Uvаženi domаćini,

Nа ponetku novog milenijumа želimo dа budemo sа vаmа. Želimo dа vаm pomognemo dа godine koje su pred nаmа budu lаkše, dа vаm vаše plemenito zаnimаnje pruži zаdovoljstvo, rаdost i, nаdаsve, lep i ugodаn život vаmа i vаšoj porodici, dа sebi obezbedite bezbrižnu duboku stаrost, а svojim potomcimа sigurnu budućnost. Bаvljenje poljoprivredom je humаno zаnimаnje jer sebi i drugimа obezbeđujete hrаnu, što je osnov životа i opstаnkа. No, bаvljenje poljoprivredom može dа bude i unosаn posаo koji omogućаvа lep život i dobro zdrаvlje. Zа to su se pobrinuli prirodа, kojа je ovoj nаšoj lepoj zemlji podаrilа sve blаgodeti (dobro zemljište, ugodnu klimu, dobаr geogrаfski položаj), i nаši preci, koji su ostаvili vredne potomke i preneli im bogаto iskustvo.

O tome brine i izdаvаčkа kućа DRAGANIĆ; onа vаm nudi knjige koje će vаm omogućiti dа obnovite svoje znаnje ili steknete novo, kаko bi vаm bаvljenje poljoprivredom bilo lаkše, а gаzdinstvo modernije i bogаtije.

Zаdаtаk nаm je zаjednički: dа nа mlаđe generаcije prenesemo ljubаv premа poljoprivredi i znаnje i iskustvo, dа očuvаmo prirodu zа budućа pokoljenjа i dа nаučimo nаše mlаđe dа ono što smo stekli nаši stаri i mi, oni očuvаju i nаstаve dа stiču i žive srećno i bogаto.

Cenimo sebe i svoj rаd – prvo mi sаmi – dа bi nаs drugi cenili. Sаmo аko nаm poljoprivredа bude pričinjаvаlа zаdovoljstvo, а rаd nа njivi, u voćnjаku i vinogrаdu, stаji, oboru, podrumu, sušari, mlekаri bude zаnimljiv i koristаn, učinićemo dа bаvljenje poljoprivredom bude interesаntno zаnimаnje i zа nаše potomke i zа druge mlаde ljude.

Sа željom dа nаm godine budu berićetne, izdаvаnkа kućа DRAGANIĆ nudi vаm sigurniji korаk zа novi milenijum.

Dr Stojаn Jevtić
Dr Nurgin Memiši i dipl. inž. Frida Bauman

Sadržaj

Uvod
Vаžnije rаse i sojevi ovаcа
Smeštаj ovаcа
Stočnа hrаnа i ishrаnа ovаcа
Rаzmnožаvаnje ovаcа
Proizvodnjа ovčijeg mesа
Proizvodnjа ovčijeg mlekа
Proizvodnjа vune
Zdrаvstvenа zаštitа
Literаturа

Uvod

Brdsko-planinska područja Srbije koja obiluju livadama i pašnjacima mogu se optimalno valorizovati gajenjem ovaca.

Ovčarstvo kao važna privredna grana za Srbiju, u pogledu brojnog stanja, poslednjih nekoliko godina uglavnom stagnira, jer se broj ovaca kreće oko 1.600.000. Na ovakav položaj ove grane uticalo je više faktora, a najviše niske i nestabilne cene proizvoda od ovaca, prvenstveno vune i pored toga što je kvalitet znatno popravljen. Najveći broj ovaca zabeležen je 1954. godine, kada je u Srbiji bilo 4.000.000.

U bližoj perspektivi, po nekim procenama, u Srbiji bi se realno mogao broj ovaca i proizvodnja udvostručiti, uglavnom na privatnom sektoru, jer postoje prirodni resursi koji su neiskorišćeni naročito u brdsko-planinskom području Srbije.

Da bi se to postiglo, moraju se rešiti stabilni uslovi privređivanja, mora da postoji ekonomska zainteresovanost proizvođača i svih učesnika u ovoj proizvodnji.

Proizvodnju treba organizovati na industrijski način, kako bi se obezbedila robna proizvodnja mesa, a u izvesnim područjima i mleka tokom cele godine. Ishrana se mora bazirati na paši u letnjem periodu i kvalitetnim kabastim hranivima (seno i silaža) u zimskom periodu. Otuda je nužna daleko veća angažovanost u pogledu melioracije planinskih pašnjaka, zasnivanja sejanih livada i proizvodnja krmnog bilja na oranicama za spremanje sena i silaže. Treba usavršavati tehnologiju proizvodnje hrane za zimski period.

