Reklama

Prvi deo ove knjige je drugo izdаnje „Pčelаrstvа“ u skrаćenom obimu. Njegovo prvo izdаnje je rasprodаto, а mnogi gа još uvek trаže, jer smo u toku rаtа dobili mnoge pčelаre početnike; zаto gа uz „Čitаnku“ ponovo izdаjem.

U prvom izdаnju „Pčelаrstvа“ bile su i tаkve stvаri, koje ne bi spаdаle u udžbenik. Te stvаri sаm iz I. delа izostаvio, pа uneo sаmo osnovnа znаnjа zа početnike; а čitаnkа — kаo što joj i ime kаže — pružа štivo zа čitаnje svim pčelаrimа, kаo i široj čitаlаčkoj publici, koju zаnimа život pčelа.

Život pčelа od vаjkаdа je privlаčio pаžnju ljudi, а osobito prirodnjаkа i pčelаrа, koji gа stаlno ispituju. Ipаk, u svimа svojim pojedinostimа on nаm još uvek nije potpuno poznаt te tаko imа još neispitаnih tаjni u pčelinjem životu. Ali ni svа pčelаrskа prаksа i rаzni metodi rаdа oko pčelа nisu ovde iscrpljeni. Zаto, kаdа izučite ovu knjigu, nemojte stаti. Čitаjte i drugа pčelаrskа delа, kаo i stručne čаsopise, koji donose novine o nаpretku pčelаrske nаuke, Tаko ćete stаlno dopunjаvаti svoje znаnje.

U Petrovgrаdu 1.VII.1946.
Milivoj Bugаrski

Sadržaj

PRVI DEO

Bukvаr

Prvi odeljаk teorijа
Predgovor
1. Orgаnizаcijа pčelа
2. Zаdružni život
3. Rodovi pčelа
4. Sаstаv pčelinjegа telа
5. Mаticа
6. Pčela rаdilicа
7. Trut
8. Štа je pаrtenogenezа
9. Trutovnjаčа, bezmаtаk i nаzovimаticа
10. Štа Je pčelinjа pаšа
11. Štа je sаće
12. Štа je veštаčko sаće
13. Štа je med
14. Štа je medljikа
15. Štа je vosаk
16. Štа sаbirаju pčele
17. Čime se hrаne pčele
18. Rаspored sаćа, medа i leglа
19. Kаko se legu pčele
20. Štа je roj
21. Štа je veštаčki roj
22. Kаko zimuju pčele
23. Košnice
24. Okviri
25. Štа je plodište, а štа medište
26. Kаkvа trebа dа je pogodnа košnicа
27. Bаnаtskа pološkа
28. Tаbelаrаn pregled
29. Krnjа pletаrа
30. Pokrаjinske pčelаrske prilike
31. Kаkvu korist imаmo od pčelа

DRUGI ODELJAK

Prаksа
1. Kаd se pregledаju košnice
2. Kаko se otvаrа košnicа
3. Kаko se vаde okviri
4. Kаko se mogu opаziti jаjа u ćeliji
5. Kаko se ščiste pčele sа okvirа
6. Kаko se cedi vosаk
7. Kаko se lije veštаčko sаće
8. Kаko se utvrđuje veštаčko sаće
9. Kаd i gde se umeće veštаčko sаće
10. Prihrаnjivаnje pčelа
11. Proletnje pregledаnje košnicа
12. Podizаnje medištа i prevešаnje leglа
13. Vrcаljkа i vrcаnje medа
14. Oduzimаnje medа
15. Kаko se hvаtаju rojevi
16. Kаko se strese uhvаćeni roj
17. Kаko se neguje smešten roj
18. Kаko se neguje izrojeno društvo
16. Kаd se prаve veštаčki rojevi
20. Veštаčko rojenje
21. Sprečаvаnje rojenjа
22. Gаjenje zаlišnih mаticа
23. Kаko se dodаju mаtice
24. Izjednаčivаnje rojevа
25. Kаko se. leči društvo sа nаzovimаticаmа
26. Spаjаnje slаbih nаrodа
27. Iskucаvаnje pčelа iz pletаre
28. Kаko se pčelаri sа krnjom pletarom
29. Premeštаj društvа sа mаnjih okvirа u košnicu sа većim okvirimа
30. Seobа zаpаšu
31. Pripreme zа uzimljаvаnje
32. Zаzimljаvаnje pčelа
33. Osnivаnje pčelinjаkа

TREĆI ODELJAK

Bolesti pčelа
1. Srdoboljа
2. Trulež leglа

ČETVRTI ODELJAK

Neprijаtelji pčelа
1. Moljаc
2. Miš
3. Stršljenovi
4. Leptir sа mrtvаčkom glаvom
5. Pаuci
6. Mrаvi
7. Pčelinjа vаš
8. Gušteri
9. Žаbe
10. Ptice
11. Medved

PETI ODELJAK

Krаtke pouke
1. Potrošnjа medа preko zime
2. Košnicа nа vаzi
3. Izdržljivost pčelа nа hlаdnoći
4. O zimovаnju nа dvа redа okvirа
5. Imа li i zimi leglа
6. Potrebа pojilа
7. Premeštаnje košnicа
8. Može li mаticа — kojа nosi — leteti
9. Kаko se nаđe i uhvаti mаticа
10. Obeležаvаnje mаticа
11. Ishrаnа mаticа
12. Koliko jаjа nosi mаticа
13. U koje dobа dаnа možemo rаditi oko pčelа
14. Poznаju li pčele pčelаrа
15. Uzroci izbаcivаnjа leglа
16. Uticаj toplote nа leglo
17. Prenose li pčele jаjа
18. Sposobnost pčelinjih društаvа
19. Koliko dаleko leti pčelа
20. Koliko cvetovа obiđe pčelа, dok nаpuni svoj mehur
21. Težinа pčelа i rojevа
22. Ne hrаni odmаh prirodаn roj
23. Kаko ćemo sprečiti, dа nаm roj ne pobegne
24. Čiji je roj
25. Kаko se nаđu pčele u šumi
26. Tuđice
27. Spаjаnje veštаčkog sаćа
28. Lepаk zа veštаčko sаće
29. Mаzаnje Ričeove prese
30. O ćelijаmа. i medu u njimа
31. Dokle trаje sаće
32. Kаdа grаde i mаtorke pčelinje sаće
33. Mešаnje pčelа
34. Lek protiv pčelinjeg ubodа
35. Med kаo lek
36. Vrenje medа
37. Kristаlisаnje medа
38. Belenje medа
39. Lepinjа od šećerа i medа
40. Melem od voskа
41. Letvice zа okvire
42. Dа li čine pčele štetu u vinogrаdu
43. Mаnje poznаte medonosne industrijske biljke

II. DEO

ČITANKA

PRVI ODELJAK

1. Himnа pčeli
2. Romаn trutа

DRUGI ODELJAK

Pčelаrske priče
1. Kurjаk
2. Čiji je roj
3. Stršljenovi
4. Kаko je moj otаc postаo pčelаr
5. U pekаrskom dvorištu
6. Jedаn pčelаrski rаzgovor
7. Rаzgovor o pčeli tuđici
8. O pčelinjаku rаdne pčelаrske zаdruge
9. Pop Autonomijа

TREĆI ODELJAK

Košnice, njeni delovi i rukovаnje
1. Amerikаnkа Jovаnа Živаnovićа
2. Đerzonkа
3. Vojvođаnkа
4. Boconаdijevа pološkа 42.
5. Pološkа Krste Mršulje
6. Nаstаvljаčа kongresovkа
7. Dаdаn-Blаtovа nаstаvljаčа
8. A. Ž. Lisnjаčа
9. Slovenаčka seljаčkа košnicа ,,pаnj“
10. O rаzmаcimа
11. Specijаlnа pregrаdnа dаskа
12. Bаnаtskа pološkа zа pčelаrenje pomoću dve mаtice
13. Metod pčelаrenjа pomoću dve mаtice
14. Nаstаvljаčа zа putničko pčelаrenje
15. Košnicа u košnici

ČETVRTI ODELJAK

Rаsprаve
1. O zimovаnju pčelа nа dvа redа okvirа
2. Kаko ćemo prekrojiti đerzonke u pološke
3. O proletnjem sužаvаnju plodištа
4. O izgrаdnji sаćа i mаtičnjаkа
5. Može li svаkа pčelа rаdilicа po tаti nosiljа
6. Opаžаnjа nа nespаrenim mаticаmа
7. O vrstаmа leglа i njihovom nаzivu
8. O brаšnu kаo zаmeni cvetnog prаškа
9. O orijentаciji pčelа
10. O pčelinjoj pаši
11. O košnicаmа zа putničko pčelаrenje
12. O ishrаni pčelа sа šećerom
13. O nosivosti mаticа

PETI ODELJAK

Grаđа zа istoriju pčelаrstvа
1. Iz mojih pčelаrskih beležаkа
I. decenijа od 1888 god. do 1898. god.
II. decenijа od 1898. god. do 1908. god.
III. decenijа od 1908. god. do 1918. god.
IV. decenijа 1918. god. do 1928. god.
V. decenijа od 1928, god. do 1938. god.
VI. decenijа od 1938. god. do 1945, god.
2. Stаnje pčelаrstvа u severnom delu Bаnаtа 1-I. 1946 god.
3. Krаtаk istorijski pregled pčelаrstvа uopšte
4. Krаtаk istorijski pregled pčelаrstvа u Slovenа
5. Nаjstаriji pčelаrski pisci u Srbа

ŠESTI ODELJAK

Eksperimenti i hipoteze
1. Prenose li pčele jаjа
2. O pčelаrenju pomoću dve mаtice u jednome plodištu
3. Med još nа pаši zre
4. Poziv nаzovimаticа u pčelinjem životu
5. Od čegа zаvisi, hoće li mаticа oploditi jаje
I. Đerzonovа teorijа u pčelаrskoj nаuci
II. Rezultаti mojih ispitivanjа
III. Korekcije treće tаčke Đerzonove teorije
IV. Pogreške u rаdu pčelаrskog kongresа u Sаlcburgu
V. Prаve istine i zаključаk

POSEBAN ODELJAK

Pčelаrski tečаjevi
I. Pogovor
II. Uputstvo zа predаvаče
III. Nastаvno grаdivo

Drugi odeljak praksa

1. Kad se pregledaju košnice

Košnice se pregledaju samo po potrebi; dakle što ređe. Pčelari, koji svaki čas pregledaju svoje košnice bez potrebe, koji preturaju okvire i traže maticu, više škode i sebi i svojim pčelama, nego da ih uopšte ne pregledaju. Društva treba pregledati u proleće; za vreme rojidbe; kada se postavlјa medište i prevešava leglo; kada se skida medište; kada se određuje količina hrane; kada pčele izbacuju leglo, ili ako nađemo pred letom mrtvu maticu. Ako je koja košnica bez matice, ona se pregleda svakih deset dana, sve dok mlada matica ne pronese i dok se ne uverimo, da je leglo od nje ravno zatvoreno. Ovom prilikom ne treba tražiti maticu, nego pogledati samo leglo. Ako nema matičnjaka, a ima legla i ovo je ravno zatvoreno — tako društvo ima maticu i dalјe ga ne treba uznemiravati.

Svako pregledanje baca pčele u natrag. A preturanje okvira, pa vraćanje drugim redom — nego što su bili — škodi društvu još i više. Stoga treba paziti, da se okviri vrate natrag istim redom, kao što su i bili; pa čak i iste strane da dođu jedna pored druge. Ovo je osobito važno s proleća. Najvažnije pregledanje je u jesen, kada se određuje količina zimnice. Ovo pregledanje ne sme izostati, kao ni obavlјanje beležaka o stanju društva i količine zimnice.

2. Kako se otvaraju košnice

Košnicu treba otvoriti vrlo oprezno; lagano, tiho, bez lupe i šuma; a nipošto podići naglo poklopac. Da se ovako otvaranje postigne, treba prvo odvaliti, ocepiti poklopac dletom, amerikanskim strugačem ili drugim zgodnim oruđem. Zatim pričekati koji sekund i tek onda ga vrlo malo izdići, pa ispod poklopca pustiti malo dima na pčele. Tek sada se skine poklopac, ali nipošto naglo, da se ne bi zatalasao vazduh. Ako pažlјivo budemo otvorili košnicu, pčele će ostati mirne. Neće poleteti pčelaru u oči, kao zolјe. Isto tako pažlјivo se skida i medište kod nastavlјača.

Početnik pri radu oko pčela treba da metne veo preko lica od tila ili grenadira. Taj veo treba da je crn, jer se kroz tu boju najbolјe vidi. Veo se sašije u vidu džaka bez dna, a na oba kraja da ima ovenjaču u koju se uvuče guma, a može i pertla. Ovaj džak bez dna navuče se preko šešira — najbolјe slamnjeg sa širokim obodom — pa preko glave sve do ispod prusluka ili kaputa, a gore nad obodom šešira se stegne. Obod odbija veo od lica, ušiju i kose, te tako zaštiti pčelara od uboda. To je najpogodnija i najjeftinija odbrana od pčela. Bolјa i praktičnija od pčelarske kape, koja greje i pod kojom se pčelar do zla boga znoji. Rukavice ne trebaju. Ubodima u ruke navikava se pčelar na ubode pčela, a oni i koriste pčelarevom zdravlјu.

Ako pčelar hladnokrvno i bez straha ophodi oko pčela, one će ostati mirne i pitome. Kada pčelar steče tu rutinu, da se ne trza od pčela, može biti bez vela na licu i go do pojasa, pa ga ipak neće pčele ubadati.

Početnik ne mora imati odmah i dimilicu. Dovolјno je da uvije kudelјnu krpu, zapali je i njome dimi pčele.

3. Kako se vade okviri

I okvir treba prvo dletom da se odlepi; jedan kraj da mu se malo odmakne, — jer je i on lepkom utvrđen kao i zaklopac. U nastavlјačama se prvo odmakne i izvuče pregradna daska, da ima više mesta. Onda se privuče k sebi desni kraj satonoše, da stoji okvir malo koso u košnici. Zatim se uhvati levi kraj levom rukom kod ušice, a desnom desni i izvuče iz košnice malo ukoso, ali u uspravnom gtoložaju. Ili se samo odmakne pozadi na kraj košnice. Isto tako i kada se vraćaju okviri u košnicu, spuštaju se u uspravnokosom položaju. Ako hoćemo jedan izvestan okvir da izvadimo iz sredine — gde nema mesta, da se okvir iskosi — onda prvo oteramo dimom pčele sa obe strane dotičnog okvira. Pčele ćemo oterati — ako u ta dva sokaka pustimo dima iz dimilice. Ako nemamo dimilice, udunemo dima iz cigarete il:i duvamo preko upalјene krpe. Kada smo pčele odgonili, utisnemo dleto pod satonošu s leve strane i uzdignemo je iz ležišta toliko, da možemo ušicu prstima uhvatiti; sada uzdignemo i desnu stranu i tako uspravno veoma lagano izvučemo okvir. Isto tako lagano i pažlјivo ga — posle pregleda — i vratimo.

Ako se okviri vade pozadi, onda uhvati okvir prave za donju letvicu i malo je privuci k sebi, pa zatim pusti okvir na svoje mesto. Sad ga uhvati klјeštama. gore u desnom uglu za satonošu, ili obema rukama zaobe uškepa privuci k sebi prvo samo desni kraj i onda izvadi okvir malo iskosa, ali u uspravnom položaju. Ovako je lakše vaditi okvire i od gore — ako ima za to mesta — da se spusti ruka do donje letvice okvira i da se privuče prvo malo k sebi, te okvir odlepi, pa onda izvadi.

Okvir u ruci uvek drži u uspravnom položaju, a osobito, ako je mlado saće u njemu i nije zalepljivano uz okvir sa svih strana. Kod ovakog slučaja, ako se okvir iskrene iz uspravnog položaja i samo malo navrne, — može saće da se prekrha i ispadne iz okvira. Okviri ne smeju biti dugo napolјu van košnice, jer mogu da navale tuđice; a ako je hladno, može da nazebe leglo.

4. Kako se mogu opaziti jaja u ćeliji

Da se mogu videti jaja u ćeliji, više zavisi od veštine, nego od dobrog vida. Važno je, kako se drži okvir. Treba se okrenuti leđima onoj strani od kuda dolazi svetlost. Dakle leđima suncu; u pavilјonu leđima prozoru; ako smo ispod drveta, licem drvetu. Okvir se digne prema svetlosti malo koso, da svetlosni zraci padnu u ćelije. Okvir da je toliko udalјen od očiju, koliko i pri čitanju; onda ga treba malo zatalasati na svetlosti i u tom pogledati u dna ćelija. Tako se najlakše spaze jajca u ćelijama. Ako ih ipak ne vidimo, treba talasanje ponoviti. Ne uspemo li ni sada, valјa okrenuti okvir tako, da svetlosni zraci osvetle dna ćelija. Ako ni pri takom osvetlenju ne vidimo jajca pri dnu ćelija, svakako da ih i nema. Osim, ako je posmatrač tako slabog vida, da ne vidi malo jajce.

Jajca treba tražiti u ćelijama oko crvića; a ako su u sredini saća već izležene pčele, onda tu u sredini legla. Nije potrebno radi ovog opažanja stresti pčele sa okvira. One ništa ne smetaju, da bi se jaja mogla opaziti. Jedino se mogu prstom nežno razgrnuti sa ćelija, u kojima tražimo jaja.

5. Kako se čiste pčele sa okvira

Početnicima je najmučniji posao čišćenje pčela sa saća. Jedni čiste s peruškom, drugi četkom, treći metlicom. Međutim to ni jedno nije ‘zgodno. Najbolјe je za taj posao guščije ili ćurćije pero iz krila i to od onih krajnjih; samo jedno-jedino, a ne cela peruška. Dobro je, da se ovo pero pre upotrebe pokvasi. Najmanje se lјute pčele, ako ih čistimo kakvom pogodnom lisnatom grančicom, na primer: jedan struk od korova „metle”, struk bosilјka i slično; ali zeleno, meko, a ne suho.

Ako pčelarimo s košnicama, koje se rukuju od gore, onda prvo pogonimo pčele s dimom sa onog okvira, koji mislimo stresti. Ako je okvir sa leglom, uhvati ga levom rukom za levu ušicu, drži ga nad košnicom; u pola da je još u košnici, pa desnom rukom pomoću perca ščisti pčele u košnicu. Nemoj gladiti pčele i vući perce po njima, nego ih energično, takoreći: otšori sa saća u košnicu Ako okvir nije sa leglom, nego sa medom, onda se pčele prvo stresu sa okvira, pa se samo ostatak ščisti, a okvir sa leglom se ne sme tresti. U slučaju, kada hoćemo pčele da stresemo, uhvati se okvir čvrsto obema rukama za obe uške; izdigne malo iz košnice ukoso prema duvarovima, — ali strogo u^ uspravnom položaju — pa onda naglim potresom od gore na niže — kao da ćemo da upustimo okvir — zbacimo pčele sa sata u košnicu. Ovaj potres se ponovi koji put, pa se onda pusti desna ušica. Okvir ostane samo u levoj ruci, a desnom uzme perce i ščisti ostatak pčela. Kada se pčelar izvežba u ovome stresanju pčela, ostaće na saću vrlo malo pčela za ččišćenje. Pčele dakle treba stresti sa mednog saća, pa samo ostatak ščistiti, a sa legla ih valјa sve ščistiti. Potres manje razdraži pčele nego čišćenje, — on ih upravo prenerazi, ali mora biti energičan, smeo i vešto izveden, a ne samo drmnuti okvirom.

Mlado i veštačko saće, isto kao i sa nezatvorenim leglom, ne sme se tresti. Ako treba udaljiti pčele i sa njih, to se vrši dimom i čišćenjem.

Ima pčelara, koji iz straha, ili iz neznanja, tresu pčele van košnice na travu. To su kukavice i nadri pčelari. Tim postupkom silne pčele — osobito mlade — propadnu. Pčele se tresu u svoju košnicu; pa ako se radi oprezno, hladnokrvno, bez straha i bez trzanja, kako koja pčela prozuji, neće pčele ubadati.

6. Kako se cedi vosak

Da dobijemo čist pčelinji vosak, moramo saće istopiti, pa procediti. Za ovo postoje razne sprave, kao: sunčani topilnik, parni topilnik i razna cedila sa pritiskom. Ko ovih sprava nema, može cediti vosak na sledeći prost način.

Uzmemo dve jake motke od tvrdog drveta 5 cm. široke, 2.5 cm. debele i 1 m. duge. Na jednom kraju ih spojimo jakom šarkom, koju šrafovima utvrdimo. Ove dve motke možemo sada otvarati i zatvarati kao krila od vrata. One će služiti za pritisak pri ceđenju. Uz njih potrebujemo još od retkog, ali jakog kudelјnog tkiva jednu kesicu; približno 20 cm. široku i 40 cm. dugu. Dok se ne izvežbamo, bolјe je manju, nego veću.

Pre toplјenja sakuplјeno staro saće, otpatke od saća. smet sa podova košnica i ugnječene loptice od medenih poklopaca proberemo. u dve vrste: mlado saće, belo i žuto, obaška; to je I. klasa, a staro crno, molјčavo i smet, obaška; ovo je II. klasa. Posebno će se topiti i cediti jedno, a posebno drugo. Treba još spremiti jedan kabo, dva velika emajlirana lonca i varjaču za mešanje. U jedan lonac se uspe litra-dve vode, — već prema količini voštine, koju ćemo topiti; a drugi lonac se napuni vodom. Ova treba da je meka; po mogućstvu kišnica. U lonac sa manje vode ubacimo voštinu samo jedne vrste i oba lonca stavimo na štednjak. Ova kuhana voština se naziva voskovarina. Nјu treba mešati i paziti, da ne iskipi, jer se može zapaliti. Kada voskovarina izgleda kao pekmez, pa počne klјučati, onda je gotova za ceđenje.

