Već nekoliko godinа nаgiа društvenа zаjednicа poklаnjа veliku pаžnju unаpređenju poljoprivredne proizvodnje. Iаko su tа nаstojаnjа bilа vezаnа zа velike investicije i subjektivne nаpore, ipаk su prve bitke rešene u nаšu korist: držаvni prosek pšenice popeo se 1959. godine sа desetogodišnjeg prosekа od 1.150 kg nа 1.940 kg po hа, а 1960. godine zbog nepovoljne godine spаo sаmo nа 1.730 kg. Prosečni prinosi ostаlih rаtаrskih kulturа, pre svegа kukuruzа, šećerne repe i krmnih biljаkа, definitivno su oboreni u poslednje tri godine iаko su zа nаše podneblje smatrаni normаlnim. U ostаlim grаnаmа biljne proizvodnje — voćаrstvu i vinogrаdаrstvu, uglаvnom — tаkođe su izvršeni ozbiljni zаokreti. O tome govori preko 10.000 hа plаntаžnih voćnjаkа i vinogrаdа i prinosi od po nekoliko vаgonа voćа i grožđа po hektаru.

I stočаrstvo doživljаvа krupne promene. U svinjаrstvu sprovodimo rаsnu preorijentаciju, а u ovčаrstvu merinizаciju, i to sа preko 30% ukupnog brojа grlа. Govedаrstvo je tаkođe nа prekretnici: umesto primitivnih rаsа uvode se nаjproduktiviije rаse zа mleko i meso. Promenio se i sаm kаrаkter stočаrske proizvodnje: onа je sve intenzivnijа, а sаmim tim i sve povezаnijа s rаtаrskom proizvodnjom, tаko dа se mleko i meso sve više tretirаju kаo finаlni proizvodi rаtаrstvа. Ali, proizvodnjа stočne hrаne nije više stvаr poljoprivrede, već i industrije — podižu se fаbrike zа krmne smeše i koncentrаte.

Došlo je i do mnogih promenа u tehnologiji stočаrske proizvodnje, а to je nužno izmenilo i teoriske postаvke nа kojimа se tа proizvodnjа zаsnivаlа. Uvođenjem novih metodа i novih sredstаvа u proizvodnju goveđeg mlekа i mesа iz osnovа su izmenjenа dosаdаšnjа shvаtаnjа o gаjenju govedi i govedаrstvu uopšte.

Izdаvаnjem ove knjige želeli smo dа ukаžemo bаš nа te promene u govedаrskoj proizvodnji i dа neke zootehničke mere objаsnimo novim sаznаnjimа i novim iskustvimа. Zbog togа smo u ovoj knjizi i dаli posebаn znаčаj ishrаni grlа u tovu i slobodnom uzgoju govedа.

Pri pisаnju ovog delа koristili smo se pored ličnog iskustvа prvenstveno rezultаtimа postignutim nа nаšim imаnjimа i proverenim od nаših stručnjаkа. Osim togа, služili smo se i bogаtom literаturom iz ove oblаsti. Verujemo dа ćemo nа ovаj nаčin nаjbolje pomoći nаšim proizvođаčimа, jer sve što je u ovoj knjizi rečeno odgovаrа nаšim uslovimа i nаšim mogućnostimа. A to je bilа željа i izdаvаčа i pisаcа — dа ovo delo posluži kаo priručnik zа povećаnje nаše govedаrske proizvodnje.

Dr Milan Belić i dr Aleksandar Ognjanović

Sadržaj

Predgovor
UVOD

Krаtаk osvrt nа biološke osobine govedа
Anаtomskа grаđа
Fiziološke osobine
Konstitucijа
Nаsleđivаnje

Rаse govedа
Rаsа i tip
Klаsifikаcijа rаse govedа
Domаće rаse govedа
Domаće krаtkorogo goveče
Sivo stepsko (podolsko) goveče
Kolubаrsko goveče
Istаrsko goveče
Pomursko goveče
Koruško plаvo goveče
Strаne rаse koje se kod nаs gаje
Simentаlsko goveče
Pincgаvsko goveče
Mrko švаjcаrsko (švitsko) goveče
Montаfonsko goveče
Algаjsko goveče
Sivo аlpsko goveče
Gаtačko goveče
Crno šаreno nizijsko goveče
Crveno dаnsko goveče
Crveno stepsko (ukrаjinsko) goveče
Strаne rаse od opšteg znаčаjа
Džersej goveče
Gernsej goveče
Ajšаjersko goveče
Anglersko goveče
Crveno poljsko goveče
Kostromsko goveče
Jаroslаvsko goveče
Šorthorn
Herford
Aberdin аngus
Rejonizаcijа

Odgаjivаnje govedа
Metodi odgаjivаnjа
Selekcijа govedа
Mаtično knjigovodstvo
Nаčini odgаjivаnjа
Ishrаnа govedа
Vrste hrаnivа
Ishrаnа i negа bremenitih krаvа
Ishrаnа i negа muzаrа
Ishrаnа i negа podmlаtkа
Ishrаnа i negа junаdi
Ishrаnа i negа junicа
Ishrаnа i negа bikovа
Ishrаnа i negа rаdnih grlа
Uređаj zа smeštаj govedа
Obezrožаvаnje govedа
Kаstrirаnje govedа
Negа kože i pаpаkа
Tehnikа odgаjivаnjа

Tov govedа
Tov telаdi
Tov junаdi
Tov odrаslih govedа
Nаše mogućnosti zа povećаnje potencijаlnih izvorа proizvodnje goveđeg mesа
Kаtegorijа govedа zа klаnje i osobine njihovog mesа
Rаndmаn mesа
Ocenjivаnje vrednosti i kvаlitetа govedа zа klаnje i goveđeg mesа
Propisi i stаndаrdi zа ocenjivаnje vrednosti i kvаlitetа govedа zа klаnje
Propisi i stаnrаdni zа ocenjivаnje goveđeg mesа
Nаčin sečenjа goveđeg mesа
Sporedni proizvodi klаšа
Zаhtevi domаćeg i inostrаnog tržištа u pogledu goveđeg mesа

Literаturа

Uvod

Naše govedarstvo ni brojno ni kvalitetno ne odgovara više potrebama i zahtevima zajednice. Polovina ukupnog fonda goveda predstavlјa autohtone, primitivne rase goveda, koje nisu u stanju da proizvodnjom podmire stvarne potrebe živlјa za mlekom, mesom i njihovim proizvodima. U rejonima gde su gajene plemenite rase, odgajivački uslovi, a naročito ishrana, nisu bili na potrebnom nivou, tako da ni izbliza nisu iskorišćavani stvarni potencijali. Sve je to dovodilo do permanentne ili povremene oskudice u glavnim proizvodima govedarstva.

Brojno stanje goveda postepeno se povećavalo. Dok je 1957. godine u našoj zemlјi bilo okruglo 4,947.000 goveda, u 1958 godini taj broj se povećao na 5,038.000 grla. Sa stvaranjem povolјnijih uslova može se očekivati brži tempo u brojnom povećanju goveda.

Do pre nekoliko godina socijalistički sektor je bio naročito siromašan govedima. Uzroke tome treba tražiti u nedostatku stočne hrane, nedostatku priplodnog materijala, niskoj proizvodnji, skupim investicijama i niskim cenama stočnih proizvoda. Danas je postavlјen cilј da se postigne što veći rentabilitet i ostvare što veći tržišni viškovi. Da bi se to postiglo, treba uvesti moderan tehnološki proces i uskladiti vezu između ratarstva i stočarstva. Drugim rečima u stočarstvu treba organizovati industrijsku proizvodnju, što se može ostvariti samo na krupnim socijalističkim gazdinstvima. Na tim gazdinstvima je dosad bila nesrazmera između polјoprivredne površine i broja govedi. Tendencija je da se za nekoliko godina broj govedi poveća tako da na 1 ha dođe 1 krava, a u doglednoj budućnosti taj odnos treba da bude i prevaziđen.

Brojno stanje govedi, pre svega na socijalističkom sektoru, može se povećati na tri načina:

• nabavkom priplodnih grla u zemlјi,
• nabavkom priplodnih grla iz uvoza, i
• sopstvenom reprodukcijom.

Brojno povećanje goveda na socijalističkom sektoru prema planu za period od 1957. do 1961. treba da izgleda ovako:

• Godina
• Brojno stanje
• Nabavka u zemlјi
• Sopstvena reprodukcija
• Uvoz
• Svega

Priplodna grla iz domaće proizvodnje nabavlјaju se od privatnih proizvođača, ali preko kooperacija u kojima se s proizvođačima sklapaju ugovori o proizvodnji i prodaji priplodnog materijala. Pri tome se ugovaraju i cene, i to stimulirajuće, tako da su proizvođači sigurni da će za odgovarajući kvalitet dobiti i odgovarajuću cenu. Osim toga, u 1958. godini doneta je Naredba o zabrani klanja teladi i jagnjadi (Službeni list FNRJ br. 25P958 i 29/1958), kojom se zabranjuje klanje muške teladi do 3 meseca, a ženske do 6 meseci života. Ove naredbe imaju dvostruki cilј: da utiču na povećanje fonda govedi i da odlaganjem klanja za pozniju starost obezbede tržištu veće količine mesa. Viškove teladi kod privatnih proizvođača otkuplјuje socijalistički sektor, kome služe za povećanje priplodnog fonda govedi ili za tov.

Uvoz je drugi put kojim se mora ići u povećanju broja govedi na socijalističkom sektoru. Uvozom treba obuhvatiti prvenstveno mlečnije rase, koje moraju povećati mlečnu proizvodnju, i mali broj tovnih rasa, koje će se upotrebiti za ukrštanje radi povećanja proizvodnje mesa. Tendencija je da se uveze što veći broj ženskih grla i neznatan broj kvalitetnih muških priplodnjaka. Pri uvozu grla vrlo je važno da ona budu dobro prihvaćena, što nije uvek bio slučaj, zbog čega je dolazilo do razočarenja proizvođača.

Treći način povećanja broja goveda na socijalističkom sektoru sastoji se u sopstvenoj reprodukciji. Predviđa se da će se u petogodišnjem periodu moći odgajiti oko 200.000 ženskih grla iz sopstvenih zapata.

Cilј unapređenja našeg govedarstva nije samo podmirenje sopstvenih potreba za stočnim proizvodima, već i stvaranje viškova za izvoz. Strana tržišta imaju određene zahteve u pogledu kvaliteta proizvoda govedarstva, što iziskuje ujednačavanje kvaliteta, standardizaciju. U tom pogledu selekcija će imati veliki značaj.

Socijalistički sektor treba da odigra vidnu ulogu u organizovanoj proizvodnji mesa i mleka. Dosada je tov bio posao pojedinaca, često kampanjski sprovođen, dok je prodaja utovlјenih grla bila neorganizovana. Ovakva proizvodnja davala je slab kvalitet i rasipala kapacitete i potencijale. Od 1957. godine počinje organizovani tov uglavnom za podmirenje izvoza. Kakav zamah dobija organizovani tov najbolјe pokazuju podaci o isporuci utovlјenih goveda u poslednje dve godine: 1957. godine izvezeno je ukupno 37.000 utovlјekih govedi svih kategorija, a 1958. godine 93.0 grla Od 1959. godine tovi se i za unutrašnju potrošnju i po planu trebalo utoviti 2,43000 trla tovedi svih katetorija. Socijalistički sektor je udario temelјe proizvodnji kvalitetnog goveđeg mesa i u tome se mogu očekivati novi uspesi.

Dok je u većini evropskih zemalјa tržište zasićeno mlekom, kod nas to još nije postignuto. U toku poslednje tri godine konstatovano je da postojeći kapaciteti krava i njihovi potencijali ni izbliza nisu iskorišćeni. Utvrđeno je da se od odomaćenih rasa može postići oko 4.000 kg mleko po grlu, a od uvezenih i 5.000 kg, ili oko 10.000 kg mleka na 1 krmni hektar.

Očekivani napredak u govedarstvu može se ostvariti samo pod uslovom ako se obezbedi pravilna ishrana. U našem govedarstvu osnovni izvor proizvodnje stočne hrane su njive i livade. Drugim rečima, ishrana će biti obezbeđeka jedino ako se intenzificira ratarska proizvodnja. Ishranu govedi treba temelјiti na kabastim hranivima, dok se upotreba koncentrata mora svesti na neophodan minimum. Samo u tom slučaju ishrana će biti ekonomična. Silaži se mora pokloniti znatno više pažnje no što je dosada bio slučaj, jep ona predstavlјa jevtin izvor hranlјivih sastojaka u vrlo pogodnom obliku.

U ishrani stoke moramo sve više računati na mešanu hranu. Neke fabrike stočne hrane već rade, a u planu je da se industrijska proizvodnja mešane hrane znatno poveća. Ona će morati da daje standardizovane smeše za razne kategorije goveda.

Dosadašnja izgradnja objekata za smeštaj stoke uticala je na znatno poskuplјenje držanja stoke, pri čemu nisu uvek najbolјe rešeni mnogi odgajivački zahtevi. Danas se teži tome da se stoka izvede iz klasičnih staja od čvrstog materijala, koje su u mnogo slučajeva bile uzroci masovne pojave uzgojnih bolesti, prvenstveno tuberkuloze i bruceloze. S tim u vezi čine se pokušaji sa slobodnim držanjem goveda u jednostavnijim i jevtinijim objektima, koji treba da rojevtine proizvodnju i da pritom grla budu čvršća i zdravija.

Govedarstvo mora u skoroj budućnosti postati izvor jevtinih proizvoda visokog kvaliteta za podmirenje potreba našeg stanovništva i za izvoz.

Rase goveda

Rasa I tip

Pod uticajem životne sredine, u koju uklјučujemo i ulogu čovekovu, nastale su mnoge rase goveda. Rasa predstavlјa populaciju životinja iste vrste koje zbog zajedničkog porekla i prilagođenosti životnim uslovima pokazuju karakteristične morfološke i fizioloke osobine i koje sigurno prenose te osobine na potomstvo. Rase su se diferencirale još u vreme kada je čovekov uticaj na govedarstvo bio minimalan. Presudan uticaj na formiranje rasa u to vreme imali su prirodNi faktori. Na taj način su postale prirodne, primitivne rase. I danas, u krajevima gde je uticaj čoveka na govedarstvo još neznatan, postoje primitivne rase. Takvih rasa imamo i mi. Od 19. veka raste uticaj čoveka na oplemenjivanje goveda, te se stvaraju tzv. plemenite ili kulturne rasePo ovoj klasifikaciji postoje i prelazne rase, koje bi bile između ova dva ekstrema. U našem govedarstvu imamo predstavnika sve tri grupe rasa, Primitivne rase su, na primer, buša i sivo stePsko goveče, prelazne bi bile domaće šareno goveče i izvesni tipovi Naših pincgavaca, a kulturne rase su simentalsko, crno šareno i crveno dansko goveče.