Dinamičke promene u ovoj proizvodnji u svetu i različiti odgajivački ciljevi zahtevaju u našem ovčarstvu iznalaženje novih modela radi poboljšanja rasa i tipova ovaca specijalizovanih i kombinovanih proizvodnih sposobnosti.

Promenom genetičkog potencijala, primenom organizovane selekcije uz korišćenje savremenih saznanja iz oblasti genetike u poboljšanim uslovima ishrane, trebalo bi istovremeno podizati količinu proizvedenog mesa, mleka i vune po jednom grlu. Organizovanim tovom jagnjadi mogla bi da se poveća živa mera jagnjadi pri klanju, a time i neto težina, uz znatno povećanje mase ovaca za klanje čime bi se i ukupna količina jagnjećeg i ovčijeg mesa mogla povećati.

Primenom selekcije na mlečnost u postojećih populacija ovaca i oplemenjenih tipova uz poboljšanje ishrane, držanja i zdravstvene zaštite, količina mleka se može znatno povećati po jednom grlu.

S obzirom na to da se ovčarska proizvodnja najviše nalazi na seoskim gazdinstvima treba stvarati uslove u izrazito ovčarskim područjima za gajenje većeg broja ovaca. Naime, bilo bi veoma korisno da se organizuje izvestan broj gazdinstava kao uzorak za gajenje 100-300 priplodnih grla, radi proizvodnje ne samo mesa, mleka i vune, već i priplodnog materijala za potrebe bliže okoline.

Važnije rase i sojevi ovaca

U našoj zemlji najviše je rasprostranjen tip ovaca trojnih proizvodnih sposobnosti. Za razliku od Vojvodine gde se prvenstveno gaji cigaja (80%), u centralnoj Srbiji imamo različite genotipove ovaca. Osim svrljiške pramenke (istočna i jugoistočna Srbija), koja je u najvećem broju zastupljena u brdsko-planinskom regionu, pirotske oplemenjene (kao čista rasa nalazi se još uvek u maloj populaciji), sjeničke oplemenjene (posle svrljiške pramenke zastupljena u najvećem broju u zapadnoj Srbiji) i ovaca soja bardoke (Metohijski deo) najveći broj ovaca koji se gaji u Srbiji u privatnom sektoru su melezi domaće pramenke sa virtembergom. Za razliku od privatnog sektora, na državnim farmama zastupljene su rase i genotipovi ovaca koji su dugogodišnjim planskim oplemenjivanjem skoro pretopljeni u virtemberga, pirotsku oplemenjenu ili Il de Fransa.

Cigaja

Cigaja se prvenstveno gaji u regionu naše intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Rasprostranjena je u Vojvodini gde na nju otpada oko 80% od ukupnog broja ovaca koje se uzgajaju na ovom području. Cigaja se gaji i u susednim zemljama (Mađarska, Poljska, Rumunija) gde ima značajnu ulogu u njihovoj ovčarskoj proizvodnji. Ona je najpogodnija rasa za ravničarske terene, gde je prilagođena ekološkim i ekonomskim uslovima. Cigaja je krupna rasa ovaca, čvrste građe tela i snažne konstitucije. Živa masa odraslih grla iznosi u proseku za ovce 55-70 kg, a za ovnove 70-100 kg. Visina grebena ovaca iznosi u proseku 67 cm, varira od 60-76 cm, a ovnova 75 cm, sa varijacijama između 70 i 85 cm. Glava je srednje veličine. Ovnovi imaju ispupčen profil, pri čemu su i ovce i ovnovi šuti. Telo je obraslo vunom bele boje, dok su noge, glava i uši pokriveni dlakom crne boje. Iako je cigaja krupna rasa ovaca, ona daje male količine vune (oko 4 kg ovce i 5-6,5 kg ovnovi). Plodnost se kreće oko 130%. Spada u grupu srednjestasnih rasa ovaca, U periodu mlečnosti od 6 meseci, cigaja proizvede od 50 do 150 1 mleka. Prema navedenim osobinama cigaja je rasa trojnih proizvodnih osobina, tj. gaji se za proizvodnju mleka, vune i mesa. Pored cigaje u predelima njenog odgajivanja u manjem procentu (oko 10%) sreću se ovce različitih tipova merinosa, koji su ukrštani sa cigajom.

