Ribarstvo je poljoprivredna delatnost koja se bavi ulovom (ribolov), gajenjem i preradom riba. Poljoprivredna delatnost je, jer se obavlja na otvorenom prostoru, izložena ćudima vremena i proizvodi ljudsku hranu (riblje meso). U ukupnoj poljoprivrednoj delatnosti čini mali udeo.

Po mestu, prostoru, kvalitetu i masi voda, ribarstvo se deli:

• Morsko (slana voda)
• Slatkovodno (slatka voda)

Slatkovodno ribarstvo čini ulov, gajenje i prerada riba kopnenih potoka, reka, jezera, akumulacija i ribnjaka. Deli se na: toplovodno ili šaransko riharstvo voda laganog toka (tiha voda), velike vodene mase relativno tople temperature i često mutnih poplavnih tokova.

Hladnovodno ili pastrmsko ribarstvo, jer ribe žive u bistroj, hladnoj, brzoj vodi (brdsko – planinska područja). Predstavnik je pastrmka (Salmo trutta L. 1758). U našim vodama poznata je u 2 forme: Potočna pastrmka (Salmo trutta morpha fario L. 1758) i jezerska pastrmka (Salmo trutta forma lacustris L. 1758). U veštačkim uslovima gajenja u ribnjacima i otvorenim vodama blizu ribnjaka, raširena je i ekonomski isplativa za gajenje kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri Richardson 1836). Uvezena je iz Amerike (okolina San Franciska) u Evropu 1882, u naše krajeve 1883. godine. Usred dobrih svojstava i lake aklimatizacije, brzo se širila uz veliku potražnju. Udomaćila se u gajenju i stekla naziv domaća životinja pastrmskih riba.

U XVI veku javlja se pokret (preporod) renesansa kada se razvijaju prirodne nauke, među njima i nauka o ribama ihtiologija. U XV i XVI veku u Evropi je izgrađeno više ribnjaka uz manastire i plemićke dvorce. Javljaju se umni ljudi, koji po ugledu na Aristotela iz starog veka i njegovo delo „Historia naturale“, kao prvo delo u nauci i literaturi ribarstva do XVI veka, vrše prva istraživanja unutrašnjeg sastava i sistematizacije riba (Willugoy, Arthedi, Karll Line, Cuvier) sve do omogućavanja daljih istraživanja u primeni veštačkog mresta.

Veštačkim gajenjem riba, Kinezi se bave vekovima. U Evropi je počelo u XVIII veku. Stephan Lidvig Jacobi izvršio je 1725. veštački mrest oplodnjom lososa i pastrmke i dobio larve i mlade ribe. Dva francuska ribara Remy i Gehin uspešno 1842. veštački oplođuju ikru pastrmke i dobijaju državnu nagradu. Osniva se prvi u Evropi ,,Zavod za veštački mrest riba“ u pokrajini Alzas u mestu Finingen. Pronalazak je prihvaćen od zemljoposednika u Francuskoj i proširio se u Englesku, Nemačku i Ameriku.

Pastrmka ima posebne životne zahteve i u odnosu na šarana njeno gajenje je kasnije rašireno kada je pronađen i primenjen veštački mrest. Njime se istiskuju polni produkti ženke i mužjaka u posudu. Mešanjem se vrši oplodnja i u ležnicama valjenje oplođene ikre i dobijanje larvi, Ivan Franke (1841-1927) pisac, pesnik, slikar, ribolovac i stručnjak za gajenje pastrmki u sadašnjoj Sloveniji, primenio je veštački mrest pastrmskih riba 1882. i izgradio mrestilište. To je početak gajenja pastrmki na jugu Evrope pod kontrolom čoveka. Iz Amerike je (okolina San Franciska) uvezao 1890. ikru dužičaste (kalifomijske) pastrmke koja je postala najraširenija riba gajena u pastrmskim ribnjacima, domaća životinja salmonida.

Mr Ilija M. Bunjevac

Sadržaj

Ribarstvo
Voda kao prostoma sredina riba
Seciranje ribe
Ribe – pisces
Vrste koje se gaje u pastrmskim ribnjacima
Pastrmski ribnjaci
Mrest pastrmke
Određivanje broja ikre, larvi i mladunaca
Gajenje mlađa pastrmke do 30 dana starosti
Gajenje mlađa do 3 meseca starosti
Gajenje mlađa 3-9 meseci starosti
Gajenje mlađa 9-12 meseci starosti
Gajenje konzumne pastrmke
Sortiranje pastrmke
Čišćenje ribnjaka

Proračun gustine nasada
Gubici pastnnke u gajenju
Ishrana pastrmke
Poribljavanje voda
Mali pastrmski ribnjaci
Biznis plan
Intenzivni načini gajenja riba
Genetski inženjering
Prevoz pastrmskih riba
Zaštita zdravlja riba
Bolesti riba
Bolesti nastaie trovanjem i nepravilnim gajenjem
Meso riba u ishrani ljuđi
Jela od riba
Neprijatelji i štetočine riba
Značajne poruke
Literatura