Za ovaj posao treba i jedan pomagač. On položi preko kabla one’ dve motke otvorene kao makaze i između njenih krakova spusti kesu u kabo pa joj drži grlo raširenih. Sada uspe u kesu kuvar voskovarinu i to samo toliko, da je ima u kesi približno za jednu trećinu, ili još i manje. Što je manje voskovarine u kesi, tim je lakše ceđenje i više se voska iscedi. Vidi sl. 20.

Pomagač stisne grlo od kese, koja visi u kablu i u koji curi voda i vosak iz kese, a kuvar stisne kesu ispod stegnutog grla sa ona dva kraka od dve motke. Pomagač počne sada zavrtati grlo od kese, a vosak počne sve više curiti, što se god više zavrće. Zatim kuvar raširi malo motke i zahvati s njima kesu niže ispod grla, tamo gde je voskovarina, pa nju steže, cedi; a pomagač istovremeno zavrće vreću. Kada ne curi više ni vosak, ni voda, krakovi se rašire i voskovarina se protrese. Upravo kesa se protrese. Zatim se otvori i iz onog drugog lonca, u kome je čista klјučala voda, — uspe se u kesu preko voskovarine jedno pola litre klјučale vode. Protrese se kesa i ponovo cedi. Za belo, I. klasno saće, dovolјno je i prvo ceđenje, Na ovaj prost način, iscedi se vosak isto, kao i na skupom parnom topilu. Sl. 20.

Sl. 20. Ceđenje voska.

Izostavljeno iz prikaza

Kada smo gotovi sa ceđenjem i vosak se u kablu stvrdnuo, onda ga iz kabla izvadimo; razbijemo na manju parčad i u loncu sa čistom vodom pretopimo. Sada ga ponovo — bez ceđenja — uspemo u kabo i ostavimo na toplom mestu, da se što sporije ohladi i stvrdne. Ne smemo vosak iz kabla rano izvaditi, nego moramo čekali, da se on i iznutra stvrdne. Kada ga izvadimo u vidu jednog kotura, onda ako ima na njemu nešto taloga sa donje strane, treba ga odmah sastrugati.

One pogače, koje ostaju u kesi posle ceđenja, zovu se „droždina”. Kada se osuši, može. poslužiti za ogrev, a može se i prodati „voskarima”, koji iz nje ponovo cede vosak.

7. Kako se lije veštačko saće

Veštačko saće se može kupiti i gotovo; a može se uz malu naknadu i zamenuti vosak za gotovo veštačko saće. Ipak, svakome preporučujemo, da ako mu je iole moguće, lije sam sebi saće. Ono gotovo suviše je tanko te se istegli i pčelinje ćelije se pretvore u trutovske. Ako uz to još nije ni od čistog voska, onda se još i više tegli, a i pčele ga ‘ne primaju rado i vrlo ga sporo izgrađuju. Tehnika livenja međutim brzo se može naučiti. Saće, koje smo sami izlili od čistog pčelinjeg voska nikada se ne istegli; a pčele ga rado primaju i vrlo brzo izgrađuju. Istina, ovo saće je deblјe, te manje listova izađe; ali time, što je deblјe, dali smo ičelama i materijal za dalјe izgrađivanje. Naime: suvišan vosak skinu pčele sa lista veštačkog sata i upotrebe ga za izvlačenje ćelija.

Što je god manja presa za livenje, tim je i rad lakši.

Mogu je nabaviti zadruge, ili više pčelara u zajednici. Sat treba da je za 1 do 2 cm. manji od okvira. Prema tome i presa može biti toliko manja. Presa za livenje veštačkog saća zove se „Ričeova presa”. Vidi sl. 21.

Sl. 21. Ričeova presa

Izostavljeno iz prikaza

Tehnika livenja je sledeća: na štednjak se stave dva lonca, u kojima kalaj nije popucao. U jedan se uspe jedna litra meke vode, a drugi se napuni vodom. Čist vosak — bez taloga — izlupa se na manja parčad i stavi u lonac sa jednom litrom vode. U blizini štednjka stavimo stol tako, da mu je ploča tačno vodoravna. Stol treba pokvasiti. Presa se tako stavi na stol, da je uža strana prema nama, a duža, sa koje se poklopac podiže, prema loncu sa voskom i prema našoj desnoj ruci. Činija sa mazivom, četka za mazanje i šilјast nož za obrezivanje, postave se iza prese.

Maziva za presu ima različitih. Najbolјe je mešavina meda i alkohola, špiritusa. Pomeša se l U l. meda sa l. vode i Va l. špiritusa za gorivo, ili prepečene lјute rakije. Ako je rakija slaba, onda 3/t l. rakije bez vode. U ovoj srazmeri se pravi mazivo i u manjoj količini npr. 1 dcl. + 1 dcl. + 2 dcl. Što je mazivo jače, time je jači i uticaj. da se vosak ne ulepi u presu, jer alkohol rastvara vosak. Četka za mazanje je ona ista tvrda četka za obuću, naravno, mora biti potpuno čista.

Kada je vosak potpuno otoplјen, i počeo vriti, lonac se skine sa štednjaka i mete na stol desno od prese. Dok se vosak stišava, presa se ugreje na štednjaku i kada je vrela, uspe se u tepsiju prese maziva toliko, da pokrije dno, pa se spusti zaklopac. Zatvori se presa. Kada tako postoji u njoj mazivo za jedno pola minuta, onda se mazivo izruči i presa malo ocedi od suvišnog maziva pa položi uz lonac sa voskom. Desnom rukom pomoću kašike — odgovarajuće veličine prema presi — zaliti se iz lonca vosak, levom se digne poklopac, pa otvori presa i izlije vosak u tepsiju jednim zamahom od leva na desno sredinom prese tako, da vosak poplavi celu površinu tepsije i odmah se lagano spusti poklopac tako, da vosak ne plјusne napolјe. Sada se presa uzme u obe ruke i nad loncom ukoso preko prednjeg ćoška izlije u lonac suvišan vosak, koji je istisnuo poklopac; zatim se cela presa zagnjuri u vodu — ni hladnu ni toplu — samo za 2—3 sekunda, da se list u presi malo ohladi, pa se presa položi na stol i nožem koso obreže svuda okolo onaj vosak, što se pohvatao na bokove tepsije; a onaj, što se nahvatao na bokove poklopca, još se ne dira. Po tom se pažlјivo i lagano ocepi poklopac od tepsije i to prvo samo prednja strana, gde se otvara presa; pa se lagano diže poklopac sve na više, dok se potpuno ne izdigne iz tepsije skula sa izlivenim satom, koji je zaleplјen za poklopac. Sada se i ovaj vosak, što se nahvatao na bokove poklopca obreže sa sve četiri bočne strane poklopca i skida u vidu voštanih kajiša. Posle ovoga odlјubimo malo užu ivicu veštačkog sata sa ploče poklopca, držeći je vodoravno, da se sat i svojom težinom lagano u celosti ocepi sa ploče. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, ići će posao sve bolјe i brže.

Ako se list zalepi i ukine, treba oko zaleplјenih parčadi usuti čista špiritusa; malo pričekati, pa onda uleplјeno parče vrhom od britve izdići. Ako i tako ne ide, treba klјučalom vodom sprati iz kalupa uglavlјeni vosak; pa onda dotična mesta isprati i istrti špiritusom. Jer, ako ostane voska u kalupima, idućeg livenja će se ponovo ulepiti na istim mestima.

Kašika, kojom se zalije vosak, treba da je toliko velika, da potrebna količina voska odjednom stane u nju. Ne sme se naknadno dolivati vosak. Što je vosak hladniji, tim su listovi deblјi. Zato treba da je stalno topal, a isto i presa da je topla. Vosak ne sme vriti, jer se onda zamuti. Što se brže radi i što je vosak topliji, tim su listovi tanji, ali i slabiji. Kajiši od opsecanja i svi otpaci voska, — kada se nakupe, stave se u onaj drugi lonac bez voska, a u kome treba voda već da klјuča. Prethodno se iz ovog lonca prelije klјučale vode u lonac sa voskom onoliko, koliko smo približno potrbšili voska. Time smo ujedno ovaj vosak ponovo ugrejali, a može se povremeno mećati i na štednjak da se podgreje, čim vidimo, da listovi deblјaju. Ne smemo čekati, da se vosak toliko ohladi, da se počne smrzavati. U buduće se iz ovog drugog lonca, koji stalno stoji na štednjaku, preliva (doliva) vreo otoplјen vosak na mesto potrošenog voska.

Prilikom svakog livenja, presa se prethodno namaže mazivom pomoću četke, a samo pri prvom livenju se uspe mazivo u presu. Ako samo jednom zaboravimo mazanje, ulepiće nam se vosak u presu i posao zapeti.

Kada smo gotovi, presa se dobro očisti, vodom opere, ploča i tepsija posebno (otvoreno) osuše, pa onda sklope i ostave.

8. Kako se utvrđuje veštačko saće u okvire

Veštačko saće se utvrđuje u okvire leplјenjem, žičenjem ili i jednim i drugim. Ako su okviri poluokviri i uopšte manjih dimenzija u jednome pravcu od 20 cm. onda je dovolјno i samo leplјenje; a ako su okviri većih dimenzija, onda je potrebno i žičenje. Ako je veštačko saće liveno na Ričeovoj presi — i nije veće u jednome pravcu od 25 cm. žičenje može izostati. Ja lično ne žičim ni saće od 30 x 40 cm. pošto ne nalazim, da žičenje daje neku čvrstinu saću, a veštačko saće lijem sam na Ričeovoj presi od čista pčelinja voska. Kod većine pčelara video sam, da vire gole žice iz saća, a taj ceo red ćelija, neće zaleći matica. Zato je bolјe i ne žičiti, nego tako halјkavo žičiti.

Kada hoćemo da ulepimo veštačko saće u okvire — ako je isto stajalo na hladnom mestu — moramo ga prethodno izložiti, da postoji na temperaturi od 20—25° C. jer bi inače pri radu pucalo i krhalo se — ako je od čistog voska.

Ako ćemo saće utvrditi bez žičenja, za leplјenje se upotreblјuje dva dela čista voska i jedan deo kalafonije.

Kalafonija se malo istuca i sa voskom skupa istopi u vodi dok ne klјuča. Sada se lonče privuče na kraj štednjaka, da je lepak stalno topal. Niti je dobro, ako je hladan, niti ako klјuča. Za ovo leplјenje ima i naročitih sprava, ali one nisu preko potrebne.

Da bi sat došao upravo na sredinu satonoše, upotreblјuje se pogodna daska za leplјenje. Ona treba da je 1 cm. debela i nešto manja od okvira, tako upadne u okvir. A da ne propadne kroz njega, prikuju se na nju s jedne strane dve letve, koje premašuju veličinu okvira i tako se okvir osloni na njih. Vidi sl. br. 22.

Sl. 22. Podmetač

Izostavljeno iz prikaza

Ova daska je sada podmetač veštačkom satu i kada se ona umete u okvir, pa veštački sat također umete u okvir tako, da prilegne na tu dasku, — upravo hvata sredinu satonoše. Levom rukom sada držimo okvir sa podmetačem nagnutim u koso i obrnut satonošom strmoglavce. Vidi sl. br. 23. Kako se uleplјuje veštačko saće.

Sl. 23. Kako se uleplјuje veštačko saće.

Izostavljeno iz prikaza

Desnom rukom zaitimo u kašikicu vrelog lepka i sručimo ga u gornji ugao, koji zatvara veštački sat i satonoša. Čim lepak scuri do donjeg ugla, uzdignemo *sada gore taj donji ugao, a gornji spustimo i tako lepak ponovo scuri, pa se vrati u onaj ugao, u koji smo ga i usuli. Za to vreme se lepak već i smrznuo, stvrdnuo. Ako nam zalivanje izgleda tanko, dakle slabo, mi ga ponovimo. Podmetač se sada pažlјivo izvadi iz okvira i premesti na tu stranu veštačkog sata, koju smo zalepili i sada istim načinom zalepimo sat za satonošu i sa ove druge strane. Moramo p.aziti, da vosak zaitimo uvek od gore, da ne bi zaitili i vodu, na kojoj pliva vosak.

Ako su okviri viši od 25 cm. onda za 5—6 cm. od satonoše dole, zalepimo sat i za dve strane, a dalјe sve do dole, kao i od donje daščice na gore, treba da je sat slobodan, udalјen od okvirnih daščica; drugim rečima, da je manji od okvira za 1 cm.

Ako hoćemo da žičimo, to se obavi pre leplјenja za satonošu. Podmetač se pokvasi, zatim se stavi sat na njega, pa se onda položi užičeni okvir na podmetač. Žice treba da prolaze tačno kroz sredinu daščica. Treba da su zategnute, a ne labave. Valјa paziti, da se pri stezanju žica okvir ne iskezeči, da ne izađe iz vinkla. Za žcčenje je potreban jedan mamuzast točak. Zovemo ga „žvrk„. On ima udublјenje, u koje ulazi žica, te se tako utisne žica u veštački sat. Za ovo treba steći izvesnu veštinu. Satonošu valјa privući tik uz veštački sat, da se posle može zalepiti za satonošu. Sada zagrejanim žvrkom pređemo preko žica i utesnemo ih u sat. Ovo moramo obaviti tako pažlјivo, da ne viri gola žica iz sata. Zato žvrk ne sme biti ni suviše topal, ni hladan. Ovo vrlo vešto i preciznr obavlјa drug Milan Nikolić, učitelј u Botošu, galvanskom strujom. Tako precizno žičenje nisam video ni kod jednog pčelara. Ako gole žice vire negde iz sata, treba ih vrlo tanko zaliti, pokriti voskom. Kada je i ovo gotovo, zalepi se sat i za satonošu, kao što je napred opisano. Žičenje i žvrk vidi na sl. 24.

Sl. 24. Žičenje

Izostavljeno iz prikaza

9. Kad i gde se umeće veštačko saće

Veštačko saće se umeće, kada cveta regšca, voćke, pri koncu bagremove paše; uopšte, kada ima središte paše, ili koncem bujne paše. Za vreme bujne paše u plodište se ne umeće veštačko saće, jer će ga pčele napuniti medom, a ono treba da posluži prethodno za leglo, na tek zatim za med. Kada uopšte nema paše, veštačko saće se ne umeće. Šta više, ako je ranije umetnuto, a paša prestala pre nego šti je izgrađeno, treba ga iz plodišta izvaditi. Ili izmaći na kraj, kao poslednji okvir.

Vrlo je važno, u koji ćemo deo košnice umetnuti sat i koliko ćemo okvira umetnuti? Ima pčelara, koji preporučuju, da se veštački sat i u proleće umeće između dva zaležena sata. Nemojte to činiti! Leglo se u proleće ne sme preseći, ni umetkom gotovog izgrađenog sata, a još manje veštačkim satom. Veštački sat se umeće u proleće’ pored legla, uz poslednji sat sa leglom; a uz ovaj dođe sat, koji je pre njega bio uz leglo i redom svi ostali okviri, kako su bili. Kada je ovaj ozidan i zaležen, umeće se drugi pored njega. Tek posle bagrema, kada pčele pokriju sve okvire i nastupi stalno toplo vreme, umeće se veštački sat između dva okvira sa leglom i to, ako ima paše. Ali i u ovo vreme, ne valјa ređati naizmence veštački sat, pa leglo itd. dvatri odjednom, nego samo povremeno po jedan; a ako je društvo vrlo jako, sme se odjednom i dva umetnuti.

Prirodnom roju, dok ne ispuni 5—6 okvira prirodnim saćem, nije potrebno davati veštačko saće; nego samo okvire sa početcima. On će i tako, svojim nagonom zidati vrlo lepo pčelinje saće; pa tek kada počne zidati trutovsko, daje mu se veštačko. Time štedimo veštačko saće, a sa druge strane proizvode nam pčele voska u kome su pčelari i tako vrlo oskudni.

10. Prihranjivanje pčela

Pčele se prihranjuju iz nužde, kada nemaju meda; ili da se potstaknu na množenje, širenje legla.’ Ovo poslednje se naziva spekulativno prihranjivanje. Obavlјa se, da bi se pčele do glavne paše što više razvile i ojačale, te tako, bogate narodom, mogle što bolјe iskoristiti glavnu pašu. Ovo prihranjivanje ne preporučujem početnicima, jer u neukim rukama može doneti više štete, nego koristi. Spekulativno prihranjivanje je najuspešnije, ako se vrši mulјanim medom iz vršaka, jer u ovome ima i rđe. Ako takvog meda nemamo, onda vrcanim medom i naposletku sirupom od šećera. Spekulativno prihranjivanje se u tome razlikuje od prihranjivanja iz nužde, što se u onome slučaju daju pčelama mali obroci i često kroz duže vreme; a iz nužde, daju se veliki obroci u kratkom vremenu. Kada ćemo početi sa spekulativnim prihranjivanjem, ne može se kalendarski odrediti. To zavisi u prvom redu od toga, je li rana ili pozna godina? Obično je merilo 25 do 30 dana pre početka glavne paše. Obroci su prvo mali, pa sve veći; od 10 do 25 grama svaki drugi, a posle treći dan. Počne se sa 10 grama, a završi sa 250 grama. Ovo prihranjivanje je vrlo korisno i u jesen, tamo gde nema jesenje paše. Od njega uđu društva u zimu sa mladim pčelama.

Svako prihranjivanje se vrši u večer i pazi, da se hrana ne rasipa. Ako se to slučajno dogodi, svaku kap sa košnice treba sprati, a na zemlјi, pokriti zemlјom.

Prihranjivanje iz nužde vrši se uglavnom s jeseni, ako nisu nakupile pčele dovolјno zimnice; a ona treba da iznosi najmanje u 8 okvira po društvu. Svako društvo, koje ima manje, dobije razliku još prihranjivanjem. Ovo se vrši u tako velikim obrocima, koliko društvo može za 24 časa spremiti i — po mogućstvu — za 7—8 dana, treba da je prihranjivanje gotovo. Slabije društvo ne može za 24 časa više sirupa odneti i spremiti od četvrt do pola kilograma; a jaka društva mogu spremiti i 1 do 2 kilograma. Ne treba misliti, ako smo dali društvu 2 kgr. šećera i 2 kgr. vode, da je to društvo dobilo 4 kgr. hrane. Ne. Nјemu, ako nedostaje 4 kgr. moramo dati 4 kgr. šećera.

Ako prihranjujemo medom, njemu treba dodati samo jednu petinu tople vode, ako šećerom, koliko šećera, toliko vode tj. jedna litra na 1 kgr. I jedna i druga hrana, daje se mlaka-vruća, a nikako hladna.

Šećerni sirup se ne pravi tako „odoka”; kao što to početnici misle. To mora ići na meru. Na svaki kilogram šećera, uzme se 1 l. vode. Kada voda klјuča, prelije se šećer i meša, dok se ne otopi. U tome se i ohladi toliko, da se može upotrebiti. Najprostija sprava za prihranjivanje jeste mali valov od 1 cm. tankih dasaka. Ako je širina košnice 34 cm. onda je valov dug 32 cm. pa se na oba kraja gore zakuje po jedna letvica, ušica o koju se valov obesi isto kao i okvir, te visi u jednoj ravnini sa satonošama. Svaki pčelar ga može sam napraviti. Da ne bi curio, sastavci se i spolјa i iznutra ispune, namažu, gustim blatom od žute zemlјe; ona ne propušta. Ili se zaliju voskom. Ako je valov iznutra širok 10 cm. dubok 5 cm. i dug 30 cm. onda stane u njega litra i po sirupa. Može dakle biti i uži od 10 cm. Da se pčele ne bi davile, najbolјe je preko sirupa metnuti iseckane stare zapušače. Inače, dobra je i tanka daščica sa rupama. Napunimo nekoliko takvih valova u kuhinji. Onda spremimo isto toliko košnica, koje ćemo hraniti. Ovo siremanje se sastoji u tome, da se odmaknu svi krajnji okviri od onoga, koji već pokrivaju pčele; a tu ostavimo prazan prostor za valov toliko širok, da je valov s obe strane udalјen od okvira za 1 cm. Dakle isto kao i okviri. Po tome iznese pomoćnik valove iz kuhinje i pčelar ih redom stavlјa u košnice, a ove odmah zatvara. To ide brzo i bez opasnosti od tuđica. Koja društva nisu odnela hranu ni za 24 časa, treba im davati manje. Ako pčele počnu navalјivati na hranu, koja je izneta — to se može događati, gde je mnogo naroda — treba prekinuti, pa kada se smrkava, nastaviti.

Sa prihranjivanjem ne treba čekati mesec oktobar, nego — ako društva nemaju dovolјno zimnice — treba obaviti taj posao JOŠ koncem avgusta, ili bar početkom septembra. Ovo je važno osobito onda, kada pčele prihranjujemo šećernim sirupom; jer pčele treba taj sirup da pretvore u med-i da ga u ćelijama zatvore. A to mogu pčele izvesti još dok je toplo. Uopšte: bolјe je dati zimnicu avgusta, nego septembra, a bolјe septembra nego oktobra. A spekulativno prihranjivanje u proleće, bolјe je maja — ovo zavisi od vremena, kada će cvetati bagrem — nego aprila; bolјe aprila nego marta. Dakle u proleće ne suviše rano, a u jesen, ne suviše pozno. U jesen se uvek prihranjuje iznutra tj. u košnici, a u proleće vrlo je korisno prihraniti koji put spolјa, tj. u slobodi, van košnice. Naravno, ne iz potrebe, nego kao spekulativno prihranjivanje. I ovo se obavlјa uveče, kada pčele već skoro prestaju s letom. Manja je i mogućnost, da će dolaziti i tuđe pčele. Naravno, da se ovo obavlјa, ako u blizini nema tuđeg pčelinjaka.

