Poljoprivreda je jedna od najvažnijih grana narodne privrede. Ona je osnov ishrane naših narodu i naše Armije, a u isto vreme i baza razvoja niza industrijskih grana, naročito prehrambene, hemijske, tekstilne, kožarske i dr. Prema poslednjim statističkim podacima koje navode i autori ove knjige preko 70% našeg stanovništva bavi se poljoprivredom, a tome treba dodati i znatan procenat stanovništva zaposlenog u industrijama koje zavise od poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredna proizvodnja neposredno utiče na naš životni standard. Otuda su sasvim razumljivi napori koji se kod nas čine u pravcu podizanja i unapređivanja naše poljoprivrede uopšte. Armija je neposredno zainteresovana za dalji razvoj naše poljoprivrede, i to ne samo sa gledišta jačanja naše privrede i narodne odbrane uopšte, već i sa gledišta ishrane i snabdevanja odećom, obućom i drugom opremom za čiju su izradu potrebne sirovine koje obezbeđuje poljoprivreda. Ovo samo po sebi nameće potrebu da se sa problemima poljoprivredne proizvodnje i njenim perspektivnim razvojem upoznaju i intendantski oficiri. To treba da im, pre svega, upotpuni opšte i stručno obrazovanje, a osim toga, i da ih osposobi za lakše i celishodnije obavljanje njihovih zadataka iz odgovarajućih oblasti službe.
Iz ovih razloga odavno je postojala potreba da se za oficire intendantske službe obradi kompleks pitanja iz poljoprivrede. Zalaganjem autora ove knjige inače honorarnih nastavnika Više intendantske vojne akademije ta je zamisao sada ostvarena. Stručna literatura naših oficira cbogaćena je jednom risnom knjigom.
Knjiga je, uglavnom, pisana prema nastavnom planu i programu Više intendantske vojne akademije. Ona naučno, ali potpuno razumljivim stilom rasvetljava postavljena pitanja biljne proizvodnje i stočarstva, odnosno poljoprivrednih grana koje pripadaju ovim osnovnim grupama. Sistematizacija materijala izvršena je vrlo dobro. Osim toga, autori su se pobrinuli da svoja teorijska izlaganja, potkrepe primerima, tabelama, grafičkim prikazima i slikama, čime je u velikoj meri olakšano shvatanje same materije.
Biblioteka svakog intendantskag oficira treba da ima i ovu knjigu, a u domen njegove kulture i obrazovanja opšteg i stručnog, treba i ova znanja da nađu svoje mesto. Čitajući ovu knjigu lako je uočiti otkuda tolika naša zaostalost iz prošlosti u poljoprivredi, i šta se sve mora učiniti, a dosada je mnogo učinjeno, da se i u ovoj grani privrede podignemo na onaj stepen koji odgovara našim radnim ljudima, našim potrebama, a prema mogućnostima našeg podneblja, tla, razvoja industrije i ostalog.
Beograd 1955 g.
General-major Jefta Jovanović
Sadržaj
Predgovor
Uvod
DEO PRVI
Biljna proizvodnja
ODELJAK PRVI
Uslovi za poljoprivrednu proizvodnju
Glava prva
A) Klima (podneblje)
- a) Uticaj svetlosti na biljke
b) Uticaj toplote na biljke
c) Uticaj vlage na biljke
d) Vazduh i biljke
Klima naše zemlje
Glava druga
B) Zemljište
Postanak zemljišta
Mehanički sastav zemljišta
Poroznost zemljišta
Vrsite zemljišta
- 1) Černozem
2) Podzol
3) Smonice
4) Gajnjače
5) Crvenice
6) Aluvijalna zemljišta
7) Deluvijalna zemljišta
8) Skeletna zemljišta
Uticaj zemljišta, na biljke
Fizičke osobine zemljišta
Vazdušni režim zemljišta
Hemijske osobine zemljišta
Biološke osobine zemljišta
Opšte osobine zemljišta u pogledu biljnog uspevanja
ODELJAK DRUGI
Opšte ratarstvo
Plodored
Vrsite plodoreda
Obrađivanje zemljišta
Vrste obrađivanja i vreme izvođenja
- a) Jesenje obrađivanje
b) Prolećno obrađivanje
Površinsko obrađivanje
