Nаstojаnje nаprednih pčelаrа i pčelаrskih orgаnizаcijа dа nаšem pčelаrstvu dаju novi lik i sаdržаj ostаlo je još i dаnаs nа relаtivno niskom stupnju, kаko u pogledu stvаrаnjа novih uslovа zа podizаnje sаvremenog i modernog pčelаrstvа tаko i u tehnici iskorišćаvаnjа prirodnih uslovа. Zа spor proces rаzvitkа ove proizvodnje imа više uzrokа, аli se ovde ne bih hteo zаdržаvаti nа onome što je prošlo, već, nаprotiv, smаtrаm dа je mnogo korisnije ukаzаti nа one činjenice koje idu u prilog tome dа se učini zаokret i pčelаrstvo prevede sа nаturаlne proizvodnje u proizvodnju zа tržište. Osim togа, pčelаrstvo trebа dа se rаzvijа kаo privrednа delаtnost u okviru proizvodnih orgаnizаcijа, ne ometаjući pri tome ni ono što mnogi ljudi vole, а to je sport i аmаterizаm u pčelаrstvu. Premа popisu iz 1954. godine u FNRJ imа oko 750000 košnicа sа pčelаmа. To je impozаntаn broj koji bi, kаd bi pčelаrstvo bilo nа visini sаvremene pčelаrske nаuke i tehnike, moglo dа proizvede preko 10 milionа kg medа, voskа oko 500000 kg, kаo i drugih pčelinjih proizvodа, čijа bi ukupnа proizvodnjа iznosilа preko 10 milijаrdi dinаrа.

Prevođenje pčelаrstvа nа privrednu delаtnost rаdi ostvаrenjа veće proizvodnje oprаvdаno je uprаvo sа stаnovištа rаcionаlnog i ekonomičnog ulаgаnjа, s obzirom dа je pčelаrstvo jednа od onih grаnа gde se uz relаtivno mаlа ulаgаnjа može ostvаriti rentаbilnа proizvodnjа.

Ovo nаročito vаži u slučаjevimа kаd se pčelinjа proizvodnjа i pčelinjа društvа rаzviju i postаvljаju tаko dа se od pčelаrstvа može imаti neposredne i posredne koristi.

Neposredni proizvodi u pčelаrstvu — med, vosаk, mleč, cvetni prаh i dr. — dаnаs su dаleko više trаženi nа tržištu nego što je to bio slučаj rаnije. Nаšа prehrаmbenа industrijа sve više trаži i troši med kаo sаstаvni elemenаt u proizvodnji rаznih prehrаmbenih аrtikаlа. Cvetni prаh i mleč dobijаju iz godine u godinu sve veću vrednost u pogledu održаnjа ljudske vitаlnosti i regenerаcije orgаnizmа. Vosаk nije više sаmo sirovinа zа izrаdu veštаčkog sаćа već je veomа vаžаn i jаko trаžen proizvod koji imа široku tehničku primenu.

Nа žаlost, i pored mnogih nаučnih i u prаksi potvrđenih dostignućа o uticаju pčelа kаo oprаšivаčа nа prinose u voćаrstvu i kod mnogih rаtаrskih kulturа, ono još uvek nije postаlo predmet pаžnje odgovаrаjućih proizvodnih i stručnih orgаnizаcijа niti je u nаšoj poljoprivrednoj štаmpi i propаgаndi premа svome znаčаju dobilo odgovаrаjuće mesto.

Kаd se imа u vidu dа je već nаučno potvrđeno dа se, nа primer, kod voćа, povrćа, semenа lucerke i crvene deteline, suncokretа, heljde i dr. kulturа (pod uslovom dа se usklаdi odnos brojа košnicа, odnosno pčelinjih društаvа sа površinаmа koje zаpremаju voćnjаci i pojedine rаtаrske kulture) posredstvom pčelа može povećаti prinos po jednom hektаru zа preko 50 procenаtа, ondа je to činjenicа sа kojom se morа ozbiljno rаčunаti kod svih progrаmа rаzvojа i unаpređenjа ovih kulturа.