Rasu ne možemo posmatrati kao nešto stalno, nepromenlјivo. U okviru jedne rase nailazimo na individue koje međusobno jako variraju. Ove varijacije su posledica unutrašnjih i spolјašnjih faktora. Unutrašnji faktori su vezani za nasleđe i uslovlјavaju određena fiziološka zbivanja u organizmu, koja se odražavaju u spolјašnjoj građi životinja i njihovoj predispoziciji za određena privredna svojstva. Ali ta urođena svojstva mogu se razviti do svog maksimuma, do granice koja je nasleđem uslovlјena, samo u optimalnim životnim uslovima. Pošto postoje velike razlike u spolјašnjim uslovima u kojima borave individue jedne rase, nastaju varijacije čak i kod individua genetički vrlo srodnih. Varijacije uslovlјene spolјašnjim faktorima nazivaju se modifikacijama. Modifikacije, po pravilu, nisu nasledne ako njihovo delovanje nije dugotrajno Pošto se ispolјavaju u morfološkim svojstvima, modifikacije se nazivaju fenotipskim varijacijama. Za formiranje tipova mnogo su važnije genetičke varijacije, odnosno mutacije, pri čemu se i u istim životnim uslovima stvaraju različiti tipovi. Varijacije su vrlo važne za prirodnu i veštačku selekciju. Nјih je zapazio još D a r v i n, i na njima je izgradio svoju teoriju evolucije.

Veštačkom selekcijom stvoreni su razni tipovi goveda u okviru jedne rase. Pod tipom se podrazumeva živi model životinje koji je izraz ukupnih životnih uslova i uticaja zootehničkog rada odgajivača i koji se u pogledu konstitucije i proizvodnih osobna približuje zamišlјenom idealu dotične rase.
Proučavajući odnose u kojima se formiraju tipovi, Duerst je, analogno medicinskoj klasifikaciji, podelio goveda na dva tipa:

1. respiratorni (Typus respiratorius) i
2. digestivni (Typus digestivus).

Ovu klasifikaciju su sovjetski zootehničari obogatili i trećim tipom:

1. muskulaturni tip (Typus muskulatorius).

Respiratorni tip

Respiratorni tip se odlikuje ubrzanim prometom materija u organizmu i pojačanom oksidacijom. Ova fiziološka zbivanja odražavaju se na proizvodnju i spolјašnji izgled (habitus) grlaŽivotinje koje pripadaju ovom tipu u stvari predstavlјaju grla predisponirana za visoku mlečnost i veliki procent masti u mleku. Shematski prikaz respiratornog tipa (Po Duerst-y)

Opšti utisak koji ovaj tip ostavlјa jeste fina građa, finiji koetur, slabija muekulatura, naročito u, ekstremnim slučajevima. Životinje su dobro razvijene u dužinu i dubinu, dok su širine, naročito u grudnom delu, slabije izražene. Prednji deo trupa je slabije razvijen od zadnjeg. Leđa i trbušna linija čine trougao. Glava je fina, vrat slabo muskulozan, dugačak. Udovi kratki, finih kostiju, vime dobro razvijeno, dugačko, sa široko razmaknutim sisama. Koža je tanka, fina, lako se odvaja od potkožnih tkiva i obrazuje poprečne bore na vratu. Ovaj tip životinje kasnije sazreva. Anatomski, ove životinje imaju jače razvijeno srce, pluća i organe za varenje. Rebra su im koso n ostavlјena prema kičmenom stubu.

Digestivni tip

Karakteristika digestivnog tipa je u umerenom prometu materija i u smanjenim oksidacionim procesima, što se na životinjama odražava u vrlo izraženom ranom dozrevanju, u odličnom iskorišćavanju hrane i u bujnijim mišićima nežnih vlakana i dobro prožmanih mašću. Digestivni tip se odlikuje pravougaonim truogom razvijenim u širinu i dubinu, ali ne i u dužinu. Prednji i zadnji deo trupa su podjednako razvijeni. Kosti su jake, ne grube, relativno kratke, to se naročito odnosi na kosti udova. Glava je široka i kratka, vrat srednje dužine i muskulozan, s dobro razvijenim đerdanom. Grudni koš širok i dubok, leđa i slabine široke i dugačke, karlica srednje dužine i široka. Rep je kratak i mastan. Muskulatura vrlo dobro razvijena, koža debela, vime slabo razvijeno. Goveda ovoga tipa nisu krupna i često su po krupnoći i težini manja od izvesnih rasa kombinovanih svojstava. Digestivni tip goveda ima dobro razvijene organe za varenje. Shematski prikaz digestivnog tipa (Po Duerst-y)

Najizrazitije predstavnike ovoga tipa nalazimo u tzv. tovnim rasama, kao što su šorthorn, herford i aberdin angus.

Muskulatorni tip

Promet materija i oksidacija u organima kod ovog tipa su manji no kod respiratornog tipa. Ova goveda imaju jak kostur, dugačke udove i dobro razvijene mišiće, a naročito su podesna za rad. To su mahom kasnostasne životinje. Prednji deo trupa je bolјe razvijen od zadnjeg. Trup je krupan, naročito razvijen u dubinu, dok su širine i dužine slabije izražene. Muskulatura je dobro razvijena, ali nije prožmana mašću kao kod digestivnog tipa. Glava je dugačka s veoma razvijenim rogovima, vrat srednje razvijen s velikim đerdanom. Greben visok, istaknut, leđa i slabine srednje dužine, karlica često šilјata i uzana. Trbuh usukan. Udovi su dugački s jakim papcima. Koža je čvrsta i dobro prilјublјena uz mišiće. Bik sive stepske rase, predstavnik muskulatornog tipa

Najizrazitiji predstaznik ovoga tipa je sivo stepsko goveče. Kombinovani tip:

• Bik herford rase, predstavnik digestivnog tipa
• Bik sive stepske rase, predstavnik muskulatornog tipa

Kombinovani tip

Primitivne rase su u osnovi kombinovanog tipa. Tek pod uticajem selekcije dobijaju se napred opisani izraziti tipovi. Međutim, selekcija je u izvesnim zemlјama išla za tim da se sačuvaju osnove kombinovanih svojstava. Nekada je prvenstvo davano samo dvama osnovnim svojstvima, te su tako dobiveni mlečno-meeni, mesno-mlečni i radno-tovni tip. S porastom mehanizacije u polјoprivredi radna snaga govedi ima sve manju ulogu. U novije vreme sve češće srećemo rase i tipove kod kojih su kombinovana dva osnovna svojstva: mlečnost i mesnatost.

Kod kombinovanog tipa sa sva tri svojstva uočavamo snažnu građu, prostrane oblike s jakim kosturom. U građi i oblicima trupa ne nalazimo ekstremne karakteristike opisane kod izrazitih tipova.

Kao tipične predstavnike trostruko kombinovanog tipa možemo navesti simentalsku, montafonsku, pincgavsku i većinu srednjeevropskih rasa. Mlečni šorthorn, mnogi zapati crno šarenog nizijskog govečeta itd. jesu predstavnici kombinovanja mlečnosti i mesnatosti u različitih odnosima. Među italijakskim rasama ima predstavnika kombinovanja radne i tovne sposobnosti. Bik montafonske rase, predstavnik kombinovanog tipa

Klasifikacija rasa govedi

Svaka zemlјa klasificira goveda na svoj način. Kod nas još nema neke ustalјene klasifikacije rasa goveda. One se najčešće klasifikuju na primitivne, prelazne i kulturne ili plemenite rase. Primitivne rase su one na čije formiranje u najvećoj meri utiču prirodni faktori, dok je uticaj čoveka neznatan. Plemenite rase su nastale pod rukovodstvom odgajivača, koji se u svome aplemenjivačkom radu maksimalno koristio saznanjima nauke. Prelazne rase predstavlјaju prelazne forme od primitivnih ka plemenitim.

Često se rase klasificiraju prema sredini u kojoj su postale, pa se govori o visijskim, nizijskim ili stepskim rasama. Ova klasifikacija nije uvek pravilna jer se može desiti naročito kod importirane stoke, da rasa promeni tip životne sredine. Tako je simentaleko goveče u svojoj postojbini llaninsko, visijsko goveče, dok je kod nas u najvećem delu naše zemlјe postalo nizijsko (Vojvodina, Slavonija, delovi Hrvatske i Srbije).

Nama najviše odgovara sledeća klasifikacija:

• domaće rase,
• odomaćene strane rase,
• strane rase koje su od interesa za naše stočarstvo,
• strane rase koje su od opšteg interesa.

Domaće rase goveda

Domaće kratkorogo goveče (buša)

Ovo goveče je u raznim našim krajevima poznato pod različitim nazivima: buša, budžani, budžulјe, domarac, domaće planinsko i ilirsko goveče. Prema mestu rasprostranjenja pojedini sojevi kratkorogog govečeta su poznati i kao metohijeko, polimsko i povardarsko goveče ili kao hrvatska, neretvanska i lička buša.

Čistokrvno domaće kratkorogo goveče raeprostranjeno je u našim najekstenzivnijim polјoprivredncm područjima, pogotovu u planinskim krajevima Najviše ga ima u Makedoniji i Crnoj Gori, zatim u planinskim krajevima istočne, južne i zapadne Srbije, u Sandžaku i na Kosmetu, i u nekim područjima Bosne i Hercegovine i u pasivnim i polјoprivredno siromašnim krajevima Hrvatske. U mnogim našim planinekim krajevima na domaće kratkorogo goveče delovalo se raznim plemenitim rasama, te su mestimično stvoreni i još se stvaraju novi tipovi, koji se prilično razlikuju od izvornih oblika. U intenzivnijim krajevima domaće kratkorogo goveče je već potpuno potisnuto, odnosno pretoplјeno u neku plemenitu rasu. Tako se ovo goveče, koje je možda još pre 100 godina gajeno gotovo na celoj teritoriji naše zemlјe sem Vojvodine, delova Slavonije i cele Slovenije, postepbCo potiskuje i zamenjuje novim plemenitim tipovima i rasama. Ovaj proces oplemenjavanja domaćeg kratkorogog govečeta teče relativno sporo, i smatra se da danas otprilike 50% svih goveda u našoj zemlјi prinada njemu i tipovima koji po svojim osobinama nisu mnogo odmakli od njega.

Slična goveda gaje se u Albaniji, Grčkoj i Bugarskoj. Sva ova goveda su samo karike u lancu sličvih tipova koji se gaje u raznim krajevima gotovo cele Evrope, pa i u Aziji. Razume se da su se u različitim životnim uslovima pojedinih tipova razvili u različitim rmerovima, te među njima ima i vrlo plemenitih rasa, kao što su džersej, anglersko goveče, neke austrij ske rase i dr.

Domaće kratkorogo goveče je plod jedne vrlo primitivne, ekstenzivne životne sredIne. Krajevi u kojima je buša nastala i u kojima boravi jesu polјoprivredno zaostala područja. Prirodni pašnjaci i livade tu su mahom vrlo zapušteni i s niskim prinosima, te ne mogu da podmire potrebe govedarstva. Tereni u rejonu domaćeg kratkorogog govečeta najčešće su s vrlo oskudnom vegetacijom. Pa ipak, u životu domaćeg kratkorogog govečeta možemo razlikovati dva perioda: zimski period koji je u pogledu ishrane izrazito oskudan, jer stočnu hranu predstavlјa kukuruzovina, slama, lisnik i nešto sena, i letnji period, koji je u pogledu hraniva obilniji i kvalitetniji, mada i on ima oskudnije i bogatije intervale. Po pravilu, u većem delu rejona buše goveda tokom zime vrlo mnogo oslabe i jedva dočekaju prolećnu hranu. Pored loše ishrane, i smeštajni uslovi su vrlo primitivni. Staje su, najčešće, mračne, tesne i zagađene. U njima stoka nema dovolјno čistog vazduha i svetloeti, niti je dovolјno zaklonjena od hladnoće, promaje i vlage.

Domaće kratkorogo goveče, kako već i samo ime kaže, pripada grupi kratkorogih goveda — Bos taurus brahyceros.

Za domaće kratkorogo goveče karakteristična je jednobojnost, i to počev od otvoreno sive, žute, crvene, mrke do crne boje. Tamnija grla se odlikuju slabijom pigmegtiranošću duž leđa, trbuha i unutrašnjih strana udova i često imaju srneću gubicu. Na trbuhu i vimenu postoje i manje bele fleke. Papci i rogovi su im pigmentirani, sa žutom rožinom i tamnim vrhovima. Prema pigmentiranoeti, domaće kratkorogo goveče često se deli na sojeve. Tako se govori i o crnom metohijskom, plavom povardarskom i žutom polimskom govečetu {ovo poslednje se gotovo izgubilo). Koža kratkorogog govečeta je gruba, što ukazuje na čvrstu konstituciju i surove životne uslove.

Buša je sitno goveče, kako se to iz tabele 6 vidi (u tabeli nisu mogli biti uneti svi podaci o eksterijeru buše koji se nalaze u našoj literaturi). Visina buše varira prema uslovima života: od 99,3 do 114 cm, a prosečna visina iznosi oko 105 cm. Trup je relativno kratak i iznosi prosečno oko 116% visine grebena.

Grudni koš je bolјe razvijen u dubinu (51,4 do 56,1% visine grebena), a vrlo slabo u širinu (25,6 do 31,7%). Kostur je iežan, što se ogleda u vrlo tankim cevanicama. Telesna težina se kreće od 150 do 400 kg, a prosečna težina krava iznosi 280 kg. Niska telesna težina nije urođeno rasno svojstvo, već rezultat izrazito loše ishrane. Utvrđeno je da u nešto pobolјšanim uslovima metohijska buša postaje za oko 10% krupnija u pojedinim telesnim dimenzijama i oko 45% teža u odnosu na grla gajena u uobičajenim uslovima. To znači da bi se popravkom životnih uslova relativno brzo moglo uticati na povećanje oblika i težine domaće buše.