Đubrenje zemljišta
Vrate đubrenja
Osnovno đubrenje
Dopunsko đubrenje
Indirektno (posredno) đubrenje
Vrste đubrenja, njihova podela i upotreba (primena)
- a) Osnovna đubriva
b) Dopunska đubriva
c) Indirektna đubriva
Seme i setva. Seme
Pripremanje semena
Setva. Vreme setve
Načini setve
Dubina setve i količina semena
Nega
Uništavanje pokorice
Suzbijanje korovskih biljaka
Najvažnije korovske biljke u našim uslovima
Prašenje (okopavanje)
Proređivanje
Navodnjavanje
Dopunsko đubrenje (prihranjivanje) žetva
Izvođenje žetve. Vreme
Načini žetve
Smeštaj i čuvanje plodova
ODELJAK TREĆI
Posebno ratarstvo
Glava prva
Žita
1) Pšenica
2) Raž
3) Ječam
4) Ovas
5) Kukuruz
6) Pirinač
7) Ostale vrste žita (proso, sirak, heljda)
Glava druga
Mahunice
Zrnene belančevinaste biljke
- 1) Soja
Glava treća
Industrijske biljke
A) Uljane biljke Uljanice
- 1) Suncokret
2) Uljane repice
3) Mak
B) Biljke za proizvodnju vlakna
- 1) Konoplja
2) Lan
3) Pamuk
C) Biljke za proizvodnju šećera, skroba i alkohola
- 1) Šećerna repa
2) Cikorija
D) Biljke za proizvodnju kaučuka
- 1) Kok-sagiz
Glava četvrta
Biljke za stočnu hramu
- 1) Lucerka
2) Crvena detelina
3) Grahorica
4) Ostale biljke za stočnu hranu
ODELJAK ČETVRTI
Povrtarstvo
Značaj povrća za ishranu
Kultura povrća u našoj zemlji
- 1) Kupus
2) Crveni patlidžan
3) Paprika
4) Krompir
5) Pasulj
6) Grašak
ODELJAK PETI
Livadarstvo
1) Najvažnije livadske trave
- a) Trave iz porodice Gramineae
b) Trave iz porodice mahunice
2) Spravljanje sena
3) Korovske biljke na livadama i pašnjacima
Kratak opis najvažnijih štetnih i otrovnih korovskih biljaka
4) Bonitiranje sena
5) Proračunavanje količine sena
6) Presovanje sena
DEO DRUGI
Stočarstvo
Stočarstvo naše zemlje
Glava prva
Govedarstvo
Značaj i važnost govedarstva
Izbor rase prema prilikama odgajivanja
Najvažnije rase goveda u FNRJ
Buša ili domaće kratkorogo goveče
Kolubarsko goveče
Podolsko goveče
Koruško plavo goveče
Pomursko goveče
Inostrane rase goveda koje su uticale na poboljšanje našeg narodnog govedarstva
Simentalsko goveče
Pincgavsko goveče
Mrkosiva goveda
Holandsko-frizisko goveče
Bivoli
Glava druga
Konjarstvo
Značaj i važnost konjarstva
Rejonizacijia konjarstva u FNRJ u vezi s prirodom terena i potrebama naroda
Rase konja rasprostranjene u našoj zemlji
Arapski konj
Engleski trkački konj ili engleski punokrvnjak
Anglo-arapski konj
Istočno-pruski ili trakenski konj
Belgijski konj
Pincgavski konj
Nonijus
Lipicanac
Domaći brdski konj
Magarci, mule i mazge
Domaći magarac
Mule i mazge
Glava treća
Svinjarstvo
Značaj i važnost svinjarstva
Najvažnije rase svinja u FNRJ
Naše domaće rase svinja
Šiška
Turopoljska svinja
Baigun
Šumadijska svinja
Mangulica
Crna slavonska ili pfajferova svinja
Moravka
Inostrane rase svinja
Bele engleske svinje (jorkširi)
Veliki jorkšir
Berkšir
Kornval
Bele nemačke svinje
Nemačka plemenita svinja
Nemačka oplemenjena svinja
Glava četvrta
Ovčarstvo
Značaj i važnost ovčarstva za našu zemlju
Najvažnije rase ovaca u FNRJ
Rase ovaca rasprostranjene u našoj zemlji
Pramenka
Najvažniji sojevi pramenke
Cigaja ovca
Solčavska ovca
Primorske rase ovaca
Merino grupa ovaca
Elektoral merino
Rambuje
Merino prekos
Virtemberška ovca
Rase ovaca za proizvodnju mesa
Rase ovaca za produkciju mleka
Rase ovaca za proizvodnju krzna
Glava peta
Kozarstvo
Glava šesta
Živinarstvo
Uvod
Poljoprivreda je deo narodne privrede. Ona je danas jedna od najvažnijih privrednih grana u našoj zemlji, a po masovnosti i najmasovnija pošto se njome bavi oko 70% stanovništva, tj. preko 12,000.000 ljudi.
