Iz godine u godinu proizvodnja žita u našoj zemlji stalno napreduje. Na manje-više istim površinama koje smo pod pojedinim ratarskim kulturama imali pre dvadesetak godina sada ostvarujemo skoro dvostruko više prinose. Ovo je naročito ostvareno u proizvodnji pšenice i kukuruza.
U gajenju ovsa još nisu postigiuti takvi uspesi, ali poslednjih godina i u ovom pravcu je ostvaren znatan napredak. Činjenica je da sada u mnogim krajevima naše zemlje postižemo prinose i preko 40 mc ovsa po hektaru.
U ovoj publikaciji autor je obradio sve što treba znati o gajenju ovsa, odnosno izneo je najvažnija pravila kojih se treba držati ako se želi postizanje viših i stabilnijih prinosa. Ipak, najviše pažnje je posvećeno onim faktorima od kojih u najvećoj meri zavisi uspeh u gajenju ovsa (povećanju prinosa, ukupne proizvodnje i rentabiliteta), a to su: osobine i izbor sorata, kao i izbor mineralnih đubriva i način đubrenja.
Sortama i đubrenju je posvećena veća pažnja i iz razloga što je poslednjih godina baš kod njih došlo do najvećih promena. Tako, sada su uvedene u proizvodnju nove sorte čija je prirodna rodnost i preko 50 mc po hektaru, dok je u oblasti đubrenja došlo do pojave novih, vnsokokoncentrovanih kompleksnih lakorastvorljivih mineralnih đubriva, koje proizvođači još ne poznaju dovoljno.
Smatramo da će poljoprivredne proizvođače sva savremena pitanja, a posebno pitanja u vezi sa sortimentom i đubrenjem ovsa, posebno interesovati i iz razloga što ovas sve više postaje ne samo žito za ishranu stoke, već služi i za ishranu ljudi, posebno za oporavak, zatim kao sirovina za prehrambenu industriju i druge svrhe.
Iz ovih razloga ovas nije više interesantan samo za proizvođače u priplaninskim područjima, gde je ova žitarica vodeća, već i za proizvođače u ravničarskim krajevima, gde su uslovi za njeno gajenje i postizanje visoke i rentabilne proizvodnje vrlo povoljni.
Na kraju, sa zadovoljstvom ističemo da su veliki doprinos izdavanju ove publikacije o ovsu dali Industrija hemijskih proizvoda u Prahovu i „Graneksport” — Beograd, na čemu im se i u ime čitalaca zahvaljujemo.
Redakcija
Inž. Jordan Blaževski (odgovorni urednik)
Sadržaj
Privredni značaj ovsa
Površine, prinosi i ukupna proizvodnja ovsa u našoj zemlji
Hemijski sastav i iskorišćavanje ovsa
Uslovi za gajenje i uspevanje ovsa
Građa i osobine ovsa
Sorte i proizvodnja semena ovsa
Plodored i obrada zemljišta za ovas
Đubrenje ovsa
Setva ovsa
Nega useva ovsa
Bolesti i štetočine ovsa i njihovo suzbijanje
Štetočine ovsa u polju i u skladištima
Žetva, vršidba i čuvanje ovsa
Ovas
Privredni značaj ovsa
Ovas je od davnina važna kultura za ishranu ljudi i stoke. U siromašnim krajevima, ne tako davno, ovas je služio i za spravlјanje hleba. Ovaj hleb po hranlјivosti ne zaostaje iza hleba od drugih žita, ali ima znatno lošije pecivne osobine.
Po količini skroba ovas zaostaje iza drugih strnih žita, dok je u pogledu belančevina ravan njima, ali se ove belančevine bolјe vare. Pored toga ovas sadrži znatno više masti, nego zrno i brašno drugih strnih žita.
U našoj zemlјi ovas pre svega služi za ishranu stode i kao takav predstavlјa najbolјu koncentrovanu stočnu hranu. Posebno je cenjen u ishrani konja, što je vekovno iskustvo potvrdilo. Ovas je takođe cenjen u ishrani krava muzara, ovaca i jaganjaca. Za ishranu bremenite stoke i podmlatka ovas je drgocena hrana. Takođe ne treba smetnuti s uma da ovas daje odličnu kabastu hranu, bilo da se gaji u smešama sa jednogodišnjim ili višegodišnjim leguminozama ili da se za ishranu stoke koristi slama, koja po svojoj svarlјivosti može biti jednaka senu treće klase.
