Zdrav nam budi, domaćine, Da nam njive budu plodne i blagorodne Da se u poslu složimo i kao napad množimo da nam je sve veselo i u kući i u njivi Da se bogato i srećno živi
Da nam ukućani budu zdravi i da vladaju blagostanje i mir u državi.
Na zdravlјe!
Sadržaj
Uvod
Poreklo ovaca
Podela rasa ovaca
Domaće rase ovaca
Pramenka
Cigaja
Pirotska oplemenjena rasa
Sjenička oplemenjena rasa
Svrlјiška pramenka
Bardoka
Mis
Domaći merino
Inostrane rase ovaca
Rase za proizvodnju vune
Merino rambuje
Australijski merino
Američki rambuje
Askanijski rambuje
Kavkaski rambuje
Merinos d’ Arles
Rase za proizvodnju mesa i vune
Merino precoce
Ile-de-France
Nemačka oplemenjena (wirtemberg)
Bergamasco
Rase za proizvodnju mesa
Engleske gojazne rase za proizvodnju mesa
Leicester ili Dichler
Lincoln
Romney Marsh
Nemačka beloglava rasa
Texel paca
Sufolk
Engleske gojazne pace kratke vune
Southdown
Shropshire
Hampshire
Cheviot
Pace za proizvodnju mleka
Istočnofrizijska rasa
Awassi rasa
Rase za proizvodnju kože
Romanovska rasa
Karakačanska ovca
Selekcija ovaca
Metode gajenja ovaca
Metoda gajenja u čistoj rasi
Metoda gajenja ukrštanjem
Melioracijsko ukrštanje
Pretapajuće ukrštanje
Kombinacijsko ukrštanje
Industrijsko ukrštanje
Pozitivne i negativne straneukrštanja
Heterozis
Higijena smeštaja i čuvanja ovaca
Striža ovaca
Ručna striža ovaca
Način pravilne mašinske striže
Organi za varenje i ishrana ovaca
Zubalo ovaca
Fiziologija varenja u ovaca
Ishrana ovaca u pojedinim kategorijama
Ishrana priplodnih ovaca
Ishrana sjagnjenih ovaca
Ishrana dojnih ovaca
Ishranajagnjadi !
Ishrana priplodnih ovnova
Ishrana ovaca na pašnjacima
Hemijski sastav paše
Botanički sastav paše
Iskorišćavanje pašnjaka
Nega pašnjaka
Negativni aspekti pašnjaka
Seno
Tehnika spremanja sena
Način čuvanja sena
Značaj stočne soli u ishrani ovaca
Razmnožavanje ovaca
Kratak opis genitalnih organa ovaca
Parenje ovaca − kopulacija
Sinhronizacija estrusa kod ovaca
Umetanje sunđera
Hormonalna metoda
Metoda efekta ovna
Metoda veštačke regulacije fotoperioda
Metoda pobolјšane ishrane
Utvrđivanje gravidnosti ovaca
Upotreba markera
Radiološki i ultrazvučni metod
Ručna pretraga
Postupci pre jagnjenja
Porođaj − partus
Znaci jagnjenja
Prihvatanje jagnjeta
Normalno jagnjenje
Postupci posle jagnjenja
Pupčana vrpca
Uzimanje kolostruma
Regulisanje temperature
Ishrana jagnjadi „siročića“
Ishrana jagnjadi sa flašicom
Uspostavlјanje veze majka-jagnje
Prihvatanje jagnjadi
Podmetanje
Metod prinude
Metod zbunjivanja
Patološki puerperium
Ispadanje materice (prolapsus uterusa)
Zadržavanje postelјice (retencia sekunđina)
Prolapsus vagine
Klјuč uspeha u ovčarstvu
Laktacija
Muža ovaca
Šta treba uzeti u obzir u ovčarstvu
Preventivna zaštita i bolesti ovaca
Znakovi najčešćih bolesti i preventivna zaštita
Parazitske bolesti
Metilјavost ili fascioloza
Dikrocelioza
Trakavičavost ili cestodoza
Šuga ovaca
Piroplazmoza ili babezioza
Zarazne bolesti
Zarazna šepavost
Enterotoxemia
Q groznica