Hrana se postavi u bašti, što dalјe od pčelinjaka u plitkom, a širokom valovu; udesiti, da se pčele ne mogu daviti. Prvo se postavi u blizini pčelinjaka, pa kada se nakupi malo pčela, onda se odnese daleko skupa sa pčelama. Ovo prihranjivanje u slobodi je kud i kamo od većeg uticaja, nego iznutra. Još veći uspeh se postiže, ako se sirup pravi sa čajem od raznih mirisavih trava. U ovome slučaju uspeh se može meriti sa uspehom od prirodne paše. Ovakav sirup sa čajem je čudotvorno sredstvo. Pčele se tako razvesele, kao prilikom prirodne paše. Leglo se tako naglo širi, kao da cveta repica. I ovaj se sirup daje topal. Pravi se na sledeći način:

Oko 10 grama čaja se prelije klјučalom mekom vodom i pokrije, da postoji do jedan sat. Po tome se rastopi oko 10 kg. šećera u 9 litri klјučale vode i doda se 1 litra čaja. U slobodi se može dati samo kada prestaje let, jer će ga osetiti pčele i iz udalјenijeg pčelinjaka. Za čaj služe sledeće osušene trave: Melissa officinalis (matičnjak), Artemisia absinthi (pelen), kamilnica, Mentha pulegium (limunada trava), suhe lјuske od jabuka i pomorandži. Može se upotrebiti i metvica i mirisni (crkveni) bosilјak. Nisu potrebne sve te mirisne trave, nego 2—3, do kojih se može lakše doći.

Ovaj čaj se upotreblјuje vrlo uspešno i pri ishrani iz nužde, a i kao gušće u proleće bez šećernog sirupa.

Zimi se pčele ne smeju prihranjivati tečnom hranom, nego zatvorenim medom ili šećernom lepinjom, Zato, zimnica treba da je koncem septembra već u košnici.

Osim meda, svako društvo treba da ima u jesen i cvetnog praška, „rđe” u satovima. Rđa je neophodan sastojak hrane za ishranu pčelinjeg legla; i ako je pčele u proleće nemaju, leglo veoma sporo napreduje; dok je ne dobiju u slobodnoj prirodi. Istina, nešto malo rđe ima u medu i pčele se njome ispomažu, ali u šećernom sirupu je nema. Zato ako u proleće hranimo pčele samo sa sirupom, a cvetnog praška nemaju, niti ga ima još u slobodnoj prirodi; treba pčele ispomoći brašnom i mlevenom paprikom. Od brašna, najradije vuku pčele brašno od gra i od kukuruza, ali mora biti sitno samleveno.

Ako je s jeseni unet prašak ostao u ćelijama nepokriven s medom i ne zatvoren, od takvog cvetnog praška pčele obično nemaju mnogo koristi. Otvorena rđa u ćelijama često se preko zime uplesnivi, ćasuši i pčele je sa velikim trudom kao neupotreblјivu izbace u obliku malih koturova. Za proleće je najbolјa ona rđa, koju su pčele pokrile s medom, pa onda med zatvorile. To je konzervirana rđa, koja se ne može pokvariti i ta služi u rano proleće za ishranu legla. Koja društva imaju dosta takove rđe, ta brzo napreduju U proleće.

Kako ova rđa nestane, a nema šume — na domaku pčelinjaka — koja pruža pčelama cvetvi prašak, leglo sporije napreduje. U takvim krajevima bez šume, preduzima se ishrana brašnom i mlevenom paprikom. Februara — marta meseca, dok još ne dospe cvet voćaka, kod nas u Vojvodini treba izložiti lepih toplih dana na suncu kutije sa brašnom u zavetrini i ispod kakve nastrešnice. Da bi pčele primamili, prvi dan pospemo po’ brašnu malo meda. Papriku osete i bez mamka.

Već posle jednog — do dva časa, kako smo brašno izložili, pčele će žurno i živo kupiti brašno i odnositi ga u košnicu isto, kao i cvetni prašak. Obrazovaće za nekoliko dana uz venac meda i venac rđe od brašna isto, kao i od cvetnog praška. Ili će ga tovariti u prvi okvir uz leglo.

Čim nastupi cvetanje vrba i voćaka, pčele napuštaju brašno i bace se na voćne prašnike, da učine uslugu i bilјu, prenoseći prašak na tučak, da ga oplode.

11. Proletnje pregledanje košnica

Ovaj pregled ima tri etape. Prva je spolјašnji pregled. On se obavlјa, čim toliko otopli, da ima izgleda na izlet pčela. Ako je tiho i sunčan dan, a temperatura u hladu iznosi 10°S. nad nulom, pčele će oko podne izletati. Ako ima još snega oko košnica, treba ga odbaciti, pa ispred košnica posuti slame. Zimi se sneg ne sme čistiti oko košnica; jer to pčele uznemirava, a mir je zimi neophodno potreban.

Spolјašnji pregled se sastoji iz toga, da pčelar prošeta oko svojih košnica i posmatra, kako pčele izleću. Ako iz koje košnice ne izleću, kucne se malo u nju, pa na letu oslušne. Ako zabruje — dobro je i ne treba ih dalјe uznemiravati. Ako ne zabru.je, kucne se i po drugi put, pa i treći još jače. Ako je i sada mir, mora se košnica lagano i pažlјivo otvoriti: Pčele ćemo zateći ili mrtve, ili malaksale od gladi i zime tako, da se jedva miču. Ovaj slučaj se može obično opaziti već i spolјa na letu; jer se malaksale pčele vuku napolјe i padaju ispred leta na zemlјu. Ovako društvo se odmah čoprska mlakim medom ili šećernim sirupom. Ugreje se jedna ciglјa i stavi u košnicu iza okvira, a kroz četvrt sata se izvadi, pa stavi još toplija. Pre ovoga se okviri odmaknu sve do pčela i tu pored njih umetne se okvir napunjen vrućim medom ili šećernim sirupom. Sve se ovo može obaviti i bez toplih cigalјa, ako unesemo košnicu u kakvu umereno toplu odaju, a zatim se stavi košnica uz toplo ognjište, da. se skroz ugreje. Na leto se naravno stavi rešetka. Sutradan se košnica iznese i stavi na svoje staro mesto.

Ako je društvo uginulo, okviri se povade. Mrtve pčele se iščiste i okviri stave u rezervu. Ako ima okvira s medom — do koga pčele nisu mogle doći, i ovi se povade i razdele u medu oskudnijim društvima na osnovu jesenjih beležaka. Ko u jesen zbrine svoje pčele sa dovolјno i dobro raspoređenom hranom, gaj nema ove brige.

Drugi pregled je unutarnji, ali samo na brzu ruku i to se prvo pregledaju samo ona društva, koja su na osnovu jesenjih beležaka sumnjiva. Ovaj se obavlјa obično marta meseca, kada počnu pčele već i prašak unositi. Obavlјa se naravno kada je dan tih i topal i to od 12 do 14 časova. Ovom prilikom se imaju iščistiti mrtve pčele i zaviriti kako stoji med? Ako nam izgleda, da društvo nema dosta meda, treba ga prihraniti; jer od količine rezervne hrane zavisi napredak društva. Leglo se ovom prilikom još ne pregleda i ne uznemiruje. Mrtve pčele i sve ono, što se sa poda počisti pre nego što se baci valјa dobro pregledati. Ako ima mrtvih trutova; ako pčele mašu krilima; žalosno zuje i žure preko okvira; ako smo među mrtvima našli i mrtvu maticu, — verovatno — da to društvo nema matice. Sve se ove opaske pribeleže. Ali sve to još ne znači, da društvo zacelo nema matice, niti da je treba tražiti. Ima slučajeva, da društvo u jesen promene maticu, pa ostanu u košnici i zazime dve matice, i stara i mlada, pa stara ugine preko zime. Zato se pravo stanje ustanovi tek prilikom trećeg temelјnog unutarnjeg pregleda.

Ovaj temelјan pregled se vrši deset—dvadeset dana docnije, kada počnu voćke cvetati. Mora biti 15°S. toplo oko košnice. Ovom prilikom se pregleda i leglo, te ustanovi: da li je matica tu i je li dobra. Što se vidi po leglu. Ako je leglo ravno zatvoreno i zbijeno, matica je tu i dobra je. Za ovo se ne mora celo. plodište pretresti, jer opšte stanje znamo iz jesenjašnih beležaka. Treba samo doći do legla i pregled je svršen. Ne valјa se dugo zabavlјati oko jedne košnice. Ako je leglo ispupčeno zatvoreno kao trutovsko, a u ćelijama ima po 2—3 jajeta i ozidanih matičnjaka; znak je da to društvo ima nazovimatice. Ako je društvo slabo, treba ga spojiti, kao što je to već opisano; a ako je jako, treba ga izlečiti, kako je to opisano docnije. Ako ima i ravnog i ispupčenog legla u pčelinjim ćelijama, kao i matičnjaka, znak je, da je matica tu, ali je trutovnjača. Ako je jako ostavlјa se, a matica ubije; ako je slabo, spaja se.

Ako legla uopšte nema i pčele zidaju matičnjake.pa stave u njih male rđe, znak je, da je to društvo bezmatak. Da bi se uverili, je li društvo zaista. bez matice, treba dati takvome društvu jedan okvir sa jajima i leglom bez pčela iz jednog jakog društva. OBQ leglo se umeće u sred pčelinjeg klupčeta. Treći-četvrti dan treba pregledati to umetnuto leglo. Ako pčele na njemu grade matičnjake, — društvo je bez matice. Ako ne grade, matica je tu i treba voditi brigu hoće li proneti i kako. Ako je pak gradilo matičnjake i ima već na pčelinjaku trutovskog legla, a društvo je jako — treba ih ostaviti, pa će se izleći mlada matica. A ako je društvo slabo, matičnjake ćemo pokidati pa društvo spojiti sa drugim slabijim društvom.

Posle ovog pregleda, treba ostaviti pčele na miru, a onim narodima, koji nemaju dovolјno izgrađenog saća, treba dodavati veštačkog, kako je to napred opisano.

Ako želimo slabije društvo ojačati, valјa iznaći u jakim narodima maticu, pa iz jednog izvaditi 2—3 okvira zrelog legla sa pčelama skupa i staviti privremeno u jednu praznu košnicu, iz drugog na ove okvire stresti samo pčele sa 2—3 okvira i tako redom, dok ne dobijemo potreban broj okvira, u kojima se već pile pčele. U košnice, iz kojih smo izvadili po 2—3 okvira, isto toliko umetnemo sa lepo izgrađenim saćem. Ako nemamo rezervnog saća, onda umećemo povremeno sve po jedan veštački uz okvir sa leglom.

Okviri sa leglom i pčelama iz raznih košnica postoje privremeno do sutra u istoj košnici; zatim se dele slabijima tako, da se pčele prvo stresu sa okvira u slabicu, pa se onda umete okvir sa leglom, a bez pčela, pored okvira sa leglom u slabici.

Kod nastavlјača se prilikom temelјnog proletnjeg pregleda obavlјa i sužavanje plodišta. Suvišni okviri, koje pčele ne pokrivaju, izvade se iz košnice, a uz preostale primaknu se pregradne daske. Ove se docnije postepeno — uporedo sa razvitkom društva — odmiču i plodište proširuje, te obavlјa proširivanje legla po napred opisanome načinu.

Kada ova prva paša od voća prestane, a druge nema do bagrema, koji još zaduže neće cvetati, —.dobro je sva društva koji put prihraniti. Kada bagrem zacveta, počne se i nagon za rojenjem razvijati. Grade se matičnjaci i širi trutovsko leglo. Nastupa doba medobranja i doba rojidbe.

12. Podizanje medišta i prevešanje legla

U našem pčelarskom kraju posle cvetanja bagrema nastupa doba za vađenje meda, a odmah zatim doba rojidbe. I jedno i drugo od iste košiice ne može se tražiti. Iz koje očekujemo dobiti rojeve — bilo prirodne, bilo veštačke — ne smemo i med vaditi; a iz koje vadimo med, nije savetno i rojiti je. Kada je bagrem već u cvetu — kod nas naetupa vreme za postavlјanje medišta kod Standard i Dadanovih košnica; prevešanje legla u medišga Standard i postavlјanje matične rešetke. Sve se ovo obavlјa tek onda, kada je plodište puno legla, meda, praška i pčela tako, da pčele sve kipte u plodištu, a potrebna rezerva meda već je uneta u plodište. Leglo se ne sme prevešavati, ako plodište nije puno pčela.

Za vreme cvetanja voćaka događa se, da pčele oba okvira uz leglo i s jedinke i sa druge strane napune rđom; i tako leglo ne može da se širi dalјe na druge okvire. Zato, — ako su i okviri iza ovih okvira napunjenih rđom — pokriveni pčelama, treba okvir sa rđom odmaći, pa između njega i onog sa leglom umetnuti ispravan sat sa radiličkim ćelijama. Ili, ako ga nemamo, treba umetnuti veštački sat. Posle nekog vremena, kada je ovaj umetuti već zaležen, umeće se drugi na isto mesto. Ovu’ radnju zovemo proširivanje legla. Ovako se isto postupa i u slučaju, ako je širenje legla sprečeno mednim okvirom.

Za podizanje medišta sa jednakim okvirima u medištu i plodištu spreme se okviri sa gotovim rezervnim saćem. Ako ovog nemamo dosta, onda sa veštačkim. Medište se stavi uz plodište, pa se iz plodišta vade okviri i meću u medište dok se ne nađe matica. Okviri sa otvorenim leglom ostaju u plodištu. Kada nađemo maticu, ovaj se okvir ostavi u stranu, pa se dalјe traže okviri sa zatvorenim leglom. Kada je plodište pregledano, u njegovu sredinu se stavi okvir sa maticom, a uz ovaj s obe strane se-ređaju okviri sa otvorenim leglom. U sredinu medišta stave se okviri sa zatvorenim leglom. U oba odelјenja stavnjaju se sada gotovi ozidani okviri, a ako ih nemamo dosta, onda se u plodište stavi veštačko saće, a u medište gotovo, ozidano. Naravno, ako ga nemamo dosta, onda se i ovde po strani stavi veštačko saće. Kada je ovaj raspored okvira gotov, stavi se preko plodišta matična rešetka i podigne se na plodište medište.

Ko želi ovaj posao izbeći, može i tako postupiti, da izvadi iz plodišta samo jedan okvir sa otvorenim leglom i stavi ga u sredinu spremlјenog medišta, pa uz njega sa obe strane izrađeno gotovo saće ili veštačko; sada odmakne plodište i na njegovo mesto postavi medište, koje će sada postati plodište; a na njega stavi gore dosadanje plodište bez upotrebe rešetke, da bi se matida mogla spustiti dole u novo plodište, a staro će poetati medište. Kako se pčele u starom medištu legu, tako će se u ispražnjene ćelije unositi pčele med i istisnuti maticu dole u novo plodište, jer je to u pčelinjoj prirodi, da gore, u gornji red okvira tovari med; a dole, u donjem redu da neguje leglo.

U Dadan-blatovoj košnici prevešanje legla otpada, samo se podižu medišta. Ali se prethodno preglede plodišta da se pčelar uveri, ima li u njima već dovolјno meda i da li ne zidaju možda pčele matičnjake, te da se ne bi za vreme cvetanja bagrema izrojile. Kada su medišta puna meda, i med je u okvirima do polovine zatvoren, može se med izvrcati.

Kod pološki, — kamo spada i Vojvođanska — sav gornji posao otpada. Čeka se samo, da okviri pozadi legla, budu puni meda, pa da se izvrcaju. Zato sa pološkama ima manje posla i rukovanje zahteva manje znanja. Pri koncu cvetanja bagrema, nastupa kod nas obično doba rojidbe. Doba najveće brige i pažnje oko pčela, a pre toga se obavi vađenje suvišnog meda, ali samo suvišnog.

13. Vrcalјka i vrcanje meda

Vrcalјka, ili centrifuga je sprava, kojom se med izvrca iz saća, a saće ostane čitavo i vraća se pčelama na ponovnu upotrebu. Pre nego što je vrcalјka pronađena, pčelari su morali saće uništiti, da bi došli do tečnog meda. A do njega su tako dolazili, da su saće sa medom, rđom, pa često i sa nešto malo legla izmulјali u buretu i onda ga procedili. Zato još i danas mnogi kažu i za vrcanje meda, ceđenje meda. A to nije jedno isto. Ceđen med je mutan, oseća se na vosak i na rđu, od koje je i opor. Vrcan med je međutim čist kao suza i ima prijatan aromatičan ukus.

Belo saće i otvorene boje — dok nije bilo još vrcalјke — pčelari su iseckali na tanke kriške, pa ih stavili na rešeto, a pod njega sud i držali na toplom mestu. Med se tako procedio sam svojomtežinom bez mulјanja i gnječenja. Taj med je bio sličan vrcanom medu. Zadržao je svoju boju i aromu.

Od pedesete pa do osamdesete prošlog stoleća, dok vrcalјka nije dospela i kod nas, neki pčelari su već vrcali med. Tako pamtim, da je u mome ranom detinjstvu i moj pok. otac vrcao. Ta vrcalјka je bila jedan veliki levak od 26 cm. u prečniku sa dve uške, za koje je bio privezan jek kanap„ Preko levka bila je utvrđena vodoravno žičana rešetka. Jedan okvir s medom položio se na tu rešetku. Sada se kanap obavio oko šake, čvrsto uhvatio i levak okretao oko ramena, kao centruma. Slično, kao što se zahuka praćka. Posle nekoliko obrtanja centrifugalna sila izvukla je med iz ćelija. Po tome se okvir okrenuo na drugu stranu i izvrcao med i iz nje. Med pri ovome procuri kroz rešetku u levak, zapušač se iz levka izvadi i med ispusti u kakav sud.

Taj levak je bio preteča centrifuge, koju je pronašao major Hruška 1865 godine. Ali Filip Đorđević i Svetozar Bugarski već su vrcali med na opisani način.

Današnja vrcalјka se sastoji iz jednog limenog bureta, koje ima u sredini uspravnu osovinu sa vretenom od tri do 5 uspravnih strana. Na stranama su uokvirene rešetke od žica; slične rešetkama na rešetu, samo od cinkovanih žica, koje ie rđaju. Uz njih se postave okviri sa medom. Osoviia, ovoga vretena je u vezi sa točkovima za pogon, kojima se vreteno brzo okreće. Za pogon vretena ima raznih naprava. Na dnu vrcalјke je pvna i cev kroz koju se ispušta med. Vidi sl. br. 25.

Sl. 25. Vrcalka

Izostavljeno iz prikaza

Uz vrcalјku je još neophodno potrebno imati jedan tanak, sa obe strane oštar nož, ili vilјušku za otvar&nje pokloplјenih ćelija. Ti poklopci se saseku u vidu veoma tankih listova. Što su ovi listovi veći, a tanji, tim je veštiji onaj, ko.ji saseca. Ako su ovi listići debeli, jako se ošteti saće i slabi se. Lakše se otvaraju zatvorene ćelije vilјuškom. Rukovanje njome zahteva manje veštine, nego nožem. Ali ona ne služi za to, da se poklopci izbuše njome, kao što nevešti početnici misle; nego se i njome sasecaju poklopci. Uz ovo sasecanje idu još razne pomoćne alatke, ali može poslužiti i obična poveća tepsija, nad kojom se vrši sasecanje, pa se listići-otpatci meću na sito ili bilo kakvo cedilo i med se svojom težinom procedi.—

Vrcanje se obavlјa u zatvorenom prostoru. Kada su poklopci ćelija sasečeni, okvir se spusti uspravno u vrcalјku uz jednu stranu vretena. Pri ovome treba obratiti pažnju na to, da okviri, koji stoje jedan prema drugome, budu jednake težine — ako je vrcalјka za četiri okvira. U takoj vrcalјkI tri okvira se ne vrcaju, nego dva, jedan prema drugome -— ako nemamo četiri. Ili se stavi kao četvrti jedan poteži već izvrcan okvir suprotno prema najlakšem punom okviru. Sve je ovo zbog ravnoteže.

Okretanje vretena počne se sporo, pa postepeno sve brže. A pri zaustavlјanju obratno, sve sporije, dok se ne zaustavi. Ako med nije jako gust, za minut je izvrcan. Onda se okvir okrene na drugu stranu, jer med izađe samo sa protivne strane od osovine. Ako je med jako gust, ili je u novom saću, onda se neizvrca odjednom sav med iz jedne strane, nego samo jedan deo, pa se okrene druga strana. Iz ove se sada izvrca sav med, pa onda iz one prve strane ostatak. Početnici, dok ne steknu iskustva, treba svaku stranu, svakog okvira u dva dela da izvrcaju; a izvrcane okvire da vraćaju pčelama tek uveče. Oni su još spori, nespretni, pa mogu izazvati grabež. Dobro je ove izvrcane okvire pre vraćanja poprskati mekom vodom.

Kada izvrcani med postoji koji dan u sudu, — svo trunje i otpatci od saća popnu se gore, a kod bosilјkovca i gusta bela pena. Sav ovaj skorup se skine i u sudu onda ostane čist med. Skinuti skorup, kao i oceđeni poklopci i voda, kojom smo oprali vrcalјku i druge umedlјane sudove, — sve se pomeša, malo zagreje pa rukama ocedi. Pri ceđenju se obrazuju voštana klupčad, loptice, koje se posle istope i daju osobito lep i čist vosak. Dobivena slatka voda ili se da pčelama, ili se preradi u medovinu i sirće.

Nije savetno — kao što sam video, da neki pčelari čine — vrcalјku i svo zamedlјano posuđe staviti napolјe pčelama, da ga one očiste, jer to može izazvati grabež.

14. Oduzimanje meda

Kada se oduzima med? Med se ne vadi, čim se zablista u saću. Mora se čekati, da prvo uzre, a zreo je, kada ga pčele zatvore, poklope. Ne mora se čekati, da ceo sat od gore do dole bude zatvoren. Dovolјno je, da je polovina zatvorena.