Sjenički soj

Sjenički soj se gaji na gotovo celom području zapadne Srbije, kao i na severu Crne Gore. Uzgojno područje sjeničkog soja ovaca prvenstveno je oblast Peštersko-sjeničke visoravni. Spada među naše najkrupnije pramenke. Trojnih je proizvodnih osobina tj. služi za vunu, meso i mleko. Visina grebena u ovaca iznosi oko 67 cm, a u ovnova oko 72 cm. Telesna masa ovaca je u proseku 52 kg, a ovnova 69 kg. Tipični predstavnici ovog soja imaju crne kolutove oko očiju u obliku naočara, zatim crnu gubicu i uši. Plodnost je 100-120%, a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca do 130 jagnjadi. Runo sjeničke pramenke je belo i poluzatvoreno. Prinos neoprane vune po ovci iznosi u proseku ispod 1,5 kg, a po ovnu 2,0 kg. Nedovoljno je obrasla po trbuhu i ispod vrata. Prosečna mlečnost u periodu mlečnosti od 5-6 meseci iznosi 60-80 litara. U pogledu mlečnosti postoji velika varijabilnost, pri čemu se prosečna mlečnost u pojedinih zapata kreće od 60-130 kg. U poslednjih 20 godina sjenički soj ovaca je ukrštan sa uvezenim ovnovima virtemberške rase, tako da je na terenu danas u velikom procentu prisutna i gaji se sjenička oplemenjena ovca, znatno naglašenijih proizvodnih osobina (znatna mesnatost i velika količina vune dobrog kvaliteta.

Svrljiški soj

Svrljiška pramenka ima veliku važnost za ovčarstvo istočne Srbije. Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca sve do Donjeg Milanovca i Kladova, a naročito u planinskom vencu između Knjaževca i Niša.

Svrljiška ovca spada u krupnije sojeve naše pramenke. Visina grebena ovnova iznosi oko 72 cm, a ovaca 64 cm. Masa tela odraslih ovaca je oko 41 kg, a ovnova 71 kg. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti šuti i rogati. Glava je obrasla vunom po temenu i čelu, pri čemu ova vuna čini ćubu, koja je karakteristična za svrljiški soj. Delovi glave, koji nisu pokriveni vunom, obrasli su dlakom. Dlaka glave je crne ili mrke boje.

Svrljiški soj je kasnostasan i trojnih svojstava: koristi se za proizvodnju vune, mleka i mesa. Sva proizvodna svojstva su razvijena gotovo podjednako. Spada u naše najbolje sojeve za proizvodnju vune, kako po količini tako i kvalitetu. Prosečna količina vune po ovci je 1,5 kg, a po ovnu oko 2 kg. Obraslost vunom je dobra, vuna je bele boje. Osim ovaca sa belom vunom ima i potpuno crnih ovaca, a mogu se naći i ovce sa sinjavom vunom. Svrljiška ovca u periodu mlečnosti od 6 meseci daje u proseku oko 80 litara mleka, računajući i količinu koju jagnje posisa.

Pirotski soj

U ovčarstvu istočne i jugoistočne Srbije, pored svrljiške pramenke i njenih meleza, dominantan uticaj ima i pirotska pramenka, odnosno sada već u velikoj meri pirotska oplemenjena ovca. Gaji se u brdsko-planinskom regionu gde preovlađuju masivi Stare planine, Suve planine i Vlaške planine. Pirotska pramenka je dosta mala, visine grebena oko 60 cm, ali veoma živahna i pokretna, tako da se s uspehom može koristiti i u najsiromašnijim planinskim predelima istočne Srbije. Masa tela ovaca u odraslom stanju je između 36 i 41 kg. Vuna je značajna osobina pirotske ovce, od koje se izrađuju vrlo cenjeni pirotski ćilimi. Prinos vune po ovci, koje su završile porast, iznosi 1,4 kg, a ovnova 1,8 kg. U boljim uslovima gajenja prinos runa u ovaca je 1,7 a ovnova 2 kg. Proizvodnja mleka pirotske ovce je posebno značajna osobina, jer se mleko koristi za izradu poznatog pirotskog kačkavalja. Količina mleka prosečno godišnje iznosi oko 75 litara. Pirotska pramenka se oplemenjuje od 1954. godine francuskom merino arl rasom a kasnije i nemačkom merino-landašaf rasom (virtemberška ovca). Od 1981. stvorena je nova rasa (pirotska oplemenjena ovca) koja se dalje međusobno razmnožava i selekcioniše radi iskorišćavanja njenih novih odlika, ustaljenih dosadašnjim kombinacijama triju upotrebljenih rasa ovaca u njenom stvaranju. Pirotska oplemenjena je tip brdske ovce, i znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove. Okvir tela pirotske oplemenjene ovce je znatno veći od okvira autohtone pirotske pramenke. Visina grebena iznosi oko 66 cm, dužina trupa 71 cm, a širina grudi 22 cm. Masa tela ovaca sa završenim porastom iznosi prosečno oko 55 kg, to je više za oko 15 kg od pirotske pramenke gajene u istim uslovima. Plodnost je u proseku oko 112-115%. Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu je prosečno 3,4 kg, sortimenta A11-B1 (22-26 mikrometara). Količina mleka oplemenjene populacije iznosi u periodu mlečnosti od 6 meseci oko 85 kg. Pirotska oplemenjena ovca je danas potpuno ustaljena u proizvodnim i reproduktivnim osobinama i znatno je proširena po Srbiji tj. tamo gde su uslovi odgajivanja ovaca nešto malo poboljšani, u odnosu na nekadašnji potpuno ekstenzivan način gajenja, zbog čega tu potpuno zamenjuje svoj izvorni oblik − pirotsku pramenku, dajući znatno veće prinose. Pirotska pramenka, pored gajenja u čistoj rasi na terenu, ukršta se u manjem obimu i sa svrljiškom pramenkom kao i uveženom plevenskom crnoglavom ovcom iz Bugarske (33 „Stočar” iz Dimitrovgrada).