Seciranje ribe

Seciranje ribe vrši se sledećim priborom: posuda ili tanjir, makazice, igle sa drvenom drškom, skalpel, pincete i nož. Secira se makazama kod analnog otvora odozdo prema sredini stomaka do početka donje vilice. Ribu postavimo da desnom stranom leži na podlozi (horizontalna daska), stomaka okrenutog prema nama. Izvodimo drugi rez, odnosno režemo u luku od analnog otvora dok se ne spojimo sa krajem prvog proreza. Tako se izreže bočna strana sa rebrima. Vodi se računa da se ne probuši riblji mehur. Kad se odstrani odrezani komad, vidi se smeštaj organa u telu. Telesna šupljina ribe je podeljena dijafragmom na dva nejednaka dela: manji − gornji gde leži srce i donji veći gde su ostali unutrašnji organi. Probavni kanal počinje od usta preko jednjaka u želudac. Želudac je vrećica prekrivena delovima jetre tamnožute ili tamnocrvenkaste boje. Od želuca se odvaja crevo uz koje je priljubljeno nekoliko slepih nastavaka (pilorički nastavci, privesci). Crevo zavija naniže i ide pravo uzduž trbušnog dela tela prema analnom otvoru. Kod krivine creva je slezina, krvavocrvena i nema izvorue veze sa crevom. Jetra zauzima velik prostor i u njoj je žučni mehur gde se skuplja žuč proizvedena u jetri. Kroz tanki žučovod žuč se uliva u početni deo srednjeg creva. Kod grabljivica crevo je kraće a kod biljojeda, miruih riba, duže. Ostali unutrašnji organi su riblji mehur, polni organi -jajnici kod ženke i semene kesice kod mužjaka. Otvoreni mehur imaju šaran, štuka i som jer je cevčicom spojen sa jednjakom i čini dva dela. Zatvoreni mehur imaju grgeč i smuđ jer je sasvim odvojen od jednjaka.

Pomoću mehura riba menja specifičnu težinu i spušta se i diže u vodi. Pomoću kapilara, krvnih sudova koji upijaju ili izlučuju plinove, mehur se puni i prazni a riba pliva ili tone. Sa obe strane mehura iza krivine creva su više ili manje razvijeni jajnici kod ženke ili semene kese kod mužjaka. Jajnici imaju zrnast izgled i vide se jajašca u stadijumu formiranja. Semene kese su mlečnobele boje i ne pokazuju zurastu strukturu. Srce leži iza dijafragme i sastoji se iz tamnocrvene pretkomore i komore. Od komore prema glavi ide debeli muskulozni krvni sud i to je arterijalna lukovica. Ona nosi krv iz srca do škrga da se pročisti. Skržnih lukova ima četiri sa svake strane. Škržni luk na donjoj strani ima mnogo razdvojenih listića koji vrše funkciju disanja ribe. Na gornjoj udubljenoj strani luka nalaze se zupci za proceđivanje − filtriranje vode za hranu ribe. Bubrezi, u obliku dugačkih krvavih pruga, leže ispod kičme a iznad ribljeg mehura.

Za ribe je karakteristična i bilateralna simetrija, tj. leva i desna strana su slične čak identične po spoljašnoj građi. Kod nekih riba je telo asimetrično. Osnovni delovi tela, glava trup i rep su čvrsto međusobno povezani. Granica između glave i trupa je zamišljena poprečna ravan koja dodiruje zadnji rub škržnog poklopca. Granica između trupa i repa je zamišljena poprečna ravan koja dodiruje početak podrepnog peraja. Repno stablo je deo repa između zadnjeg dela podrepnog (analnog) peraja i početka repnog peraja. Odnos između dužine glave, trupa i repa varira približno oko 1:2:1, a može biti različito. Peraja su kožni nabori poduprti okoštalim ili rožnatim žbicama. Razlikuju se parna (grudna i trbušna) i neparna (leđna, repna, dorepna ili analna peraja).

Neke riblje vrste (Salmonidae) imaju i masnoperaje koje se nalazi iza leđnog peraja. Peraja u suštini predstavljaju udove riba. Grudna peraja se nalaze iza, ispod ili ispred škržnog poklopca. Služe za održavanje ravnoteže ribe kao i za kretanje naviše ili naniže. Trbušna peraja postavljena su ispod stomaka (salmonidae i cyprinidae) ili su postavljena daleko napred (percidae). Najvažnije neparno peraje je repnoperaje koje učestvuje u pokretanju ribe. Ono može biti pravo zasečeno, usečeno u obliku slova X okruglo i asimetrično. Leđna i dorepna peraja služe kao krma u kretanju riba. Neke riblje vrste imaju dva ili više leđnih peraja (grgeč, bakalar).

Unutrašnji organi riba: 1. ždrelo, 2. škrge, 3. riblji mehur, 4. vazdušni vod, 5. bubreg, 6. repni mišić, 7. srce, 8.jetra, 9. žučna kesica 10. creva, 11. polna žleda, 12. analni otvor, 13. polni otvor.

Ribe – Pisces

Ihtiologia (tyous − tios, grčki = riba) je deo zoologije koji proučava ribe. Tradicija te nauke seže do Aristotelovih opisa riba Egejskog mora. Osnivačem moderne ihtiologije smatra se P. Arthedi delom ,,Ichthyologia“ 1738. godine.

Ribe − pisces čine nadklasu sa kičmenjacima u velikim razlikama građe i oblika tela pa se dele u tri klase:
Kolouste ribe bez vilica (agnata) kao najprimitivniji kičmenjaci, a to su zmijuljice ili paklare (petromizonide) kao što su morska, rečna i potočna zmijuljica.

Ribe sa vilicama (gnathostomata) nastale su od bezviličnih riba kao klasa hrskavičavih riba sa podklasom koje imaju škržne vilice u obliku ploča (raže, ajkule, himere) i primitivne ribe sa skeletom od hrskavice i kostiju (jesetra, kečiga, moruna). Košljoribe (teleostei) sa koštanim skeletom. Privredno su značajne pa su predmet proučavanja i gajenja.