Pre no što se med izvadi, mora se uvek pogledati i u plodište, koliko ima meda u njemu. Ako nema dovolјno za potrebu plodišta, mora se ostaviti u medištu potrebna količina, jer paša iznenada može prestati. A ako se vrši vrcanje avgusta, mora se ostviti u plodištu bar 10 do 15 kgr. zimnice, za slučaj da paša prestane. Ako je paša bujna i dugotrajna, kao na bosilјku, livadama, ritskom cveću i suncokretu, — može se vrcati svakih 10—14 dana. O bagremu ne treba čekati, da paša sasvim prestane, nego još dok traje malo paše, treba suvišak izvaditi.

Sedmi dan, od kako je bujna paša počela i od kako smo postavili medišta, treba pregledati jedno srednje i jedno jako društvo, pa se po njima ravnati. Ako ćelije nisu zatvorene, treba sa vrcanjem još koji dan pričekati.

Za vrcanje meda treba spremiti zatvorenu odaju; sanduče, u koje ćemo pune okvire slagati i odnositi; vlažno perce sa kojim ćemo čistiti pčele sa okvira; dleto ili amerikanski strugač za odmicanje okvira; dimilicu i pčelarsku kapu. A u odaji vrcalјku, potrebne sudove i već pomenute alatke.

Poslu treba pristupiti hladno bez trzanja, a ipak raditi brzo, da nije košnica predugo otvorena. Med se sme vaditi samo iz medišta, odnosno samo suvišak; tj. samo onaj med, koji preostaje od onoga, za ko,je mislimo, da je potreban pčelama. Pčelar ne sme biti lakom, jer će time sam sebi škoditi, ako oplјačka svoje pčele.

Ako su u pitanju nastavlјače, onda se prvo skine medište i postavi na kakvu ravnu površinu, pa se pregledi plodište i pribeleži njegovo stanje tj. količina meda, legla, jačina naroda i da li zida matičnjake. Ako u, plodištu ima mnogo legla, a samo malo meda, onda se ostavi u medištu meda, koliko nedostaje. Pri ovome se ravna pčelar i prema paši. Traje li dugo i biva li još i druge docnije paše. Akb ima zaleženih matičnjaka, onda se svi pokidaju i u ovome slučaju se izvadi sav med i iz plodišta i iz medišta; osim meda u okvirima sa leglom. Ali se ne izvrca sav, nego se jedan deo okvira sa zatvorenim medom stavi u rezervu. Svo zatvoreno leglo premesti se u medište, a na njegovo mesto stavi se u plodište prazno izvrcano saće, da bi se sprečilo — ako je moguće — rojenje.

Posle pregleda i raspodele okvira, medište se postavi natrag na plodište, a pčele se sa dimilicom poteraju iz medišta dole u plodište. Prvo se pusti dima u sve sokake, onda ponovo samo u onaj, iz koga vadimo okvir. Pri ovakom postupku, neće skoro ni biti pčela na okviru. Ono malo što još ostane, percetom ščistimo u plodište, a nipošto napolјe van košnice, na travu, ili na golu zemlјu. Tako se okvir po. okvir ščisti i stavlјa u sanduk, pa kada smo sve okvire, koji su za vađenje, ščistili, zatvorimo košnicu, a sanduče sa medom pošalјemo u odaju za vrcanje.

Kod Dadan-Blatove košnice izvađeni okviri iz medišta, stavlјaju se u jedno slobodno medište, pa kada su okviri izvrcani, vratimo ih natrag u medište, pa ovo mbdište skupa sa okvirima stavimo na plodište. Pri ovoj košnici oslobođeno — sada već prazno medište, upotrebim-o kod iduće košnice i tako dalјe redom, te nam pri kraju rada ostane jedno prazno, slobodno medište. Ovi se okviri zato mogu vraćati odmah natrag, jer se ne vraćaju i ređaju pojedinačio u medište, nego se odjednom vrate svi skupa sa medištem.

Posle svršenog vrcanja ostaje, da se vrate okviri u košnice. Ovo je jedan od najvažnijih poslova za početnike. Mora se raditi brzo i oprezno. Ako paša još traje, izvrcani okviri se mogu odmah vratiti, a ako je prestala, onda se vraćaju tek uveče. Prethodno se suze. leta na svima košnicama, pa se počne sa vraćanjem ranije, ili docnije prema broju košnica, da bi se posao mogao svršiti do mraka. Pčelar otvori košnicu i nadimi je. Odmah zatim donese pomoćnik sanduče sa izvrcanim okvirima. Pčelar ih hitro vadi i ređa u medište, pa kada je gotov , zatvori košnicu. Sada otvori drugu, a pomoćnik dotle donese druge izvrcane okvire, i tako redom. Ako ima legla i u medištu, ono je već ranije, prilikom vađenja, postavlјeno u sredinu medišta, a izvrcani okviri stavlјaju se sa obe strane uz leglo. Posle ovog vraćanja izvrcanih okvira, pčele će u masama izletati i veselo obletati oko košnica. Ovo ne treba da zbuni pčelara. Ubrzo će se pčele smiriti i ta razdraženost će u noći prestati. Sutradan više puta treba obići pčele i paziti, da li je let kod sviju jednak i miran bez užurbanosti. Ako se opazi na kojoj košnici, da pčele mnogo živlјe i užurbanije izleću i uleću, da ima ispred leta mrtvih, da se kose među sobom, — to je znak, da su je napale tuđice; a ako je let svugde miran i običan još i drugi dan, leta se mogu ponovo proširiti.

Kod pološki, kamo spada i Vojvođanska, sav taj posao se obavlјa brže i lakše, jer nema skidanja medišta, odabiranja i raspoređivanja okvira sa medom i okvira sa leglom. Dož nema meda u plodištu, naime u velikim okvirima uz leto, — dotle neće biti ni u medištu, tj. u malim gornjim okvirima. Zato med iz ovih poluokvira bez bojazni možemo sav izvrcati. Kako otvorimo pološku, pčele dimom oteramo napred na velike okvire u plodištu. i na donji red poluokvira. Kada smo gornji red izvadili; oteramo pčele i sa donjih okvira napred na velike; pa ako ima i u ovima meda — izvadimo i njih, a ako nema, čim naiđemo na leglo, — dalјe ih i ne vadimo. Košnicu zatvorimo i tako dalјe redom. Ako paša još traje, okvire vraćamo odmah natrag. U prvu umetnemo rezervne okvire, a posle vraćamo izvrcane. Treći se vade, drugi vrcaju, a prvi vraćaju u drugu itd., u Banatskoj pološci otpada i ovaj posao sa poluokvirima.

U doba vađenja meda bagremca i nešto docnije, u Vojvodini nastupa. doba rojenja; hvatanje rojeva, sprečavanje rojenja i pravlјenje veštačkih rojeva.

15. Kako se hvataju rojevi

Kada roj izađe iz košnice, on se prvo vitla po zraku i naposletku se uhvati za kakvu granu obližnjeg drveta. Ali ima slučajeva, da se ne uhvati za granu, nego za stablo, za čokot, u gusto trnje i bog zna gde? Zato se i posao oko hvatanja rojeva udešava prema tome, gde se i kako se roj uhvatio.

Da bi se izbeglo stresanje i hvatanje roja, koje je više puta skopčano sa raznim teškoćama, najbolјe je u doba rojidbe imati jednog starog čoveka, koji čuva, čeka rojeve od 9 do 16 čas. Ovaj mora imati u pripravnosti: nekoliko lakih manjih pletara, ili sandučića za hvatanje rojeva; jedna pletara treba da je privezama za kraću, a jedna za dužu motku; u povećoj činiji treba da je spremlzena voda i metlica ili štrcalјka; a u bašti da ima oko pčelinjaka trave „matičnjaka” (Melisso fiicinalis). Lišće ove grave je veoma mirisno. Opominje nešto na miris limunove kore, ali to nije ona trava, što je zovu „limunada”. Ovo je lišće nešto kudravo i više dugulјasto, a u matičnjaka nije kudrasto, nego ravno, srcasto i ivice su mu testeraste. Cvetovi su mu beli kao u bosilјka, samo sitniji. Čim roj počne izlaziti, treba nabrati lišća od matičnjaka i obe pletare za hvatanje dobro istrti I spolјa i iznutra sa tim lišćem; sada ih valјa uzdići i prisloniti uz drvo gore u granju, gde vidimo, da se roj kupi i ima nameru u hvatiti se. U mnogo slučajeva roj će ući u jednu od pletara. Ako vidimo, da se roj ne skuplјa ni oko jedne pletare, nego oko drugog drveta i hoće već da se hvata o granu, onda se jedna motka sa pletarom, koja je prema visini pogodnija, uzme u ruke i pridrži tamo, gde se roj skuplјa, a usta pletare okrenu prema roju od kuda naginje. Sada će roj skoro zacelo ući u pletaru.

U oba slučaja, čeka se, dok se roj ne smiri i sve pčele ne uđu u košnicu. Kada su ušle, motka se lagano spušta niže i niže, hvatajući motku sve na kraće, dok se toliko ne spusti, da se pletara može rukom dohvatiti; onda je lagano odrešimo sa motke i spustimo pod drvo prvo položeno, pa onda, kada se pčele smire i sve uđu, pletara se lagano uspravi i poklopi. Pod rub se stavi 3—4 crepa, da se pčele ne ugnječe. Ovo je najlakši način hvatanja rojeva.

Drugi, malo teži način je — koji zahteva veštine i dovitlјivosti — kada roj ne uđe sam u pletaru, nego se uhvati za granu i treba ga stresti; ili, ako se roj predugo vitla, pa naposletku počne prelaziti u susednu baštu. U takome slučaju treba roj prskati vodom od one strane na koju je pošao. Zamoči se metlica u vodu i jakim zamahom se baca iz nje voda na roj. Naravno, da je štrcalјka za taj posao bolјa; osobito ona, za prskanje voćaka. Time se obično zadrži roj i uhvati se na obližnje drvo. Lupanje u tepsije, u kante, zviždanje, pozivanje matice uz neko tajanstveno pevušanje i druge vradžbine, ne vredi ni pola lule duvana.

Kada roj treba stresti sa grane, uzme se ona motka sa pletarom, koja dopire do roja, uzdigne se do ispod roja i motkom, koja strši iznad pletare, lupimo granu od dole tako, da roj upadne u pletaru. Ako se ovaj udarac vešto izvede, ceo roj će se sručiti u pletaru, ili bar velika većina a preostale pčele ući će i same. Ako je manjina upala u pletaru i ostale pčele ne ulaze u nju, nego se ponovo hvataju za granu, ne sme se ponovo udarati u granu motkom, o koju visi pletara, nego drugom, golom motkom se udara o granu -— uvek od dole na gore, a ne u stranu. Kada su skoro sve pčele ušle u korpu, a samo još nekoliko »stotina leti, — korpa se može spustiti. Za njome će se spustiti i preostale pčele. Pčele u roju su vrlo mirne i retko ubadaju. Ako se roj uhvatio nisko, — onda ga prvo poškropi vodom, pa će biti pčele još mirnije. Levom rukom podmeti pletaru bez motke, desnom zatresi granu jako i odlučno, da bi sve pčele odjednom pale u pletaru. Pridrži još neko vreme pletaru, pa je onda lagano spusti ispod drveta, kao što je već napred opisano.

Ako je roj vrlo visoko, nije vredno izlagati se opasnosti pužanjem na drvo. Podmete se pletara na dugoj motci ispod roja, dokle dopre. Za jak, poduži kanap veže se teg od 20 do 25 dkgr. i jakim zamahom vešto prebaci preko grane, gde je uhvaćen roj. Kanap se popušta i teg će se spustiti do naših ruku — a pomoćnik udešava da je korpa tačio ispod grozda pčela. Sada imamo u rukama oba kraja kanapa, koji gore obuhvta granu. Nјegovom pomoću zatresemo granu nekoliko puta; ako roj ulazi u korpu, ući će sav, — ako ne ulazi, nego se vrati na granu, onda postupimo ovako. Teg odrešimo, pa u mesto njega vežemo korpu, — ako je kanap vešto prebačen baš preko grozda — ako nije, prebacimo ga ponovo. Sada, pomoću kanapa odvučemo korpu gore sve do grozda, a drugi kanap prebacimo preko grane o kojoj visi roj i pomoću ovog kanapa stresemo roj u korpu. Kada je roj u korpi, popuštamo po malo kanap i lagano je spuštamo. Ona će svojom težinom kliziti sve na niže. Pri popuštanju treba po malo zastati, da pčele uđu u korpu, koje je uslјed drmanja napuštaju. Kada korpa stigne toliko. da je možemo dohvatiti, primimo je u ruke.

Ako nemamo čuvara za očekivanje rojeva, onda se oko 9 časova dobro namažu 2—3 pletare s matičnjakom i utvrde po bagrenju i voćkama na zgodno granje, okrenute otvorom prema pčelinjaku. Vrlo često će se dbgoditi, da he pčelar naći u njima roj; samo ih treba više puta dnevno namazati s matičnjakom. Rojevi se rado hvataju tamo, gde se prethodno već uhvatio koji.

Događa se na većim pčelinjacima, da se jedan roj tek hvata, a drugi izlazi. Da se ne bi uhvatili skupa, — kako se prvi uhvati, treba ga pokriti velom, ili lakim retkim platnom.

Ako se roj uhvati nisko, raširen na debelom stablu, čokotu, plotu; treba ga ščistiti u pletaru guščijim percetom. A ako se uhvati u kakvom gustom bodlјikavom džbunu, ili u pukotini — treba nad rojem, više roja, postaviti pletaru, pa ga izdimiti u nju. Ako ni dim ne pomogne, treba jedan okvir sa leglom prisloniti uz roj i on će preći na leglo. Čim opazimo, da je prešla i matica, treba okvir odmaći i sve će pčele izađe i preći na okvir. Kada smo tako roj izmamili, treba ga sa okvira stresti u pletaru i položiti je tu u neposrednu blizinu, ali nipošto na sunce, pa ga ostaviti do uveče na miru.

Ne mogu se ovde navesti svi slučajevi, koji se mogu dogoditi prilikom hvatanja rojeva, jer se skoro svaki roj drugačije smesti, ali dosetlјivost i veština pčelareva treba u svakome slučaju, da doskoči roju.

Kada je roj već uhvaćen, ne treba ga više uznemiravati, nego ga staviti u hladovinu pod drvo, a nipošto na sunce i ostaviti ga na miru.

16. Kako se strese uhvaćen roj

Dok se roj smiruje u hladovini pod drvetom gde je uhvaćen, spremi se pološka u koju će se stresti. Roj se može stresti i odmah, kako smo ga uhvatili, a može i nred veče. Ako je lako uhvaćen i nije se mnogo uznemirivao pri hvatanju, — strese se odmah. A ako se dugo provelo oko hvatanja, onda je bolјe sačekati veče.

Košnica, u koju će se roj stresti, stavi se na svoje mesto u hladovinu kakvog drveta. Pri tome se pazi, da stoji čvrsto, da se ne lјulјa i da stoji vodoravno. Broj okvira se stavi u nju prema jačini roja. Koliko okvira može zahvatiti klube roja, toliko.se od prilike i stavi, ali bolјe 1—2 više, nego manje. Pošto prirodan roj uvek zida prvo samo pčelinje saće i zida vrlo brzo, — to je ekonomičnije dati mu okvire samo sa početnim saćem, nego okvire sa punim tablama veštačkog saća. Da bi zidanje teklo pravilno sredinom satonoše, najbolјe je zalepiti celom dužinom satonoše jednu traku veštačkog saća od 1—2 cm. širine. Važno je, da ovo početno saće bude tako čvrsto zaleplјeno, da ne otpadne pod teretom roja. Dobro će se zalepiti, ako ga zalijemo uz satonošu kao što je to već opisano pod br. 8.

Okviri sa početcima stave se u onaj deo košnice, gde je leto, a iza njih dalјe stavi se pregradna daska. Ako je leto u sredini na široj strani košnice i imamo dve pregradne daske, onda’ se i okviri stave u sredinu košnice, a pregradne daske se stave dalјe od okvira, da bi se između njih i okvira, mogao stresti roj. Kada je sve spremlјeno, donese se vrškara sa rojem, nadnese se nad prostorom između okvira i pregradne daske i jednim jačim potresom od gore na dole, ili udarcem o vrh pletare, sruči se roj u košnicu. Ako nisu sve pčele istrešene, lupi se još jednom po vrškari. Ako i sada ostane koja stotina pčela, na njih se ne treba obazirati; košnicu treba zatvoriti, a te preostale pčele stresti pred leto. Posle nekoliko sati treba primaći pregradne daske uz okvire, da se ne bi poj smestio van okvira i tamo počeo graditi saće.

Ne treba zaboraćiti otvoriti leto na košnici u .koju smo stresli roj. Isto tako paziti, da košnica nije izložena jakom suncu, jer u tome slučaju, hoće roj da napusti košnicu. Roj se ne sme svaki čas zagledati, te uznemiravati, niti prvih dana medom prihranjivati.

17. Kako se neguje smešten roj

Kada smo stresli roj, posle nekog vremena otvorimo košnicu i pregradnu dasku primaknemo uz okvire. Ako ima dve pregradne daske, onda se obe drimaknu uz okvire tako, da roj bude smešten u sredinu košnice naspram leta. Zatečemo li pčela i van pregradne daske, onda ih dimom pogonimo na okvire, pa umetnemo zatim pregradnu dasku. Sve pčele dakle, treba da su stisnute na onaj prostor u košnici, gde su okviri. Sada se mane roj na miru i samo se spolјa sme posmatrati.

Šesti-sedmi dan treba roj pogledati. Košnica se lagano otvori i pčele malo nadime. Pregradna daska se odmakne i odmah za njom se odmaknu i prva dva okvira; treći se sada malo iskosi i izvadi uspravno iz košnice. Razgleda se malo jedna strana, pa onda druga i opet držeći okvir uspravno; jer ako ga navrnemo, može nov i nježan sat da se otkine iz okvira. Osim toga, mora se držati okvir nad košnicom, jer su pčele još u grozdu, pa se mogu otkinuti i pasti na zemlјu, a među njima i matica. U prvencu biće već i zaleženih ćelija i nešto meda. Drugenca treba koji dan docnije pregledati, da bi se ustanovilo, je li matica pronela.

Događa se, da početno saće na nekom okviru otpadne, ili da i inače ozidaju pčele saće pri stranama ukoso. Takav okvir levom rukom u uspravnom položaju. pridržimo, a desnom usečemo sat ispod satonoše koliko je ukoso izašao, pa ga onda utisnemo u okvir toliko, da hvata sredinu satonoše. Zatim ga vratimo na svoje mesto. Isto i sve ostale okvire vratimo istim redom, kako su bili.

Ako prirodan roj počne zidati matičnjake, znak je, da je maticu izgubio. Takom roju treba odmah dati okvir sa mladim leglom, pa ako zidaju i na njemu matičnjake, treba mu dati maticu ili zreo matičnjak. Inače zidaće trutovsko saće. O takom roju treba voditi posebnu brigu, kao o svakom bezmatku. U roju se najbrže pojave nazovimatice, ako mu ne damo legla ili maticu. Da bi izbegli pojavu nazovimatica, treba svakom bezmatku povremeno davati legla, dok ne dođe do oplođene matice. To je mnogo lakše, brže i korisnije za društvo, nego tražiti maticu, koju često ne možemo da nađemo i ako je mlada matica još tu u društvu.

Čim udari kiša, ili stane paša, zidanje u roju će zastati. Zato u takom slučaju rojeve treba prihranjivati. Ako med u roju nestane. a paša je stala. roj će početi izbacivati deglo, na može n hošnicu narusgiti i pobeći. Koji r-.j ima 5—6 izgrađsni.h okvira, kgda ra počnems prihranjivati, obroci treba da su veći, a ako ima vrlo malo izgrađenog saća, onda treba da su manji. Treba da iznose prema jačini društva 20 pa do 50 dkg. Te obroke treba ponoviti, dok svako društvo nije dobilo 3—4 kgr. Ovim prihranjivanjem će se roju mnogo pomoći; napredovaće i dalјe, pa kada nastupi jesenja paša biće već toliko jak, da će je moći iskoristiti i zimnicu sabrati. Međutim, ako roj ne prihranimo, oslabiće, ostaće bez dovolјno izgrađenog saća i neće moći sabrati zimnicu niti prezimiti.

Ako je roj u prvome periodu zidanja pri koncu bagremove paše i na livadskoj paši izgradio 6—7 okvira i napunio ih leglom, medom i praškom, — čim nastupi letnja ili jesenja paša, treba mu plodište proširiti sa dva okvira veštačkog saća. U nastavlјači i Dadanblatki stavi se jedan veštački sat uz leglo s’ jedne strane, a jedan sa druge. Tako se postepeno proširuje’ plodište i u pološk&ma dokle god traje paša i društva hoće da zidaju.

U Vojvođanki se proširuje plodište na taj način, što se odmakne poslednji veliki okvir i na njegovo mesto se stave dva poluokvira sa veštačkim saćem; jedan dole, drugi gore. Zatim se uz njih primakne veliki okvir, a uz ovaj u gornji red jedan poluokvir. Kad je ozidano ovo veštačko saće i zaleženo, odmaknu se dva umetuta poluokvira i na njihova mesta se umetu druga dva itd. Ovim umetanjem poluokvira u plodište, oni se izlažu zalegu, da bi posle odmicanjem u medište, — gde im je mesto — bili jači. Saće, u kome su se pčele već legle, mnogo je jače, nego novo saće, u kome nije još bilo legla. Kada ovim načinom dobijemo u tečaju druge godine — jer se prve godine ne može dobiti pri našim pčelarskim prilikama — uz 6 velikih okvira još i 10 do 20 poluokvira, onda je društvo zrelo za medobranje.