Imajući ovo u vidu razumlјivo je zašto u modernoj industriji koncentrovane stočne hrane zrno ovsa predstavlјa veoma traženu i dobro plaćenu komponentu. Danas se skoro ne može zamisliti dobra industrijski dobivena koncentrovana smeša u kojoj se kao sastavni deo ne nalazi ovas.
Napretkom prehrambene industrije, koja daje proizvode za ishranu ljudi, ovas takođe dobija sve veći značaj. Ovo otuda što se on koristi za pripremu proizvoda za ishranu ljudi, a pre svega za ishranu dece i bolesnika. Od više takvih proizvoda treba pomenuti: ovseno brašno, griz, ovsene pahulјice, kakao sa ovsem, ovsene flekice, razne želee sa ovsem i druge.
U savremenoj farmaceutskoj industriji ovas se koristi kao sastojak ili kao podloga za proizvodnju različitih sredetava za jačanje i kao podloga za proizvodnju raznih biopreparata.
Ovas takođe ima veliko učešće u trgovini žitom, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu. Otuda cena ovsa poslednjih godina stalno raste i približava se ceni pšenice. Treba očekivati da će cena ovsa i dalјe držati korak sa cenom pšenice, s obzirom da se u našoj zemlјi povećava proizvodnja kvalitetne stoke, a takođe u prehrambenoj industriji i asortiman proizvoda od ovsa u ishrani ljudi, što će uticati i na veću potražnju ovog žita.
Površine, prinosi i ukupna proizvodnјa ovsa u našoj zemlji
U periodu od 1930. ,do 1939. godine pod ovsem se u našoj zemlјi prosečno godišnje nalazilo oko 366.000 hektara. Posle 1939. godine površine pod ovsem su nešto manje, tako da se u poslednjih 6 godina on prosečno gaji na površini od oko 300.000 hektara godišnje, što se može videti iz naredne tabele.
Površine pod ovsem u Jugoslaviji u periodu od 1965. do 1970. godine (u ha)
- Godina SFRJ BiH
1965. 321.000 102.000
1966. 320.000 102.000
1967. 301.000 99.600
1968. 285.000 94.300
1969. 272.788 90.436
1970. 282.740 86.425 - Godina SFRJ Crna Gora
1965. 321.000 5.630
1966. 320.000 5.600
1967. 301.000 5.370
1968. 285.000 5.140
1969. 272.788 5.094
1970. 282.740 4.552 - Godina SFRJ Hrvatska
1965. 321.000 54.200
1966. 320.000 56.000
1967. 301.000 49.400
1968. 285.000 46.300
1969. 272.788 44.826
1970. 282.740 40.740 - Godina SFRJ Makedonija
1965. 321.000 20.600
1966. 320.000 19.600
1967. 301.000 18.500
1968. 285.000 18.100
1969. 272.788 17.624
1970. 282.740 18.741 - Godina SFRJ Slovenija
1965. 321.000 14.400
1966. 320.000 13.300
1967. 301.000 12.900
1968. 285.000 11.900
1969. 272.788 11.643
1970. 282.740 11.152- - Godina SFRJ Ukupno Srbija
1965. 321.000 124.000
1966. 320.000 123.000
1967. 301.000 116.000
1968. 285.000 109.000
1969. 272.788 103.165
1970. 282.740 121.130 - Godina SFRJ Uže područje
1965. 321.000 87.600
1966. 320.000 89.300
1967. 301.000 85.100
1968. 285.000 82.200
1969. 272.788 78.477
1970. 282.740 91.670 - Godina SFRJ Vojvodina
1965. 321.000 15.800
1966. 320.000 12.700
1967. 301.000 9.800
1968. 285.000 7.350
1969. 272.788 6.418
1970. 282.740 5.680 - Godina SFRJ Kosovo
1965. 321.000 20.600
1966. 320.000 21.000
1967. 301.000 20.600
1968. 285.000 19.600
1969. 272.788 18.270
1970. 282.740 23.780
Podaci SGJ (1965—1970)
Iz ovog pregleda se vidi da površine pod ovsom zauzimaju 12— 14% od površina pod pšenicom u našoj zemlјi i da se taj odnos godinama zadržava, što ukazuje na znatan interes polјoprivrednika za gajenje ove kulture. Istina je da su površine pod ovsom poslednjih godina nešto smanjene, ali je značajno da se to nije odrazilo u većoj meri na ukupnu proizvodnju zrna, što se može videti iz priložene tabele o proizvodnji ovsa.