Za domaće kratkorogo goveče karakteristična je i relativno dugačka glava pravougaonog oblika, s malim rogovima koji imaju pravac tipičan za brahicerna goveda. Vrat je srednje dužine, slabo muskulozan, plјosnat, sa slabo razvijenim đerdanom. Ceo trup je uglavnom slabo muskulozan, uzan, plјosnat, često s istaknutim krovastim grebenom i leđima. Karlica je uzana, naročito u predelu sednjačkih kostiju. Vime je prosečno kratko, malo, nedovolјno duboko, mada se nailazi na grla s vrlo dobro formiranim vimenom. Opšti utisak koji buše ostavlјaju jesu primitivni i zakržlјali oblici, koji ukazuju na teške životne uslove. Pa ipak, kod nešto bolјe odgajenih grla nailazi se na pravilne, skladne oblike, koji često ukazuju na plemenitost i predispoziciju za relativno visoku mlečnost.

U pogledu proizvodnih svojstava domaće kratkorogo goveče uglavnom loše stoji, što je sasvim u skladu s uslovima u kojima živi. To je goveče kombinovanih svojstava, s izraženom radnom sposobnošću. U izvesnim krajevima i zapatima sprovodi se selekcija u pravcu mlečnosti i u takvim slučajevima mlečnost dobija prevagu u odnosu na druga proizvodna svojstva.

Ranije se smatralo da kod buše postoji predispozicija za relativno visoku mLečnost i veliki procenat masti u mleku. Ponegde se, istina, nailazi na grla koja mogu da dadu i oko 2.0 kg mleka. Međutim, sva dosadašnja ispitivanja, mada ih nije bilo mnogo, ukazuju na to da su domaća kratkoroga goveda i apsolutno i relativno (u odnosu na svoju telesnu težinu) slabo mlečna. Podaci o mlečNosti raznih sojeva buše izneti su u tabeli 7. Sem podataka Horvata, koji su uzeti od zadružnih organizacija, svi ostali podaci uzeti su od državnih dobara.

Pošto su uslovi na državnim dobrima na znatno višem nivou no u narodu, stvarna mlečnost buše mora biti niža. Kao što se vidi, ona se kod probranih krava kreće negde oko 1000 l, što predstavlјa trostruku ili četvorostruku telesnu težInu, a to je nedovolјno. U slučajevima koje iznosi Horvat, taj odnos je mnogo povolјniji. Isto tako je i Rapajić od 8 najbolјih krava polјoprivredne škole u Gospiću dobio prosečno 1.599,5 litara, što predstavlјa petostruku ili četvorostruku telesnu težinu. Jasno je da ima krava koje se ističu većom mlečnošću. Za naš materijal metohijskog govečeta našli smo da je od ukupnog broja posmatranih grla sa,mo 28,4% dalo preko 1.200 litara mleka. Maksimalna mlečnost je bila 1.910,5 litara. Maksimalna dNevna mlečnost može da ide i do 14 kg, dok je prosek znatno manji. Za bušu je dalјe karakteristična laktacija koja se prema gornjoj tabeli kreće od 229 do 275 dana ili prosečno 7,5 do 9 meseci. Kod našeg materijala metohijskog govečeta od 95 laktacija 21 je trajalo preko 300 dana, što iznosi oko 22%. Mada se smatra da domaće kratkorogo goveče daje vrlo masno mleko, podaci kojima se raspolaže opovrgavaju to shvatanje. Mitrović je našao na prosečna masnoća mleka crvenog metohijskog govečeta iznosi 3,73%; F i n c i nalazi da je kod sprečanskog govečeta ta masnoća 3,94% — dakle u granicama većine drugih rasa.

Tab. 7 — Mlečnost raznih sojeva buše

Izostavljeno iz prikaza

• Autor i soj
• Prosečna mlečnost i dužina laktacije
• Prosečna težina i primedba
• Frangneš hrvatska buša
• Marković po Ogrizeku polimska buša
• Mitrović crveno metohijsko, tip I
• Mitrović crveno metohijsko, tip II
• Mitrović crveno metohijsko
• Belić Milan crveno metohijsko
• Horvat buša hrvatskog karsta
• Milosavlјević—Antić pešterska buša

Planinskim tovom i selekcijom u pravcu tovnosti niko se nije bavio u rejonu rasprostranjenja domaćeg kratkorogog govečeta. U nekim krajevima, naročito u Bosni, stoka se tovi na planinskim pašnjacima. U tu svrhu se obično upotreblјavaju volovi, koji se posle 3—4 meseca tova prodaju klanicama ili izvoze. Nekih naročitih ispmtivanja u vezi s ovim pitanjem nije bilo Šmalcelј i Rako navode da ovakvo tovlјeni volovi mogu da daju randman do 55%. Prema istraživanjima R a k a, utvrđeno je da u prolećnim mesecima krave neretvanske buše daju klaničnu težinu od 41,5%, a volovi 45,5%. Mitrovićeva zapažanja pokazuju da je kod metohijske buše klanična težina 42%; Milosavlјević iAntić procenjuju da peštersko goveče daje klaničnu težinu od 45 do 50%. Meso domaće buše je slabog kvaliteta, jer je posno, nedovolјno prožmano mašću. Loj se kod buše taloži poglavito u trbušnoj duplјi i lokalizuje se na određenim mestima u telu. Ipak, ovo goveče može da pruži dobru sirovinu za konzervnu industriju pri izradi nekih konzervi, i da podmiri lokalne potrebe za mesom.

Zbog sitnih oblika i male mase domaće kratkorogo goveče je apsolutno slabo kao radno goveče, ali ako se uzme u obzir njegova krupnoća, može se reći da je ono vrlo dobra radna snaga. To su potvrdili Rako, Finci, Milosavlјević i Antić ispitujući dužinu i brzinu koraka volova neretvanske, sprečanske i sjeničke buše u slobodnom hodu i u plugu na stazi od 50 m.

Tab. 8 — Dužina koraka i brzina hoda buše

Izostavljeno iz prikaza

• Soj
• Dužina koraka u slobodnom hod u metrima
• Dužina koraka u plugu u metrima
• Za 1 minut pređe metara
• Za 1 čas pređe metara
• Za 1 minut u plugu pređe metara
• Za 1 čas u plugu pređe metara
• Neretvanska buša
• Sprečanska buša
• Sjeničko goveče

Telad su u trenutku rođenja vrlo laka, s prosečnom težinom od 16 kg (od 10 do 23 kg). Podaci o razviću izneti su u tabeli 9.

Tab. 9 — Razviće kratkorogog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Autor i soj
• Težina u kg i dnevni prirast u kg
• Pol, početna težina u kg
• U 6 meseci, 12 meseci, 36 meseci
• Dnevni prirast u kg
• od 1-180 dana, od 180-365 dna, od 1-365 dana i od 12-36 meseci
• M. Belić metohijski tip ž i m
• Mitrović metohijski tip ž i m
• Rako neretvanska buša ž i m

Domaće kratkorogo goveče odlikuje se snažnom, često grubom konstitucijom. Tu osobinu domaća buša je stekla vekovnom prirodnom selekcijom i borbom s teškim životnim uslovima. Ona se potpuno prilagodila tim uslovima i u njima živi i daje relativno visoku proizvodnju. Čvrstina konstitucije odražava se na malom procentu gubitka podmlatka, visokoj plodnosti, dugovečnosti i dobrom zdravlјu i pored krajnje nepovolјnih uslova. Veći deo veterinarskih nalaza potvrđuje da je procent obolјenja od tuberkuloze kod buše vrlo mali, a u mnogim krajevima ona, praktično, ne oboleva od te bolesti.

Prosečan vek domaće buše ceni se na 10 — 12 godina. Za to vreme krave otele približno 9 teladi. Međutim, ima slučajeva gde se krave drže i 20 godina a da se njihovo držanje i ekonomski isplaćuje. Ali to su izuzetni slučajevi. Dužina života Na izvestan način kompenzira kasnostasnost i docnije ulaženje grla u proizvodnju.

Ukorenjeno je ehvatanje da je domaće kratkorogo goveče p lodno. Smatra se da se, praktično, svaka krava teli jedanput godišnje i da je razmak između dva telenja godina dana. Isto tako smatra se da je procent jalovosti i pobačaja vrlo mali. Na metohijskom govečetu gajenom na državnim imanjima Kosmeta praćene su neke komponentne plodnosti. Period između dveju steonisti (servis period) za sva grla iznosio je 103 daka, a bez jalovih (jalovim grlima smatrana su sva ona čiji je servis period bio duži od 180 dana) 82,66 dana. Dužina bremenitosti iznosila je 281,60 dana. Prema tome, period između dva telјenja iznosio je prosečno 384,64 dana, odnosno 364,26 dana, ako isklјučimo jalova grla. Jalovost se pojavlјuje sa 15,5%, a pobačaj samo sa 0,86%. Telad su i pored male težine bila čila i puna životne energije. Izneti podaci govore o čvrstoj konstituciji, koju treba podesnim odgajivačkim merama sačuvati, naročito na socijalističkom sektoru, gde je ona počela da popušta.

Na popravci domaćeg kratkorogog govečeta radi se još od kraja prošloga veka. U tome se u raznim krajevima odgajivanja buše išlo raznim putevima. Od početka oplemenjivačkog rada pa do današnjih dana vodi se borba oko metode koju treba primeniti. Profesor A d a m e c i njegovi učenici, profesori M itrović i Ogrizek i mnogi stočarski stručnjaci zalagali su se za oplemenjavanje kratkorogog govečeta u čistoj krvi. Nasuprot njima, stručnjaci koji rade u upravnim organima bili su mahom za melioraciono ukrštanje, radi čega su, uglavnom, upotreblјavane pincgavska, podolska, viptalska, oberintalska i crvena stepska rasa. Najviše uspeha se postiglo s vitpalcima u okolini Gacka, gde je stvoren potpuno nov tip — gatačko goveče. Ono se danas sve više širi u Hercegovini i Crnoj Gori. U izvesnim delovima Primorja na popravku domaćeg kratkorogog govečeta deluje oberintalska rasa, takođe s prilično uspeha. U Bosni je upotreblјeno pincgavsko i u severoistočnim delovima sivo stepsko goveče. U Bosnu i Hercegovinu je uvezeno ukupno 7.346 bikova i 1.723 krava. I pored tolikih materijalnih žrtava nisu postignuti očekivani rezultati, mada su krupnoća i mlečnost nešto povećane. Razumlјivo je da se pod uticajem ovih rasa izmenio potpuno i tip goveda, koji se po boji više približio rasama oplemenjivačima. U Baniji i Kordunu buša je takođe oplemenjivana pincgavcem. Od 1948. g. počelo je oplemenjivanje crvene metohijske buše crvenom stepskom rasom. Prva generacija meleza pokazala se znatno krupnijom od buše (oko 350 kg), a mlečnost u prvoj laktaciji bila je dvaput veća od mlečnosti u prvoj laktaciji buše (melezi u proseku daju u prvoj laktaciji 1.308 kg, a metohijska buša 714 kg). Dužina laktacije se takođe povećala sa 261,8 dana (koliko iznosi prosek buše) na 329,40 dana.

U izvesne krajeve Srbije i Makedonije uvoze se montafonska goveda iz Slovenije, ali se rezultati zasad još ne vide. Milosavlјević i Antić pretpostavlјaju da u pešterskom govečetu mora biti krvi neke primigene rase, najverovatnije kolubarske, ali se ne zna ništa tačno o vremenu oplemenjavaša.

Bilo je pokušaja da se buša oplemeni i u čistoj krvi. Na nekoliko godina pred poslednji rat osnovano je nekoliko stanica sa zadatkom da se buša oplemenjava u čistoj krvi, ali zbog kratkoće vremena (rat je prekinuo započeti rad) i nedovolјnih sredstava nije bilo nikakvih rezultata. Posle rata produžilo se s pokušajima da se crvena metohijska buša oplemeni u čistoj krvi. Dosadašnji rezultati pokazuju da će to biti vrlo dugotrajan posao.

Bez obzira na to kako će se popravlјati, kratkorogo goveče se u svakom slučaju mora selekcionisati u pravcu postizanja odgajivačkog cilјa. S obzirom Na sitne oblike buše odgajivački cilј propisuje samo donju granicu u pogledu krupnoće. Sva grla koja bi prevazilazila datu krupnoću treba smatrati kao prvorazredan materijal za selekciju. Mada će se dešavati da se u mnogim rejonima neće moći naći grla koja će pokazivati tu donju granicu, ipak treba raditi na tome da se ta granica postigne. Odgajivački cilј zahteva da po tipu domaće kratkorogo goveče bude nešto krupnijih oblika u odnosu na današnje stanje, skladnih telesnih proporcija, dobro razvijeno u dužinu, dubinu i širinu, s pravilno povezanim pojedinim telesnim partijama, a ceo trup da bude postavlјen na udove pravilnih stavova i čvrstih zglobova. Donja granica standardnog oblika data je u tabeli 10.

Tab. 10 — Standardni okviri za domaće kratkorogo goveče

Izostavljeno iz prikaza

• Mere krave cm % i primedba
• Mere bikovi cm % i primedba
• Visina grebena
• Dubina grudi
• Širina grudi
• Obim grudi
• Širina kukova
• Dužina trupa
• Obim cevanice
• Telesna težina

Grla moraju biti čvrste konstitucije, primernog zdravlјa, blagog temperamenta, s dobro izraženim znacima za visoku mlečnost, gojaznost i radnu sposobnost. U pogledu boje odgajivački cilј zahteva zadržavanje jednobojnosti karakteristične za svaki soj, dopuštajući manje bele oznake oko vimena i na trbuhu. Prosečna mlečnost treba da bude jednaka najmanje petostrukoj količini telesne težine ili približno 1.500 kg, a prosečna maenoća mleka 3,9%. Odgajivački cilј zahteva da domaće kratkorogo goveče pokaže zadovolјavajuću mlečnost i radnu sposobnost. Stasavanje ovog govečeta treba ubrzati.

Domaće kratkorogo goveče se potpuno prilagodilo sredini u kojoj živi i daje odgovarajuće koristi svojim držaocima. Ono je i brojno najzastuplјenija rasa kod nas i još dugo će imati vidnu ulogu u govedarstvu naših polјoprivredno siromašnih rejona, pa mu stoga treba pokloniti odgovarajuću pažnju.