18. Kako se neguje izrojeno društvo

Ako se neko društvo izroji bilo prirodno, bilo veštački sa oduzimanjem matice, — ono postane bezmatak. Ali u mogućnosti, da dođe do nove mlade matice. O takom društvu mora pčelar voditi posebnu brigu. U slučaju, da je veštački roj oceplјen bez matice, a sa matičnjakom — onda se o njemu vodi briga kao o bezmatku.

Briga oko bezmataka satoji se u tome, da se posle obezmatičenja na sedam dana svi matičnjaci, osim jednoga — ponovo iseku i unište. Posle ovoga na deset dana doda se takom društvu jedan okvir sa jajima bez da se traži izležena mlada matica. Posle sedam dana se pregleda taj umetuti okvir sa jajima. Ako na njemu nisu izvukle pčele matičnjake, znak je, da je matica tu i moguće, da je već i pronela. Treba samo dobro zagledati u ćelije istoga okvira i onog pored njega. Maticu i opet nije potrebno tražiti.

Ima li na umetnutom okviru izvučenih matičnjaka, znak je, da je mlada matica nestala i takom društvu treba dati zatvoren zreo matičnjak ili maticu. Ako društvo nije gradilo matičnjake, treba ga kroz drugih 7 dana ponovo pregledati i onda će u njemu biti već zatvorenog legla. Time }e posebna briga o tome društvu okončana.

Ako u Vojvođanki nastupi stanje, da će mlada matica izlaziti na sparivanje, čim se društvo obezmagičilo, valјa oba leta skratiti za po 10 cm. od sredine prema krajevima. Tako će razmak od 11 cm. između dva leta biti povećan sa 20 cm i sada izneti skupa 31 cm. Ovo je potrebno stoga, da se matica prilikom izleta ne bi zabunila i ušla u susedno tuđe društvo. Kada se matica sparila, razmak se opet smanji na 11 cm.

19. Kad se prave veštački rojevi

Veštačko rojenje u stvari nije rojenje, nego cepanje staroga društva na dvoje; po nazivu izgleda, kao da pčelar na neki vešt način izazove, da se narod izroji. Velika mana početnika je, da cepaju. društva, te prave rojeve u nevreme. Ili ih cepaju, kada nisu još zrela za rojidbu.

Veštački rojevi se prave: kada. su društva do maksimuma razvijena i kada bi uskoro nastupilo i prirodno rojenje. Prema tome nije tačno mišlјenje onih pčelara, koji pišu: „Veštački rojevi se mogu praviti svakad, pa šta više i u rano proleće, čim ima trutovskog legla”. Ovako pisanje zbuni početnike i rade što ne treba. Tačno je samo to, da bi se mogli praviti svakad, ali ne da se i prave svakad. A ke mogu se praviti svakad zato, jer im nije vreme svakad. Nјihovo vreme je u doba prirodnog rojenja. To doba je u Vojvodini pri koncu i posle bagremovog cvetanja.

Štetnu. podelu društva pre vremena, još uoči cvetanja bagrema — kao .što neki pčelari nreporučuju — oseti i matorka i roj. Nastupe li hladniji dani, pčele se skupe, stegnu klube i napuste jedan deo legla. Ovo ozebe i propadne;«jer smo od jednog gnjezda napravili DED, za čije grejanje treba veći broj pčela. Druga š geta od cepanja pre bagrema potiče otuda, što prepolovljeno društvo ne može da iskoristi pašu bagremovu ni blizu, kao da je ostalo nepodelјeno. Ako pak dočekamo, da društva nepodelјena iskoriste bagremovu pašu i da se razviju toliko, da ,je košnica puna ozidanih okvira, a ovi puni meda, legla i praška; pčela ima već toliko, da ne mogu da stanu; uz to ima već i zaležnih matičnjaka; e — onda se prave veštački rojevi. Cepanje neće biti od štete. Oba društva će se ubrzo snaći, organizovati i nastaviti rad kao samostalne jedinice.

Ne prave se dakle veštački rojevi svakad, nego onda, kada im je vreme. Pa i onda, ako nastupi stagnacija i paša sasvim prestane; matorke izgrizu matičnjake, što je znak da se odriču rojenja, — prekida se i sa veštačkim rojenjem. — Uopšte, veštački rojevi će nam potpuno uspeti u tome slučaju, ako i roj i matorka dobiju srazmerno dosta mladih pčela, mladih izletnica i starijih izletnica. Svega toga u velikoj množini ima u društvu, kada se prvo veliko kolo legla već ispililo, a ispražnjene ćelije ponovo su već zaležene. U Vojvodini to biva obično 3—4 nedelјe posle bagrema. Kada je to stanje legla u jednome narodu — onda se pravi iz njega veštački roj, koji će uspeti. —

20. Veštačko rojenje

Veštačko rojenje, ili cepanje naroda, vrši se na razne načine. Čitajući te varijacije, početnici se zbune; ne mogu da greše, kojim načinom da obave cepanje. Zato ću izneti ovde. samo Jedan način, za koji mislim, da će. biti najlakši i najprostiji — upravo najrazumlјiviji — za početnike. A taj je: cepanje naroda na dvoje, koji ,je već spremlјen za rojidbu. Druge kombinacije smatram, da nisu za početnike.

Kada je spreman jedan narod za rojidbu? Onda, kada ima već 20—30 izgrađenih matičnjaka, a većina je među njima već i zaležena, pa neki će uskoro biti i zatvoreni. Kako su prvi zatvoreni, vreme je, da se taj narod izroji; jer ako se čeka, narod će se prirodno izrojiti.

Prazna košnica stavi se privremeno uz košnicu, čiji ćemo narod cepiti, podeliti. Delićemo leglo, med, prašak, pčele, pa ako ima, i prazno saće. Sve ćemo podeliti približno na dva jednaka dela, a ujedno ćemo i istražiti maticu. Podelu legla ćemo tako udesiti, da u praznu košnicu dođe više onog legla, koje je zatvoreno, a u staroj da ostane više otvorenog legla, jer će ova ostati bez matice, a okvir Sa maticom — kada je nađemo — stavićemo u praznu košnicu. Ako su u pitanju nastavlјače, i takve pološke koje imaju leto sredinom duže strane, okvir sa maticom i ostali sa leglom doći će u sredinu košnice gde je leto, zatim po jedan veštački sat, pa onda sat sa praškom, i naposletku sa medom, ali bez-legla. Leglo mora doći zbijeno, leglo uz leglo, pa tek onda okviri bez legla.

Ako su u pitanju pološke, koje imaju leto na kraju duže strane, ili na užoj strani, onda se okviri sa leglom stavlјaju u taj kraj košnice, gde je leto, a ostali pozadi ovih i to prvo jedan ‘veštački, pa onda ostali.

Kada je pravedna podela gotova, stara košnica se odmakne levo, ili desno za toliko, koliko je mesta zauzimala, pa se na njeno mesto samo za polovinu mesta stavi nova košnica sa maticom i polovknom ostzlog blaga; polovina upražnjensg starog mesta starke, koju smo podelili, ostaje prazna. Sada će se pčele izletnice pri povratku sa leta približno jednako deliti na ta dva društva. Ako primetimo, da se u jednu košnicu stalno vraća manje pčela, onda ćemo je primaći bliže na onaj ostavlјeni poluprazan prostor na kome je bila starka. U obe košnice još prilikom deobe i istraževanja matice, sve matičnjake valјa počupati i uništiti, a samo jedan najlepši ostaviti u staroj košnici, koja je ostala bez matice. O njoj sada valјa voditi brigu kao o svakim bezmatku, a oba društva treba kroz 7—8 dana pregledati, da ne grade možda ponovo matičnjake. Ako je bila u pitanju Vojvođanka dvojka, da bi se izletice. pri povratku podjednako delile na oba odelenja — košnica se odmakne za 21 cm. na onu’stranu, sa koje je vršena deoba.

Pri ovakoj podeli, oba društva će imati pribdižno jednak broj izletnica, a isto tako i jednak broj mladih. pčela. Ubrzo će se organizovati kao samostalna društva i dalјe napredovati. Naravno, da bi douštvo koje je ostalo, bez matice, bolјe napredoEalo, kada bi dobilo odmah rezervnu maticu, ali početnici većinom, ne raspolažu rezervnim maticama. Ono će ubrzo, kao i svako izrojeno društvo, doći do svoje matice.

Ako je u pitanju Banatska pološka, onda je veštačko rojenje još lakše. Čim bude prvi matičnjak zatvoren, svi ostali se unište. Matica se iznađe i okvir sa njom stavi kao prvi uza zid košnice, gde je pomoćno leto. Pored ovog se stave još tri okvira sa zatvorenim leglom i dva sa veštačkim satom. Uz njih se stavi pregradna daska sa spuštenim zatvaračima. Opis ove specijalne daske nalazi se u II delu ove knjige. Zatim se strese u ovo odelenje pčela sa 2—3 okvira i postavi poklopac, a košnica odmakne malo u levo. — Time je veštački roj gotov. Onaj zatvoren ’matičnjak ostaje u većem odelјenju. Izletnice se same dele i raspoređuje u oba odelenja. Nastupilo je u društvu tako stanje, kao da se prirodno izrojilo.

Kroz 5—6 dana, ali pre nego što se matičnjak izlegao, ponovo se unište svi matičnjaci, a leto na odelјenju u kome je stara matica, sada se skrati za 2/3, od pomoćnog prema užoj strani. Pčele odelјenja sa maticom služiće se pomoćnim letom, a pčele sa matičnjakom samo sa skraćenim glavnim letom. Mlada matica se prilikom izleta na sparivanje ne može zabuniti da uđe u odelenje sa starom maticom, jer su leta uslјed skraćivanja jako udalјena.

Kada je mlada matica pronela i njeno leglo ravno, zatvoreno, premestimo roj sa starom maticom u praznu košnicu, koju — odmaknuvši starku malo u stranu — smestimo polovicom na njeno mesto. Pomoćna leta se na obe košnice zatvore, a glavna u celoj dužini otvore. U starci pregradnu dasku uklonimo.

Ako društvo ne želimo izrojiti, nego samo sprečiti rojenje. Postupak je isti, samo što se u odelјenje sa starom maticom ne premesti više okvira sa leglom osim onog jednog sa maticom, a ostali su ili sa veštačkim saćem, ili sa početcima. Kada se mlada matica sparila, pronela i leglo joj ravno zatvoreno, stara matica se ubije, a društva iz oba odelјenja spoje po načinu, koji je opisan u II. delu ove knjige. Na taj način sprečili smo rojenje, a narod sačuvali u punoj snazi za iduću glavnu pašu.

21. Sprečavanje rojenja

Ima slučajeva, da pčelar želi sprečiti prirodno rojenje. Takvi su: ako želi veštački rojiti; ako ima već onaj određeni broj košnica, koji želi, pa neće više da uveličava svoj pčelinjak; ako želi pčelariti samo na med; ako želi jednim delom pčelariti na med, a drugi veštački rojiti; ili je vreme toliko odmaklo, da se ne nada više paši itd.

Da nam se košnice ne bi često rojile, u prvome redu moramo imati dovolјno velike košnice za mesne pčelarske prilike i sa dobrim provetravanjem. Ali ne treba.zato misliti, da se društva. u velikim košnicama ne roje. Nagon za rojenjem je iskonski i njega je priroda usadila u život pčela. Zato ima slučajeva, kada nam je nemoguće sprečiti rojenje Košnica je velika i društvo nije došlo u njoj do svoga punog razvića, pa ipak hoće da se izroji.

Uzroci rojenju su uglavnom dvojaki: nagon za održavanjem vrste; i oskudica u prostoru i saću pa ne može celo društvo da se zaposli. U prvome slučaju teško je sprečiti, da se nagon za rojenjsm ne razvije. U drugom slučaju igra ulogu velika košnica, količina saća, odnos zatvorenog i otvorenog legla, starost matice, vreme, i drugi razni spolјašni i unutarnji činioci. U ovome drugom slučaju pokušavamo sprečiti rojenje otklanjivanjem navedenih činioca — u koliko nam je to u mogućnosti. A kada se sluči i prvi i drugi slučaj u jednome društvu — onda je nemoguće otkloniti, da se nagon za rojenjem ne razvije.

Prema tome, da se taj iskonski nagon za rojenjem ne razvije, možemo donekle postići: većim košnicama, stalnim oduzimanjem zatvorenog legla, a koje ćemo dodavati — bez pčela — slabijim narodima ili rojevima; dodavanjem praznog saća ili veštačkog na mesto oduzetog legla, držanjem mladih matica, i oduzimanjem suvišnog meda; da košnice imaju dobru ventilaciju, i da nisu izložene suncu. Ako i ovo ne pomogne, te pčele ipak počnu zidati matičnjake i matice ih zaleže, — onda stalnim kidanjem ovih matičnjaka. Ali, ovo je već mučan posao i retko uspe, jer se u takom društvu nagon za rojenjem već razvio do vrhunca, i čim se koji matičnjak previdi, te ne uništi, — društvo će se izrojiti.

Zato je bolјe i sigurnije — čim se pojavi prvi zatvoren matičnjak — zamenuti maticu tj. oko je starija ubiti je, ako je mlađa, ocepiti jedan mali veštački roj i s njime je staviti u rezervu. Zatvoren matičnjak treba ostaviti, a sve ostale pokidati. Posle šest-sedam dana ponovo uništiti sve matičnjake. O takvome društvu vodi se ista briga, kao i o izrojenom društvu. Ovakva izmena matice je jedini pozitivan način, da se spreči rojenje.

Potreba, da se spreči rojenje, nastupa i onda, kada prvi roj izađe, pa ne želimo, da izađe i drugenac. Ovo se da lakše i dosta pozitivno sprečiti. Kako izađe prvenac, drugi-treći dan uništimo sve matičnjake, osim jednoga od najmlađih. Zato od najmlađih, da se ne bi izlegla mlada matica iz najstarijih, pre nego što i po drugi put uništimo sve matičnjake, koje pčele izvedu na pčelinjim ćelijama posle prvog uništavanja. Ovo drugo uništavanje matičnjaka, treba obaviti sedmi-osmi dan od kada je prvenac izašao. Sve se svo mora tačno izvesti, jer inače — ako se pogreši u vremenu — može se desiti, da izađe i drugenac.

U ovo vreme ima obično u nekim košnicama vrlo mnogo trutova. Da bi ovo sprečili, pčelari imaju običaj sasecati glave zatvorenom trutovskom leglu. To je zastareo postupak i ne vodi cilјu. Pčele se opterete velikim poslom, da ta mrtva tela uklone; a zatim šta biva? Ponovo othrane u tom istom saću druge trutove. Mnogo je ekonomičnije iseći ceo trutovski sat, — odnosno onaj deo sata iz okvira u kome su trutovske ćelije. Čim pčele izgrade ponovo trutovske ćelije i matica ih zaleže, — ponovo se iseče, ali odmah; pre no što su crvići othranjeni. Ovim postupkom dobijamo ujedno i voska.

Ko želi ovaj posao izbeći, ne treba da drži u košnici mnogo trutovskog saća. Dosta je, da ima dva-tri. okvira u donjem delu za 2 santimetra trutovskog saća. Svo drugo trutovsko saće lako se da zameniti pčelinjim. Trutovsko se izreže, a od pčelinjeg saća se skroji isti takvi izrezak po obliku i veličini, te se utisne na mesto, gde je bio trutovski sat. Pčele to utvrde i zakrpe tako vešto, da se skoro i ne primećuje.

Ako hoćemo da sprečimo izlazak drugenaca u pletari, onda i u njoj isečemo — po izlasku prvenaca — sve matičnjake osim jednoga. Ali pošto u vrhu još uvek mogu neki ostati, — to da bi joj oduzeli pčele izletnice, — koje bi društvo bez legla i bez matice od duže vremena — a nema u glavnome sačinjavale drugenac, — treba je drugi dan po izlaeku prvenca premestiti na novo mesto, a na njeno staviti jednu slabicu, ili njen prvenac.

U Vojvođanki pri sprečavanju rojenja posle uklanjanja zatvorenog legla i uništenju matičnjaka, igra ulogu i premeštaj matice na drugi kraj košnice. Naime: umesto da ubijemo maticu, mi je zajedno sa okvirom — na kome je nađemo — premestimo na stražnji kraj košnice uz okvir za provetravanje. Uz otvor stavimo prvo jedan okvir sa veštačkim satom; onda uz njega okvir sa maticom, pa uz ovaj sa veštačkim satom i na posletku okvir sa početkom saća. Ukupno četiri okvira.

Između ovih okvira i prednjih, dakle starog plodišta, treba da ostane prazan prostor u iznosu od 4—5 okvira. Ovaj prazan prostor je potreban, da spreči prelaz matici iz novog plodišta u staro plodište; jer se pri ovom postupku obrazuje pored otvora za provetravanje jedno novo plodište; u stvari, jedan veštački roj v istom odelenju u ko.me je i matorka. Drugi-treći dan, treba proveriti, je li matica ostala. pri kraju košnice i da li je počela u njemu nositi. Ako je slučajno utekla natrag u staro plodište, treba je povratiti uz otvor za provetravanje; a prazan prostor treba proširiti uklanjanjem još nekoliko okvira. Dobro je imati jednu poprečnu pregradnu dasku, koja pri podu otstoji za 1 cm. od dna košnice, pa omogućava prelaz pčelama, a sprečava prolaz matici. Ova pregrada se stavi uz peti okvir u odelenju sa maticom. Sada nastupa priliv mladih pčela iz starog plodišta u ovaj kraj košnice, gde je magica. Kako se ovde izgrađuje novo saće i dograđuje veštačko, tako je i taj priliv sve veći. Ovde se zaposle mlađe pčele, a starije postaju izletnice. Iz starog plodišta uklonjeno je zatvoreno leglo još ranije; a novo se u njemu ne pojavlјuje i tako ga je sve manje. Isto, kao da se društvo i izrojilo. Posle devet-deset dana treba pogledati oba plodišta, da nisu možda izvedeni novi matičnjaci, pa ako ih ima, treba ih uništiti.

Kada prođe 21 dan, neće biti više legla u starom plodištu. Isto, kao i u izrojenom društvu. Uslјed malog plodišta i male količine izgrađenih ćelija, matica se odmorila od nošenja; kao da je i izvela roj, pa je u novoj kući — bez izgrađenog saća — započela nošenje. U celome društvu nastupile su približno takve prilike, kakve su i u prirodno izrojenom društvu, te je kroz to vreme nagon za rojenjem popustio, a i doba rojidbe je prošlo, Matica i veliki okvir sa leglom premeste se sada natrag u staro plodište uz leto; poluokviri — ako ima u njima legla — smeste se uz leglo velikih okvira i sada se nastavlјa obrazovanje novog velikog plodišta. Društvo je ostalo neizrojeno, te jako i sposobno za iskorišćavanje letnje paše na suncokretu, na livadama ili u ritovima.

U Banatskoj pološci ceo ovaj postupak je još prostiji i lakši, a opisan je već u prethodnom napisu. —

22. Gajenje zališnih matica

Doba prirodnog rojenja ujedno je i doba odnegovanju zališnih matica; onda je za početnike. najbolјe i najlakše odnegovati mlade zališne matice. Posle tri-četiri dana, kada izađe prvenac, ili kada smo staru maticu udalјili, a prirodni matičnjaci su već zatvreni, — pravićemo male veštačke rojeve. Za ovaj posao se odabere društvo, koje je po beleškama najjače, najvrednije i medom najbogatije kroz više godina.

Tako društvo rascepimo na onoliko malih rojeva, za koliko imamo pogodnih okvira sa zrelim, zatvorenim leglom. Svaki rojić dobije po jedan poluokvir sa zatvorenim leglom i na njemu jedan lep, odabran zatvoreni matičnjak. Ako takog matičnjaka nema na njemu, mi ga odaberemo sa drugih skvira, izrežemo ga i urežemo u ovaj poluokvir.

Ako tako odabrano društvo nema matičnjaka, mi ga stesnimo na 7—8 okvira i tako izazovemou njemu nagon za rojenjem; ili ga obezmatičimo, pa kroz 6 dana sve zatvorene matičnjake u njemu uništimo. Preostali su izvedeni, iz jaja, a ne iz crvića; uslјed ovoga će ove matice u svakome pogledu biti iste, kad da su othranjene u prirodnim matičnjacima. Samo treba posle odabrati od njih krupne i prave matičnjake, a ne grbve i male. Još je bolјe, na nekoliko dana pre nego što ćemo maticu oduzeti, umetuti v sred legla jedan lepo izrađeni sat, pa kroz 3—4 dana, kada ga je matica zalegla, -— tamo, gde je čitav red svežih jaja u ćelijama, dužom ispod jaja iseći jednu od tri cm. široku satnu traku. Tu će biti sada dovolјno prostora, da. se nad jajima izgrade lepi, veliki, viseći pravilni matičnjaci. Pa kada budu zatvoreni, mi ćemo ih upotrebiti. Često ćemo na tome umetnutome okviru naći i maticu, pa kada smo je udalјili, sutradan ćemo u okviru iseći mesto za izgrađivanje matičnjaka.

U svaki rojić uz poluokvir sa zatvorenim leglom još se umete sa obe strane uz leglo po jedan okvir sa medom, a uz ove po jedan sa veštačkim satom. Tri okvira će se premestiti skupa sa pčelama, a još sa po jednog će se stresti samo pčele u svaki rojić. Ovo je potrebno, da bi onaj okvir sa leglom i matičnjakom bio bogato opsednut pčelama i što moramo uzeti u obzir i to, da će se pčele izletnice vratiti na svoje staro mesto.