Proizvodnja ovsa u Jugoslaviji u periodu od 1965. do 1970. godine (vagona)
- Godina SFRJ BiH
1965. 33.800 9.470
1966. 38.600 11.400
1967. 36.300 10.300
1968. 29.500 9.020
1969. 30.772 9.856
1970. 30.900 8.500 - Godina SFRJ Crna Gora
1965. 33.800 517
1966. 38.600 631
1967. 36.300 664
1968. 29.500 546
1969. 30.772 546
1970. 30.900 500 - Godina SFRJ Hrvatska
1965. 33.800 6.970
1966. 38.600 8.060
1967. 36.300 7.200
1968. 29.500 6.680
1969. 30.772 6.548
1970. 30.900 5.000 - Godina SFRJ Makedonija
1965. 33.800 1.560
1966. 38.600 1.470
1967. 36.300 1.450
1968. 29.500 1.060
1969. 30.772 1.033
1970. 30.900 1.400 - Godina SFRJ Slovenija
1965. 33.800 2.180
1966. 38.600 2.150
1967. 36.300 2.240
1968. 29.500 1.890
1969. 30.772 3.877
1970. 30.900 1.800 - Godina SFRJ Ukupno
1965. 33.800 13.100
1966. 38.600 14.900
1967. 36.300 14.400
1968. 29.500 10.300
1969. 30.772 10.912
1970. 30.900 13,700 - Godina SFRJ Uže područje
1965. 33.800 8.100
1966. 38.600 10.350
1967. 36.300 9.970
1968. 29.500 7.380
1969. 30.772 8.027
1970. 30.900 10.000 - Godina SFRJ Vojvodina
1965. 33.800 2.860
1966. 38.600 2.070
1967. 36.300 1.960
1968. 29.500 1.070
1969. 30.772 1.193
1970. 30.900 900 - Godina SFRJ Kosovo
1965. 33.800 1.930
1966. 38.600 2.480
1967. 36.300 2.500
1968. 29.500 1.860
1969. 30.772 1.692
1970. 30.900 2.800
Kao što se iz tabele vidi najveći proizvođači ovsa u Jugoslaviji su Srbija i Bosna i Hercegovina, a ukupna proizvodnja u odnosu na predratni period skoro je ista, mada su površine nešto manje. Ovakvo stanje je rezultat viših prinosa po hektaru u posleratnom periodu, što se može videti iz naredne tabele.
Prosečni prinosi ovsa u Jugoslaviji po hektaru u periodu od 1965. do 1970. godine (mc)
- Godina SFRJ BiH
1965. 10,5 9,3
1966. 12,1 11,2
1967. 12,0 10,3
1968. 10,4 9,6
1969. 11,3 10,9
1970. 10,9 9,8 - Godina SFRJ Crna Gora
1965. 10,5 9,2
1966. 12,1 11,3
1967. 12,0 12,4
1968. 10,4 10,6
1969. 11,3 10,7
1970. 10,9 11,3 - Godina SFRJ Hrvatska
1965. 10,5 12,8
1966. 12,1 14,4
1967. 12,0 14,8
1968. 10,4 14,4
1969. 11,3 14,6
1970. 10,9 12,3 - Godina SFRJ Makedonija
1965. 10,5 7,6
1966. 12,1 7,5
1967. 12,0 7,8
1968. 10,4 5,9
1969. 11,3 5,9
1970. 10,9 7,2 - Godina SFRJ Slovenija
1965. 10,5 15,1
1966. 12,1 16,2
1967. 12,0 11,9
1968. 10,4 15,’9
1969. 11,3 16,1
1970. 10,9 15,9 - Godina SFRJ Ukupno
1965. 10,5 10,5
1966. 12,1 12,1
1967. 12,0 12,5
1968. 10,4 9,4
1969. 11,3 10,6
1970. 10,9 11,3 - Godina SFRJ Uže područje
1965. 10,5 —
1966. 12,1 —
1967. 12,0 11.7
1968. 10,4 9,0
1969. 11,3 10,2
1970. 10,9 11,0 - Godina SFRJ Vojvodina
1965. 10,5 18,1
1966. 12,1 10,3
1967. 12,0 20,0
1968. 10,4 14,5
1969. 11,3 18,6
1970. 10,9 15,2 - Godina SFRJ Kosovo
1965. 10,5 9,4
1966. 12,1 11,8
1967. 12,0 12,1
1968. 10,4 9,5
1969. 11,3 9,3
1970. 10,9 11,6