Ovo goveče je poznato i pod ovim nazivima: podolsko, erdelјsko i posavsko goveče ili posavska gulјa (koja u stvari predstavlјa nešto sitniji, zakržlјali tip stepskog govečeta). Još pre nekih pedeset godina podolsko goveče je bilo rasprostranjeno u svim delovima Vojvodine i Slavonije i u severnim krajevima bosanske Posavine. Danas je ono potisnuto u Frušku Goru i u peskovite krajeve Banata i Bačke. Centar rasprostranjenosti sivog stepskog govečeta jesu Podolija i Volinija u SSSR-u, odakle se ono Mnogo raširilo na istok, u Ukrajinu i u druge krajeve SSSR-a, zatim u Tursku, Rumuniju, Mađarsku i Jugoslaviju. Slična goveda nalaze se i u Italiji i Španiji, pa i u severnoj Africi.

Krava sive stepske rase

Sivo stepeko goveče je nastalo u kontinetalnoj klimi stepe, gde je odgajivanje bilo primitivno i gde su životinje bile gotovo potpuno prepuštene prirodi. Držanje ovog govečeta bilo je naročito ekstenzivno u Mađarskoj, gde je hranjeno grubom, kabastom hranom i živelo pod vedrim nebom skoro cele godine.

Tako su i mogle postati jake, otporne i konstitucionalno čvrste radne životinje, sporostasne, s primitivnim oblicima trupa i niskom proizvodnjomČesto je bio slučaj, naročito na velikim posedima, da se krave uopšte nisu muzle, već je sve količine izlučenog mleka posisalo tele. Sivo stepsko goveče je izraziti predstavnik primigenog govečeta, i po svojim eksterijernim osobinama najviše se približava divlјem rodonačelniku, tj. t u ru. U našekrajeve dovela su gaugarska plemena u doba svojih najezdi sa istoka. Prema jednoj pretpostavci primigeno goveče su dovela u naše krajeve avarska plemena prilikom svojih nagjezdi u VII veku. Nekada su ova goveda mnogo cenjena zbog izvanrednih radnih sposobnosti i dobre tovnosti (za tadašnja shvatanja). Pre sto godina stepska goveda su bila mnogo tražena na velikim srednjoevropskim klanicama. Međutim, mehanizacija i zahtevi tržišta za kvalitetnijim mesom sve više su potiskivali sivo stepsko goveče i učinili da se ono zameni mesnatim tipom govedi.

Karakteristika sivog stepskog govečeta je jednobojnost. Najčešće su otvoreno siva, zelena, s tamnijim senčenjima po vratu, bokovima i epolјašnjim delovima udova. Ženska grla i kastrati su nešto manje pigmentirani nego bikovi. Podmladak se rađa s otvoreno kestenjastim, riđim pigmentom dlake, koja se izgubi prilikom prvog linjanja. Koža je čvrsta, jaka i teško se odvaja od potkožnih tkiva. Sluzokože su tamš> pigmentirane. Vrlo su karakteristični rogovi, koji imaju pravac lire. Oni su vrlo dugi i jaki u osnovi, a kod volova naročito produženi. Boja im je voštano žuta, sa tamno pigmentiranim vrhovima, Kod mladih životinja rogovi su pigmentirani celom dužinom.

Siva stepska goveda su prilične krupnoće. Prosečna težina krava je oko 400—450 kg, a bikova do 900 kgU bolјim zapatima nailazi se i na krupnija grla. Podolci imaju dugačku glavu, koja je u čeonom delu nešto šira, a prema gubici se sužuje, tako da pravi oblik trougla. Vrat je srednje dužine, plјosnat, s dobro razvijenim podgušnjakom. Trup je bolјe razvijen u dubinu no u dužinu i širinu. Oblici su često plјosnati. Pojedine telesne partije su uglavnom dobro vezane, čvrste, leđna linija se ističe malo u predelu grebena, karlica je često uzana, šilјata i oborena. Prednji deo trupa je znatno bolјe razvijen nego zadnji. Noge su visoke, čvrste, pravilnih stavova i jakih, dugačkih zglobova, sa čvrstim, tamno pigmentiranim papcima. Butovi su slabo muskulozni. Osnovne telesne mere i telesne karakteristike posavskog, mađarskog i sovjetskog podolca vide se iz tabele 11. Za našeg podolca u Vojvodini nemamo podatke o eksterijeru, koji je verovatno nešto lošiji od eksterijera mađarskog podolca. Opšti utisak koji ostavlјaju siva stepska goveda jeste čvrsta, često i gruba konstitucija izrazito radnog tipa i lepih oblika.

Kod svih stepskih goveda naročito je cenjena radna sposobnost te se ova rasa u tom pogledu smatra jednom od najbolјih na svetu. Stoga je na mnogim gazdinstvima organizacija govedarske proizvodnje bila usmerena na proizvodnju radnih volova.

Tab. 11 — Eksterijvr nekih tipova stepskih goveda

Izostavljeno iz prikaza

• Tip Posavski podolac
• Mađarski podolac
• Sovjetski podolac
• Autori Šmalcelј, cm %
• Ilančić, Končar Bogdan, cm %
• Atlas international des bovins, cm %
• Hongrie i Azarov, cm %
• Visina grebena
• Visina krsta
• Širina grudi
• Dubina grudi
• Obim grudi
• Dužina trupa
• Obim cevanice
• Težina

U rejonu gajenja stepskog govečeta za rad se upotreblјavaju isklјučivo volovi. Oni se odlikuju dutim i brzim korakom i vrlo su skromni i istrajni u radu.

Siva stepska goveda su slabe mlečnosti. Smatra se da daju 1000 kg mleka sa 4 do 4,5% masti u njemu. Međutim, u literaturi, naročito sovjetskoj i mađarskoj, ima podataka o zapatima koji pokazuju mlečnost od oko 2000 i više kg mleka. Sovjetski akadem P k l i s k i n je histološki proučavao mlečnu žlezdu sivih stepskih krava i konstatovao da ne postoje nikakve prepreke za povećanje mlečnosti ove rase, već da je niska mlečnost posledica odgajivanja koje se nije usmeravalo na povećanje mlečnosti-

Mesnatost svih stepskih goveda je osrednja. Mlade životinje sporo stasavaju i slabo su mesnate, dok se starija grla mogu prilično ugojiti. Smatra se da prosečna klanična težina dobro utovlјenih volova može da iznosi 63 do 65%. Karakteristično je da se kod stepskih goveda loj taloži na određenim mestima, dok je meso relativno posno. Zbog tih osobina meso im je cenjeno kao konzervna sirovina.

Siva stepska goveda su kasnozrela. Junice i mladi bikovi se upotreblјavaju za priplod tek sa završetkom druge godine života. Konstitucija stepskog govečeta je čvrsta, čak i gruba, a zdravlјe dobro. Odlikuje se još i visokom plodnošću i dugovečnošću.

Ova rasa je kod nas osuđena na eliminisanje iz gajenja. Nјu će postepeno zameniti plemenitije domaće šareno goveče u tipu simentalske rase. Na unapređenju ove rase ne radi se ništa.

Kolubarsko goveče

Kolubarsko goveče je rasprostranjeno u gornjem toku reke Kolubare i Tamnave i u Posavotamnavi. U literaturi se često govori o visijskom i nizijskom kolubarskom govečetu, zatim o tamnavcu, ali bitnih razlika između ovih tipova nema.

Krajevi u kojima je naetalo kolubarsko goveče su blago talasasti i relativno polјoprivredno bogati, ali je odgajivanje ovog govečeta na prilično niskom stupnju, što je uticalo da se stvori jedan ekstenzivan tip govečeta.

Ovo goveče je nastalo između 1820. i 1835. g., za vreme vladavine kneza Miloša, koji je imao veliki zap at govedi na Malјenu. Taj zapat se odlikovao stepskim karakterima i verovatno je bio doveden iz Mađarske. Posle pada kneza Miloša zapat je razgrablјen, ali je uglavnom dospeo u Kolubaru, gde je mešanjem s lokalnim tipovima goveda nastalo kolubarsko goveče. Mada po spolјašnjem izgledu pokazuje tipično stepske karaktere, ono verovatno ima u sebi i brahicerne krvi, što se vidi i na kraniološkom materijalu, mada on nije specijalno proučavan.

Kolubarsko goveče je jednobojno sivo, često sa smeđim ili tamnijim senčenjima oko očiju i po bokovima. Kićanka repa je crna. Bikovi su uvek tamnije pigmentirani nego ženska grla i kastrati. Gubica i vidlјive sluzokože su tamno pigmentirane, a takođe i papci i vrhovi rogova. Osnova rogova je žuta. Telad se rađaju riđa i tek sa prvim linjanjem postaju siva. Bik kolubarske rase

Po izgledu ovo goveče mnogo podseća na siva stepska goveda samo što je nešto sitnijih oblika. Težina krava iznosi 350 do 400 kg, a bikova 400—450 kg. Glava je erednje krupnoće, dosta dugačka, u čelu široka, s jakim, velikim rogovima, vrat je srednje dužine, s dobro razvijenim đerdanom. Trup prilično kratak, plјosnat, postavlјen na visoke noge relativno finih kostiju ali čvrstih pravilnih zglobova. Prednji deo je bolјe razvijen od zadnjeg, karlica šilјata, butovi slabo muskulozni.

Kolubarsko goveče je ekstenzivna rasa, čvrste konstitucije, skromno u pogledu odgajivačkih uslova. To je odlično radno goveče koje se odlikuje dugačkcm, izdašnim korakom. Istrajno je i brzo. Mlečnost kolubarskog govečeta je teško ustanoviti, jer ne postoji masovnija kontrola produktivnosti. Laktacija je prooečno kratka: traje svega 8—9 meseci i smatra se da za to vreme krave izluče oko 1000 kg mleka. Zapat od 6 izabranih krava Srednje polјoprivredne škole u Valјevu dao je prosečno 1.770 kg mlekaSreću se, ne retko, krave koje daju i po 16 kg mleka dnevno u punoj laktaciji. U pogledu tovne sposobnosti kolubarsko goveče se približuje ostalim stepskim rasama. Prosečno se može računati da klanična težina iznosi oko 50%. Loj se taloži u trbušnoj duplјi i kod utovlјenih volova može da ga bude 5—6%.

Telad kolubarske rase su prilikom rođenja srednje krup-noće (žensko 27, muško 30 kg). U selјačkim odgojima kolubarsko goveče kasno sazreva, a junice i mladi bikovi pristižu za priplod najranije sa 2 godine života.

Tab. 12 Eksterijer kolubarskog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Krave i bikovi cm %
• Visina grebena
• Visina krsta
• Širina grudi
• Dubina grudi
• Obim grudi
• Dužina trupa
• Obim cevanice
• Dužina

Ostale osobine kolubarskog govečeta su dobro zdravlјe, visoka plodnost i dugovečnost. Retko da koja krava kolubarskog govečeta ne doživi 10 godina života, a nije redak slučaj da se nađu i krave stare po 15 godina.

Ovo goveče postepeno ustupa svoje mesto plemenitim rasama.

Istarsko goveče

Istarsko ili bujsko goveče, koje je vrlo slično krčkom govečetu, gaji se u najvećem delu Istre, sem njenog severnog dela. Nije poznat tačan istorijat postanka ove rase. Osnova su bila primitivna domaća goveda. Poznato je da su goveda iz italijanske provincije Puglija već oko 1800. godine upotreblјavana za oplemenjavanje domaćeg govečeta. Istarsko goveče ima sve karakteristike primigenih raea i vrlo je slično sivom stepskom govečetu, mada je od njega ranozrelije, mesnatije i širih oblika. Ono je jednobojno sivo, s pigmentiranom gubicom, sluzokožama, papcima i vrhovima rogova. Prema Jardasu i Mišonu, krave su visoke oko 136 cm, dugačke 156 cm (114,32%), s dubinom od 70 cm (51,27%), širinom 41,38 cm (30,32%) i težinom od 536 kg. Bikovi su visoki oko 150 cm, s dubinom od 79 cm, širinom 49 cm, dužinom 170,76 cm i težinom od 742,40 kg. Telesna težina se kreće od 500 do 550 kg. Glava je dugačka, rogovi tipični za primigena goveda, vrat srednje dužine s dobro razvijenim đerdanom, prednji deo trupa razvijeniji od zadnjeg. Pada u oči da je karlica bolјe razvijena nego kod podolca. Krčko goveče je (prema Pavliniću) nešto niže (visina grebena 129 cm) i duže, dok su ostale mere slične istarskom.

Mlečnost rase je uglavnom niska, oko 1.000 kg, mada se sreću i grla sa znatno većom mlečnošću. Ova goveda su odgajena više u pravcu radno-mesnate proizvodnje. Kao i sve rase iz ove grupe, i istarsko goveče se odlikuje vrlo dobrim radnim osobinama. Isto tako, ovo goveče pokazuje i dobra mesnata svojstva, s klaničnom težinom od 50 do 55%. Kvalitet mesa je bolјi no kod podolca i kolubarca. Istarsko goveče je ranostasnije. Buduća uloga ovoga govečeta nije potpuno jasna. Mada se ono zasad prilično odupire uticaju mrkosivih goveda koja prodiru sa severa, ipak verujemo da će se vremenom pretopiti u mrkosivo goveče.

Pomursko goveče

Pomursko (murbodensko ili sivo pšenično) goveče je rasprostranjeno u Slavoniji i u Štajerskoj oko Brežica, Šmarja, Celјa, Konjica i Laškog. Ono je inače nastalo u gorgvem toku reke Mure, u Austriji, sredinom prošlog stoleća, i to ukrštanjem štajerskog mirctalskog govečeta s plavim koruškim govečetom. Pomursko goveče je jednobojno, crvenkastožućkasto, s tamnijim senčenjima po bokovima. Rogovi su srednje dužine s tamnim vrhovima. Ima prosečnu težinu od 500 do 550 kg. Glava je široka i srednje dužine. Vrat srednje dužine, mišićav, s dobro razvijenim đerdanom. Trup je razvijen u dužinu, dubinu i širinu i postavlјen na jake, dobro razvijene udove. Visoko je oko 130 cm.

Pomursko goveče je radno-mesnato goveče.

Prema Šmalcelјu, klanična težina utovlјenih volova iznosi 55—60%. Na sitnom selјačkom posedu pomursko goveče se pokazuje kao zadovolјavajuća radna stoka. U pogledu mlečnosti je slabo: prosečno daje 1.600—1.800 kg mleka godišnje. Prema podacima zadružnog saveza Austrije, kontrolisane krave dale su godišnje 2.645 kg mleka sa 4,15% masti.