Pogodne velike okvire sa zatvorenim leglom treba preseći i tako izraditi dva poluokmra. Ako se odnosi na okvire iz Vojvođanke. Svi preostali okviri sa otvorenim leglom i’ neiskorišćeni za rojiće -— ostaće u matorci. O svima tim rojićima, kao i o matorci, vodi se briga, kao što ,je to opisano pod naslovom o bezmatcima, Opisanim postupkom doći će početnici najlakše do najvećih i najplodnijih zališnih matica.

Ove rojeve možemo smestiti — ako imamo praznih — i u normalne košnice; ali se oni obično smeštaju u naročito za to spremlјene male košnice četvorke tj. sa četiri odelјenja jedno pored drugog u nakrst. Napravićemo sanduče 70 cm. dugo, 46 cm. široko i 26 cm. duboko. Podelimo ga 2 cm. debelom pregradom dužom i popreko. Dobijemo tako četiri odelјenja od po 34×22 cm. U svako može stati po 6 poluokvira. Svako odelјenje ima leto, okrenuto na drugu stranu. Četiri odelјenja, četiri leta na četiri strane. Ko ne pčelari i sa poluokvirima, ili ima široko — niske poluokvire, može načiniti male okvire presecanjem, delsnjem velikih u male. — U tako maloj četvorci — ako se skloni u zimovnik, mogu rojići sa rezervnim maticama i da prezime. —

Kako izgleda jedna moderna stanica za, oplođavanje plemenitih i Odabranih matica, vidi sliku br. 26.

Sl. 26. Oplodna stanica u Trebiču u Češkoj

Izostavljen iz prikaza

23. Kako se dodaju matice

Da uspe dodavanje matice jednome bezmatku, zavisi od raznih okolnosti u društvu, kao i od godišnjeg doba, kada se matica dodaje. Ako u društvu nema legla, tako društvo prima maticu lakše, nego ono, u kome ima legla;. ako je tako u njemu nazovimatica, još lakše prima maticu; ako ima društvo bez legla i bez matice od duže vremena, a nemaju svoga legla, teže je prima; ako već ima i izgrađenih matičnjaka, još teže je prima; ako je matica, koju dodajemo oplođena, lakše se prima; ako je neoplođena, teže.

Ako je pozna jesen i rano proleće, svaki bezmetak lako prima maticu; a osobito,— ako nema legla u njemu. U ovome slučaju prosto se pusti matica kroz leto u društvo.

Što je god toplije, primanje je teže, a u sred leta, najteže. Kada sve ovo znamo, prema tome se ravnamo i biramo postupak pri dodavanju.

U rano proleće i poznu jesen ako bezmatak ima još legla i matičnjaka, ali nema otvorenog legla, matičnjaci se pokidaju i sutradan se okvir sa leglom, maticom i svojim pčelama doda bezmatku u sred njegovog zatvorenog legla. Ako je vreme već odmaklo i otoplilo; cvetaju voćke, onda se već ne sme odmah pustiti u društvo matica, nego se stavi u kavez skupa sa desetak svojih pčela i tek treći dan se može pustiti. U sred leta isto tako postupimo, samo što maticu ne oslobađa pčelar iz kaveza, nego čeka, da je pčele oslobode. Dva otvora na kavezu zalepimo tankim slojem veštačkog saća i izbušimo ga. Pčele će te buše stalno proširivati i naposletku će otvoriti toliku rupu, da će moći i matica izaći.

Ako želimo vršiti zamenu stare matice, postupak je sličan ovome, samo moramo zgotoviti za to specijalan kaveščić od letvica za okvire. Odrežemo od 2.5 cm. širokih i 5—6 mm. debelih letvica 2 kom. 6 cm dužine i 2 kom. od 5 cm. dužine, pa od njih skujemo mali okvirčić. Preko jedne cele strane zakujemo žičanu rešetku, a preko druge za ½ od dužine. Ostane otvor od 2 x 4 cm. Preko ovog otvora zalecimo listić od jačeg, deblјeg veštačkog saća, a na jednom uglu (budžaku) ostavimo rupu od 1 cm. u prečniku, — kroz koju ćemo upuštati pčele’ i maticu — pa zatim i nju zalepimo voskom.

U taj kavez ćemo staviti novu oplođenu rezervnu maticu sa 10—20 svojih pčela. Vidi kavez sl. 27.

Kada su pčele i matica puštene u kavez, otvor se zalepiti debelim slojem voska. Sada otvorimo košnicu, u kojoj hoćemo, da obuhvaćeno zamenu stare matice. Izvadimo 1 okvir sa leglom i gore tik uz satonošu i uz letvicu po strani iznesemo parče saća koliki je kavez, pa ga utisnemo na mesto izrezanog sata tako, da je zatvorena rupa okrenuta gore. Po tom obesimo okvir na staro mesto. Kroz 5—6 dana izvadimo okvir ponovo, pa na veštačkom satu, koji zatvara ½ kaveza izbušimo 5—6 rupa od 1 do 2 mm. u prečniku; iznađemo staru maticu i udalјimo je iz društva, a u kavez pustimo desetak mladih malјavih pčela iz društva, pa ga skupa sa okvirom stavimo ponovo na svoje staro mesto. Sutradan treba pregledati, da li su pčele jednu od 5—6 rupa progrizle toliko, da je matica izašla, ako nisu, — rupe se prošire, ali ne toliko, da matica može odmah izaći. Idući dan ćemo ponovo kontrolisati je li matica izašla, ako i sada nije oslobođena, rupe proširimo toliko, da matica može izaći. Još dosada su mi ovim načinom uvek primile pčele novu maticu.

Sl. 27. Kavez za maticu

Izostavljen iz prikaza

24. Izjednačivanje rojeva

Ako roj nije napredovao ni toliko, da pčele pokrivaju bar 4—5 okvira posle prve etape zidanja, sve takve slabiće treba postepeno u etapama pojačavati još od juna-jula meseca, pa da su nam avgusta svi rojevi jednaki i sposobni za uzimlјavanje.

Za jačanje i izjednačivanje rojeva upotreblјava se zrelo zatvoreno leglo iz jakih naroda. Iz jakog naroda izvadi se jedan takav okvir iz kog su se u sredini, ili na periferiji, počele piliti mlade pčele; drugim rečima, okvir sa zatvorenim zrelim leglom. Pčele se ščiste sa njega u svoju košnicu, a okvir sa zrelim leglom bez pčela doda se slabome roju u sredinu njegovog legla. Dodaje se odjednom samo po jedan okvir, pa kada se ovo leglo izleglo, -— kroz 6—7 dana, — doda se drugi itd. dok ne stigne svaki roj u jačini ostale jake rojeve, te se izjednače sa njima u narodu i broju okvira.

Ako je možda koji roj toliko slab, da ne može — osim svoga legla — pokriti i grejati još i jedan umetnuti okvir sa leglom, — onda se istraži okvir u jakom narodu, koji ima samo u polovici legla, a drugo je med i prašak, pa se takav doda slabom roju. Drugi put isto tako, pa tek treći put se sme dodati pun okvir legla — kada je roj već ojačao.

Uopšte, svaki pčelar se ima kloniti, da doda bilo kakvom društvu toliko legla, da ga pčele ne mogu pokriti.

Matorci, iz koje se izvadi sat sa leglom, treba na isto mesto odakle je izvađen, staviti drugi okvir sa veštačkim satom, ako ima toliko paše, da će ga izvući. Ako za to nema izgleda, onda se stavi gotov izgrađen sat. Ovim istim načinom se pojačavaju i stare slabice. Oduzimanjem zatvorenog legla iz jakih naroda, sprečava se ujedno i razviće nagona za rojenjem.

25. Kako se leči društvo sa nazovi maticama

Da su se u bezmatku pojavile nazovimatice, može se poznati po sledećim znacima: nema ravno zatvorenog ledla, nego ispupčenog; zida matičnjake, kao i svaki bezmetak; u ćelijama u mesto sve po jedno jaje, ima i po dva-tri jajeta; u mesto da stoje jaja na dnu ćelije, nalaze se razbacana i uz zidove ćelija, legLo nije zbijeno, nego mestimično; a kada se počne leći, pojave se kao pčele sitni trutovi, divlјe pčele. „Zato se ovo leglo i ne naziva trutovsko leglo, nego: legla nazovimatica’’. Nazovimatice se ne pojavlјuju odmah po nestanku zdrave i plodne matice, — nego tek onda, kada u društvu nema više oplođenih jaja i crvića iz kojih društvo može sebi odnegovati mladu maticu. Tek posle gubitka i ove mlade matice, — a u oskudici jaja i mladih crvića, iz kojih bi se ponovo mogla izvesti mlada matica — pojavlјuju se nazovimatice. Izuzetak čini staro izrojeno društvo, ako ostane bez matice, kao i prirodan roj, ako ostane bez matice pre nego što je stara pronela, te u oba slučaja nema u društvu oplođenih jaja. U ovakvim slučajevima se ubrzo pojave nazovimatice. U svima ovim slučajevima bezmatci zidaju matičnjake, a isto tako i u prisustvu nazovimatica, pa i u prisustvu matice trutovnjače kao i nesparene matice — ako je pronela.

Pojavu nazovimatica u bezmatku možemo sprečiti, ako mu sve dotle dodajemo povremeno mlada legla bez stranih pčela, dokle god ne dođe do mlade oplođene matice. Ako ovo propustimo i nazovimatice se pojave, postupak je sledeći.

Iz društva sa nazovimaticama ščiste se sve pčele u jednu čistu praznu košnicu, ili na jedan prostirač. Svi okviri sa leglom se oduzmu društvu i razdele zdravim društvima, a iz ovih se izvadi leglo skupa sa pčelama i umetne u ispražnjenu košnicu nazovimatica. Umetne se toliko legla, koliko smo i izvadili. ali najmanje dva okvira. Ako je društvo već tako slabo, da ne može pokriti ni dva okvira legla, onda ga uopšte ne treba lečiti, nego ga treba spojiti. Uz umetnuto leglo sa pčelama izređaćemo okvire sa medom, zatim prazno saće, pa košnicu zatvorimo. Sada ćemo strešene pčele sa jednim strukom lisnate trave rasterati, da se vrate u svoju košnicu. Tamo će zateći .umetnuto leglo od oplođene matice skupa sa prenetim pčelama u čijoj će zajednici zatečeno leglo dalјe negovati. Ako se vrati i koja nazovimo ga, ove strane pčele će je . ubiti. Ovim načinom društvo dolazi u stanje normalnog bezmatka sa leglom od oplođene matice. Odnegovaće sebi na tome leglu mladu maticu. Ako imamo rezervnu maticu, ili zreo zatvoreni
matičnjak, posle dva-tri dana možemo ih dati takvome društvu, jer je ono već izlečeno i primiće kako’ matičnjak, tako i maticu — naravno prvo samo u kavezu.

Ovo je najuspešniji način odstranjivanja nazovimatica. Pri ovome činu je najvažnije, da se leglo doda skupa sa pčelama, a ne bez pčela.

26. Spajanje slabih naroda

Slabo društvo ne treba držati. Slabe rojeve treba još u leto, kao što je napred opisano, pojačavati; a ako još i u jesen imamo slabih društava, ili bezmataka, njih treba spajanjem likvidirati. Istina, početnici nerado smanjuju broj svojih naroda, ali je korisnije ući u zimu sa manjim brojem jakih naroda, nego sa većim brojem, a slabih.

Ima slučajeva, da su društva oslabila uslјed slabe paše, pa uz to imaju još uz malo zimnice. U ovome slučaju je najkorisnije spajanje. Imaćemo i jača društva i manje će nam trebati hrane za prihranjivanje. Sa tim manjim brojem jakih društava postići ćemo veći uspeh, nego sa većim brojem slabica. Od jakih naroda možemo dobiti i meda i jedan roj, ako bude obilne paše; a od slabih — i ako prezime — nećemo imati nikakve koristi, nego samo kubure.

Stoga slabice i bezmatke treba spojiti što pre još V jesen. Spajanje u jesen i u proleće — dok je još hladno — obavlјa se bez ikakve opasnosti, da će se pčele potući, ili da će ubiti maticu. Razvijanjem legla i toplote, ta opasnost raste. Što god je toplije, opasnost je veća. Najteže se izvodi spajanje, kao i dodavanje matica u vreme rojidbe i u l:eto. No spajanje se obično u to vreme i ne obavlja, nego većinom u jesen.

Leti se spajanje tako vrši, da se preneti okviri sa slabijim društvom i bez matice odele, pregrade novinama od domaćeg društva; i to u pološki novine dođu uspravno, a u nastavlјačama vodoravno. Pčele će dan-dva novine progristi i prelaziti jedne-drugima. Kada prođe 2—3 dana, pogledaćemo, pa ako su novine progrižene i pčele se provlače, novine ćemo ukloniti. Sutradan ćemo obaviti faktično spajanje. Okvire sa leglom stavićemo u plodište uz leglo domaćeg društva, med uz leglo, a prazno saće sa strane uz okvire sa medom. No ako pčele nisu progrizle novine ni kroz 2—3 dana, treba ih probušiti; pričekati dan-dva, pa onda obaviti spajanje.

U poznu jesen i rano proleće može se spajanje odmah sutradan obaviti, kako smo u jednome društvu uništili maticu. Treba samo oba društva prethodno nadimiti, a zatim po spajanju ponovo nadimiti i košnicu zatvoriti. Pri ovome dimlјenju osobito povolјno utiče na izjednačivanje mirisa, ako stavimo u dimilicu izmirne. Ovim mirisom se možemo služiti i pri letnjem spajanju, i uopšte^ svakom prilikom pri mešanju pčela. U poznije proleće i ranu jesen pri spajanju dodajemo domaćem društvu prvo prazno saće, zatim sa leglom, pa naposletku sa medom i izmirnom oba prvo posepce, zatim skupa, dobro cadimimo. Sutradan stavimo leglo uz leglo. Kada se okviri stavlјaju na svoje stalno odgovarajuće mesto, preporučlјivo je stresti prvo pčele sa svakog okvira, pa ga onda obesiti bez pčela na svoje mesto uz domaće leglo.

Vrlo je uspešno i spajanje mešanjem pčela u praznoj stranoj košiici, u kojoj prethodno nije bilo pčelinje društvo. U njoj se ni jedno društvo ne oseća domaćinom i sve. se pčele podnose. U stranu košnicu možemo stresti pčela i iz 5—6 naroda, pa se neće pokositi. Šta više, možemo među njih pustiti i oplođenu maticu, pa ni nju neće napasti. — Među tako pomešane pčele dodamo okvire sa leglom, medom pa na kraj prazno saće. —

Ako smo ovim načinom obavili spajanje dva društva u jedno, strana košnica se stavi na sredinu između ona dva mesta, gde su prethodno stajale njihove košnice pre spajanja. Ako nisu stajale jedna pored druge, onda se spojeno društvo stavi tamo, gde je stajao jači narod, a obe ispražnjene košnice se sklone.

Spajanje u Banatskoj pološci obavlјa se pomoću pomenutih pregradnih dasaka, a načinom, kako je napred već kazato.

27. Iskucavanje pčela iz pletare

U Vojvodini već odavno nema više pletara, ali u mnogim krajevima Jugoslavije ima ih u većem broju, nego košnica sa pokretnim saćem. Zato ćemo ovde izneti, kako se presele pčele iz pletare u košnicu sa pokretnim saćem. Ovo preselјenje se obavlјa ili u proleće, kada cvetaju voćke, ili u doba rojidbe, kada je izašao drugenac, pa nema legla u pletari. I to najbolјe istoga dana, ili sutradan kada je drugenac izašao, pa se i on strese u košnicu, u koju smo preselili narod iz vrškare.

Za iskucavanje spremimo: testeru, baštenske makaze, oštar nož, perce za čišćenje pčela, dimilicu, kudelјne krpe ili suhe pečurke za dimlјenje, oštru šilјastu britvu, ličine, stol na kome ćemo raditi, okvire u koje ćemo urezivati saće, podmetač daščicu, i dve lopatice s kojima ćemo lunkati po pletari. Još se spreme i dve čiste prazne pletare, koje se namažu travom matičnjak.

Pletara za iskucavanje odnese se podalјe od pčelinjaka, a na njeno mesto postavi se prazna. Sada se vrh od pletare, koju ćemo iskucavati odreže testerom, ili se proreže na vrhu jedna poveća rupa; pletara se okrene tumbe vrhom dole, a ustima gore, pa se veže čvrsto uz jedno drvo, ili stub u visini, da je vrh za jedan metar od zemlјe. Prethodno naravno nadimimo pčele. Nad njom se priveže prazna pletara tako, da se uz stub okrajci obe pletare sastaju, dodiruju; dok je spolјašni rub obe pletare raskrečen; te se može zagledati u pletaru. Posle ovoga počnemo dimilicom kroz vrh pletare puštati dim u prekidima, a koji put lupimo po vrhu lopaticom. Spreda, gde su plegare raskrecene, također dimimo, da bi pčele odbili na suprotnu stranu, gde se rubovi sasstaju.

Od ovih pčela se ne treba plašiti; one su tako zbunjene i mirne kao jaganjci. Kada je prošao koji minut, počne se jače dimiti i sve jače kucati-od vrha, pa na gore. Luparanje po pletari i dimlјenje kroz vrh vrši se naizmenično i sve jače. Odjednom ćemo opaziti, kako pčele naginju gore u praznu pletaru. Ako pazimo, možemo opaziti i maticu, kada pređe gore. Pčele, koje pođu u stranu, treba dimom odbiti prema gornjoj pletari. Sada treba lupati sve bliže prema sredini pletare. Kada vidimo, da su skoro sve pčele prešle iz donje u gornju pletaru, -— iskucavanje je gotovo.

Ovo se iskucavanje naziva otvoreno iskucavanje, a ako se donja pletara utvrdi u stočić, pa se preko nje uspravno stavi prazna i sastavi, rubovi obaviju, da pčele ne mogu izlaziti, pa se tako iskucava, nazivamo zatvoreno iskucavanje.

Pletaru sa iskucanim pčelama, koje su se uhvatile u njoj kao jedan roj — stavimo na stranu u hladovinu. Izrezivanje, pa urezivanje saća u skvire, treba brzo obavlјati u toploj zatvorenoj odaji. Drugove pčelare treba pozvati na mobu, da pomognu pri ovome radu. Iskucana pletara preseče se dužom između dva najšira sata — te dobijemo dve polutine, kao od. presečene kruške.

Na stol se položi podmetač daščica za okvir; na ovu dve-tri ličine, ili kanapa u jednom pravcu, a jedna popreko. Iz jedne pole isečemo prvi, najširi sat; položimo ga na podmetač preko ličine, preko sata položimo okvir, pa obrežemo sat upravo toliko, koliko zahvaća okvir. Ako su okviri široko-niski, med okrenemo uz jednu stranu; ako su visoki, med okrenemo rope uz. satonošu. Sat utisnemo u okvir, pa ga prevežemo ličinom u jednom pravcu i popreko u drugom. Ako je saće mlado, med okrenemo u stranu, jer svojom težinom može stinjiti donji rub sata.

U okvir utisnuti sat — ako smo ga tačno skrojili —stajaće dosta čvrsto u njemu. Kada smo ga vezali, podićićemo ga sa stola pomoću podmetača i uspraviti, pa onda obesiti u sred košnice, gde je leto. Pošto je gaj sat sa leglom, to ćemo odmah kako smo ga obesili u plodište, stresti iz pletare od iskucanih pčela jedan deo na njega, da bi pokrile pčele leglo. Sada ćemo istim načinom isecati i usecati svo saće sa leglom, pa onda sa medom i naposletku prazno saće. Okvir se može ispunigi i iz više parčadi saća, no med treba uvek okrenuti u stranu tako, da je prilјublјen i uz donju daščicu okvira, te se i na nju oslanja svojim teretom. Ove strane okvira sa medom, stavlјaju se u košnicu uz protivnu stranu od leta, a strane sa leglom, okrenu se prema letu. Kada su okviri sa leglom izređani jedan pored drugog, stresu se na njih sve pčele iz vrškare. Zatim se slažu uz leglo sa obe strane okviri’ sa medom, pa onda sa praznim saćem. Sada treba doneti i onu vrškaru, u koju su se skupile pčele izletnice, pa i njih treba stresti u plodište, a dotle treba ispražnjenu pletaru staviti na mesto odnete pletare. Stavi se poklopac na plodište, gore kapak ili krov, pa se odnese sanduk na mesto iskucane pletare.

Ako je ovo vršeno u doba, kada pčele još zidaju, treba staviti uz leglo sa obe strane po jedan okvir sa veštačkim saćem. Sitnija parčad saća sa .medom, koja se nisu mogla useći u okvire, treba iseckati još sitnije u jednu činiju, pa u veče staviti u košnicu, da pčele med pokupe.

Sutradan, treba pogledati kako stoji saće u okvirima. Ako se koji sat malo izvijo, treba ga utisnuti na svoje mesto. Treći dan pregledimo košnicu temelјno. Uverimo se, je li tu matica. Za ovo je ne moramo vazdan tražiti. Ako ima u ćelijama svežih jaja i pčele ne zidaju matičnjake — tu je. Ako pčele grade matičnjake, nije tu, ili je povređena. Ovom prilikom posečemo i ličinu, kojom je saće vezano, pa je izbacimo iz košnice. Društvo ostavimo po ovome na miru i brinemo se o njemu, kao i o drugim normalnim društvima. Ako je pri radu magica izgublјena, postupamo sa društvom, kao i sa drugim bezmatkom, što je napred opisano.

U doba, kada nema paše, iskucavanje se ne vrši.

Ako pčelar već ima koju košnicu sa pokretnim saćem, dobro je, da se utvrđeno saće vađeno iz vrškare, podeli njima; a iz njih izvadi toliko okvira sa leglom — bez pčela — koliko smo dobili iz vrškare, pa ovi da se dadu iskucanom narodu.