Iz navedene tabele se može videti, da prinos ovsa, iako viši nego u predratnom perkodu, kada je iznosio 8,5 mc/ha, ipak nije onoliki koliki bi mogao biti u našim uslovima, a znatno je niži od prinosa koji se postižu u susednim evropskIm zemlјama sa sličnim klimatskim i zemlјišnim uslovima. R1pak, izvesno povećanje prosečnih prinosa ovsa u poslednjim godinama pokazuje da je uvođenje i gajenje prinosnijih sorta uz pobolјšanu agrotehniku dalo određene rezultate. No, ovi rezultati, odnosno prinosi mogu biti još viši ukoliko u narednom periodu budemo prešli na gajenje visokoprinosnih sorata i potpuniju primenu savremenih agrotehničkih mera, posebno na primenu kompleksnih đubriva u proizvodnji ovsa, što dosad nije činjeno u dovolјnoj meri.
Neke karakteristike kretanja pronzvodnje ovsa u našoj zemlјi
Ako se posmatra jedan četrdesetogodišnji period, počev od 1930. godine do današnjih dana, zapažaju se izvesne važne karakteristike u proizvodnji ovsa, kao što su:
- Površine pod ovsom čitav niz godina pokazuju tendenciju opadanja od 5 do 8% godišnje;
- Prosečni prinosi po hektaru u predratnom periodu pokazuju izvesno opadanje, a u posleratnom periodu izvesno povećanje;
- Privredni značaj ovsa ni u jednom periodu ne opada, već povremeno raste.
Polazeći od ovoga, dalјe unapređenje proizvodnje ovsa treba ostvarivati u dva pravca: 1. Uvođenjem u proizvodnju visokoprinosnih sorata i intenzivnije agrotehnike i 2. Proširenjem gajenja ovsa u priplaninskim područjima naše zemlјe.
Hemijski sastav i iskorišćavanјe ovsa
Hemijski sastav ovsa
Hemijski sastav ovsa u našoj zemlјi najviše su proučavali dr M. Obradović i dr D. Stošić. Tako su oni našli da prosečan standardni uzorak ovsa proizvedenog u našoj zemlјi sadrži u procentima: 11,48 vlage (vode); 11,79 sirovih proteina; 5,00 sirovih masti; 10,32 sirove celuloze; 57,67 bezaazotnih ekstraktivnih materija i 3,76 mineralnih materija.
U ishrani stoke i ljudi posebno je važan kvalitet belančevina, odnosno njihov aminokiselinski sastav. Ovaj je u ovsu sledeći (u procentima): 0,60 arginina; 0,25 metionina; 0,22 cistina; 0,40 lizina i 0,14 triptofana. Ovakav aminokiselinski sastav ukazuje na visoku vrednost belančevina iz ovsa.
Nije manje značajan ni sastav zrna ovsa u pogledu minerala i vitamina, koji je sledeći;
- Mineralne materije (u %)
- 0,09 kalcijuma
- 0,21 sumpora
- 0,24 fosfora
- 0,14 magnezijuma
- 0,43 kalijuma
- 0,007 gvožđa
- 0,09 natrijuma
- 0,12 hlora
- Vitamini
- 1,80 mg/0,453 kg vit. E
- 1,40 mg/0,453 kg Vit. B12
- 0,40 mg/0,453 kg riboflavina
- 5,00 mg/0,453 kg niacina
U odnosu na kukuruz zrno ovsa ima povolјniji sadržaj makro i mikroelemenata, ali još uvek ne sadrži dovolјno vitamina A i D.
Kao i u zrnevlјu drugih kultura sadržaj najvažnijih sastojaka može da varira u različitim granicama.