Plan preventivne zaštite ovaca
Preventiva zaraznih bolesti
Ostale najčešće bolesti u uzgoju ovaca
Upala mlečne žlezde
Upala materice
Upala pluća
Kisela indigestija
Nadun buraga ili meteorizam
Panaricium ili upala papaka
Album retko viđenih stranih rasa
Literatura
Uvod
Ovčarstvo Srbije, bez obzira što poseduje prirodne resurse i tradiciju, ne zauzima povolјan položaj, naročito u pogledu produktivnosti. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo loš rasni sastav ovaca koje imamo. Naime, najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastuplјeniji sledeći sojevi: pirotski, svrlјiški, sjenički; preostalih 20% čine cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberškom. Prema statističkim pokazatelјima i novijim istraživanjima, prosečna plodnost važnijih sojeva pramenke (pirotska, svrlјiška i sjenička) iznosi 110%, prinos vune 1,8 kg, mlečnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje), a masa tela jagnjadi je oko 3 kg na rođenju, odnosno 20 kg u uzrastu od 90 dana, tj. pred klanje. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto povećana, ali zbog malog učešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni. Ovakva proizvodnja ne može da zadovolјi potrebe stanovništva za hranom i industrije za sirovinama, pa su izvozne mogućnosti, posebno jagnjećeg mesa, male.
Ovčarstvo je važna grana stočarstva, kako u svetu, tako i kod nas. Ovca, kao mali preživar i izraziti bilјojed, iskorišćava slabovrednu, ili bezvrednu kabastu hranu i razne fabričke otpatke (rezance šećerne repe, ulјane pogače i sl.), pretvarajući ih u vrlo vredne namirnice, kao što su mleko i meso. Zatim, od ovaca se dobijaju koža, krzno, vuna, kao i kvalitetno stajsko đubrivo.
Ovce se gaje na svim kontinentima, kako u ravnicama, tako i u planinskim predelima, izuzev na polovima i u izrazitim pustinjama. Prema statističkim podacima (1994), u svetu ima 1.086.661.000 ovaca i 608.483.000 koza, što znači da se ukupno odgaja 1.695.144.000 grla malih preživara. Od ukupnog broja ovaca, najviše ih je u Aziji (31%); Africi (19%); Okeaniji (17%); Evropi (12%); ranijem Sovjetskom Savezu (11 %) i Americi (10%).
Od evropskih zemalјa, najveća koncentracija ovaca je u Velikoj Britaniji − 29,5 miliona grla. U Španiji je 24,1, Rumuniji 13,9, Francuskoj 10,6, Italiji 10,4, Grčkoj 9,1, Bugarskoj 6,7 miliona, a u ostalim zemlјama manji broj grla (grafikon 1).
Još od davne 1931, sve do 1968. godine, sa određenim oscilacijama, broj ovaca u Jugoslaviji uglavnom se održavao na nivou oko 10-11 miliona grla. Može se slobodno reći da je šezdesetih godina po broju ovaca tadašnja Jugoslavija (SFRJ) zauzimala dobro četvrto mesto u Evropi, iza Velike Britanije, Španije i Rumunije.
Grafikon 1: Brojno sšane ovaca
U okviru SFRJ najviše ovaca imala je Srbija sa 4,2-4,8 miliona grla, zatim Makedonija i BiH sa po 2-2,2 miliona, Hrvatska sa 1-1,3 miliona, Crna Gora sa oko 600 hilјada i Slovenija sa svega 66 hilјada ovaca.