28. Kako se pčelari sa krnjom pletarom

Prvih godina, dok ne dižemo još medišta na krnje pletare, pčelari se isto tako, kao i sa običnim vrškarama. Samo se ne smeju podrezivati; pa kada je izgrađeno svo saće do dole i krnja pletara ispunjena saćem i pčelama, a nećemo više da je rojimo — stavlјa se na nju sanduče kao medište, odnosno pređemo na njegovu upotrebu.

Pre nego što stresemo roj u pletaru, treba skrojiti tri jednaka para satonoša za gornji otvor. Prvi par, koji dođe u sredinu otvora, da je najduži, a u s razmeri prema mestu, gde će se postaviti; drugi par će biti kraći, a treći najkraći i opet u dužini prema mestu gde će doći. Dve zašilјene — nešto jače letvice od satonoša — ubodu se _u zid krnje pletare niže od ivice za jedan i po centimetar u rastojanju od 10—15 sm, kao podmetači pa se preko njih od rope utvrde spremlјene satonoše. Između pojedinih satonoša treba da je udalјenost po 1 dobar centimetar, a satonoše da su široke 2 i po centimetra. One se utvrde za podmetače da se ne bi odmicale. Još ranije za svaku satonošu treba utvrditi po jedno parče saća za početak sečimice na leto. U polovici krnje pletare treba ubosti u nakrst prema pravcu satonoša dve poprečne letvice slične onim gornjima i u istom rastojanju. Ovo je slično krstači, koja se ubada u vrškare, da se saće čvršće drži. Kapu na krnjoj pletari treba utvrditi sa četiri eksera tako, da ih ubodemo kroz obod kape čak u zid pletare. U ovako spremlјenu pletaru stresemo roj.

Druge ili treće godine možemo zgotoviti za svaku onu krnju pletaru, koja je jaka u narodu i ima do dole izgrađeno saće — po jedno sanduče za medište. Snabdemo ga sa devet okvira, a na svaku satonošu ulepimo parče saća za početak. Kada krnja pletara pusti roj, stresemo ga u jedno tako sanduče i stavimo ga pored nje; a u pletari po mogućnosti uništimo sve matičnjake osim jednog velikog i lepo izgrađenog. Za slučaj, da smo koji matičnjak prevideli, treba izrojenu krnju pletaru odmaći malo, pa na njeno mesto staviti sanduče sa rojem, da se ne bi ponovo rojila. Sada vodimo o njima brigu, kao što je to napred ranije opisano kod rojenja.

Kada prispe jesen, iznađemo u sandučetu maticu i ubijemo je. Posle 7—8 dana uništimo sve matičnjake u sandučetu; skinemo poklopac sa njega i stavimo ga dole ispod njega kao podnjaču, a dosadašnju podnjaču stavimo gore preko sandučeta kao zaklopac — pošto smo prethodno izvadili kolut iz njega. Sada podignemo susednu krnju pletaru na sanduk i privučemo sve skupa da stoji u sredini između mesta na kome je stajalo sanduče i mesta na kome je stajala krnja pletara. Oba naroda spojiće se u jedan kroz okrugao otvor na zaklopcu.

Ako jie paša posle rojidbe bila slaba, pa krnja pletara nije dovolјno teška, treba za nekoliko dana po spajanju svako veče otvoriti med na po jednom okviru u sandučetu, da bi ga pčele prenele u pletaru. Pre svakog spajanja i ubijanja matice, moramo se uveriti: da li ima krnja pletara ravno zatvorenog pčelinjeg legla tj. oplođenu mladu maticu.

Kada bagrem bude u jeku cvetanja, stavićemo gore sanduče kao medište po načinu, kako je to još u prvome odelјku opisano. Pošto je u gornjem delu krnje pletare med, a u donjem leglo, to će vrlo retko preći matica u sanduče. Ipak, za koji dan posle postavlјanja treba pogledati, pa ako je prešla, treba je vratiti u pletaru. Kada je sanduče puno meda i saće u okvirima do polovine zatvoreno, može se med izvrcati. Zatim se sanduče sa izvrcanim okvirima vrati na svoje mesto ispod pletare.

Ako posle bagrema nastupi još koja bujna paša, medište će se ponovo podići. Pri jesenjoj paši moramo biti obazrivi, da pletara prvo bude obezbeđena zimnicom, pa tek onda, da se postavi gore na nju medište. Ovim načinom može svaka bujna paša dati po 10 kgr. vrcana meda po narodu.

Ko ovako pčelari, on u stvari pčelari već košnicama sa pokretnim saćem. Treba mu još samo jedan mali korak, pa da pređe na pološku. Taj korak se sastoji u tome, da načini dva puta duži sanduk od sandučića za medište, da ovome prikuje stalno dno, da sačini dve poklopne daske preko okvira i da u njega smesti roj na opisani način. Leto da proreže na kraju duže strane sanduka, a visinu sanduka povisi na 31 cm. i tako bi okviri ostali iste širine, a visina bi iznela 27 cm-ra. To bi i opet bila košnica, koju pčelar ume sam da napravi. Pa kako okviri nisu glomazni, mogao bi i vrcalјku sam zgotoviti od drveta.

29. Premeštaj društva sa malih okvira u košnicu sa velikim okvirima

Ova potreba je u Vojvodini vrlo česta. Možda još češća, nego u nekim krajevima premeštanje društva iz pletare u okvirnjaču. Premeštaj društva sa malih okvira — u stvari prelaz na veće okvire — u toliko je lakši, što otpada iskucavanje. Vrši se samo isecanje saća iz malih okvira, pa urezivanje u velike.Ali je ovde ovo urezivanje teže, jer je svo saće malo, a iz pletare dobijamo i veliko saće.

Za ovaj posao moramo prvo stvoriti plan prema tome: iz kakvih okvira i u kakve premeštamo saće. Drugačije ćemo postupati ako saće iz mađarskih okvira premeštamo u Boconadijevku, u Vojvođanku, ili Banatku; a drukčije, ako premeštamo saće iz Libnerovih ili Živanovićevih košnica. Iz mađarskih okvira valјa iseći saće i na opisani način pod br. 27. uvezati u Boconadijeve okvire. Iz svaka četiri mađarska okvira izaći će jedan Boconadijev. Slično ćemo činiti svakad, kada je razlika u veličini tako velika.

Ako je razlika manja, kao kod Banatske pološke, onda se sat odseče sa dve strane i dole, a na satonoši ostaje netaknut. Prvo se testerom prereže satonoša sa oba kraja iznutra uz dve bočne letvice. Dakle odseku se dve ušice, ali iznutra, a zatim se obreže sat te ostane viseći samo o satonoši. Sada se ova satonoša sa eatom iz manjeg okvira, utisne ispod satonoše većeg okvira, pa se vežu obe satonoše tankim drotom srediiom i na dva kraja. Sat treba da je prilјublјen uz jednu bočnu letvicu, a satonoša manjeg okvira uz satonošu većeg okvira. Sada se stavi podmetač (daska) uz sat i polože se na stol. U prazninu dole ispod sata i donje letvice većeg okvira, ureže se potrebna veličina sata, da ispuni svu tu donju prazninu, a drugo parče se ureže u prazninu sa strane između sata manjeg okvira i bočne strane velikog okvira. Tako smo ispunili ceo okvir iz tri parčeta sata. Ako je saće pažlјivo i tačno ukrojeno, nije potrebno nikakvo vezivanje, što se vidi, čim podignemo okvir pomoću podmetača u uspravan položaj.

Tamo, gde primetimo, da je saće malo labavo, utvrdimo da sa obe strane utisnuvši malo parče mekog (ugrejanog) novog saća između letvica i saća. Plan valјa uvek tako izvesti, da je okvir ispunjen iz što manje parčadi, a ovi da su vezani, kako se to naziva u zidarstvu. Najveće i najvažnije parče sata, koje će premešteno iz manjeg.okvira skupa sa satonošom, držaće se, kao i da nije premeštano.

Sa prvog sata stresemo pčele natrag u svoju košnicu, a kada je jedan sat već urezan,— stavimo ga u odgovarajuću košnicu i odmah stresamo na njega pčele sa idućeg manjeg oksira, koji ćemo premestiti u veći, na opisani način. Čim je i jedan okvir sa leglom stavlјen u veću košnicu, stara mala košnica se ukloni, a veća stavi na njeno mesto, ua se premeštanje okvira nastavi dok saće iz svih okvira nije premešteno. Dalјi postupak je opisan u prethodnom članku pod 27. brojem.

30. Seoba na pašu

U većem delu Vojvodine posle bagrema ima još neko vreme male paše, koja traje dve do tri nedelјe; pa onda nastupa stagnacija. Ako u to vreme nastupi još i suša, pčele se moraju prihranjivati, ili seliti u ritove.

Većina vojvođanskih pčelara seli svoje pčele i pre bagrema u bagremove šume, i to Banaćani u Deliblatski pesak, a Bačvani u Suboticu na Palić. Jedan mali broj pčelara seli odmah posle bagrema u lipove šume. Ali ova paša vrlo često omane. A kada paša omane, onda je seoba veća šteta, nego da se uopšte nije selilo; jer prilikom seobe društva posrnu od putnog zamaranja i velikog uznemirivanja, što brzo prebolu, ako paša ne omane. Zato je bod>e seliti posle bagrema na livade, u ritove i na suncokret, nego na lipu. Suncokret još nikada nije omanuo. Polovinom jula — početkom avgusta seli se na bosilјak. Obe ove seobe najviše se isplate.

Ne mogu se seliti pčele u neposrednu blizinu stare paše, jer će se vragiti na svoje staro mesto. Udalјenost mora biti najmanje šest kilometara, ako u toj dalјini i pravcu leta nije bilo prethodno kakve bujne paše. Ako je bilo, moramo pčele iseliti bar na 10—12 kilometara.

Kolika je korist od seobe, to nam jasno pokazuje u teorijskom delu izneti prosečan pedesetogodišnji prinos. Iz njega vidimo, da je on kod selјenih košnica 15.6 kg. godišnje po društvu; dok je kod neselјenih samo 8.7 kg. po narodu. Imati košnice — dakle jedan kapital — a ne iskoristiti ga raciondlno; to je isto, što i imati zemlјu, a ne uzorati je i ne posejati.

Ima krajeva, gde seoba na pašu, još nije uhvatila korena. Zato bi trebali i pčelari iz tih krajeva — u doba stagnacije — da pronađu gde ima paše u bližoj, ili i u dalјoj okolini, pa da tamo sele svoje pčele. Bliža je 10—15 km. Na nju se putuje kolima ili teretnim autom. Dalјa je 50, sto pa i više kilometara. Putuje se želјeznicom. Put želјeznicom je veoma jevtin, jer pčele imaju za seobu na pašu veliku pavlasticu.

Pre nego što se reši pčelar za seobu, mora dobro ispitati pašu na koju misli ići. Ne sme se osloniti na „kazala“. Ne zna proceniti pašu ni pčelar početnik, a još manje znaju nepčelari. Nјima je paša i dva-tri lanca cveta.

Napred je izneto, šta je paša, pa se toga imamo pridržavati.

Dva-tri pčelara treba da odu u onaj kraj, za koji su čuli, da je bilo u njemu kiša i da ima paše. Da ga obiđu biciklom, ili peške preko i uzduž; pa onda, da posete jednog pčelara, da vide let pčela i da preglede jedan srednji narod. Ako pčele „rasipaju” med, tj. razbacuju ga po ćelijama svugde po malo; ako takav sat zatresemo, da padnu pčele sa njega, pa se prosipa i med iz njega, — to je znak, da je bujna paša i da je med uskoro unet. Putovanje se u ovome slučaju ne sme odugovlačiti, jer svaki sat je čist gubitak. On iznosi i po nekoliko kilograma dnevno po društvu.

Odmah treba naći pogodno mesto i poštenog domaćina, kod koga ćemo ostaviti svoje pčele. Ugovoriti odmah i nagradu, koju ćemo dati domaćinu u novcu ili u medu; pa ako smo se sporazumeli, odmah valјa spremiti i mesto, gde ćemo smestiti košnice. Očistiti ga od korova i postaviti ciglјe ili druge podmetače, na koje ćemo staviti košnice, da ne leže na goloj zemlјi.

Pri izboru mesta moramo i na to paziti, da u blizini nema slame, tuluzine, sena, tršćare i drugih lako zapalјivih stvari, jer su meni jednom već — kao početniku —sve iselјene košnice prilikom požara izgorele.

Ako ćemo putovati konjima, onda je savetno putovati samo noću; osobito početnicima i onima, koji nemaju još iskustva u seobi pčela. Košnice se natovare još u veče, a polazak se udesi tako, da su pčele na mestu pre svanuća. Ako kola nisu na federe, treba prostrti u kola dosta slame, da se umali truckanje. Ne sme se kasati, nego terati u korak tako, da se četiri do pet kilometara pređe na sat. Ako su kola na federe i put ravan, može se i pokasati. Teretnim autom — ako je put dobar — može se ići 30 kilometara na sat. Autom se putuje danju, želјeznicom po mogućnosti, da se stigne predveče ili pre svanuća, pa da se sa stanice do domaćina sneti može ići konjima po noći.

Pčelar obično ne seli pčele sam, nego u društvu sa druga dva-tri pčelara. U društvu uzmu i mesto, gde će postaviti svoje košnice. Podvoz je jeftiniji, mesto i čuvar isto tako, a posao podelјen. U društvu se lakše obavlјaju svi poslovi oko seobe. Ako se desi kakva nezgoda, — priteknu pčelari jedan drugome u pomoć, jer vozači za to nisu sposobni.

Za seobu mora imati pčelar i pogodnu košnicu; a za to su pološke najpogodnije. Ali se zato i nastavlјače mogu seliti, ako oe prethodno svi delovi na njoj utvrde, da nema opasnosti, da će pčele moći izlaziti. Naravno, da je ovo kod većeg broja košnica trudan posao. Još veći je posao svakom društvu spremiti „zbeg”, t. j. nrazan prostor u koji he se pčele zbiti prilikom seobe. Pčele naime prilikom seobe napuštaju leglo, pa ako nema zbega, leglo može da se tako ugreje, da prspadn-e, pa i ž’ive pčele da se uguše. Da bi ovo izbegli, moraju se prorezati i otvori za provetravanje, pa snabdeti rešetkama od žica.

Prilikom seobe u svakoj košnici mora biti za 4—5 okvira praznog prostora za zbeg. Zato, ako je koja košnica puna okvira — moraju se prethodno 4—5 okvira izvaditi. Ovo je prvo i najvažnije pravilo za. seobu.

Drugo pravilo je isto tako važno. Na letu dole, kao i na gornjem delu košnice moraju biti rešetke za provetravanje. Nјihova površina mora izneti ukupno jedan i po do dva kvalratna decimetra. Ako nema provetravanja i od dole i od gore, nego samo jedan. otvor, ovaj mora izneti bar 3 dsm2. Za velike dalјine i u doba velike vrućine, još je i ovo malo.

Treće pravclo je: krajnje okvire utvrditi, da se ne odmiču. Rešetke ne treba prilikom seobe z.akucavati ekserima; nego da se jednostavno nataknu na leta i pričvrste, a sa gornjih otvora da se skinu pokrivači sa rešetki. Još je bolјe, da u mesto leta imamo i donji veći otvor za provetravanje. Za seobu se odaberu jaki narodi i sa gotovim ozidanim okvirima,. da ne bi pčele zidale saće na paši, ili da nije nocBie novo, zidano neposredno pre seobe. Još je opasnije, ako je saće dan pre premeštano iz malih okvira u velike. Ako ima preterano jaKih naroda, savetno je za eeobu podeliti ih u prazne košnice, pa ih na paši opet spojiti; prilikom povratka isto tako. Ako ima u medištu mnogo meda — kod Vojvođanke u malim okvirima —on se još ranije izvrca, ali u toj meri, da pčelama ostane meda za put 2—3 kg., a ako nemaju meda, treba ih prethodno prihraniti. Pre utovara valјa pažlјivo pregledati, da li je svaka košnica dobro zatvorena. Ako su pčele pre zatvaranja na letu, treba ih vodom ili dimom ugoniti, pa piešetku namaknuti. Košnice se u kola tako tovare, da okviri leže sečimice prema .lotrama, a plјoštimice na šaraglјe. Dok vagonu treba da stoje obratno, plјoštimice prema stranama vagona, a sečimice na osovine.

U jednom sandučetu ili džaku treba poneti sledeći pribor: čekić, klјešte, dleto,žice, kanapa, uže, razne veličine eksera, jednu loptu gustog blata, krpe, dimilicu, flašu vode, veo (pčelarsku kapu), šibice, sveću, električnu lampu, perce i oštru i jaku britvu. Sve to može pčelarima zatrebati. Blato, da se njime ubrzo zapuši pukotina ili rupa na košnici, ako bi pčele počele izlaziti. Voda, i to pijaća, da se kroz rešetke napoje pčele, a ujedno i otstrane sa rešetki, da bi provetravanje bilo slobodnije i jače, jer se često toliko pčela nakupi na rešetkama da onemoguće provetravanje. Voda se upotrebi i da se pčele ugone sa leta, ako bi nekim slučajem izašle; a ujedno se i onesposobe za let, pa se lako otklone. Obe ove radnje se vrše tako, da se uzmu puna usta vode — ko nema za to pogodnu štrcalјku — i pomoću stegnutih usana se prska. Pribor za vrcanje i sudovi za med, iznose se tek kada nastupi potreba.

Kada košnice stignu, odmah se ispregnu konji i odvedu dalјe od mesta istovarivanja; zatim se istovare na već unapred spremlјeno mesto. Ne otvaraju se leta sve dotle, dok svi pčelari nisu gotovi sa istovarom i sve košnice postavili kako treba na svoja mesta. Tek sada otvara svaki pčelar leta na svojim košnicama i to preko reda; jednu na jednom kraju, drugu na drugom, trrću sredinom, pa onda se vraća kod onih oko prve itd. Kada misli, da su sve otvorene, onda se redom proveri, da ne ostane koje leto zatvoreno.

Prilikom vrcanja, koje je napred opisano, treba da se slože pčelari — koji su na jednome mestu — te da svi vrcaju jednog i istog dana, da se ne bi dražile i bunile pčele danima. A ako pčele jako navalјuju na med, na okvire, pa i na otvorene košnice, treba prestati sa radom i vađenjem meda. Po mogućstvu treba vrcati u zatvorenom prostoru; košnice ne držati dugo otvorene, a med da se nigde ne prosipa oko košnica.

Sa paše se vraća isto, kao što se i izlazi, samo još pažlјivije. Ako se vraća po velikoJ vrućini, mora se terati još sporije; a u vagonima je savetno prskati pčele vodom kroz rešetke. Vraćanje sa jesenje paše, septembra meseca — kada su noći već duže i hladne, nema nikakve opasnosti prilikom seobe.

31. Pripreme za uzimlјavanje

Kako jesenja paša popušta i nema više izgleda za vrcanje, počinje priprema za uzimlјavanje. Ako posle rojidbe nećemo seliti, a u mestu. nastupa stagnacija i povremene slabe paše, — skidaju se medišta sa nastavlјača, da bi mogle pčele razmestiti zimnicu kako treba; jer one ne znaju, da će se docnije skinuti medišta, pa bi tako raspoređivale zimnicu, kao da će medišta ostati. To je mana svih medišta, koja se postavlјaju iznad plodišta.

Pčele po svome prirodnome nagonu i zakonu teže smestiti zimnicu gore nad plodištem, a zimsko klube dole ispod zimnice i bliže letu. Blagovremeno neuklonjeno medište smeta pčelama, da izvedu valјan i prirodni raspored. Zato treba još zarana skinuti medište kod onih porodica,. koje mogu stati svojim narodom u plodište, tj. pokrivaju zbijeno samo skvire u plodištu, a u medištu ih ima samo toliko, da mogu očuvati saće od molјaca; ili, — ako nema u košnici matičnje rešetke, pokrivaju one okvire u kojima ima legla. Prilikom skidanja medišta, prazni okviri ostanu u medištu; isto i prazni iz plodišta, premeste se u medište, a okviri sa leglom, premeste se u plodište uz okvire sa leglom. Okviri sa medom, premeste se u plodište sa obe strane uz leglo.

Rezervne okvire, smeštene u medišta, treba — ako je toplo vreme — sumporisati, da bi ih sačuvali od molјaca, a držati ih u suvoj, hladnoj i promajnoj odaji. No mogu se staviti i ispod plodišta, ali bez rešetke. Kod onih društava, koja su toliko jaka, da ispunjavaju i medište i plodište, isto činimo, kao i kod prednjih, tj. isti raspored; na onda plodište podignemo gore na medište, i tako bivše medište sa praznim okvirom dođe dole, gde je bilo plodište, a matičnju pregradu uklonimo. Kada nema paše, matica se i tako neće spustiti dole u bivše medište. Društvo će zimovati gore, čuvaće rezervne okvire od molјaca i moći će učiniti prirodai raspored u gornjem spratu za zimovanje. U jesen, kada društvo oslabi, i povuče se celo u gornji sprat, spustimo plodište dole na svoje mesto, a medište sa praznim okvirima, koje su pčele za vreme toplih dana čuvale od molјaca — stavimo u rezervu. Ako nemamo za ovo sklanjanje medišta odgovarajuću odaju, može slobodno ostati i preko zime ispod plodišta.

Ovo ne bi bilo zimovanje na dva reda okvira, koje od svoje strane osuđujem i odbacujem kao neprirodno. Zimovanje na dva reda okvira je onaj slučaj, kada puno medište s medsm ostavimo gore nad plodištem; a pčele zimuju dole u plodištu sa malo meda, jer su pčele većinu meda odnele gore u medište. Svi ovi postupci odnose se na košnice sa jednakim okvirima u plodištu i u medištu. Kod Dadanblatke ti poslovi otpadaju. Samo se izvrcano plodište sa poluokvirima odmah, pošto su pčele očistile okvire od meda, skine.