Ovas kao hranlјiva jedinica
U našoj i nekim drugim zemlјama vrednost ovsa kao hraniva iskazuje se u tzv. hranlјivim jedinicama. Štaviše, hranlјiva vrednost jednog kilograma ovsa uiotreblјava se kao hranlјiva jedinica, pa se zato ova vrednost naziva i ovsenom jedinicom.
Na osnovu izvedenih ispitivanja utvrđeno je da 1 kg ovsa ima 1,0 hran. jedinicu i 80 grama svarlјivih belančevina.
Ovas kao stočna hrana
S obzirom da se ovas koristi u ishrani svih vrsta stoke, ovde ćemo prikazati njegovo korišćenje u ishrani pojedinih vrsta i kategorija stoke.
U ishrani krava muzara. Za muzare ovas predstavlјa relativno kabasto ali vrlo ukusno hranivo, koje sadrži nešto više belančevina nego kukuruz. Ovas treba samleti ili prekrupiti. Ne preporučuje se davanje celih zrna, jer često nesažvakana i neiskorišćena prolaze kroz organe za varenje. Za telad od 8 do 9 meseci nije nužno da se ovas melјe ili prekruplјuje.
U tovu goveda. Za tov goveda ovas treba koristiti u samom početku tova, dok u završetku nije preporučlјiv. Međutim, za početni deo tova ovas treba samleti i dodati ostalim hranivima, sa učešćem oko 30%.
U ishrani ovaca. Ovce i jaganjci veoma vole ovas. On se naročito koristi za ishranu priplodnih ovaca, jaganjaca i jagnjadi u tovu. U tovu . jagnjadi koristi se samo u početku, dok ga kasnije, pri završetku, treba zameniti drugim hranivima ili njegovo učešće u smeši sa kukuruzom i ječmom svesti samo do 30%. Kada se koristi kao jedino krmivo u tovu ne treba ga mleti, ali ako se koristi u smeši sa drugim hranivima mora se samleti.
Ovas je posebno pogodan za ishranu konja
U ishrani konja. Za ishranu konja ovas je standardno hranivo, te se sa njim upoređuju ostali koncentrati. Zbog svojih plevica ovas je od svih zrna za konje najpogodniji, jer u želucu stvara rastresitu masu koja lako može da se vari, dok druga teška hraniva (kukuruz, pšenica ili ječam) imaju tendenciju da se skupe, pa katkad prouzrokuju koliku.
Ovas sadrži dovolјne količine belančevina, tako da on sam sa senom leguminoza (lucerke, deteline, zvezdana) ili dobrim livadskim senom obezbeđuje izbalansiran obrok za odrasle konje. Za konje pri vrlo teškom radu bolјa je smeša ovsa, kukuruza i ječma. Za ishranu konja.sa slabim zubima i ždrebadi od 7 do 8 meseci preporučlјivo je ovas samleti ili prekrupiti.
U ishrani svinja. Usled sadržaja veće količine celuloze ne preporučuje se da ovas bude glavni koncentrat u ishrani svinja. U ishrani svinja koje rastu ili koje su u tovu ovas se može ubaciti u smešu koncentrata sa 25 do 30%, a u smešama za krmače pre prašenja može se dati i do 50%.
U ishrani živine. Mada za živinu ovas u pogledu hranlјivih sastojaka zaostaje iza kukuruza i pšenice, njegovo je prisustvo poželјno. U obrocima za piliće ima poseban značaj, jer zahvalјujući plevicama, otklanja klјucanje perja i međusobno ranjavanje ovih. Plevice ovsa obezbeđuju pilićima fosfor, koji pobolјšava porast i razvoj perja i pomaže smanjenju smrtnosti. Za ishranu nosilјa daje se celo zrno, znači ne treba ga mleti.