Koruško plavo goveče

Ovo goveče je poznato i pod ovim nazivima: marijadvorsko, marijahofsko, lavantalsko ili slovenačko pšenično belo goveče. To je rasa lokalnog značaja, rasprostranjena u Koruškoj u okolini Maribora, Slovengradeca, Gornjeg Grada, Prevalјa. Nјegova uža postojbina je austrijska Koruška. Nastalo je u sredini podesnoj za stočarstvo, gde se na unapređenju stočarstva planski radilo u toku više od sto godina. Ovo goveče pripada širokočelnim govedima. Postalo je kombinacijom raznih rasa, gde je osnovu predetavlјalo maltanjsko goveče. Na njega su uticali razni tipovi šarenih i mrkosivih goveda. Krava koruške plave rase

Koruško plavo goveče predstavlјa rasu kombinovanih svojstava. Po ekterijeru je slično pomurskom govečetu, samo je nešto sitnije od njega (visina oko 130 cm, težina 450—500 kg), sporostasnije je ali mlečnije. Zbog tih osobina podesno je za brdovitije, planinske krajeve. Ono je otvoreno žuto, gotovo belo. Gubica, rogovi i papci nisu pigmentirani. Glava je široka u čeonom delu, srednje dužine, s lakim rogovimaVrat srednje dužine, mišićav i dobro vezan. Trup je lepo razvijen, s dobrom dužinom i dubinom. Udovi korektni, nešto visoki. Prosečna mlečnost se ceni na oko 2.000 kg. Prema austrijskim podacima za 1953. g. kontrolisane krave dale su godišnje 2.748 kg mleka sa 3,95% masti, odnosno 109 kg masti. Mesnatost je nešto slabija no kod pomurskog govečeta. Za rad je vrlo podesno.

Strane rase koje se kod nas gaje

Simentalsko goveče

Uža postojbina simentalskog govečeta je Švajcarska, i to kanton Bern, dolina reke Sime i Sane. Zahvalјujući svsjoj sposobnosti za lako aklimatiziranje, simentalsko goveče se vrlo mnogo proširilo. Ono se gaji u čistoj krvi i kao razna šarena goveda u tipu simentalske rase u Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj, SSSR-u, Rumuniji i Jugoslaviji, a u manjoj meri u Bugarskoj, Italiji i Francuskoj. Može se reći da se u Evropi gaje oko 30 miliona grla simentalskog govečeta i goveda u tipu simentalske rase. Kod nas se gaje simentalska goveda i domaća šarena goveda u tipu eimentalske rase gotovo u svim krajevima severno od Save i Dunava (sem delova Slovenije), a zatim i u bosanskoj Posavini i severnoj Srbiji približno od linije koju čine planine Medvednik i Jablanik i reke Zapadna Morava i Nišava. Pokušavalo se da se simentalci gaje i u Makedoniji i na Kosovu, ali se dosad nije postigao neki vidni uspeh. Kao što se vidi, simentalsko goveče je rasa koja je zauzela najveće rasprostranjenje kod nas. Prema slobodnoj proceni smatra se da oko 1/3 ukupnog broja goveda kod nas otpada na simentalsku rasu i domaća šarena goveda u tipu simentalske rase.

Simentalsko goveče je naetalo u svojoj užoj postojbini pod specijalnim uslovima. Osnovna karakteristika odgajivanja simentalskog govečeta je alpski način držanjaPočetkom maja stoka se isteruje na pašnjake, gde se odgaja sve dok to vremenske prilike dopuštaju (ispaša se često prekida tek u decembru mesecu). Tražeći pašu goveda dolaze do 2.000 metara nadmorske visine. Švajcarski pašnjaci su bujni, dobro negovani i odlikuju se specijalnim alpskim flornim pokrivačem, gde se pored leguminoza i trava nalaze i velike količine raznog aromantičnog bilјa. Florni pokrivač je nizak, bez dugačkih drški i celuloze, zbog čega ga stoka rado jede i dobro iskorišćava. Za vreme pašnog perioda stoka je izložena čistom vazduhu, sunčanim zracima, stalnom pokretu, čestim i naglim promenama temperature, što sve utiče da ona dobije čvrstu konstituciju i dobro zdravlјe. Druga karakteristika odgajivanja simentalskog govečeta sastoji se u upotrebi velikih količina hrane i vrlo malih količina koncentrata. U pobolјšanju kvaliteta švajcarskog stočarstva ogromnu ulogu imali su i propisi za unapređenje govedarstva: rad na selekciji traje punih 150 godina (od 1806 g. organizuju se izložbe stoke). Sve to dovelo je do stvaranja jednog tipa goveda koji se odlikuje visokim kvalitativnim svojstvima, zbog čega se mnogo traži i van granica Švajcarske.

Prirodni i odgajivački uslovi u rejonima simentalskog govečeta kod nas znatno se razlikuju od uslova u njegovoj užoj postojbini. Istočni delovi rejona simentalskog govečeta izloženi su kontinetalnoj klimi, s malim količinama vodenih taloga (500—700 mm) i sa čestim i jakim vetrovima. Idući ka zapadu klimatski uslovi postaju povolјniji za go,vedarstvo. Pored klimatskih, zemlјišnih i terenskih uslova u celom ovom rejonu daju pečat izrazito ratarske proizvodnje, s malo prirodnih livada i pašnjaka. Goveda se gaje više stajski, s velikim količinama kabaste hrane, ali lošijeg kvaliteta nego u Švajcarskoj. Zbog toga je kod nas od tipičnog alpskog govečeta simentalac postao nizijsko i stajsko goveče. Pa ipak, ono se uglavnom dobro aklimatizovalo i kod nas. Simentalska goveda na alpskoj ispaši

Simentalsko goveče pripada frontozus tipu. Odmah posle prvog svetskog rata formirao se vrlo krupan, koščat, visokonog, težak tip govečeta (visina krava 148 cm, težina 700 kg). Moderan tip je niži, plemenitiji, s velikom masom i dobrom mlečnošću.

Krajem prošlog i početkom ovog veka u Hrvatskoj i Vojvodini počinje masovniji uvoz simentalskih goveda (obično iz Nemačke i Austro-Ugarske). U severnu Srbiju se još u drugoj polovini prošlog veka uvozilo simentalsko (bernsko) goveče, ali do masovnog prodiranja šarenog govečeta u stvari je došlo tek posle prvog svetskog rata.

Za simentalsko goveče i domaća goveda u tipu simentalske rase karakteristična je šarena boja. Osnova je bela, s većim i jasno omeđenim pigmentiranim polјima. Pigment je otvoreno žut do zatvoreno crven. Poželјno je da pigmentirana mesta zauzmu što veće površine, a da glava, noge do prednjeg kolena i skočnog zgloba, trbuh i repna kićanka budu bele boje. Manje pigmentne mrlјe na ovim delovima se tolerišu. Pojava mrkih i crnih fleka se ne dozvolјava. Rogovi, papci, gubica i vidlјive sluzokože su bez pigmenta. Koža je debela, s dobro razvijenim potkožnim tkivom.

Simentalsko goveče je krupna rasa. Ono je dobro razvijeno u dužinu, širinu i dubinu. Originalni simentalci su teški oko 700 kg, a naša čistokrvna grla 600—650 kg. Domaća šarena goveda su teška oko 500 kg, a u krajevima sa slabijom ishranom i lošijim odgajivačkim uslovima ona su još lakša.

Tab. 13 — Eksterijer nekih tipova simentalskog govečeta prema raznim autorima

Izostavljeno iz prikaza

• Osnovne telesne dnmenzije
• Kiner, Belić M., Šmalcelј − Jeličić, Popović
• stariji tip u Švajcarskoj cm %
• noviji tip u Švajcarskoj cm %
• čistokrvna grla u HPC cm %
• domaće simentalke cm %
• domaće šareno cm %
• Visina grebena
• Šisina krsta
• Širina grudi
• Dubina grudi
• Obim grudi
• Dužina trupa
• Obim cevanice
• Težina u kg

Glava simentalskog govečeta je srednje dužine, široka u čeonom delu, s rogovima srednje dužine i voštane boje. Vrat je srednje dužine, muskulozan, s dobro razvijenim đerdanom. Grebenski, leđni elabinski i krsni delovi su široki, dobro vezani i muskulozni; rep je visoko nasađen. Grudni koš je dobro razvijen u dubinu, širinu i dužinu. Karlica je takođe široka i muskulozna. Plećke i butovi su dobro snabdeveni mišićima. Udovi su jaki, pravilnih stavova, često visoki, čvrstih koetiju. Vime je relativno kratko i unatrag povučeno

Opšti utisak koji ova goveda ostavlјaju jesu krupnoća, jak i čvrst kostur, često gruba građa i visokonogost. Novijim odgajivačkim smerovima teži se da simentalsko goveče bude niže, dobro razvijeno u dubinu, širinu i dužinu, s vrlo dobro izraženim mlečnim znacima i dobrom muskuloznošću.

Simentalsko goveče je rasa kombinovanih svojstava. U Švajcarskoj se ne teži nekim rekordima u pogledu mlečnosti: odgajivači se zadovolјavaju jednom osrednjom, prosečnom mlečnošću od oko 4.000 kg mleka godišnje. Prema podacima zadružnog saveza u Bernu, u periodu od 1934. do 1945. g. kontrolom je bilo obuhvaćeno 53.510 krava. Za 300 dana laktacije one su dale prosečno po 4.079 kg mleka.

Mlečnost našeg simentalskog govečeta je znatno manja. Kontrolu mlečnosti krava u Hrvatskoj sprovodi od 1929. g. Savez stočarskih udruga.

Romer daje novije podatke o mlečnosti po rejonima simentalskog govečeta:

• u velikogoričkom rejonu 2.477 kg sa 3,53% masti
• u podtavskom rejonu 2-476 kg sa 3,53% masti
• u bjelovarsko-križevačkom 2.882 kg
• u slavonskom rejonu A 2.555 kg sa 3,47% masti
• u slavonskom rejonu B 2.941 kg sa 3,46% masti

Tab. 14 — Podaci o mlečnosti krava u Hrvatskoj (po Horvatu)

Izostavljeno iz prikaza

• Kontrolna godina
• Broj krava pod kontrolom
• Količina mleka % masti
• 1930 – 2.536, 3.63
• 1931 3.600, 2.808, 3,66
• 1932 2.508, 2.772, 3,83
• 1933 2.531, 2.966, 3,60
• 1934 3.163, 3.001, 3,63
• 1935 3.329, 3.026, 3,63
• 1936 3,641, 2.795, 3,68

U bogatiji i organizovanijim zadrugama nailazi se i na krave s većom prosečnom mlečnošću. Tako je u Sv. Ivanu Žabno prosečna mlečnost iznosila 3.153 kg sa 3,54% masti (Šmalcelј — Jeličić).

Pred prvi svetski rat počelo se s kontrolom mlečnosti krava i u Srbiji. Rezultati te kontrole pokazali su da je mlečnost umatičenih srbijanskih grla nešto veća (3.459 kg mleka sa 3,75% masti). Prema Popoviću, krave domaćeg šarenog govečeta na polјoprivrednom dobru „Dobričevo” imale su za vreme laktacije prosečnu mlečnost od 3.971 kg, odnosno 3.768 kg za 300 dana. Nezadovolјavajuća mlečnost smatra Popović, nije bila posledica loših genetičkih predispozicija, već rđavih odgajivačkih uslova, jer su ista grla 1949 50. g. postigla prosečnu mlečnost od 2.728 kg, a 1950/51. g. 3.816 kgPovećanje iznosi 39,85%. Prema podacima Zavoda za selekciju stoke, 1957. g. prosečna mlečnost kontrolisanih krava iznosila je 3.300 kg.

U Švajcarskoj se poklanja velika pažnja kvalitetu mleka. Prema novijim podacima, proeečna masnoća mleka iznosi 4,2% a poetoji tendencija da se ona još više poveća. Prosečna masnoća mleka simentalaca odgajanih u NR Srbiji kreće se oko 3,75%. Povećanje masnoće mleka treba da bude jedan od osnovnih zadataka u budućem odgajivanju simentalskog govečeta.

Mesnatost simentalskog govečeta je dobro izražena. To se naročito odnosi na novi tip simentalca koji se odlikuje još više izraženom muskuloznošću u svim telesnim partijama. Mišići su dobro prožmani mašću. Simentalska i domaća šarena goveda se relativno lako tove.

Prema podacima D u r s t − a, mladi tovlјeni volovi u Nemačkoj imaju klaničnu težinu 57,66%. Gojene krave u Švajcarskoj pokazuju klaničnu težinu od 55,1% uz 2,08% loja i 7,48% kože. Klanična težina mladih tovlјenih bikova iznosi 62,4% sa 1,44% loja i 8,62% kože.

Radna sposobnost simentalskog govečeta je takođe dobro izraženaOgrizek je proučavao sposobnost simentalca i utvrdio da dužina koraka simentalskih krava iznosi 164 cm, da vreme potrebno za jedan korak iznosi 1,06 sekunde i da za 1 minut simentalska krava u slobodnom koraku pređe 92,80 m, odnosno za 1 čas 5.568,0 m. Krava Bulka simentalske rase, šampion 1955. god. na Novosadskom sajmu — u III laktaciji dala 8.834 kg mleka

Studija dr J. Belića i radovi Obračevića, Bartolovića, Jeličića, Šmalcelјa i dr. potvrđuju da simentalsko goveče brzo raste i da u dobrim uslovima odgajivanja relativno brzo stasava za priplod. Telad se rađa teška oko 40 kg; ta težina se za 40 dana udvostruči, a za tri meseca utrostruči. Prirast je najintenzivniji u prvoj godini, odnosno u prvim mesecima života. Krajem prve godine života muška grla obično dostižu oko 80% definitivne visine, 68% dubine i dužine i 33°7o težine. Ženska grla u to vreme dostižu 85-^90% definitivne visine, oko 78% dubine i dužine i oko 50% težine. Krajem druge godine muška grla su teška 67% a ženska 75% definitivne težine, a krajem treće muška 85%, ženska 90% završne težine.

Ispitivanjima je utvrđeno da simentalska, goveda završavaju svoj razvoj uglavnom krajem četvrte godine života i da su razlike koje nastaju posle toga više izraz promene kondicije grla nego njihovih stvarnih promena usled razvoja.

