Ovas je stara ratarska biljka koja ima višestruku namenu. U najstarije vreme zrno ovsa se koristilo za spravljanje hleba. Danas se malo upotrebljava za spravljanje hleba, ali se kao specijalitet koristi za ishranu ljudi.

Ovas se upotrebljava kao zrno, zelena hrana i kao silaža za ishranu stoke (više od 60%). Za ljudsku ishranu oko 5% i industrijsku preradu 30% (Rosić i dr., 1989). Zrno ovsa je najbolja koncentrovana hrana za sve vrste stoke, posebno za konje. Posebno ima značajnu ulogu kod priplodnih grla konja i za razvoj podmlatka. Krave muzare povećavaju mlečnost, stimuliše kokoške nosilje, rast jagnjadi i ovaca. Ovas je odlično hranivo i za ishranu krmača jer povećava njihovu mlečnost. Kod živine smanjuje mortalitet i produžava vreme nošenja jaja. Prema Rosiću i dr. (1989) ovas kao najkvalitetnija ratarska krmna biljka služi i kao krmna jedinica u bilansiranju obroka u ishrani stoke (Popov S.I., 1967).

Pored zrna, ovas ima meku, finu slamu i plevu. Koristi se kao čist usev ili združeni usev sa grahoricom i graškom za spravljanje vrlo kvalitetne zelene hrane ili za silažu.

Sadržaj

BELEŠKA O AUTORU

ZNAČAJ, RASPROSTRANјENјE I POREKLO
Značaj
Površine i proizvodnјa
Geografski gen-centri porekla
Istorija gajenјa ovsa
Praroditelji i poreklo
Sistematika roda a vena

SORTE
Ozime sorte
Jare sorte

MORFOLOŠKE I FIZIOLOŠKE OSOBINE
Neke morfološke osobine
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod
Neke fiziološke osobine
Rastenјe i razviće

GENETIKA
Geni za pojedina svojstva
Oplemenјivanјe
Metodi oplemenјivanјa
Masovna selekcija
Individualna selekcija
Oplemenјivanјe i selekcija po svojstvima
Selekcija na rodnost

SVOJSTVO BOKORENјE
Opšte bokorenje
Produktivno bokorenje

FERTILNOST METLICE
Broj klasića po metlici
Broj zrna po klasiću
Težina zrna

SELEKCIJA NA RANOSTASNOST
Selekcija na kvalitet zrna
Selekcija na otpornost prema poleganјu
Selekcija na otpornost prema suši
Selekcija na otpornost prema niskim temperaturama
Selekcija na otpornost prema bolestima
Selekcija na otpornost prema štetočinama

IZBOR SORTI
Uslovi uspevanјa i tehnologija proizvodnјe
Uslovi uspevanјa
Zahtevi prema toploti
Zahtevi prema vodi
Zahtevi prema svetlosti
Zahtevi prema zemljištu

TEHNOLOGIJA PROIZVODNјE
Plodored
Obrada zemljišta
Osnovna obrada
Predsetvena obrada
Đubrenјe
Setva
Nega
Jesenјa nega
Zimska nega
Prolećna nega
Žetva, smeštaj i čuvanјe zrna
Žetva
Smešaj i čuvanјe
Proizvodnјa semena
Osnovne kategorije semena i nјihove norme

LITERATURA

Značaj, rasprostranјenјe i poreklo

Od ovsa se industrijskim putem proizvode: ovseno brašno, griz, pahuljice, kakao, flekice, razni želei i dr. (Maksimović i dr., 1966). Hranljivost ovih proizvoda je velika, a svarljivost laka. Zbog toga se koriste za ishranu dece i bolesnika. Ovas se koristi i kao podloga za proizvodnju raznih bio-preparata. Zrno ovsa ima vrlo rastvorljive i svarljive belančevine, a ulje čine u većem udelu nezasićene masne kiseline što poboljšava kvalitet maslaca.

Hemijski sastav zrna ovsa prikazaćemo u tabeli 1 (cit. Rosić i dr., 1988).