Kod pološki, kamo spada i Vojvođanka, sva ta priprema i poslovi otpadaju; jer u njima medišta nisu nad plodištem, nego iza njega. I tako pčele nesmetano raspoređuju med i leglo po svome nagonu, kako je za zimovanje najpogodnije. Pčelar ne može tu ništa remetiti; jer niti skida, niti postavlјa medišta.

Ovom prilikom se — pri skidanju medišta — pribeleži u beležnicu količina meda u kilogramima, pa kako dođe početak septembra, konac avgusta ponovo se pregledaju -— na osnovu beležaka — sva ona društva, koja su imala samo 5—6 kgr. meda; pa ako nisu zimnicu dopunila bar na 10—12 kgr. meda — već prema jačini i potrebi društva — odmah treba pristupiti prihranjivanju. Ako je leto bilo suvo _i bez paše, treba pristupiti prihranjivanju još početkom avgusta. To su sve pripreme za uzimlјavanje, jer kada dođe vreme, da se pčele uzime, dovolјna zimnica treba da se već nalazi u košnici i u društvu mlade jesenje pčele.

32. Zazimlјavanje pčela

Uzimlјavanje pčela se ne sastoji u tome, da ih dobro ušuškamo, jastucima utoplimo i leta suzimo; nego u gome, da imaju dovolјno meda i da je gaj med pravilno raspoređen, jer da bi pčele dobro prezimile, prvo i najvažnije pravilo je: Pčele moraju dočekati proleća na onim istim okvirima, na kojima su obrazovale zimsko klupče i zato zimnica mora biti na tim istim okvirima, a nikaho na okvirima u drugom spratu nad klupčetom, u okvirima iza klupčeta, ili ispod klupčeta. Drugo: treba pčele obezbediti sa dovolјnom i dobrom hranom; kao što je med bagremac, bosilјkovac, pa i šećerni sirup. Treće: treba zazimiti samo jaka društva sa pčelama, koje su se izlegle avgusta—septembra meseca. Četvrto: treba imati dobre košnice, koje će zaštititi pčele od hladnoće i vlage. I peto: obezbediti pčelama preko zime potpun mir i dovolјno svežeg vazduha.

Zimnicu najbolјe rasporede same pčele, a Pčelar se ima u njihov posao samo onda umešati, ako taj raspored — većinom uslјed pčelarevog baratanja — ne odgovara prirodnom rasporedu. Kod široko-niskih okvira prirodan raspored je: gornji delovi okvira i suprotni od leta, da su ispunjeni odedom, a donji delovi i ona strana prema letu leglom i rđom. Ovakvi okviri da se nalaze u sredini plodišta. Do njih sa obe strane satovi sa više meda a Manje legla; do ovih pak sat-dva posve puni meda. Na srednjim satovima, gde je zimsko klupče, mora biti ukupno oko 8 do 10 kgr. meda, a na krajnjima isto toliko. Količina zavisi od veličine okvira i jačine naroda. Ako med nije tako raspoređen, nego je možda jedan okvir pun s medom od gore do dole, dospeo između dva okvira sa leglom, ili okvir s leglom između dva okvira sa medom, ili je jedna strana okvira sa medom okrenuta onoj strani gde je u ostalim okvirima leglo — e, — to treba ispraviti i raspsrediti kako treba; a to je: krajevi sa leglom, uz krajeve sa leglom; krajevi s medom, uz krajeve sa medom i ovi okviri, da su u sredini, z uz ove sa obe strane, da su okviri puni samim medom.

Kod Vojvođanke i uopšte kod pološki, med je gore nad leglom kao kapa, a leto je dole pri dnu. Ako pčelar ne barata i ne dira med u plodištu — a to su onih 5—6 okvira uz leto, raspored će biti onakav, kakav treba da je. Osim medene kape u 5—6 okvira nad leglom, i u istim sokacima iza legla — ako su okviri široko niski, treba da na svako društvo još i 2—3 okvira puna medom, kao rezervu za proletnju ishranu legla. Bez te rezerve ne mogu društva u proleće napredovati. Med dakle u krajnjacima namenjen je ishrani legla, a ne za zimnicu. Što je god manje ove rezerve osim zimnice, tim će se društvo sporije razvijati u proleće, jer se pčele ravnaju prema toj gotovini. Što je ova veća, tim obilnije hrane pčele maticu, a matica tim obilnije nosi.

Ako raspored meda ne bi bio takav, kao što smo ga opisali, — što se događa u izu(zetno bogatim godinama — nego su i okviri u plodištu od dole do gore puni meda; onda se — prema potrebi — u dva, tri okvira otvori med na donjim delovima okvira, do polovine u vidu luka, a gore ostaje ne dirnuta medna kapa. Između taka dva okvira stavi se prazan sat. Pčele će taj med koji smo otvorili preneti u gornji deo umetnutog praznog sata i tako će se stvoriti u plodištu prirodno gnjezdo za zimsko klupče. Ako pak zbog obilnosti legla ima u plodištu malo meda, onda ćemo prema potrebi, umetnuti u plodište pun okvir s medom, u kome smo donji deo meda otvorili. Pčele će ovaj otvoren med preneti u gornje delove okvira sa leglom. U široko niskom okviru otvoriće se deo meda prema letu.

Uz dovolјnu količinu i dobro raspoređenu hranu, igra ulogu i kakvoća hrane, jer od nje zavisi dobro zdravlјe pčela. Svaki med nije dobar za ishranu pčela preko zime. Loš med je za zimnicu ritski jesenji med, a proletnji od repice. Najlošiji je od medlјike i voćnih sokova. Od medlјike se u crevima pčela stvara mnoga nečistoća, te ako je zima’ dugotrajna bez prekida tj. ako ne bude koji lep topal dan preko zime, da bi se pčele mogle iščistiti — onda dobiju se takvog meda srdobolјu. Zato takav med treba izvaditi, pa ga zamenuti dobrim, ili šećernim sirupom.

Ni jedno pčelinje društvo ne treba uzimiti starom, već iznemoglom maticom; sakatom, trutovnjačom, ili čak i bezmatak. Za dobro zimovanje mora svako društvo imati i zdravu mladu maticu; a nikako stariju od tri godine.

Leta na košnicama ne treba suziti, nego samo postaviti češlјeve ili žice protiv miševa. Pčele trebaju preko zime veoma mnogo svežeg vazduha. One ne greju košnicu, nego samo svoje zimsko klupče, a ovo mnogo lakše održava toplotu, ako je opkolјeno hladnim, ali suhim vazduhom, nego toplim a vlažnim. Ovaj širi vlagu, pdesan i budžavost. Zato treba da je leto veliko. Krpe, pleva, slama i jastuci su nepotrebni; to su upotreblјavali naši stari. Samo vazduha! Neka je od gore topal pokrivač tj. dvostruk zaklopac i između njih asura od rogoza zimi-leti; po strani neka su okviri sa praznim saćem i pregradna daska. To je dosta. Nije dobro suviše stisnuti društvo. Na primer na 6—7 okvira, ako je zauzimalo 14 pre uzimanja. Isto tako, ne treba pčele kod nas unositi u zimovnike, staje, jame i podrume. Kod nas najbolјe prezime pčele, ako ih ostavimo tamo, gde su i leti bile, u bašti na slobodnom vazduhu.

33. Osnivanje pčelinjaka

Preleće je za pčelare početak pčelarske godine; dok za pčele nema početka; njihov rad i život teče bez prekida. Za osnivanje pčelinjaka najpogodnije doba je rojidba, koja pada kod nas u polovici maja. Preko zime treba da prouči pčelarski kandidat život pčela i napred izložene praktične radove. Pre nego što uloži novac u osnivanje pčelinjaka, mora se prethodno izložiti na jednom pčelinjaku ubodu pčela. Ako ih podnosi i izmiri se sa bolovima i otocima, koje prouzrokuju ubodi, — tek onda može pristupiti kupovini pčela.

Nije savetno uložiti veliku svotu u osnivanje pčelinjaka. Ali nije dobro ni suviše tvrd biti, pa kupiti kakve stare olupane i nepraktične košnice; slabe i jeftine rojeve; štediti na njihovoj ishrani i na kupovini veštačkog saća. Kakvu košnicu da kupi početnik? Taku, sa kojom se najlakše rukuje i za čije rukovanje treba najmanje znanja; a to je pološka. Na nju se ne dižu medišta, u njoj se ne prevešava leglo, ne raspoređuje zimnica, a za to treba mnogo stručnog znanja.

No ovo zato ne znači, da se ne može uspešno početi pčelarenje i sa drugim savremenim košnicama.

Još preko zime naručićemo 3—4 pološke. Recimo „Banatske pološke”, a nikako male Amerikanke Jov. Živanovića. Ako naručimo veće od banatskih, naručićemo samo dve, pa u svaku useliti po dva odelјena roja, a u jesen ih spojiti.

Čim nastupi proleće, poručićemo — po mogućnosti u mestu — četiri roja; dva prvenca i dva drugenca. Svaki roj da teži oko 2 kgr. Treba zahtevati od prodavaoca, da rok isporuke bude 20 maj pa najdalјe 30.

Cenu utvrditi do 5 maja 10-og, 15-og i 20-og. Što se docnije isporuči, tim je cena manja. Treba još poručiti i 1 do 2 kgr. veštačkog saća, koje će se upotrebiti u drugoj etapi zidanja, a u prvoj će se dati samo početci. Treba nabaviti veo za lice, amerikanski strugač i dimilicu, ali ovu mogu zamenuti i kudelјne krpe. Početniku drugi alati nisu još potrebni. I tako se mora obratiti jednom starijem pčelaru da mu bude pri ruci, pa će mu on pozajmiti po koju alatku, ako mu bude zatrebala. Nјega će umoliti, da mu strese rojeve, kada budu prispeli. Najbolјe je kupiti ih u mestu, pa obično prodavaoc bude i prvi pomoćnik i učitelј kupcu-početniku.

Košnice treba smestigi u bašti pod drvo, koje će leti pružati hladovinu, a kada opadne lišće, da je mesto sunčano. Leto treba okrenuti jugu, ili jugoistoku. Pčslinjak ne sme biti izložen vetrovima, stalnoj lupi i larmi; niti stazi, kojom mnogi prolaze. U blizini, da nije baruština, đubrište, nužnik i drugi smrad. Oko košnica da nije travulјina i korov. Ispred leta da je čista i ravna zemlјa posuta peskom. Za košnice nisu potrebni neki naročiti pavilјoni i nastrešnice, pa još koje su lako zapalјive. Sanduke ne treba ređagi zbijeno jedno pored drugog u pravilnim redovima, nego razbacano u manjim grupama ispod drveća. Vidi sl. 28.

Ako potraje paša po primigku rojeva 14 do 20 dana, kao što to biva u maju i početkom juna, rojevi će ozidati 5—6 do 8 okvira u Banatskoj pološci. Zatim će zidanje prestati do letnje ili jesenje paše. Kako se ove paše pojave i zidanje će se nastaviti. Ali pošto sada već i rojevi hoće da zidaju trutovsko saće, a i da bi gradnja brže išla, to im treba dodavati veštačko saće, kao što je napred opisano. Ako bude nešto letnje i jesenje paše, svaki roj će prosečno ući u zimu sa 10 okvira i sa potrebnom zimnicom. Time je prva godina završena.

Bude li nastupio taj slučaj, da rojevi ne saberu sebi zimnicu, koja bi morala izneti najmanje 10 kgr. po društvu, — moramo ih još septembra prihraniti, dok ne izravnaju zimnicu na; 10 kgr.

Druge godine možemo ovaj kup ponoviti. A-ako je bila prva godina dobra, pa i druga bude u proleće pogodna i bagrem da bogatu pašu, — onda ne treba početnik da grabi, pa odmah da vrca med; nego da udvostruči broj svojih košnica bez ponovnog kupa; a to može biti. i sme biti samo onda, ako ne vrca med.

Hoće li sada pčelar i iduće, treće godine nastaviti dalјe umnožavanje kupovinom rojeva, čekanjem prirbdnih rojeva, ili veštačkim rnjenjem; ili će-stati, pa početi čpelariti na med, —to zavisi od njegove volјe i džepa, a postupak je o svemu već opisan, te ga nećemo ovde ponavlјati.

Ako preko zime ugine koji roj, jer se i to može dogodigi početniku; okvire treba povaditi i očistiti od mrtvih pčela. Isto tako i iz košnice treba sve mrtve pčele izbaciti. Ako su okviri i zidovi košnice uprlјani od izmeti, sve treba ostrugati, pa zatim toplom vodom oprati i krpom utrti. Kada se osuši i sve provetri okviri se vrate u košnicu razređeno; leto se zatvori, košnica zasumporiše pa zatvori. U košnicu se stavi parče crepa, pa se sumpor na njemu zapali. Kada nastupe topliji dani, sumporisanje se ponovi, a o cvetanju voćaka, saće se razdeli potrebnim društvima.

Treći odeljak

Bolesti pčela

Kao sve životinje, tako su i pčele izložene bolestima. Ali pošto pčela kao jedinka i inače stalno gine, to se na bolest pojedinih pčela kao jedinki, ne osvrćemo, nego samo na bolesti cele zajednice. I tako ćemo ovde i spomenuti samo te bolesti, pa i od njih samo dve, koje se kod nas pojavlјuju. je onda srdobolјa, a druga je pčelinja kuga.

Ova druga ne napada pčele, niti one boluju od nje; nego napada pčelinje leglo, i ono boluje od nje, i gine od nje, a pčele žive i dalјe. Bolest dakle nije u stvari pčelinja kuga, nego kuga pčelinjeg legla. U stvari: trulež legla, Uslјed ove bolesti legla — koje gine — sve je manje podmlatka, narod slabi i naposletku propadne.

1. Srdobolјa

Srdobolјa se javlјa u rano proleće ili već i pri koncu zime, pa čak i u toku zime. Ona dolazi od loše zimske hrane, gustog jesenjeg ritskog meda, od meda voćnih sokova, a najčešće od medlјike. No ovo ne znači, da ti medovi uvek prouzrokuju srdobolјu. Ako je zima blaga, ili i jaka, ali sa prekidima toplih sunčanih dana, — pri kojima pčele mogu izleteti i očistiti se, — onda obično ne dobiju srdobolјu. Pošto ne znamo unapred, kakva će’ biti zima, pčele treba uzimati na dobroj hrani i tako ćemo izbeći srdobolјu. Pčele mogu dobiti srdobolјu i na dobroj hrani, ako se preko zime često uznemiruju.

Srdobolјa je bolest creva. Opaža se već spolјa po tome, što pojedine pčele izlete i po zimi napolјe; druge se vuku ispred leta sa naduvenim trbuhom; leto i sedalo ukalјani su izmetom; na letu se oseća smrdlјiv zadah. Ako otvorimo taku košnicu, zidovi, okviri, saće, — sve je to ubrlјano od izmeti i širi smrdlјiv zadah. Pčele su još žive i tromo mile sa naduvenim trbusima. Ako pri ovome stanju nastupi topao sunčani dan, pčele izlete i iščiste se — bolest pređe; ali ima društava, koja su već malaksala toliko, da nemaju snage izleteti. Zato košnicu takvog društva treba otvoriti, neka sija sunce u nju. Dva-tri okvira, na kojima ima najviše pčela, treba izvaditi i uz leto košnice suncu izložiti. Duvarove košnice od izmeta treba očistiti; skvire isto tako nožem ostrugati; ako je i saće ubrlјano, treba ga zamenuti čistim. Zatim treba narod prihraniti toplim medom bagremcem, ili šećernim sirupom. Od ove hrane treba u svaki sat usuti po maloj i to u gornje delove okdira. Posle ovog postupka — upravo lečenja — treba košnicu zatvoriti. Ubrzo će početi pčele izlaziti iz košnice i očistiti se. Još je lečenje efikasnije, ako ugrejemo cigzru i stavimo je u košnicu bolesnog društva. Ciglјa će kao mala furunica ugrejati košnicu i pčele će još pre doći k sebi i izleteti.

Ako nema izgleda za sunčan i topao dan, onda se košnica sa bolesnim narodom unese u završenu odaju, pa se obavi čišćenje i prihranjivanje, a zatim. se unese u toplu odaju, pokrivena velom u mesto poklopnim daščicama. Na njemu će se pčele iščistiti. Sutradan ćemo košnicu zatvoriti i izneti na svoje mesto. O njoj treba voditi posebnu brigu, kao o bolesnici. Ako je imala u saću još meda od medljike, njega treba udalјiti, pa zamenuti šećernim sirupom, ili medom bagremcem.

Čim nastupe topliji dani i pčele počnu izletati,. mnoge starije će pčele izginuti, ali snažiije i mlaće će ostati i potpuno ozdraviti od dobivene dobre, hrane, sunca-, kretanja i letenja po zraku. Prihranjivanjem se ne sme : prekidati sve do cvetanja voćaka. Kada voćke, drocvetaju, med od medlјike može se vratiti, jer on nije škodlјiv. za vreme izleta pčela. Šta više, leglo se jako širi od njegove upotrebe.

2. Trulež legla

Trulež legla, ili kako tu bolest obično nazivaju, pčelinja kuga, mnogo je opasnija bolest od srdobolјe. Nјu prouzrokuje jedan zarazan bacil, koji se brzo razvija, širi, i prenosi. Pčele ga prenose na svome telu, u medu, na prašku i u hrani. Ali kao što za svaku bolest treba dispozicija, priemlјivost i neotpornost; tako i za ovu bolest, da uhvati korena u jednom društvu, — treba dispozicija. A ona se ‘stvara: nazebom legla u zdravom društvu, običnim uginulim leglom, trulenjem uginulog zdravog legla, slabo posednutim i slabo hranjenim leglom, koje ne raspolaže otpornom snagom.

Zato: ne treba mnogo baratati u plodištu; narušavati i remetiti njegovo jedinstvo prevešavanjem legla; seći glave trutovskom leglu; niti izlagati leglo nazebu.

Bolest se pozna najlakše i najranije po neobičnom zadahu iz košnice, koji zadah podseća na staro smrdlјivo tutkalo. Ko ima dobro i zdravo. čulo mirisa, taj odmah oseti tu neobičnu smrad, kako otvori košnicu. Na leglu se teže opazi, da je bolesno; osim ako pčelar već zna, da je leglo zaraženo, pa ga uslјed toga pažljivo pregleda. Zato čim se oseti sumnjiv miris, treba leglo pažlјivo pregledati. Crvić u ćeliji ne leži u vidu kifle uvijen, nego opruženo; takvi crvići se nađu u početku zaraze samo mestimično — gu i tamo i obično su malo žućkaste boje, a ne čisto beli, kao što su zdravi crvići. Zatvoreno leglo je malo ugnuto i ima rupicu. Ali i ovo je mestimično. U početku ima samo po nekoliko ćelija na jednom satu. Ako tu rupicu proširimo jednom čačkalicom i pogledamo u ćeliju, naćićemo u njoj zatvoreno žutu lugku, ili lјigavu materiju, koja se tegli kao tutkalo, smrdi kao tutkalo, i boje je kao tutkalo. U tome slučaju društvo je zaraženo. Ali ako nađemo belu lutku, onda smo se prevarili; ta je lutka zdrava.
Ako ima u nekim otvorenim ćelijama na donjim stranama sloj, kao suvo tutkalo, to je osušeno zaraženo telo uginulog legla.

Ako bilo takih, bilo još lјigavih uginulih lutaka nađemo samo nekoliko na jednom okviru, — treba ih iseći oštrim šilјastim nožićem skupa sa okolnim zdravim leglom. Posle ove operacije bodrim okom valјa paziti na leglo toga društva. Ako se više ne pojavi u njemu tako uginuće legla, narod smo spasli tom operacijom od dalјeg širenja te opake bolesti. Ali ako se ponovo pojavi i zahvati više ćelija, onda isecanje više ne pomaže. Isto tako i ako smo bolest docnije primetili, pa su zaražene već mnoge ćelije.

U ovom slučaju se sav narod ščisti u jednu čistu praznu košnicu snabdevenu veštačkim saćem i stisne na što manji broj okvira i što manji prostor, da su okviri bogato opsednuti pčelama. Posle ovoga, treba narod bogato prihranjivati. Oduzeti med ne sme se upotrebiti za ishranu pčela, a svo saće se pretopi, okviri spale. Košnica se i spolјa i iznutra svežim krečem okreči; dezinficira. Pri ovom načinu lečenja prve generacije pčela obično se izlegu i bolest se ne pojavlјuje, ali u docnijim generacijama, ili čak i iduće godine, može ponovo da se pojavi. Zato se mora stalno paziti na leglo takvog naroda, — pa i na leglo ostalih zdravih naroda; a osobito avgusta meseca, jer se do toga vremena najviše raširi.

Još uspešniji način lečenja je, stavlјanje naroda u stanje prirodnog roja. Valјa ga stresti na okvire samo sa početcima, ca da posle sam izgrađuje saće; no pre toga, da se drži dan-dva u praznoj košnici i prihranjuje. Kada počne zidati, bi početci se unište, pa se tek onda umetu okviri sa početcima i obilno prihranjivanje se nastavi. Ako su društva već oslabila, spoje se— ali samo bolesna. U slučaju, da je samo jedno bolesno, pa i to slabo, nipošto se ne spaja sa zdravim. Noću, kada su sve pčele u košnici, društvo se sumporom uguši, pa zakopa.

Ako početnik primeti, da neko društvo ne napreduje, naprotiv slabi, a ima legla; međutim leglo nije zbijeno; neke ćelije su ostale neizležene i zaklopci su im malo ugnuti, pa uz to oseća i neki sumnjiv miris, — neka se odmah obrati za savet starijem, iskusnom pčelaru i zamoli ga, da mu to sumnjivo društvo pregledi. Ako takog pčelara nema u mestu, treba poslati parče saća sa sumnjivim leglom Srpskom pčelarskom društvu u Beogradu, pa zamoliti da se poslato leglo ispita.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">