru) do 30 (u hladnjači), a ogrozda 21 dan.
Period čuvanja može se produžiti i odložiti pojava plesnivosti plodova primenom S02 koji se ubrizgava u posude sa plodovima koje su prethodno hermetički zatvorene.
U toku iznošenja plodova iz hladne prostorije u prodaju, ako je razlika u temperaturi veća od pet stepeni, doći će do kondenzacije vlage. U cilju sprečavanja ove pojave potrebno je postepeno voće izlagati višoj temperaturi (prosečno za 5°S na jedan sat).
Standardi zdravstvene bezbednosti plodova
Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje potiču iz hrane, u samoj hrani u trenutku potrošnje (konzumiranja, unošenja od strane potrošača). Opasnost može nastati od primarne proizvodnje, preko prerade, skladištenja, transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za pružanje usluga. Mere bezbednosti hrane su posebno važne u organskoj proizvodnji jagodastog voća.
Kao odgovor na zahteve tržišta veletrgovine su postavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajući programe sa nezavisnom inspekcijom koja će garantovati da je voće gajeno, brano, pakovano i transportovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.
Sa povećanjem proizvodnje i potrošnje svežeg voća u svetu, rastao je i broj slučajeva oboljenja čiji je uzročnik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja pokazala je:
konstantan rast broja slučajeva povezanih sa upotrebom svežeg voća i povrća;
u preko 70% slučajeva uzročnik je bio iz “domaćih” proizvoda;
većina slučajeva uzrokovana je prisustvom bakterija Salmonella spp. i Escherihia coli.
U organskoj proizvodnji maline pored ograničenja vezanih za primenu sredstava za zaštitu i hraniva visok uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i ambalaže u postupku berbe, transporta, prerade i pakovanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjače ili drugog objekta za preradu:
obezbediti odgovarajući, čist, redovno održavan toalet u polju;
koristiti tečni sapun, vodu, papirne ubruse za brisanje. Obnavljati ih redovno; − upoznati radnike sa važnošću korišćenja toaleta i odgovarajućom higijenom ruku; − voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navedeno sprovodi;
rasporediti radnike koji se ne osećaju dobro na poslove u kojima nemaju kontakt sa plodovima;
sprovoditi obuku radnika o međusobnoj povezanosti i uticajima lične higijene i bezbednosti hrane;
rukovodioci (osoblje za nadzor) mora posebno da vodi računa o ličnoj higijeni jer je lični primer od izuzetnog uticaja.
Značajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se bave otkupom i preradom organskih malina uveo je sistem kontrole bezbednosti hrane (NASSR − analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke), takođe jedan broj uvodi GLOBALG.A.P. standarde koji se odnose na segmente primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALG.A.P. standard definiše okvir za primenu pravila ,dobre poljoprivredne prakse”, koja su prihvatljiva za veleprodajne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje uključuju integralno sve prihvatljive metode kontrole štetnih organizama što dugoročno treba da doprinese održivosti proizvodnje. Ovaj standard podržava principe NASSR i podstiče njihovo korišćenje. Standard je podeljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutrašnja inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemljište, upotreba hraniva, navodnjavanje, zaštita useva, žetva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaža, zdravlje bezbednost i dobrobit radnika, zaštita životne sredine i žalbe), i predviđa oko 210 kontrolnih tački koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne i preporuke.
Svi poljoprivrednici bi trebalo da pokažu svoje opredeljenje da:
- održavaju poverenje potrošača u kvalitet hrane i njenu bezbednost;
- minimalizuju štetne uticaje na životnu sredinu i istovremeno čuvaju prirodu i divlji svet;
- smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zaštitu useva;
- racionalno koriste prirodne resurse;
- obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju i bezbednosti radnika.