Tabela 1. Hemijski sastav ovsa (Popov S.I. i Tomme F.M., 1967)

Jednoj krmnoj jedinici odgovara 1,0 kg zrna ovsa. Pored udela hranljivih materija (tabela 1) zrno i pahuljice ovsa sadrže veće količine vitamina A, V1; V2 i RR. Zelena krma bogata je i aminokiselinama. Mlade biljčice sadrže dosta S vitamina dok ga zrelo zrno ne sadrži.

Zrno ovsa je bogato proteinima, uljem, skrobom, celulozom, šećerima i mineralnim materijama. Ovas ima kvalitetne belančevine sa velikom rastvorljivošću i svarljivošću. Ima i kvalitetno ulje (masti). Bogato je vitaminima i B2 i aminokiselinama: lizina 0.40% i triptofana 0,14% (Rosić i sar. 1989).

Zbog povoljnog hemijskog sastava zrna i njegovog dijetetskog značaja za bolesnike dosta se koristi za spravljanje specijalnih hlebova, za proizvodnju kaše, ovsenih pahuljica, krupice, kuvanog zrna i variva.

Hranljivost i svarljivost ovsenih proizvoda je velika zbog hemijskog sastava belančevina i ulja, kao i kalorične vrednosti zrna ovsa (tabela 2).

Tabela 2. Hemijski sastav i kalorična vrednost zrna ovsa i nekih ratarskih biljaka(prema Šatović F. 1979)

Hleb od zrna ovsa je lošijeg kvaliteta od zrna ratarskih biljaka navedenih u tabeli 2, ali zato ima veću hranljivu i kaloričnu vrednost.

Prema Rosiću i dr. (1988) u Velikoj Britaniji se od ukupne proizvodnje zrno ovsa koristi 13% kao ovsena kaša i ovsene pahuljice za doručak sa mlekom. Obimna istraživanja i veliki broj objavljenih naučnih radova je posvećen zdravstvenom uticaju zrna ovsa na čoveka.

Poznato je da brašno ovsa usporava pojavu užeglosti pa se koristi kod pakovanja, transporta i uskladištenja životnih namirnica kao oksidans i stabilizator (Rosić i dr. 1988).

Pored navedenog, ovsene plevice se koriste kao filter u sladarama za dobijanje furfurola (10-14%). potrebnog rastvarača u preradi nafte i biljnih ulja — otopina za boje i lakove. zatim za proizvodnju sintetičkih masa, sintetičke gume i bakelita.

Ovas ima značajnu ulogu u plodosmeni ratarskih biljaka, zatim kao potporna biljka u združenoj setvi za grahoricu i grašak. Posebno je značajan za gajenje u brdsko-planinskom području gde slabije uspevaju druge ratarske biljke i ozime žitarice. Za ova područja poseban značaj ima jari ovas.

Nove sorte jarog ovsa stvorene u Institutu SRBIJA — Centar za strna žita Kragujevac, prevazilaze u prinosu i kvalitetu zrna stare sorte ovsa. Pored selekcije jarih sorti ovsa u ovoj naučnoj ustanovi stvorena je i fakultativna sorta ovsa VRANAC za jesenju i prolećnu setvu.

Površine i proizvodnјa

Potrebno je istaći da se površine pod ovsom u svetu i našoj zemlji stalno smanjuju. Tako je u periodu 1934— 1938. godine pod ovsom u svetu bilo zasejano 58.100.000ha; 1967. godine 31.679.000ha i 1986. godine 25.583.000ha (Jevtić 1992).

Tabela 3. Površine, proizvodnja i prinosi ovsa u svetu 1988. godine (FAO, Rim)

Najveće površine pod ovsom nalaze se u bivšem SSSR-u (51%), zatim u Evropi (17,4%) i severnoj i srednjoj Americi (16,1%). Najveća ukupna proizvodnja je u bivšem SSSR-u, pa Evropi i u severnoj i srednjoj Americi.