Tab. 15. — Razviće pojedinih telesnih dimeizija simetalskog govečeta Srbije (po dr J. Beliću)

Izostavljeno iz prikaza

• Visina grebena m. ž. u cm
• Dubina grudi m. ž. u cm
• Starost u mesecima 0 3 6 12 18 24 36 48 60 72

U normalnim uslovima odgajivanja junice stižu za priplod krajem 18 meseci života. U Srbiji doba prvog oplođenja za simentalske junice pada u starosti od 21 mesec, a mladi bikovi služe za priplod već od 14 meseci.

Na osnovu podataka J a r d a s a može se zaklјučiti da su naša simentalska goveda čvrste konstitucije. Prosečan vek krava na polјoprivrednom dobru u Božjakovini iznosio je 3.482,6 dana, odnosno 9 godina 6 meseci i 17 dana. Za to vreme krave su otelile po 5,15 teladi. Do sličnih podataka došli su I l a nčić i Esert, koji su ustanovili da prosečan vek podravskog simentalca traje 8,96 godina i da za to vreme krave otele no 5,69 teladi.

Na melioraciji simentalskog govečeta radi se u našoj zemlјi vrlo aktivno. U toku je preorijentacija na stvaranje jednog ekonomičnij eg tipa, nešto nižeg, s dobro izraženim sposobnostima za mlečnost i mesnatost. Standardni okvir novog tipa treba da se približava sledećim merama:

Tab. 16 — Telesne dimenzije našeg standardnog tipa simentalca

Izostavljeno iz prikaza

• Dimenzije krave i bikovi u cm % i primedba
• Visina grebena
• Dubina grudi
• Širina grudi
• Širina karlični but. zglobova
• Dužina trupa
• Obim cevanice
• Telesna težina u kg

Krave ovog tipa simentalca treba da daju najmanje petostruku količinu mleka u odnosu na svoju težinu, tj3.000 kg. godišnje sa 4% masti. Dalјe, krave moraju biti muskulozne, da dobro iskorišćavaju hranu, da se brzo razvijaju i da su čvrste konstitucije.

Simentalsko i domaće šareno goveče igraće vrlo veliku ulogu u budućem razvoju našeg govedarstva. Pojedinim krajevima koji su u odgajivanju simentalca imali naročite uspehe, kao što je Pomoravlјe, treba pokloniti posebnu pažnju, jer će oni i -t budućnosti biti rasadnici prvoklasnog priplodnog materijala. Domaća šarena krava iz Vojvodine sa teletom

Cincgavsko goveče

Kolevka pincgavskog govečeta je zapadna Austrija, planinski krajevi Tauerna i okolina Salcburga. Centar rasprostranjenja je pokrajina Pincgau, po kojoj je rasa i dobila ime. Odatle se ova rasa rasprostirala u raznim pravcima i u zavisnosti od životnih uslova formirali su se posebni tipovi ovog govečeta. Izvan Austrije princgavskog govečeta ima još u Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Rumuniji i Jugoslaviji. Pre 80 do 100 godina ova rasa je u Evropi bila mnogo više raširena, otprilike kao danas simentalsko goveče, ali je postepeno potisnuta drugim, bolјim rasama.

Pincgavsko goveče pripada širokočelom tipu goveda (frontozus-tip), a nastalo je ukrštanjem kratkorogih i širokočelnih goveda još u rano istorijsko doba. Ova rasa, koja je u početku bila jednobojno mrka, nije, uglavnom, primila krv stranih rasa.

U našu zemlјu pingavci su uvoženi u većoj meri u drugoj polovini prošlog i početkom ovog veka, i to u Sloveniju, Hrvatsku Kordun, Liku, centralnu Bosnu, Vojvodinu i severnu Srbiju, ali su se zadržali jedino u severnoj Sloveniji, Kordunu, Bosni i Lici.

Za pincgavsku rasu je karakteristična osnovna zatvoreno crvena ili kestenjasta boja, s belom prugom koja se pruža od grebena, duž leđa, zadnjih delova butova i trbuha i seče zadnje i prednje noge u visini trbuha i grudne kosti. Rep je beo. Rogovi Bik princgavske rase su žuti s kestenjastim vrhovima. Gubica nepigmentirana. Dlaka je kratka, sjajna, a koža debela, s vrlo razvijenim potkožnim tkivom. Brdski tip pincgavskog govečeta iz Slovenije

Težina pincgavskih krava kreće se od 400 do 800 kg. U srazmeri s težinom stoje i ostale telesne dimenzije, koje su date u tabeli 17. Po pravilu grla su gruba, e jakim kosturom, dobro muskuzolna, čvrste konstitucije. Glava je kratka i široka. Vrat srednje širok. Trup dobro razvijen u dubinu, širinu i dužinu. Udovi su kratki i jaki.

Pincgavsko goveče je rasa kombinovanih svojstava. Mlečnost je nešto manja no kod simentalca. Prema podacima centralne ustanove za odgajivanje pincgavaca u Austriji, u 1953. g. bilo je pod kontrolom ukupno 23.660 krava, koje su dale godišnje po 2.722 kg mleka ea 3,88% masti. Po podacima J eličića, kontrolisane krave u Hrvatskoj dale su godišnje po 2.400 kg mleka sa 3,45% masti. F e r č e j navodi da pincgavske krave zemlјoradničke zadruge u Kranju daju godišnje po 2.177 litara mleka.

Pincgavsko goveče je vrlo dobro kao proizvođač mesa. Klanična težina starih grla iznosi oko 50%, a mladih grla tj. tovlјenje junadi oko 60%. Meso pincgavca je dobrog kvalitetaGrla vrlo dobro iskorišćavaju hranu i lako se tove. Ovo goveče se takođe odlikuje dobrom radnom sposobnošću, zbog koje je cenjeno u svim krajevima gde se gaji. U poslednje vreme sve se više forsira formiranje mlečno-mesnog tipa tako da se radnoj sposobnosti poklanja manja pažnja.

Stasavanje pincgavskog govečeta je zadovolјavajuće. Telad su prilikom rođenja teška 30—35 kg. U dobrim uslovima odgajivanja mogu da prirastaju dnevno i po 1 kg. Jakovec je utvrdio da prvotelkinje daju najviše mleka kad se tele u 34. do 39. mesecu života što znači da p rvo oplođavanje junica ne bi smelo biti pre navršene dve godine. Prema ispitivanju istog autora, prosečan vek pincgavskih krava u Vrbovcu iznosio je 9,1 g. Za to vreme one su dale u proseku 5,6 teladi, što nije naročito povolјno.

Tab. 17 — Eksterijer pipcgavskog govečeta po raznim autorima

Izostavljeno iz prikaza

• Werner, Oberbacher, Šmalcelј
• Šmalcelј, Ferčej
• Dimezije austrijski tip
• Austriski tip, Vrbovec, Kordun, Slovenija
• Visina grebena cm %
• Visina krsta cm %
• Širina grudi cm %
• Dubina grudi cm %
• Obim grudi cm %
• Dužina trupa cm %
• Obim cevanice cm %
• Težina u kg

U izvesnim krajevima Bosne, Like i Korduna pincgavsko goveče je uticalo na oplemenjivanje lokalnih tipova domaćeg govečeta (buše) s različitim uspehom. U krajevima koji nisu mogli da pruže povolјne životne uslove očekivanja su podbacila te tamo danas još srećemo goveda slična buši, koja su od pincgavca primila jedino karakterističan pigment i šare.

U našoj zemlјi pincgavac se sve više gubi, jer ga potiskuju plemenitije rase.

Mrkosiva alpska goveda

Grupa mrkosivih govedi pripada brahicernom tipu i rasprostranjena je u oblastima Alpa, zahvatajući istočnu Švajcarsku, zapadnu Austriju, jedan deo Nemačke, Italije i Slovenije. Usled različitih životnih uelova u ovim oblastima formiralo se više sojeva: mrki švitski, montafonski, algajski, oberIntalski, viptalski, lehtalski i ečtalski sojVremenom se nekoliko sitnijih sojeva pretopilo u nove tipove, tako da danas možemo govoriti samo o mrkom švajcarskom, montafonskom, algajskom i SIVOJM alpskom govečetu. Svi ovi soj evi upotreblјavali su se u oplemenjivanju rasnih sojeva naših kratkorogih goveda s različitim uspehom. Mrko švajcarsko (švitsko) goveče

Mrko švajcarsko goveče je najplemenitije iz grupe alpskih goveda. Rasprostranjeno je u istočnom delu Švajcarske, a uža postojbina mu je kanton Švic, po kome je i dobilo ime. Pačin odgajivanja je sličan odgajivanju simentalskog govečeta, tj. veći deo godine grla provode na bogatim sočnim alpskim pašnjacima, na čistom planinskom vazduhu i suncu i u slobodnom kretanju.

Za mrko švajcarsko goveče karakteristična je jednobojnost s mrkim pigmentom u raznim nijansama. Oko pigmentirane gubice nalazi se prsten svetlije obojenih dlaka (srneća gubica). Rogovi su u osnovi žuti, a na vrhovima pigmentirani.

Opšti utisak koji ova goveda ostavlјaju jesu plemenitost, čvrsta konstitucija i visoko mlečno-mesna proizvodnja. Eksterijerne dimenzije po Engeler-u date su u tabeli 18.

Kostur mrkog švajcarskog govečeta je jak, ali finiji nego u simentalca, s dobro razvijenom muskulaturom. Glava je srednje dužine i širine, sa srednje razvijenim rogovima. Vrat je srednje dužine, muskulozan i dobro vezan za trup. Leđa široka, ravna, grudni koš širok i dubok, karlica široka i dugačka. Udovi su srednje dužine, jaki, pravilni. Vime vrlo dobro razvijenoi prostrano.

Tab. 18 — Eksterijer mrkog švajcarskog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Dimenzije krave i bikovi
• Visina grebena cm, %
• Dubina grudi cm, %
• Širina grudi cm, %
• Obim grudi cm, %
• Dužina trupa cm, %
• Telesna težina cm, %

Mrka švajcarska goveda spadaju u rase kombinovanih svojstava s naročito izraženom (mlečnošću. Mlečnost je vrlo visoka i iznosi godišnje oko 3.500 kg. Prema podacima Engeler-a i Kurat-a prosečna mlečnost 32.853 kontrolisanih grla iznosila je 1953/54. godine 3.698 kg sa 143 kg ili 3,88% masti. U nizijskim rejonima mlečnost je veća i kreće se oko 4.000 kg, a na. visinskim oko 3.150 kg.

Mesnatost ovog govečeta je nešto slabija, mada tovlјena grla mogu da dostignu i klaničnu težinu od 60% mesa. Meso je dobrog kvaliteta, ali slabije od kvaliteta mesa simentalskog govečeta.

Brzina etasavanja je osrednja. U dobrim uslovima odgajivanja prosečan dnevni prirast podmlatka iznosi oko 850 grama.

Montafonsko goveče

Montafonsko ili mrko goveče rasprostranjeno je u zapadnoj Austriji, u pokrajini Foralberg, sa centrom u dolini Montafon. Ovo goveče je u znatnoj meri rasprostranjeno i u Italiji, Mađarskoj i Čehoslovačkoj. Centri rasprostranjenoeti ovoga govečeta kod nas su u Zapadnoj Sloveniji i u Gorskom kotaru. U mnogim krajevima u kojima se gaji buša, montafonsko goveče se upotreblјava kao meliorator.

U Sloveniji je formiran domaći tip montafonskog govečeta. Ovde ga vrlo često nazivaju sivorjavim govedom. Kao i u susednoj Švajcarskoj, i u ovim krajevima je karakteristično alpsko napasanje

Za montafonsko goveče karakteristična je jednobojnost. Najzastuplјenija je boja kakao ili čokolade. Goveče ima srneću gubicu, svetlije dlake u ušnoj školјci i svetliju prugu duž leđa (naročito kod tamnije pigmentiranih grla). Sluzokože su pigmentirane, a isto tako i vrhovi rogova i papci.

Ova rasa je nešto sitnija od mrkog švajcarskog govečeta, ali sa sličnim osnovnim eksterijernim karakteristikama, koje su iznete u tabeli 19.

Tab. 19 Eksterijer montafonskog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Dimenzije
• Rako tirolski
• Jardas Gorski kotar
• Jelačin Slovenija
• Visina grebena cm, %
• Širina grudi cm, %
• Dubina grudi cm, %
• Obim grudi cm, %
• Dužina trupa cm, %
• Telesna težina u kg

Ovo goveče se odlikuje dobro izraženim dubinama, širinama i dužinama.

Montafonsko goveče je rasa kombinovanih svojstava s naročito izraženom mlečnošću. Prema zvaničnim austrijskim podacima za 1953. g., prosečna mlečnost kontrolisanih grla iznosila je 3.311 kg, sa 3,86%, odnosno 128 kg masti u toku godine. Jardas navodi da je prosečna mlečnost montafonskih krava u Mrzlim Vodicama u Gorskom kotaru iznosila 2.999 litara sa 3,78%, odnosno 113.9 kg proizvedenog maslaca. Prema J e l ačinu, prosečna mlečnost slovenačkog sivorjavog govečeta (visokooplemenjenog montafonskim govečetom) iznosi 2.162 litra. Ferčej iznosi da je u 1953. g. 3-786 kontrolisanih mrkih krava u Sloveniji dalo prosečno 2.207 kg mleka za 301 dan laktacije. Interesantno je da je jugoslovenska rekorderka u mlečnosti pripadnik ove rase. To je krava Kresta 534 iz Slovenije, koja je u 1933. g. dala 14.078 kg mleka sa 480 kg masti. Za 9 godina ova krava je dala ukupno 71.864 kg mleka, ili prosečnogodišnje 7.985 kg.

Montafoneko goveče daje zadovolјavajuće količine i dobar kvalitet meea, mada nešto lošijeg kvaliteta od simentalskog. U pogledu stasavanja ova rasa je slična simentalskoj. Junice od godinu dana teške su oko 300 kg, od 18 meseci 370 kg, a od 24 meseci 450 kg.

Montafonsko goveče se odlikuje dobrim iskorišćavanjem hrane, čvrstom konetitucijom i dugovečnošću. Ono će u govedarstvu naše zemlјe imati sve veću ulogu, a naročito će se upotreblјavati za oplemenjivanje buše.