Žetva, vršidba i čuvanje ovsa
Žetva ovsa
Žetva ovsa je skopčana sa prilično teškoća. Ovo otuda što ovas neravnomerno sazreva i znatno se osipa, a zatim što u snopovima dozreva teže:
Vreme žetve
Sazrevanje zrna u metlicama, kako je već napred rečeno, počinje sa spolјne strane a završava se u središtu. Zbog toga svi klasci na istoj metlici ne sazrevaju -jednovremeno. Ovo i stoga, što, posmatrano po dužini metlice, sazrevanje klasaka počinje sa vrha pa ide prema osnovi. Međutim, ako se posmatra sazrevanje samo jednog klasa u odnosu na sazrevanje čitave metlice, onda je redosled sazrevanja drugačiji: prvo sazrevaju najniži klasci. Štaviše, različit je i redosled sazrevanja zrna u isto i u klasu: prvo sazreva donje zrno, ono koje se prvo obrazovalo.
Iz napred rečenog se vddi da u praksi nije lako odrediti pravo vreme za žetvu ovsa. Kod mnogih sorata, naročito kasnostasnih, često se dešava da je metlica sazrela, a da je još uvek zeleno lišće, kao i pleve. Smatra se da žetvu ovsa treba početi kada su zrna u klascima na spolјnom delu metlice u punoj zrelosti, a zrna u unutrašnjem delu metlice u žutoj zrelosti.
Takođe treba imati u vidu da se kod ovsa ne može sačekati puna zrelost, pošto u tom slučaju nastupa jako osipanje. Izuzetak čine samo usevi namenjeni proizvodnji semena, koji se žanju u punoj zrelosti. Istina, i u ovim usevima će nastupiti znatni gubici zbog osipanja, ali će zato kvalitet semena biti dobar.
Ako želimo da izbegnemo ozbilјnije osipanje a da istovremeno dobijemo dobre prinose i dobar kvalitet zrna i slame, onda žetvu ovsa treba obaviti kada vlažnost zrna bude oko 20% za ručnu žetvu, ili oko 17—18% u slučaju kombajniranja.
S obzirom da ovsena slama predstavlјa i dobru kabastu stočnu hranu, moramo pri određivanju vremena žetve i o tome voditi računa. Ukoliko ovas žanjemo u punoj zrelosti hranlјiva vrednost slame će biti pogoršana, što pokazuje da žetvu ne treba obaviti ni suviše rano ni suviše Nasno.
Nije suvišno ovde naglasiti da na sazrevanje ovsa utiče više činilaca, kao što su: sorta, klima, nadmorska visina, đubrenje i slično. Prema tome, ako neko gazdinstvo seje ovas na većim površinama, onda je bolјe da se gaji nekoliko sorata sa različitim vremenom sazrevanja, jer će to omogućiti da se žetva lakše obavi.
Interesantno je napomenuti da su mnogi ogledi pokazali da dobro i pravilno đubreni usevi ovsa sazrevaju za 2 do 3 dana ranije nego neđubreni usevi.
U ravničarskim krajevima žetva ovsa obično pada u drugoj polovini jula, ali u brdskim i planinskim krajevima ona biva u avgustu, a u planinskim krajevima čak i početkom septembra.
Način žetve
Zbog napred iznetih razlika u sazrevanju ovsa i sami načini žetve su drugačiji od načina žetve ostalih strnih žita.
Ako se obavlјa ručna žetva onda je treba izvoditi ujutro i predveče, čime se izbegava osipanje. Požnjeveni ovas se ostavlјa u rukovetima, pa se tek narednog dana, u jutarnjim ili večernjim časovima, vezuje u snopove. Nije redak slučaj da rukoveti požnjevenog ovsa ostanu nevezani i više od jednog dana, pošto se stablјika ovsa teško suši. Ukoliko bi se ovas vezao u snopove vlažan, ovi se mogu usled samozagrevanja „upaliti”.
Za žetvu ovsa koriste se i samovezačice. Da bi se u ovom slučaju izbeglo „upalјivanje” snopova, uređaje na samovezačici treba podesiti tako da vezuju male snopove. Takve snopove treba ostaviti na njivi oko dva dana, pa ih zatim staviti u krstine ili manje kamare.
Inače, pri kamarisanju ovsa, treba strogo voditi računa da kamare ne budu velike, i da su zdenute na sunčanom i promajnom prostoru. Vlažnost ukamarenih snopova treba redovno kontrolisati i ako se primeti zagrevanje hitno ih rasturiti, a u težim slučajevima snopove i razvezati. Da li je došlo do zagrevanja svopova u kamari može se lako uetanoviti, jer „upalјeni” ovas odaje, karakterističan kiselkast miris. „Upalјenost” se može kontrolisati-utvrditi i pomoću gvozdene šipke, koja se zabada u kamaru tako da spolјa ostane samo u dužini jedne šake. Ako je vrh šipke zagrejan, onda je jasno da je došlo da jačeg zagrevanja i da se kamara mora rasturiti.