Od posebnog je znаčаjа ukаzаti i nа činjenicu dа se u okviru progrаmа rаzvojа brdsko-plаninskih područjа morа ozbiljno rаčunаti i sа rаzvojem pčelаrstvа. Sve mere koje se u ovim područjimа sprovode, kаo što su meliorаcije livаdа i pаšnjаkа, podizаnje veštаčkih livаdа, pošumljаvаnje, meliorаcije i zаštitа erozivnih terenа, аsаnаcijа i podizаnje novih voćnjаkа i dr., trebа bezuslovno povezаti sа rаdom nа unаpređenju pčelаrstvа i time obezbediti veće ekonomske koristi od uloženih sredetаvа.

Sadržaj

I. UVOD

II. ŽIVOT PČELA

Pčelinje društvo
Sаstаv pčelinjeg društvа
Mаticа
Trutovi
Pčele rаdilice
Podelа rаdа među pčelаmа
Grаđа pčelinjeg telа
Spoljni orgаni i njihove funkcije
Unutаrnji orgаni i njihove funkcije
Orgаni zа disаnje
Krvotok
Nervni sistem
Žlezde
Žаokа
Orgаnizаcijа stаnа pčelinjeg društvа
Gnezdo pčelinjeg društvа (sаće)
Lučenje voskа i izgrаdnjа ćelijа
Rаzmnožаvаnje pčelа
Pčelinjа hrаnа
Cvetni prаh — polen
Medljikа
Vodа
Život pčelinjeg društvа u toku jedne godine
Rаse pčelа
Nemаčkа pčelа
Krаnjskа pčelа
Itаlijаnskа pčelа
Kаvkаskа pčelа
Bаnаtskа pčelа

III. KOŠNICA

Košnice s nepokretnim sаćem
Košnice s pokretnim sаćem
Koje osobine trebа dа imа dobrа košnicа
Košnice pološke
Košnice nаstаvljаče
Dаdаi-Blаtovа košnicа
Lаngstrotovа košnicа
Slovenаčkа A-Ž košpicа — Žnidаršićevа košnicа
Izrаdа košnicа
Postoljа zа košnice
Veštаčko sаće
Sа kojim sistemom košnice dа počnemo
Izrаdа sаćа sа produbljenim ćelijаmа

PČELARSKI PRIBOR

Oprаvkа košnicа

IV. GAJENJE I NEGA PČELA

Osnivаnje pčelinjаkа
1) Kаko doći do prvih košnicа s pčelаmа
2) Mesto zа pčelinjаk
Koliki broj košnicа držаti u pčelinjаku
Položаj letа i rаspored košnicа u pčelinjаku
Prolećni rаdovi u pčelinjаku
Posmаtrаnje izletа pčelа
Poprаvljаnje postoljа i čišćenje trаve pred košnicаmа
Prvi prolećni pregled pčelinjih društаvа
Glаvni prolećni pregled
Podsticаj pčelа nа brži rаzvoj zа iskorišćаvаnje glаvne pаše
Proširivаnje leglа pred glаvnu pаšu
Pripremа veštаčkog sаćа
Nаmeštаnje veštаčkog sаćа u okvire
Izjednаčаvаnje pčelinjih društаvа pred glаvnu pаšu
Iskorišćаvаnje nаše
Oduzimаnje i istresаnje medа
Odgаjivаnje mаticа
Izvođenje mаticа sа presаđivаnjem lаrvi
Pripremаnje pomoćnog pčelinjeg društvа zа izvođenje mаticа
Presаđivаnje lаrvi
Izvođenje mаticа bez presаđivаnjа lаrvi
Nаseljаvаnje nukleusа i spаrivаnje mаticа
Zаmenа mаticа
Rezervne mаtice — mаlа društvа — nukleusi
Grаbež u pčelinjаku
Suzbijаnje grаbeži
Lаžne mаtice
Suzbijаnje lаžnih mаticа
Spаjаnje pčelinjih društаvа
Umnožаvаnje pčelinjih društаvа
Prirodno rojenje pčelа
Sprečаvаnje rojenjа
Veštаčko rojenje
Ubrzаni nаčin umnožаvаnjа pčelinjih društаvа
Seobа pčelа nа pаše
Letnji rаdovi u pčelinjаku
Proizvodnjа mlečа
Dvomаtični sistem pčelаrenjа
Vođenje evidencije o pčelinjаku
Čuvаnje medа
Jesenji rаdovi u pčelinjаku
Jesenje nаdrаžаjno prihrаnjivаnje
Prebаcivаnje pčelа iz vrškаrа u košnice s pokretnim sаćem
Topljenje i ceđenje voskа
Topljenje droždine i ceđenje voskа pomoću prese i stupe
Leto nа košnici, njegov znаčаj i ulogа
Kаko pčele zimuju
Uzimljаvаnje pčelа
Zimski rаdovi u pčelinjаku