Algajsko goveče

Algajsko goveče je u našem govedarstvu imalo nešto manju ulogu od montafonskog govečeta i ostalih sitnijih sojeva. Ono je rasprostranjeno u južnoj Nemačkoj, u Bavarskoj i Virtembergu. Po tipu je slično mrkom švajcarskom govečetu, samo je malo niže. Teško je 550—650 kg. Visina grebena iznosi 130 cm. Dubine, širine i dužine su dobro izražene. Nešto je svetlije pigmentirano, ali s osnovnim karakteristikama 1mrkosivih goveda u pogledu pigmentacije.

Mlečnost algajskog govečeta je približna mlečnosti mrko švajcarskog govečeta i iznosi godišnje oko 3.000 do 3.300 kg. mleka sa oko 3,65% masti. Ono pokazuje zadovolјavajuća svojstva u pogledu mesnatosti. Za rad je manje upotreblјivo. Stasavanje je brzo, iskorišćavanje hrane dobro, konstitucija čvrsta.

Sivo alpsko goveče

U sivo alpsko goveče, koje se naziva i oberintalskim ili sivim austrijskim govečetom, utopili su se razni sojevi: viptalski, ečtalski, lehtalski, oberintalski itd.

Uži centar rasprostranjenja ovog govečeta je dolina reke In u zapadnoj Austriji. Ono se u znatnoj meri upotreblјavalo za oplemenjivanje kratkorogog govečeta u nekim našim krajevima, naročito u Hercegovini i delovima Dalmacije Sinj i Knin), kao i na južnom i Crnogorskom primorju.

Sivo alpsko goveče je čisti predstavnik brahicernog tipa (mada neki autori smatraju da ono ima i malo primigene krvi). To je stara, autohtona rasa, gajena još u rimsko doba i tada smatrana za vrlo mlečnu rasu. Prema starim podacima, ovo goveče u pogledu boje nije bilo tipizirano: postojala su siva, bela, žuta i crvena goveda. Bilo je sitno, teško 250 do 350 kg. Šezdesetih godina prošlog veka mnogo je izvoženo zbog svoje mlečnosti, ali ga je s inoetranih tržišta potisnulo plemenitije mrko švitsko goveče. Prva zadruga za odgajivanje čistokrvnog sivog govečeta osnovana je 1908. Za vreme prvog svetskog rata nastao je zastoj u radu na unapređenju ove rase. Od 1924. g. ponovo se osnivaju zadruge takve vrste, ali su i ta nastojanja prekinuta za vreme drugog svetskog rata. Od 1945. g. opet se počelo raditi na unapređenju sivog alpskog govečeta.

Alpsko goveče je jednobojno, otvoreno sivo, s tamnijim senčenjima po bokovima. Karakteristična je srneća gubica, mali i žuti rogovi s pigmentiranim vrhovima.

Ovo sivo goveče je relativno nisko, sitnijih oblika, ali skladne građe. U pogledu telesnih dimenzija nije potpuno tipizirano, što zavisi od bogatstva sredine u kojoj živi. Visina grebena se kreće od 115 do 122 cm, a telesna dužina od 163 do 173 cm. Dobro je razvijeno u dubinu i širinu. Prosečna težina mu je oko 430 kg. Opšti utisak: goveče je zbijene građe, nešto kraćih oblika nego kod mrkih goveda i relativno velike mase. Udovi su kratki i pravilni sa čvrstim papcima. Vime je, po pravilu, dobro razvijeno.

Sivo alpsko goveče je rasa kombinovanih svojstava, s naročito izraženom mlečnošću. Prosečna mlečnost iznosi oko 2.500 kg mleka sa oko 4% masti. Prema zvaničnim austrijskim podacima za 1953. g., 3.264 kontrolisane krave dale su prosečno po 2.810 kg mleka sa 3,95%, odnosno 111 kg masti. Razlika u mlečnosti između matičnih i proizvodnih grla je vrlo mala, što ukazuje na veliku ujednačenost rase u ovom svojstvu. Kod imnortiranih grla mlečnost je mnogo manja. Prosečna mlečnost krava ove rase u Livnu u periodu od 1948. do 1951. g. iznosila je samo 1.760 litara godišnje.

Ovo goveče je srednje mesnatosti, ali se vrlo lako i dobro tovi na planinskim pašnjacima. Relativno dobro podnosi oskudnije životne uslove i lako se aklimatizira našoj sredini. Zadovoljava i kao radno goveče. Mladi bik alpskog — oberintalskog govečeta, uvezen radi ukrštanja sa bušom

Sivo alpsko goveče je čvrste konstitucije, dobrog zdravlja i dobre plodnosti. Prema podacima koje navodi Rako, krave u toku života daju prosečno oko 6 teladi. Ono je kasnozrelo i skromno u pogledu uslova odgajivanja.

Alpsko goveče se upotreblјavalo za oplemenjivanje buše u raznim krajevima. Najviše uspeha pOstignuto je u okolini Gacka, gde se formirao novi tip — gatačko goveče-

Gatačko goveče

U stvaranju gatačkog govečeta veliku ulogu je imala Stočarska stanica u Gacku, koja je osnovana još 1887. g. Ona je bila snabdevena priplodnim materijalom viptalske i oberintalske rase. Iz tog centra priplodni materijal se širio u bližu okolinu, utičući na popravku tamošnje buše.

Gatačka buša se u tipu nije mnogo izmenila, samo što je postala nešto krupnija i teža i postigla veću mlečnost. Boja je ostala siva, mišija, sa srnećom gubicom i tamnijirm senčenjima po bokovima. Eksterijerne mere prema Ilančiću date su u tabeli 20.

Gatačko goveče je ostalo rasa kombinovanih svojstava.

Prema podacima Ilančića mlečnost krava na polјoprivrednom dobru u Gacku, iznosila je 1951. g. 1.276,7 litara mleka. Kontrola mlečnosti u četiri sela i na jednom polјoprivrednom dobru u 1952. g. pokazala je prosečnu mlečnost od 1.302,5 litara. Pojedina grla dala su i po 2.500 litara mleka godišnje. R a k o navodi da je prosečna mlečnost govečeta nastalog ukrštanjem oberintalca s bušom u bolјim zapatima iznosila oko 1.700 lit. On je takođe utvrdio da netovlјeni volovi imaju klaničnu težinu od 51%, a krave 46,5% žive vage. S obzirom na krupnoću ova goveda potpuno zadovolјavaju kao radne životinje.

Stasavanje je sporo. Konstitucija čvrsta, a plodnost zadovolјavajuća.

Tab. 20 — Eksterijer gatačkog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Mere cm, %
• Visina grebena cm, %
• Širina grudi cm, %
• Dubina grudi cm, %
• Obim grudi cm, %
• Dužina trupa cm, %
• Telesna težina u kg

Uspesi u unapređenju gatačkog govečeta pokazuju da je dosadašnji put bio pravilan i da dalјe treba sistematskim radom konsolidovati i unaprediti ovu rasu. Pre svega treba pobolјšati krmnu bazu da bi se povećala telesna težina, mlečnost, mesnatost i radna sposobnost.

Crno šareno nizijsko goveče

Crno šareno nizijsko goveče je najrasprostranjenija rasa na svetu. Nјena uža postojbina je severozapadna Evropa (Holandija i Nemačka), naročito pokrajina Frizija. Odatle se ona raširila po severnoj Evropi, naročito u ravničarskim krajevima Nemačke, Danske, Švedske i Polјske i prodrla duboko u SSSR; na zapadu je raširena u Francuskoj i Engleskoj, manje je ima u Austriji, Mađarskoj i Italiji; gaji se mnogo i u SAD, Kanadi i nekim državama Južne Amerike, zatim u Australiji, a ima je i u žarkoj Africi i na Malajskim ostrvima, itd.

Crna šarena nizijska goveda su uvožena i u našu zemlјu, ali se do drugog svetskog rata od njih zadržao samo mali broj na polјoprivrednom dobru ,,Belјe”. Posle rata uvezeni su izvesni kontingenti ovog govečeta iz Kanade i SAD. Gde god su uslovi držanja bili normalni ovo goveče se s uspehom održalo, pokazujući znatno veću mlečnost od simentalskog i domaćeg šarenog govečeta, što je uticalo da se interes za ovo goveče poveća, pa su usledili i veći importi, poglavito iz Holandije. Ova goveda su smeštena najvećim delom na polјoprivrednim kombinatima „Beograd” i „Belјe” i na nekoliko većih imanja u Vojvodini i Slavoniji. Krava Teokomst, crnošarena nizijska rasa, u prvoj laktaciji dala 3.546 kg mleka, a u drugoj laktaciji dala 5.180 kg (Ogledna stanica „Crvenka )

Šareno nizijsko goveče pripada primigenius tipu, s prilivom brahicerne krvi. Ranije su ova goveda bila mahom jednostrano selekcionisana u pravcu velike mlečnosti. Danas se sve više teži stvaranju kombinovanih tirova mleko-meso, što je nekim evropskim zemlјama i uspelo, naročito Holandiji.

Za ova goveda je karakterističan crni pigment s većim belim, jasno omeđenim polјima. Bele fleke se obično nalaze na čelu duž grebena, plećaka i krsta. Noge su mahom bele, kao i vrh repa. Rogovi su mali, žuti, na vrhovima crni. Gubica i sluzokože očiju su pigmentirani. Postoji i crveno šareni tip govečeta, koji je identičan crnom u svim osobinama, sem što je crna boja zamenjena zatvoreno crvenom, kestenjastom.

Ovo goveče pokazuje odlike izrazito mlečnih grla: laka glava i vrat, dugačak trup dobro razvijen u širinu, a naročito u dubinu; proetrani organi za disanje i varenje; vime vrlo dobro razvijeno. Noge su kratke, ali čvrstih kostiju i pravilnih stavova. Težina varira prema uslovima odgajivanja. U Evropi se sada forsiraju tipovi dobro muskulozni s prosečnom težinom od 500 do 700 kg.

Crno šareno goveče je predisponirano za visoku mlečnost. Prosečna mlečnost ove rase iznosi oko 4.000 do 4.500 kg mleka godišnje, sa 3,5 do 3,8% masti. U poslednje vreme se poklanjala velika pažnja povećanju masnoće mleka, u čemu se u mnogim zemlјama uspelo, tako da ona iznosi oko 4%. Česti su zapati s prosečnom mlečnošću od šest hilјada i više kilogra(ma mleka Š k o r i ć navodi da je 55 krava ove rase na imanju Instituta za stočarstvo u Zemun-Polјu u 1950. i 1951. g. prosečno dalo po 4.626 kg mleka. Prema O b r a č e v i ć u, na istom imanju 146 krava pokazalo je prosečnu mlečnost od po 4.513 kg. Ako se izuzmu prvotelke, onda prosek iznosi 4.748 kg. Mlečnost frizijskih krava na polјoprivrednim dobrima NR Srbije u 1955. g. iznosila je prosečno 3.565 kg. Na polјoprivrednom dobru Brestovac (Belјe) frizijke su dale prosečno 4.959 kg mleka. Prema podacima Zavoda za selekciju stoke u Beogradu, krave crnošarene rase na području Srbije dale su u 1958. g. za 300 dana laktacije prosečno 3.570 kg mleka.

Tab. 21 —Eksterijer crnog šarenog nizijskog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Mere cm, %
• Visina grebena cm, %
• Širina grudi cm, %
• Dubina grudi cm, %
• Obim grudi cm, %
• Dužina trupa cm, %
• Telesna težina u kg

U periodu između dva rata i posle drugog svetskog rata u Evropi je selekcija usmerena na stvaranje tipova crno šarenog govečeta kombinovanih svojstava, gde je pored mlečnosti zastuplјena i mesnatost u čemu se dosta uspelo. Ovo goveče se sporije razvija no što je to slučaj sa simentalskim govečetomGoveda ove rase nisu predisponirana za rad. Osim velike mlečnosti, ona se odlikuju i dobrim iskorišćavanjem hrane. Čvrste su konstitucije, što dokazuje i samo njihovo ogromno rasprostranjenje u najrazličitijim klimatskim rejonima sveta. Obračević je dokazao da u normalnim uslovima držanja ova goveda nisu ništa manje otporna prema bolestima od ostalih rasa.

Kvaliteti ove rase sve više učvršćuju njene pozicije i u našoj zemlјi, a može se očekivati da će se ona postepeno još više širiti, naročito oko većih potrošačkih centara. Potrebno je stvoriti tip koji će biti prilagođen našim životnim uslovima, a koji će zadržati svoje karakteristične osobine, posebno visoku mlečnost. Na širenju ove rase treba raditi oprezno.

Crveno dansko goveče

Crveno dansko goveče je najraširenija rasa u Danskoj, gde predstavlјa 68% ukupnog broja goveda. Zbog svojih pozitivnih osobina mnogo je izvoženo u SAD, u neke južnoameričke države, Izrael, severnoafričke države, Grčku i Italiju. Poslednjih godina je priličan broj ovih goveda uvezen i u našu zemlјu — najviše u Polјoprivredni kombinat „Beograd” i na Kosmet.

Crveno dansko goveče je brahicernog tipa, jednobojno u raznim nijaneama. Ostavlјaju utisak plemenitih mlečnih grla, sa finom lakom glavom, srednje dugim vratom, dugačkim trupom dobro razvijenim u širinu i dubinu. Odlikuju se dobro razvijenim zadnjim delom trupa, prostranim trbuhom i vrlo razvijenim vimenom. Imaju kratke noge. Prosečna težina iznosi 550 do 650 kg.

Sistematskom selekcijom Danci su uspeli da znatno povećaju mlečnost ovog govečeta. Krave koje su bile pod kontrolom u 1950/51. g. dale su po 4.020 kg mleka s jmasnoćom od 4,14%, odnosno 187 kg masla ili 167 kg čiste mlečne masti. Česta su grla i čitavi zapati čija prosečna mlečnost iznosi 6.000 i više kilograma mleka godihpnje. Prema podacima Zavoda za selekciju stoke u Beogradu, crvena danska goveda u Srbiji dala su u periodu laktacije oko 300 dana prosečno po 4.418 kg mleka. Ova goveda brzo stasavaju, a junice se prvi put oplođuju već u 16. do 18. mesecu. Čvrste su konstitucije, dobro »skorišćavaju hranu, imaju urednu plodnost i dugovečne su. Ova rasa je jedan od najsavršenijih plodova veštačke selekcije. Krava Operka crvene danske rase, u I laktaciji za 299 dana dala 3.975 kg mleka na Oglednoj stanici „Crvenka”

Dosad se ovo goveče pokazalo vrlo dobro i u našim uslovima. Međutim, teško je predvideti njegovu buduću ulogu u govedarstvu Jugoslavije. Bikovi ove rase verovatno će se upotreblјavati za oplemenjivanje crvenog metohijskog govečeta. Pretpostavlјa se da će se ova rasa gajiti u čistoj krvi oko većih potrošačkih centara, naročito oko Beograda.