Ona obuhvata ove grane: 1) biljnu proizvodnju, 2) stočnu proizvodnju (stočarstvo Zootehnika), 3) preradu poljoprivrednih proizvoda (poljoprivredna hemijska tehnologija.) i 4) organizaciju proizvodnje i rada u poljoprivredi. Prve dve grane su biološko-tehničke prirode, treća čisto tehničke, a četvrta ekonomske. Ova poslednja grana proučava ekonomska pitanja u poljoprivredi, naime sva ona pitanja koja se odnose na organizaciju poljoprivrednih gazdinstava i organizaciju proizvodnje i rada.
Biljna proizvodnja Phytotehnika proučava gajenje svih kulturnih biljaka: njivskih, povrtarskih, livadsko-pašnjačkih, voćaka i vinove loze. Prema tome da li se ova proučavanja odnose na ovu ili onu grupu biljaka, u njoj se razlikuju ove nauke ili predmeti: ratarstvo, povrtarstvo, livadarstvo sa pašnjaštvom, voćarstvo i vinogradarstvo.
Ratarstvo se deli na: opšte i posebno (specijalno). Opšte ratarstvo proučava opšta načela gajenja njivskih biljaka, a posebno gajenje svake pojedine njivske biljke. Povrtarstvo proučava gajenje povrtarskih biljaka; livadarstvo sa pašnjaštvom gajenje livada i pašnjaka; voćarstvo gajenje voćaka, a vinogradarstvo gajenje vinove loze.
Stočarstvo ili zootehnika proučava gajenje domaćih životinja u cilju da se od njih postignu što veće koristi. Ono se deli na opšte i posebno. Opšte stočarstvo proučava opšta pitanja o gajenju domaćih životinja, a posebno gajenje pojedinih vrsta domaćih životinja. S obzirom na vrste domaćih životinja koje proučava, posebno stočarstvo se deli na: govedarstvo, konjarstvo, ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo, živinarstvo, ribarstvo, kunićarstvo, pčelarstvo i svilarstvo.
Prerada poljoprivrednih proizvoda (poljoprivredna hemijska tehnologija) bavi se proučavanjem prerade poljoprivrednih proizvoda (mleka u sir, kajmak, mlečni šećer, maslac; voća u pekmez, marmeladu, voćne sokove, rakiju; grožđa u vino, vinjak, grožđane sokove; šećerne repe u šećer itd.). Ako se ova prerada obavlja na samom gazdinstvu, i to u manjem obimu i bez većih tehničkih instalacija onda se takva prerada naziva domaća poljoprivredna prerađivačka radinost. Međutim, ako se prerada poljoprivrednih proizvoda vrši u naročitim za tu svrhu podignutim fabrikama, bilo da su one na samom gazdinstvu ili van njega, onda takva prerada čini poljoprivrednu industriju.
Pre nego što se pređe na proučavanje ranije pomenutih predmeta, izložiće se izvesna pitanja koja imaju velikog značaja za unapređenje naše poljoprivredne proizvodnje. Ta pitanja su obuhvaćena u desetogodišnjem programu unapređenja poljoprivrede.
Program unapređenja poljoprivrede. Zakonom o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede u našoj zemlji, koji je donesen 28 aprila 1947 godine, predviđeno je unapređenje svih grana privrede, pa i poljoprivrede. Međutim, odredbe ovoga Zakona, ukoliko se odnose na poljoprivredu, a umnogome i na ostale grane privrede, nisu u potpunosti realizovane. Njihovu realizaciju, pored ostalog, sprečila je teška ekonomska situacija, u koju je naša zemlja dopala posle rezolucije infiormbiroovskih zemalja. Odredbe Petogodišnjeg plana, u oblasti poljoprivrede naročito nisu realizovane u pogledu unapređenja kulture povrća, biljaka za stočnu hranu i nekih industrijskih biljaka. Pored toga, nije postignuto povećanje prinosa po jedinici površine u onoj meri kako je to bilo predviđeno. No, i pored teške ekonomske situacije, državno rukovodstvo nastojalo je da od objekata predviđenih Petogodišnjim planom podigne one objekte koji će stvoriti osnovu za unapređenje ostalih grana privrede, pa i poljoprivrede. To su tzv. ključni objekti: električne centrale i još neka preduzeća teške industrije. Pošto su, uglavnom, završeni ovi objekti, to će se pristupiti unapređenju poljoprivrede i u tom je cilju već izrađen Program o desetogodišnjem unapređenju poljoprivrede. Ovaj program treba da se ostvari 1962/63 godine, a njegova primena otpočela je ekonomske 1953/54 godine.