Pored tih promena, u odgoj ovaca sve više se uklјučuju predstavnici mlađe populacije. Sve je prisutnija pojava napuštanja nomadskog i polunomadskog stočarenja. Takvi zastareli sistemi odgajanja izuzetno sezonskog karaktera proizvodnje i sa relativno niskim prinosima, pod pritiskom neumolјivog tržišta, sve više ustupaju mesto intenzivnom načinu odgajanja, uvođenjem novih rasa i meleza, pobolјšavanjem uslova smeštaja, ishrane i sl. Danas se slobodno može reći da u Srbiji postoji jedna velika raznolikost u pogledu načina čuvanja i odgajanja ovaca. Dok, s jedne strane, imamo još dosta ekstenzivnog ovčarenja, koje je na sreću sve malobrojnije, sa druge strane imamo savremene farme, sa modernim načinom smeštaja, ishrane, mašinsku mužu ovaca i preradu mleka u kvalitetne mlečne proizvode, prilagođene ukusu potrošača. Pored tradicionalne rase pramenke, sa sojevima kao što je svrlјiška, sjenička i ostalim, sve više su prisutne i nove, produktivnije rase i njihovi melezi sa našom pramenkom, kao što je virtemberg, sufolk, texel i awassi. Ca novim rasama i njihovim melezima, farmeri su se odlepili od tradicionalna 72 litara ovčijeg mleka po grlu godišnje, i sada imamo puno stada koja premašuju 100-150 litara po grlu, u laktaciji.
Neka stada, gde su zastuplјene rase hios, sarda i njihovi melezi, za jednu laktaciju daju i preko 200 litara, dok ona stada, koja su nažalost još u manjini, kao što su awassi i njeni melezi, daju oko 350 litara mleka po grlu, u laktaciji, u nekim zapatima i do 1000 l sa 7% mlečne masti. Kod velikog broja savremenih farmi na veliko se koriste metode sinhronizovanog oplođivanja, te samim tim i planiranje proizvodnje jagnjadi, prema potrebama tržišta.
Neosporno je da će potrajati: proces tranzicije u ovčarstvu, kao i njegovo prilagođavanje tržištu (evropskom i svetskom), osavremenjivanje proizvodnje, primena novijih sistema i metoda odgajanja, uvođenje savremenijih tehnologija ishrane i drugo. Taj put ne može tako lako da se skrati, ili da se zaobiđe, ali zato nas pozitivni primeri ohrabruju, da izdržimo na tom putu i da idemo smelije na savremeno i dohodovno ovčarenje, odnosno stočarenje.
A to možemo jedino u prevazilaženju propusta u razvoju ovčarstva i preduzimanjem sledećih mera: izrada konzistentnih nacionalnih programa razvoja; planiranje adekvatnih mera stimulacije od strane države; organizovanje mreža stručnih službi i edukacije naših stočara; unapređenje genetike; osavremenjivanje i prilagođavanje ishrane novim zahtevima i usmeravanje prirodnim resursima; sve manje, odnosno bez upotrebe antibiotika, kao i njihova zamena prirodnim aditivima (probioticima). Ove i neke druge mere, kao što je stimulativno kreditiranje, mogle bi da budu dobra osnova, koja će ovoj i drugim granama stočarstva obezbediti prosperitet.
Poreklo ovaca
Većina istraživača porekla domaćih ovaca smatra da su muflon, argali i arkar glavni izvorni oblici svih domaćih ovaca. Postoji evropski i maloazijski muflon. Evropski muflon ima crveno-smeđu dlaku sa tamnim prugama na leđima, dok mu je na stomaku krzno nešto svetlije. Visina do grebena 60 cm a prosečna masa tela je 50-60 kg, obrastao masnom, kratkom i grubom dlakom i ima veoma kratak rep. Mužjaci imaju velike rogove, dok ih ženke mogu ali i ne moraju imati.
Nјihovo stanište je jugoistočna Azija, tačnije vrste poznate pod nazivom Ovis orientalis. Donet je na ostrva u Sredozemlјu još u neolitskom periodu, na Koziciju, Sardiniju, Rodos i Kipar, verovatno kao napola odomaćena životinja, odnosno javlјa se kao Ovis musimo ili Ovis ammon (evropski muflon). Sada je veoma redak na pomenutim ostrvima, te je po IUCN-u.