Kontrola i sertifikacija organske proizvodnje voća U Srbiji
Proizvodnja organskog jagodastog voća, a posebno maline, u Srbiji se značajnije razvila u poslednjih 4-5 godina, ali i pored toga se pokazuje da proizvodnja nije dovoljna kako bi zadovoljila zahtevna tržišta EU i SAD-a. Proizvodnja organske maline u Srbiji je inicirana tražnjom na navedenim tržištima, što je navelo srpske hladnjače da uđu u proces proizvodnje odnosno sertifikacije proizvodnje. Najznačajniji udeo u sertifikaciji zauzimaju sorte Vilamet i Miker. Proces kontrole i sertifikacije sprovodi niz sertifikacionih tela koja su ovlašćena od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ali i niz neregistrovanih inostranih serifikacionih tela. Iz tog razloga danas ne možemo sa sigurnošću iskazati relevantne statističke podatke o broju sertifikovanih hladnjača, o površinama pod organskom proizvodnjom, količinom proizvedenog voća na području Srbije kao i izvezenim količinama. Sertifikacija organske proizvodnje u Srbiji se sprovodi od 1.1.2009. u skladu sa Council Regulation No 834/2007 od 28.06.2007. i standardom USDA/NOP, pri čemu je dodatno potrebno proizvodnju ali i sertifikaciju uskladiti i sa nacionalnim Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Službeni glasnik RS 30/10).
Organska proizvodnja jagodastog voća sa aspekta kontrole i sertifikacije je vrlo kompleksna iz niza razloga: veliki broj malih proizvođača, konvencionalna proizvodnja je visokointenzivna po upotrebi hemijskih sredstava. Koncept zahteva uspostavljen stručan i transparentan sistem interne kontrole sa uređenom dokumentacijom, pažljivo razdvajanje u vremenu i prostoru između konvencionalne i organske maline u delu prerade i skladištenja kao i hemijske analize, po zahtevu, urađene od strane akreditovanih laboratorija prema ISO:IEC 17025:2005. Iz ovog možemo zaključiti da je sa aspekta sertifikacionih tela malina kultura sa „visokim rizikom” („certification of high-risk”).
Za sertifikaciju organske proizvodnje maline se prvenstveno odlučuju hladnjače s obzirom na to da kontroli podležu i primarna organska proizvodnja i prerada. Takav pristup je logičan jer primarni proizvođači maline ne raspolažu preradnim kapacitetima. Prema zahtevima inostranih sertifikacionih tela, podnosilac prijave (hladnjača) obavezan je da pre kontrole popuni OSP dokument (Organic System Plan) ili OMR (Organic Management Plan) dokument.
Tokom sezone vegetacije potrebna je fizička kontrola proizvodnih parcela, a u toku prijema organskog voća kontroliše se rad prednih jedinica odnosno hladnjača. Pored fizičke kontrole sprovodi se i kontrola kompletne dokumentacije vezane za proizvodnju organskog voća. Kontroli podleže proces od proizvodnje do pakovanja voća i, ukoliko je kompletan proces u skladu sa gore navedenim standardima, proizvodnja se može sertifikovati prema traženom standardu. Sertifikat sadrži naziv proizvođača, prerađivača i izvoznika organskih proizvoda.