U poslednje vreme, naročito u ravničarskim krajevima, žetva ovsa se obavlјa kombajnima. Najbolјe je da se ovas kombajnira u dva dela (faze) — dvofazno. Pri ovakvom načinu rada prvo se ovas požanje na otkos, ostavi se da se dovolјno prosuši, a zatim kombajnira sa otkosa. Međutim, iz praktičnih razloga, proizvođači češće pristupaju direktnom jednofaznom kombajniranju. Ukoliko se primeni ovakav način žetve, onda obavezno treba imati u vidu sledeće: 1. da zrno u metlici nema vlažnost veću od 18%, 2. da se ventilator kombajna postavi tako da struja vazduha bude dovolјno jaka ali da ne izbacuje zrnevlјe, 3. da se rešeto ispod glavnog sita postavi sa otvorima koji odgovaraju ovsu, i 4. da se posle direktnog kombajniranja zrno ni u kom slučaje ne stavlјa u slojeve deblјe od 20 do 30 cm.
Vršidba ovsa
Vršidba ovsa vršalicama takođe traži određene postupke, karakteristične za ovas. Ovi postupci uglavnom se, sastoje iz podešavanja ili regulisanja uređaja na vršalici, prema potrebi za vršidbu «vsa. Pre svega treba regulisati jačinu vazdušne struje na „velikom čg vetru”. Ovo se postiže pomoću prigušivača, na taj način što su podjednako otvoreni sa obe strane. Ako nije tako postuplјeno onda zrno ostaje nedovolјno očišćeno. U slučaju jakog vetra ovršeno zrno može da odlazi u plevu ili slamu. Takođe treba redovno kontrolisati ispravnost rada kofa za prenošenje zrna na drugo čišćenje. Ovas često zagušuje kofe, te i o tome treba povesti računa. Kaiš na kome se nalaze kofe mora da bude dobro zategnut.
Ulaganje ovsa u bubanj mora da ide što ravnomernije i u manjim količinama nego pri vršidbi ostalih strnih žita. Neravnomerno i naglo hranjenje bubnja dovodi do izbacivanja neovršenih metlica.
Čuvanјe ovsa posle žetve i vršidbe
Pravilno čuvanje ovsa posle vršidbe sastoji se u preduzimanju mera protiv samozagrevanja i buđanja, kao i mera za sprečavanje pojave štetočina ili suzbijanja, ukoliko se ove pojave. O ovome je bilo reči u odelјku o štetočinama, te o tome nećemo ponovo govoriti.
Inače, složenost čuvanja ovsa leži u tome što zrna ovsa imaju Plevicu, a ova još iz useva ima na sebi mnogo glјivica, koje se pri lošijem čuvanju brzo razmnožavaju i mogu naneti ogromne štete.
Najbolјa mera za očuvanje zrna ovsa jeste da se u skladište unosi samo sa vlažnošću do 15%Sve dotle dok zrno ne postigne ovu vlažnost ne sme se ostaviti u skladište bez odgovarajuće nege.
U nekim zemlјama, a naročito u onim sa toplijom klimom, vlažnost zrna može biti i 14%, a u nekim čak i 13%.
Iskustva iz naše zemlјe pokazuju da u čuvanju ovsa ne postoji neki veći rizik ako se vlažnost zrna kreće između 13 i 14%. Čuvanje zrna ovsa sa vlagom već oko 15% u našim uslovima je rizično.
Iz napred izloženog se jasno vidi da je najvažnije pitanje koje treba rešiti u čuvanju ovsa ono koje se odnosi na prethodno snižavanje vlage u zrnu. To znači da ovas treba posle vršidbe držati u tankom sloju i svakodnevno lopatati dok vlaga ne padne na 15%, a zatim lopatati svake nedelјe dok vlaga ne padne ispod 15%. Tek kada se postigne takva vlažnost zrna ono se može staviti i čuvati u deblјem sloju u odgovarajućim podnim skladištima ili silosima.