Donošenje Desetogodišnjeg programa unapređenja poljoprivrede u našoj zemlji, kao što je to bio slučaj i sa Petogodišnjim planom, nametnulo se kao preka potreba. Naša poljoprivreda, uzeta u celini, jako je zaostala. Istina, ta zaostalost nije podjednako izražena u svima krajevima naše zemlje, ali i tamo gde je ona na višem stupnju, krajevi preko Save i Dunava, ona znatno zaostaje u poređenju sa državama u Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Zbog toga je i donesen Desetogodišnji program unapređenja poljoprivrede, kako njena zaostalost ne bi dovela u pitanje ne samo ishranu našeg stanovništva, nego i opstanak i razviće mnogih grana industrije.
Ovakvo stanje naše poljoprivrede posledica je mnogobrojnih uzroka, od kojih se naročito ističu:
a) Slapa upotreba veštačkih đubriva. U našoj zemlji veštačka đubriva se upotrebljavaju u veoma maloj meri. Ovo se vidi iz podataka o količinama veštačkih đubriva koja se upotrebljavaju u našoj zemlji i u drugim državama. Evo tih podataka:
b) Slaba tehnička opremljenost naše poljoprivrede. Ovo je zasada osnovni nedostatak naše poljoprivrede. Pre rata je u našoj zemlji bilo svega 2.500 traktora, što je u odnosu na površinu oranice iznosilo 1 traktor na 2.900 ha oranice. Pored ovoga, naša seoska gazdinstva bila. su slabo opremljena i drugim oruđima, a naročito plugovima. Skoro polovina gazdinstava nije imala plug, a 18,3% gazdinstava služilo se ralicama. Danas je stanje u pogledu mehanizacije nešto bolje. U našoj zemlji danas ima oko 8.500 traktora, tj. 3—4 puta više nego pre rata. Ali i ovaj broj pokazuje da kod nas nema dovoljno traktora i da na 1 traktor otpada preko 1000 hektara setvene površine.
Ali stvar nije samo u tome što u našoj zemlji nema dovoljno traktora. Kod nas se oseća velika oskudica i u drugim mašinama, naročito priključnim: sejalicama, kultivatorima itd. Zbog ovoga se ne može racionalno koristiti ni postojeći broj traktora. Slaba opremljenost mehanizacijom nanosi velike štete našoj poljoprivredi, jer se radovi oko obrade zemljišta, setve, nege useva i berbe ne mogu izvesti na vreme, a to povlači za sobom smanjivanje prinosa.
c) Jednostrano iskorišćavanje njivskog zemljišta. Plodored u povećanju prinosa njivskih biljaka ima veliku ulogu. Međutim, kod nas su, ikako pre rata tako i odmah po oslobođenju, mogućnosti za uvođenje plodoreda bile minimalne, jer se njivsko zemljište jednostrano iskorišćavalo, i to poglavito za gajenje žita. Površina po žitima pre rata i neposredno po oslobođenju u našoj zemlji iznosila je 83% od ukupne njivske površine. Posledica ovakvog jednostranog iskorišćavanja zemljišta bila je opadanje prinosa ne samo žita no i drugih biljaka. Docnije, posle oslobođenja, površina pod žitima je smanjena za 10%, tj. od 83% na 73%, čime je predratno stanje i stanje odmah posle oslobođenja umnogome poboljšano te su. mogućnosti za uvođenje plodoreda povećane. Ovo će, pored ostalih mera, omogućiti da se prinosi naših njivskih biljaka povećaju.
d) Primitivna agrotehnika. Slaba opremljenost naše poljoprivrede sredstvima za proizvodnju, kao i nisko stručno obrazovanje poljoprivrednika u nekim krajevima naše zemlje, povlači za sobom nisku agrotehniku: slabu obradu zemljišta, kasnu setvu, neblagovremenu negu useva, naročito u pogledu suzbijanja korovskih biljaka, biljnih bolesti i štetočina, primitivnu žetvu skopčanu sa velikim gubicima itd.
e) Najzad, slabo stanje poljoprivrede je i posledica osiromašenja poljoprivrede u poslednjem ratu.