Šarplaninski soj

U brdsko-planinskom području Kosova i Metohije gaji se oko 80% od ukupnog broja ovaca i tu je ovčarstvo jedan od bitnih uslova opstanka tamošnjeg stanovništva. Areal pacnpoctranjenosti šarplaninske ovce je čitava oblast Šarplanine i prelazi u brdsko-planinsko područje Kosovsko-Moravske oblasti. Spada u grupu sitnijih sojeva pramenki sa kraćom vunom, čija visina grebena iznosi oko 57 cm. Šarplaninska ovca je potpuno bele boje. Prinos vune je mali usled slabe obraslosti životinja. Težina runa u jednogodišnjem nastrigu iznosi u proseku 1,3 kg u ovaca, i 1,6 kg u ovnova. Finoća vunskog vlakna šarplaninske ovce iznosi u proseku oko 37 mikrometara, pri čemu spada u soj pramenke sa kvalitetom vune sortimenta C tj. srednje finom vunom. Prozvodnja mleka šarplaninske ovce iznosi u proseku 92 litara u periodu mlečnosti od 199 dana. Kao proizvodi od ovčijeg mleka poznati su šarplaninski kačkavalj i beli sir. Šarplaninski soj ovaca u čistoj krvi danas se na području njegovog odgajivanja ne može naći, jer je u proteklih 20 i više godina meležen sa uvezenim ovnovima virtemberške rase ovaca. Na terenu je danas prisutna F2 i FZ generacija ovaca, rase šarplaninska virtemberg, koje se veoma dobro koriste za proizvodnju mesa i vune, a naročito su za ovu svrhu podesna jagnjad koja znatno brže stasava za tov i daje veće količine i kvalitetnije meso. Takođe je u potomaka iz ovog ukrštanja povećana telesna masa (44-48 kg), plodnost (120-125%), zatim prinos (oko 2 kg) i kvalitet vune (28 mikrona), dok su očuvane i sve pozitivne osobine šarplaninske ovce (prilagođenost pašnjačkom načinu ishrane i načinu držanja na visokim planinskim bespućima Šarplanine).

Bardoka

Bela metohijska ovca, poznatija po nazivima bokanica, bardoka ili barloka, gaji se na području Metohije po čemu je i dobila ime. Ima je naročito oko Peći, Đakovice, Istoka, Dečana, zatim u jednom delu Crne Gore oko Andrijevice a dopire sve do Ulcinja. Spada u krupnije sojeve pramenke. Prosečna visina grebena odraslih ovaca iznosi 65 cm a odraslih ovnova 70 cm. Masa tela ovaca je u proseku 42 kg, ali sa znatnim varijacijama koje se kreću od 30 do 60 kg što govori da je reč o genetski neujednačenoj populaciji. Dviske ulaze u priplod sa 1,5 god. uzrasta, pri čemu je i plodnost ove ovce mala, jer se od 100 ovaca dobije oko 109 jaganjaca. Bardoka je jedan od najmlečnijih sojeva ovaca u našoj zemlji, gde pojedina grla imaju izrazitu mlečnost i u produženom periodu mlečnosti koja može da traje više od 7 meseci daju više od 200 litara mleka. Bardoka ima otvoreno runo, šiljaste i dugačke pramenove (oko 20 cm). Finoća vune se u proseku kreće oko 39 mikrometara i spada u naše najgrublje sojeve pramenki. Masa runa odraslih grla je u proseku između 2,5 i 2,9 kg.

Važnije inostrane rase ovaca za naše ovčarstvo

Il de Frans (Ile de France)

Il de Frans rasa potiče iz Francuske. Masa tela ovaca je oko 65-70 kg, a ovnova 100-120 kg. Oba pola su dobro obrasla vunom. Runo je zatvoreno a vuna ujednačena. Prinos vune po jednom ovnu iznosi 7-8 kg, a po ovci oko 4-4,5 kg.