Muflon
Klasifikovan kao ugrožena vrsta. Sredinom 20. veka, muflon je uspešno naselјen u zemlјama centralne Evrope: Nemačku, Austriju, Holandiju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju, pa čak i u neke severne zemlјe poput Finske.
Maloazijski muflon ima velike sličnosti sa evropskim muflonom.
Arkarje krupna divlјa ovca, mase oko 170 kg i smatra se da od nje postoje dugorepe i masnorepe ovce.
Argali je najkrupnija ovca, koja luta planinama centralne Azije (Himalaja, Tibeta), mase oko 200 kg, visina do grebena 120 cm, telo pokriva gusta sivomrka dlaka i ima veoma kratak rep. Mužjaci imaju dugačke spiralne rogove oko 190 cm, dok su kod ženki mnogo manje. Argali ovce se smatraju ugroženom životinjskom vrstom kroz čitav njihov opseg, zbog gubitka staništa sa prekomerom domaćih ovaca i lovom. Smatra se da od njih vode poreklo mongolske rase.
Dugogodišnjim selekcijama ovih primitivnih rasa ovaca došlo je do pronalaska mnogih plemenitih rasa. Selekcijom su sačuvane sve pozitivne osobine predaka kao što je: otpornost organizma na veliki broj obolјenja, sposobnost aklimatizacije na odeđenim područijima i dr. a pobolјšan je eksterijer, kvalitet vune i mesa, povećana je plodnost i količina izlučenog mleka za vreme laktacije.
Podela rasa ovaca
Sve ovce možemo podeliti na više načina i to:
Podela ovaca prema obliku i dužini repa (zoološka podela):
-Kratkorepe, rep je kratak (13 repnih pršlјenova) i ne dopire do zgloba.
-DuGorepe, rep je dugačak (14-25 repnih pršlјenova) dopire skoro do zemlјe, a uvek prelazi skočni zglob.
-Masnorepe rase nagomilavaju loj u samom repu, mogu biti kratkorepe i dugorepe.
-Masnošrtične rase, nagomilavaju loj u samom korenu repa, oko sednjačnih kvrga u nekim slučajevima rep se ne vidi od loja.
Često se upotreblјava i podela ovaca prema zemlјi postanka određene rase (domaće i inostrane), i prema stupnju odgajanja, mogu biti primitivne, prelazne i plemenite.
Poslednja podela ovaca bitna je sa ekonomskog aspekta i zasniva se na proizvodnim osobinama ovaca.
Podela ovaca prema proizvodnim sposobnostima:
- Rase za isklјučivu produkciju vune.
- Rase za proizvodnju mesa i vune.
- Rase za proizvodnju mesa.
- Rase za proizvodnju mesa i loja.
- Rase za proizvodnju kože.
- Rase za proizvodnju krzna i mleka.
- Rase za proizvodnju mleka.
O autoru
Milan Janošević
Milan Janošević rođen je 13. septembra 1990. godine u Negotinu. Osnovnu školu završio je u Bukovcu Kobišnici. Svoje detinjstvo proveo je na selu. Roditelji su mu se bavili stočarstvom te je s toga još kao dete gajio ljubav prema životinjama. Želeo je da što više zna o njima i da jednog dana osnuje svoju farmu. Ta želja mu se ubrzo i ostvarila. Po završetku osnovne škole, upisao srednju poljoprivrednu školu, smer veterinarski tehničar u Bukovu.
Tokom školovanja gajio je, čuvao i lečio 50 grla ovaca. Danonoćno je vreme provodio na svojoj farmi proučavajući život i razvoj svojih grla. Posle završene srenje škole, put ga vodi u malo drugačijem smeru. Upisuje medicinski fakultet u Rumuniji. To ga naravno nije sprečilo da svu svoju ljubav i znanje i ovim plemenitim životinjama podeli sa nama čitaocima uz obećanje da će nas uskoro obradovati novim radovima i novim saznanjima.