Najveći prosečni prinosi zrna ovsa su u Evropi, zatim u severnoj i srednjoj Americi, a najmanji u Africi. U Evropi bez SSSR-a najveće površine pod ovsom su u Engleskoj, Francuskoj i Poljskoj. U severnoj i srednjoj Americi najveće površine pod ovsom imaju SAD i Kanada a u južnoj Americi Argentina. Najveće prosečne prinose zrna ovsa ostvaruje Holandija sa 6.143 kg/ha, Velika Britanija 4.947 kg/ha, Danska 4.440 kg/ha i Belgija
4.0 kg/ha.

Površine pod ovsom u bivšoj Jugoslaviji su se smanjivale iz godine u godinu. Tako je u 1957. godini površina pod ovsom bila 402.000 ha, u 1963. godini 315.000 ha, u 1972. godini 256.000 ha da bi u 1988. godini pala na svega
135.0 ha (Jevtić 1992).

Prinosi uvezenih, stranih sorti KONDOR i drugih, kretali su se do 5.040 kg/ha (Zemun). Međutim, nova sorta Instituta SRBIJA — Centar za strna žita Kragujevac, SLAVUJ imala je prinos u proizvodnji u Kragujevcu od
7.0 kg/ha.

Prema statističkim podacima u poslednje tri godine u SR Jugoslaviji površina pod ovsom dostiže od 70.000 ha do 80.000 ha, a prosečni prinosi zrna su mali — od 2.000 do 2.500 kg/ha (Ognjanović i dr. 1996). Potrebno je unaprediti i organizovati semenarstvo ovsa savremenim domaćim visokorodim sortama kao kod pšenice, i uvesti savremenu tehnologiju proizvodnje ovsa čime bi se dosta povećali prosečni prinosi zrna ovsa u SR Jugoslaviji, pošto su već stvorene domaće sorte sa visokim genetičkim potencijalom za prinos zrna.

Geografski gen-centri porekla

Gajene i divlje vrste ovsa su polifiletičkog porekla. Divlji ovas je potisnuo Triticum dicoccum. Ovas je u mnogim arealima ušao u kulturu na mesto Triticum dicoccum mimo volje čoveka (Vavilov. 1926).

Geneza gajenog ovsa, bez sumnje je povezana sa korovskim i divljim vrstama ovsa Avena fatua L., Avena ludoviciana Dur., Avena sterilis L. i Avena barbata Pott. Obično su divlji ovsovi Avena fatua L. i Avena ludoviciana Dur. povezani ca gajenim ovsom Avena sativa L., kao Hordeum spontaneum (divlji ječam) prema Hordeum sativum (gajeni ječam), (Vavilov, 1926).

Geografski raspored i nastanak divljih i gajenih vrsta ovsa može da se prikaže na sledeći način:

1. Avena byzantina — Avena sterilis, njihov pentar nastanka je oko Sredozemnog mora, uglavnom u severnoj Africi.
2. Avena abyssinica i njoj bliski varijeteti su poreklom iz Abisinije — današnja Etiopija.
3. Avena strigosa, Avena brevis, Avena nudibrevis (sitno zrno) vezane su prvenstveno za severozapadnu Evropu (kao gen-centrom porekla).
4. Centar nastanka Avena sativa i Avena orientalis ne može da se tačno definiše. Staro mišljenje o potpunoj pripadnosti Avena sativa severnoj Evropi ne odgovara stvarni.m činjenicama, jer su originalne forme Avena sativa pronađene u Zakavkazju i Kini.
5. Avena nuda — krupnozrni goli ovas, genetički blizak Avena sativa, prema podacima je isključivo nastao u Kini.

Prema tome, još uvek je nejasan geografski centar ove najvažnije, u proizvodnji najraširenije i najpolimorfnije grupe, koja je po Lineu objedinjena vrstom Avena sativa.

Na osnovu velikog broja istraživačkih radova može se zaključiti da je krupnozrni ovas nastao prirodnom hibridizacijom i mutacijama iz više korovskih i divljih vrsta ovsa. Prikazaćemo najvažnija istraživanja problematike nastanka gajenog ovsa u narednim poglavljima.