Crveno stepsko (ukrajinsko) goveče

Crveno stepsko goveče pre rata poznato u sovjetskoj literaturi kao crveno nemačko goveče, nastalo je u južnoj Ukrajini, u dolini Volge, početkom 19. veka. U to vreme Nevici kolonisti doveli su svoje goveče, koje je bilo jednobojno crveno, slično anglerskom govečetu. U novoj postojbini ono je primilo nešto krvi primigenijusa, ali je u osnovi zadržalo karaktere brahicernog tipa. Rasprostranjeno je u južnoj Ukrajini, Donekoj i Rostovskoj oblasti, na severnom Kavkazu i Na Krimu. Kod nas se gaji na Kosmetu. Upotreblјava se za oplemenjivanje crvenog metohijskog govečeta

Ovo goveče je jednobojno crveno, u raznim nijansama od pšenično žute do zatvorene kestenjaste mrke. Nailazi se čak i na crne životinje. Dozvolјavaju se i manje bele fleke oko vimena na trbuhu i glavi. Sluzokože gubice i očiju su katkat pigmentirane, a ponekad bez pigmenta.

Crveno stepsko goveče je lakše i niže goveče; ima izgled tipično mlečnog govečeta. Dobro je razvijeno u dužinu i dubinu; širine su slabo razvijene. Eksterijerne dimenzije crvenog stepskog govečeta sa Kos1meta date su u tabeli 22.

Tab. 22 — Eksterijer crvenog stepskog govečeta

Izostavljeno iz prikaza

• Dimenzije i težina krave i bikovi
• Visina grebena cm, %
• Širina grudi cm, %
• Dubina grudi cm, %
• Obim grudi cm, %
• Dužina trupa cm, %
• Telesna težina u kg

Ova rasa je predisponirana za visoku proizvodnju mleka. Prema sovjetskim podacima, krave daju prosečno oko 3.000 kg mleka godišnje sa oko 3,7% masti. Prema našim podacima mlečnost ispitivanih krava ove rase iznosi prosečno 2.445 kg, a ako isklјučimo ggrvotelke, onda 2.559 kg. Crveno stepsko goveče je slabo muskulozno i relativno se sporije razvija. U SSSR-u se selekcijom uspelo da se i ranostasnost pobolјša, tako da ono sada ima zadovolјavajuća svojstva u pogledu mesnatosti. Grla su čvrste konstitucije, skromna u pogledu uslova gajenja, dugovečna :i uredne Plodnosti. Stepsko goveče se dobro prilagodilo životnim uslovima na Kosmetu, gde se s uspehom upotreblјavalo kao oplemenjivač crvenog metohijskog govečeta.

Strane rase od opšteg značaja

Džersej (Jersey) goveče

Uža postojbina mu je istoimeno ostrvo u kanalu Lamanšu. Rasprostranjeno je po celom svetu: u Engleskoj, Nemačkoj, Dan-skoj, Švedskoj, SAD, Kanadi, južnoameričkim državama, na Novom Zelandu, u Australiji, itd.

Pripada brahicernoj grupi goveda i slično je buši. To je sitno goveče, prosečno teško oko 400 kg, s izrazitim karakteristikama mlečnih goveda. Jednobojno je, zatvoreno sivo do mrko, sa dozvolјenim manjim belim flekama po trbuhu. Konstitucija fina. Prosečna mlečnost iznosi oko 3.000 do 3.500 kg mleka, sa 5—6% masti. Zbog velikog procenta masti u mleku ova rasa je mnogo cenjena i upotreblјavana za popravlјanje slabomlečnih rasa. Kod nas se malo gaji.

Gernsej (Guernsep) goveče

Gernsej goveče potiče sa istoimenog ostrva u Lamanšu. Mnogo se gaji izvan svoje uže postojbine (ali manje od džersej govečeta). Vrlo je slično džersej govečetu, mada je nešto krupnije, s približno istom kodičinom mleka, koje sadrži nešto manji procent masti.

Ajršajersko (Ayrshire) goveče

To je engleska rasa, izrazito mlečnaRasprostranjena je i u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu. Po poreklu je mešavina brahicernog i primigenijus tipa. Sitnije je građe, prosečne težine oko 450—500 kg. Odlikuje se dobrom mlečnošću, koja u proseku iznosi 3.500 do 4.000 kg.

Anglersko goveče

Anglersko goveče je nastalo na istoimenom poluostrvu u severnoj Nemačkoj. Raslrostranjeno je u Nemačkoj, a upotreblјavano je za oplemenjivanje nekih rasa u SSSR-u. Po tipu i proizvodnim svojstvima slično je crvenom danskom govečetu. Teško je oko 600 kg, s prosečnom mlečnošću 3.500 do 4.000 kg.

Crveno polјsko goveče

Rasprostranjeno je u Polјskoj. Po tipu ono je negde između crvenog stepskog i anglerskog govečeta. Pripada brahicernoj grupi. Na ovom govečetu se može lepo videti šta se selekcijom za relativno kratko vreme može postići. Još pre nekih 70 godina ovo goveče se nije ništa razlikovalo od naše današnje buše. Bilo je sitno, neugledno i s niskom proizvodnjom. Danas je to rasa relativno ranostasna. Grla su teška prosečno 400—600 kg. Krave daju prosečno oko 3-500 kg mleka sa oko 4% masti. Ovo goveče zadovoljava i u pogledu mesnatosti.

Kostromsko goveče

Osnovu za kostromsku rasu pružio je plemhoz „Karavaevo” u Kostromskoj oblasti SSSR-a. Domaći rmaterijal je oplemenjiman govedima iz grupe mrkosivih rasa, prvenstveno algajcima. Strogom selekcijom, hladnim odgajivanjem podmlatka i obilnom ishranom uspelo se da se stvori goveče koje je 1944. g. priznato kao rasa. Prosečna težina grla iznosi oko 600 kg. Krave daju oko 3.000 kg mleka. Na navedenom plemhozu prosečna težina grla iznosila je 650 kg, a prosečna mlečnost 5.500 kg. Rekorderka ove rase, Poslušnica II, dala je u svojoj šestoj laktaciji 16.262 kg mleka, sa 3,92% masti, odnosno 635 kg mlečne ;masti.

Po eksterijeru i boji slično je govedima iz grupe mrkosivih rasa, a najpribližnije je algajskom govečetu.

Jaroslavsko goveče

Jaroslavsko goveče je postalo u Jaroslavskoj oblasti iz domaćeg materijala oplemenjivanog simentalskom rasom. Stvoren je sitniji tip mlečnog govečeta, težina oko 400 do 500 kg, s visinom grebena od 123 cm. Boje je mahom crne, mada ima i crvenih grla s karakterističnom belom glavom i belim flekama n o trbuhu. Mlečnost iznosi oko 3.000 kg. Mesnatost je slabija. Krava kostromske rase

Šerthorn (Shorthorn)

Šorthorn goveče je postalo u Engleskoj, ali je zbog svojih kvaliteta mnogo izvoženo u druge zemlјe, naročito u Nemačku Dansku, severnoameričke i južnoameričke države, Novi Zeland i Australiju. Za formiranje ove rase zaslužna su braća Koling, koji su veštim odgajivanjem, primenjujući parenje u srodstvu, još 1780. g. stvorili gojazan tip šorthorna.

Šorthorn pripada primigenom tipu. Ovo goveče se odlikuje ranim stasavanjem i intenzivnim razvićem. Nije naročito krupno, ali je vrlo široko, duboko i dugačko. Ima karakterističan paralelopipedni oblik. Udovi su mu relativno kratki a kosti tanke. Glava kratka i široka. Vrat kratak i muskulozan. Muskuloznost je, naročito mesnatih partija (plećka, leđa, sapi, butovi), vrlo dobra. Meso je prvorazrednog kvaliteta, finih nežnih vlakana prožmanih mašću. Težina krava u priplodnoj kondiciji iznosi 600—650 kg, a mlečnost oko 1.200 kg godišnje. Često se krave i ne muzu, već se sve mleko ostavlјa teladima. Klanična težina starih grla iznosi 58—65%, a tovlјene junadi 70%. Mladi bik šorthorn rase

Selekcijom je formiran i mlečni šorthorn (Dairy shorthorn), gde je uspešno kombinovana ranozrelost, dobar kvalitet i visoki prinos mesa, sa zadovolјavajućom mlečnošću, koja iznosi oko 3.000 do 3.500 kg mleka, a u bolјim zapatima i 5.000 do 6.000 kg.

U pogledu obojenosti ovo goveče nije naročito tipizirano. Ima belih grla sve do potpuno crvenih. Česta i karakteristična. obojenost šorthorna je prskanost.

Kod nas je posle prvog svetskog rata na račun reparacija stigao izvestan broj šorthorna, koji su smešteni u okolini Šapca i Užica i u nekim krajevima Hrvatske. Oni se nisu održali, mada se još može naići na njihove tragove.

Herford (Hereford)

Herford je takođe engleska tovna rasa govedi, koja se zbog svog lakog prilagođavanja oskudnijim životnim uslovima mnogo raširila u prekomorskim zemlјama, naročito u SAD i Argentini. Po obliku je slično šorthornu, s karakterističnim velikim širinama, dubinama i dužinom i paralelopipednim oblikom. Malo je sporostasnije od šorthorna, a mlada grla imaju nešto manju klaničnu težinu. Mlečnost je slaba. Za ovo goveče je karakteristična crvena obojenost, s belom flekom od grebena, koja zahvata glavu, pa se prostire donjim delom vrata, no trbuhu i na repu. U priplodnoj kondiciji krave su teške oko 550—650 kg.

Današnje svetsko tržište mesa zahteva što više mišića, a manje masti. U tom pogledu herfordeko goveče stoji ispred šorthorskog, pa se u poslednje vreme sve više gaji. Ova rasa se mnogo upotreblјava i za ukrštanje s drugim rasama radi dobivanja bolјeg kvaliteta mesa. Poslednjih godina je u manjoj meri uveženo i u našu zemlјu, naročito u Sloveniju, Vojvodinu i Bosnu, radi dobivanja bolјih klaničnih grla. Klanična težina je 60% a kod mlađih tovlјenih grla i do 70%.

Aberdin angus (Aberdeen Angus)

Kao i prethodna, i ova raea se poslednjih godina uvozi kod nas, naročito u Sloveniju i Vojvodinu, s cilјem da se ustanovi kakvu bi ulogu mogla da odigra u popravlјanju klaničnih svojstava naših lokalnih rasa i sojeva govedi.

Rejonizacija

Kad se govori o rejonizaciji, misli se na proizvodnu, strukturnu i rasnu rejonizaciju. U stvari, svi ti pojmovi su međusobno povezani i u zavisnosti su jedan od drugoga. Pod proizvodnom rejonizacijsš podrazumevamo rejonizaciju goveda prema proizvodnji. Da li ćemo u jednom rejonu dati prvenstvo proizvodnji mleka ili mesa, zavisi od raznih faktora, od kojih u prvi plan dolaze odgajivačke mogućnosti i potreba u dotičnom rejonu. Proizvodnoj rejonizaciji treba prilagoditi i krmnu bazu. U intenzivijim polјoprivrednim rejonima i oko većih potrošačkih centara obično se forsira proizvodnja mleka. Razumlјivo je da će se u takvim rejovima birati rase koje su predisponirane za veću proizvodnju mleka. Ta činjenica je i dovela do importiranja većeg broja goveda mlečnih rasa, koje se gaje u okolini većih potrošačkih centara, a naročito u okolini Beograda, gde se poslednjih godina smnogo razmnožava crno šarena nizijska i crvena danska rasa. U udalјenijim krajevima, sa slabijim saobraćajnim vezama rentabilnije je orijentisati se na proizvodnju mesa. Dobri rezultati u tome postižu se domaćim šarenim govečetom.

Proizvodna rejonizacija je u uzročnoj vezi sa strukturnom rejonizacijom. Jasno je da će u rejonu mlečne proizvodnje i fond muznih krava imati prevagu nad drugim kategorijama goveda. Dešava se da su izvesni krajevi deficitarni, odnosno suficitarni, u pogledu broja muzara. Deficitarni rejoni su obično izmuznički rejoni koji ne proizvode dovolјan broj krava za popunu svojih zapata već se orijentišu na kupovinu steonih junica ili krava iz suficitarnih rejona. Naš suficitirani rejon za siJmentalsko i domaće šareno goveče je Pomoravlјe koje raspolaže kvalitetnim viškovima koji se prodaju drugim krajevima. Prema strukturnoj rejonizaciji broj krava može da iznosi 70% od ukupnog broja govedaKod strukturne rejonizacije imamo sledeće kategorije goveda: krave muzare i steone junice, ženski podmladak do 1 godine, ženski podmladak od 1 do 2 godine, muški podmladak od 1 do 2 godine, radnu stoku (volovi i radne krave), tovna goveda i bikove za priplod.

Rasna rejonizacija kod nas nije strogo određena, već se više temelјi na stečenom stanju nego što se zakonskim propisima reguliše. Grubo izneto , severno od Save i Dunava i u severnoj Srbiji gaje se Plemenite rase, dok se južno od te linije gaji buša, koja se oplemenjava različitim rasama ili se gaji u čistoj krvi.

U NR Srbiji predviđeno je gajenje domaćeg šarenog i simentalskog govečeta na teritoriji severno od linije Medvednik—Malјen—Zapadna Morava—Nišava, zatim u dolini Toplice i Južne Morave do Vranja. Centri čistokrvnog simentalca su Pomoravlјe i okolina Zaječara. U rejonu simentalskog govečeta dozvolјeno je držanje plemenitih mlečnih rasa (crno i crveno šareno nizijsko goveče i crveno dansko goveče). Tu je dozvolјeno i meleženje s domaćim šarenim govečetom, ali samo pod kontrolom zootehničkih organa. Južno od pomenute linije gaji se buša, koja se oplemenjava mrkosivim govedima. U ovom rejonu se gaje i mrkosiva goveda. U Metohiji se crvena buša oplemenjava crvenim mlečnim rasama (crvena stepska i danska).