Uslovi za razvoj poljoprivrede. Od poljoprivrede, kao grane narodne privrede, traži se: 1) da obezbedi dovoljne količine svih proizvoda za ishranu našeg stanovništva, 2) da obezbedi sirovine za prerađivačku industriju i 3) da obezbedi znatne viškove poljoprivrednih proizvoda za izvoz.
Da bi se poljoprivreda unapredila, i time odgovorila istaknutim zadacima, neophodno je da se za njeno unapređenje primene tekovine nauke u punoj meri, a isto tako i iskustva, kako ona koja su stečena u našoj zemlji, tako i ona koja su stečena u drugim državama. No, unapređenje poljoprivrede neće se moći sprovesti na celoj teritoriji naše zemlje istim tempom, i to zbog razlika u prirodnim i drugim uslovima koje postoje u pojedinim njenim delovima. Usled ovoga je naša zemlja podeljena u rejone i to tako da će se težište unapređenja upraviti na one grane poljoprivredne proizvodnje koje će sa stanovišta najboljeg iskorišćavanja prirodnih uslova dati najviše tržnih viškova.
Pored rejonizacije potrebno je još da se stvore pogodni ekonomski uslovi, kao i da se pojača ekonomsko udruživanje seljaka.
Prirodni uslovi i rejonizacija. Naša država je u klimatskom pogledu, kao što će se to iz daljih izlaganja videti, različita. Blagodareći ovome, ona je podesna za gajenje vrlo raznovrsnih njivskih biljaka, što nije slučaj sa mnogim evropskim zemljama. Isto tako, u njoj postoje i različita zemljišta, od kojih neke vrste imaju veoma veliku potencijalnu plodnost. Međutim, sve ove prirodne pogodnosti nisu dovoljno iskorišćene, pošto naša poljoprivreda ima naturalan karakter.
Međutim, nijedna privredna grana nije u tolikoj zavisnosti od prirodnih uslova koliko je to poljoprivreda. S obzirom na ovo, rejonizacija predstavlja osnovu za unapređenje poljoprivrede, jer sa blagodareći njoj mogu odrediti poljoprivredne grane koje najbolje odgovaraju izvesnim oblastima. Razume se da na opredeljenje za ovu ili onu poljoprivrednu granu utiču i privredne karakteristike rejona, a od ovih naročito tržišne i saobraćajne prilike. Stoga se i one moraju uzeti u obzir pri rejonizaciji.
Teritorija naše zemlje podeljena je u pet poljoprivredno ekonomskih rejona, i to (v. kartu o podeli naše države u rejone):
a) I rejon žitorodni (ravničarski) u kome će se proizvoditi žita, naročito kukuruz, industrijsko bilje, šećerna repa i konoplja, i uljani usevi. Pored ovoga, u njemu će se forsirati intenzivno stočarstvo.
b) II rejon ratarsko-voćarsko-vinogradarsko-stočarski (brežuljkasti) koji će se karakterisati proizvodnjom belih žita, voća, grožđa i mešovitog stočarstva.
c) III rejon pašnjačko-stočarski (planinski), u kome će se forsirati stočarstvo, proizvodnja krompira i u pojedinim pod rejonima proizvodnja jabuka.
d) IV rejon rejon jadranskih kultura (primorski), koji će se karakterisati proizvodnjom južnog voća, ranog povrća i grožđa, morskim ribolovom i pčelarstvom.
e) V rejon rejon suptropskih kultura (vardarski), u kome će se proizvoditi suptropske biljke: pamuk, duvan, afion, kikiriki, sezam i dr., kao i rano povrće, grožđe i voće.
Izložena rejonizacija je gruba, pošto se u pojedinim rejonima nalaze područja u kojima se neće u potpunosti forsirati ranije istaknute grane za ceo rejon. Ta područja predstavljaju oaze, koje su povoljne za proizvodnju ove ili one vrste, ali ne i za onu vrstu koja je karakteristična za neki rejon u proseku. Takav je slučaj sa Metohijom, Kosovom, Pomoravljem itd.