Istorija gajenјa

Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali je u kulturu uveden u Evropi pa se zato smatra „evropskim žitom“ (Jevtić, 1992). Novi svet je ovu ratarsku biljku dobio tek u Srednjem veku. Nije tačno utvrđeno kada je počelo njegovo gajenje. Prema istorijskim podacima gaji se odavno u severnoj Evropi. Kelti i Nemci upotrebljavali su ovas za spravljanje hleba (Smiljaković i dr. 1966).

U Grčkoj se ovas gajio kao krmna biljka o čemu postoje podaci iz IV veka pre nove ere. Kao krmna biljka ovas se gajio u severnoj Italiji i Jugoslaviji. Prema zvaničnim podacima ovas je gajen u Evropi 1.700 — 1.500 godine pre nove ere (Rosić, 1989).

Smeštaj i čuvanјe

Posle vršidbe zrno ovsa može da se uskladišti u magacine, ambare, silose i dr. Silosi su najmoderniji za čuvanje zrna ovsa, jer imaju uređaje za ventilaciju gde se reguliše određena temperatura i vlaga. U njima se zrno sigurno čuva sve do upotrebe za različite namene. Vlaga u zrnu treba da bude do 14% i niže. Posebnu pažnju treba pokloniti čuvanju semenske robe ovsa. Dobro sačuvano zrno ovsa je dragoceno hranivo za ishranu domaćih životi-nja, izvanredno za posebne proizvode za ishranu lјudi i dobro je kao sirovina za prehrambenu i druge industrije u proizvodnji raznovrsnih proizvoda različite namene.

U smeštajnim prostorijama posebnu pažnju pokloniti preventivi na suzbijanju skladišnih štetočina.

Beleška o autoru

Dragoljub Maksimović rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća, Gornji Milanovac. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirao je 1960. godine.

Stručnim, naučnim i radnim angažovanjem, koje bez prekida traje već četiri decenije, trajno je obeležio selekciju sorti ječma i ovsa kragujevačkog Instituta i, zatim, Centra za strna žita.

I magistarski rad i doktorska teza Dragoljuba Maksimovića odnosile su se na ječam. Odbranio ih je na Fakultetu poljoprivrednih znanosti u Zagrebu 1969, odnosno 1977. godine.

Do doktoriranja već je imao četiri priznate sorte krmnog ječma (stvorene u koautorstvu sa dr Aleksom Popovićem).

Doktor Dragoljub Maksimović predstavlja prvo ime jugoslovenske nauke i prakse u oblasti selekcije i oplemenjivanja pivskog ječma. Stvorio je deset sorti jarog i jednu sortu ozimog. Rezultate svojih istraživanja (o otpornosti sorte prema niskim temperaturama, žitnoj pijavici i prouzrokovaču pepelnice) i saznanja o nasleđivanju ovih osobina i prenošenju na hibridno potomstvo iskoristio je da stvori otporne sorte, sa proizvodnim potencijalom za prinos zrna iznad 9t/ha za jari, odnosno 11,5t/ha za ozimi ječam, sa izvanrednim tehnološkim kvalitetom zrna i slada.

Dr Dragoljub Maksimović uspešno se dokazao u istraživanju i selekciji ovsa. Ova neopravdano zapostavljena biljka, pogodna za zemljišta manje plodnosti i većih nadmorskih visina, pored proizvodnje zrna može da se koristi i kao zelena hrana, seno ili za pripremu kvalitetne silaže. Prva sorta jarog ovsa RAJAC priznata mu je 1986: godine, a najnovija — ozimog ovsa VRANAC — ove 1998. godine kad ustanova čije je ime proneo njivama ove zemlje slavi svoj veliki jubilej.

U Institutu za strna žita stekao je sva naučna zvanja, bio upravnik Odeljenja za genetiku i selekciju i više od 12 godina direktor. Dragoljub Maksimović je od 1996. godine profesor Agronomskog fakulteta u Čačku.

Za doprinos nauci i poljoprivrednoj proizvodnji odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom i Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.