Iz postupka kontrole i sertifikacije maline u proteklih pet godina u Srbiji možemo izvući određene činjenice koje determinišu proizvodnju na trenutnom nivou i probleme u postupku kontrole i sertifikacije:
- ulazak u organsku proizvodnju od strane primarnih proizvođača ali i prerađivača percipira se na pogrešan način, odnosno na način da je proizvodnja maline u Srbiji već organska i potreban je samo „papir”;
- procenat proizvodnje/prerade organske maline u ukupnoj proizvodnji u okviru hladnjače iznosi u proseku 1-10% što dovodi do toga da se menadžment kompanije ne odlučuje za postavljanje glavnog menadžera za organsku proizvodnju (uz objašnjenje − mali obim posla), te organska proizvodnja time postaje usputna proizvodnja što otežava postupak organske proizvodnje a time i sertifikacije;
- u sistemu sertifikacije organske proizvodnje maline u Srbiji, pri čemu nam je poznato da se radi o kooperagivnim odnosima hladnjača sa nekoliko stotina proizvođača maline, ključni momenat i od suštinskog značaja je interna kontrola sprovedena od strane menadžmenta kompanije odnosno odgovorne osobe za organsku proizvodnju nad kooperantima, proizvođačima maline. Sistem interne kontrole zahteva posebno obučenog menadžera koji poznaje i agronomske i administrativne tehnike organske proizvodnje odnosno sertifikacije. Cilj interne kontrole jeste da operater/hladnjača tokom eksterne kontrole ukaže na probleme registrovane kod pojedinih primarnih proizvođača do kojih je došla tokom same interne kontrole. Interna kontrola se sprovodi na kompletnom broju primarnih proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju;
- manji broj hladnjača u Srbiji uspeva da uspostavi kvalitetan sistem interne kontrole. Ovakvi pristupi u proizvodnji uzrokuju značajno opadanje broja prijavljenih proizvođača koji bivaju eliminisani iz sistema organske proizvodnje tokom eksterne kontrole (kontrola sprovedena od strane sertifikacionog tela) zbog određenih propusta u implementaciji zahteva koje propisuje organska proizvodnja. Samim tim hladnjača pokazuje da ne poseduje kvalitetan sistem upravljanja organskom proizvodnjom i da nije dorasla zahtevima koje definišu standardi iz ove oblasti;
- u Srbiji nije propisima regulisana sertifikacija hladnjača koje okupljaju veliki broj malih proizvođača odnosno način vršenja kontrole velikog broja malih proizvođača − ne postoji mogućnost fizičke kontrole više stotina proizvođača. Tada se radi kontrola uzorka uz obaveznu internu kontrolu sprovedenu od strane operatera/hladnjače i tada se sertifikat izdaje za proizvodnju kao „ekvivalentnu proizvodnju” EU regulativi iz oblasti organske proizvodnje − tzv. grupna sertifikacija;
- znanja o organskoj proizvodnji maline u segmentu propisa i regulativa su na niskom nivou i u sektoru primarne proizvodnje i u sektoru prerade;
- nisu izgrađeni savetodavni kapaciteti kao podrška proizvođačima i prerađivačima organske maline;
- inputna podrška proizvođačima je slaba, na tržištu ne postoji dovoljan broj kvalitetnih registrovanih preparata za zaštitu biljaka i hraniva što proizvođače dovodi u situaciju da je proizvodnja prinosno manje uspešna ili počnu primenjivati nedozvoljena sredstva koja onemogućuju sertifikaciju (Milenković i saradnici, 2009).
O autoru
Dr Slobodan Milenković
Dr Slobodan N. Milenković rođen je 1963. godine u Čačku. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Profesor je Fakulteta za biofarming Univerziteta Megatrend − drži nastavu za predmete: Zaštita biljaka, Integralna zaštita biljaka i Zaštita biljaka u organskoj poljoprivredi.
Objavio je 130 naučnih i stručnih radova.
Stručno se usavršavao u Nacionalnom institutu za istraživanja u poljoprivredi (INRA) u Francuskoj, u Institutu za organsku poljoprivredu u Friku (Frick) i u Istraživačkoj stanici za voćarstvo u Vadensvilu (Wadensvil) u Švajcarskoj, na Univerzitetu Kornel (Comell University) u SAD i u Institutu za mediteranske kulture u Bariju u Italiji.
Član je Međunarodne organizacije za biološku borbu (IOBC) − Radna grupa za jagodasto voće, Društva za zaštitu bilja Srbije, Naučnog voćarskog društva Srbije i Entomološkog društva Srbije.
Bavi se pčelarstvom, organskim farmerstvom i biciklizmom.