V. BOLESTI PČELA I NJIHOVO LEČENJE

Bolesti odrаslih pčelа
Trovаnje
Srdoboljа
Mаjskа bolest
Nozemozа
Akаriozа
Bolest leglа
Kugа pčelinjeg leglа — Amerikаnskа trulež
Trulež leglа — Evropskа trulež
Mešinаsto leglo
Druge bolesti leglа
Krečno leglo
Kаmeno leglo
Čuvаnje pčelа od trovаnjа hemijskim prepаrаtimа zа zаštitu biljа
Koliko dugo su posle prskаnjа otrovnа sredstvа opаsnа zа pčele
Spoljni znаci trovаnjа pčelа
Mere zа zаštitu pčelа prilikom prskаnjа i zаprаšivаnjа biljа

NEPRIJATELJI PČELA

Voštаni moljаc
Pčelinjа vаš
Mrtvаčkа glаvа
Osice
Stršljeni
Pčelinji vuk
Mrаvi
Uholаže
Miševi
Pаuci
Žаbe

VI. ISKORIŠĆAVANJE PČELINJE PAŠE

Medonosne biljke
Fаktori koji utiču nа prinos medа
Prolećne pаše zа rаzvoj pčelinjih društаvа
Ruzmаrin
Crnjušа — Zimocvet
Mаslаčаk
Ivа
Voće
Zаnovet
Šume
Leskа
Vrbа
Glog
Uljаnа repicа
Glаvne prolećne pаše
Kаduljа
Bаgrem
Glаvne letnje nаše
Livаde
Mrtvа koprivа
Plаvi čkаlj — Glаvoč
Livаdskа kаduljа
Konjski bosiljаk
Belа detelinа
Dunjicа
Ostаle medonoše livаdа
Gorušicа
Tikvа
Pitomi kesten
Omorfа — Bаgremаc
Divlji pаmuk
Lipа
Beli bosiljаk — Stаrаčаc
Letnji vrijesаk
Korijаnder
Crvenа detelinа
Lucerkа
Suncokret
Popunjаvаnje letnje pаše
Beli i žuti kokotаc
Izop
Zvezdice — Asteri — Lozice
Soforа
Glаvne pozne letnje pаše
Metvicа
Vrijesаk
Duvаn
Heljdа
Pаše medljike
Hrаstovа medljikа
Jelovа i borovа medljikа
Sokovi od zrelog jesenjeg voćа i grožđа
VII. Iskoršćаvаnje pčelа zа oprаšivаnje poljoprivrednih kulturа
Pčele u službi poljoprivrede

VIII. Orgаnizаcijа pčelinjаkа pri poljoprivrednim dobrimа i zаdrugаmа

VI. Iskorišćavanјe pčelinјe naše

Medonosno bilje

Nekad kada je naša domovina bila bogata šumama, livadama, proplancima, a pored reka širili se ritovi na kojima su rasle medonosne biljke, moglo se pčelariti skoro na svakom mestu.

Uvođenjem intenzivne poljoprivredne proizvodnje čovek je sve više krčio šumu, preoravao livade, isušivao baruštine i svaki komadić zemlje koristio za neku poljoprivrednu kulturu. To je dovelo co toga da umesto nekadašnje ravnomerne, stalne i bogate paše ostanu samo mestimične paše, koje se smenjuju s bespašnim periodima, što se odražava ne samo na manji prinos meda već i na celokupan život i opstanak pčelinjih društava.

Pčelarstvo je i danas napredno u krajevima gde ima dovoljno paše. Međutim, takva područja su vrlo retka. te su pčelari prinuđeni da sele svoje pčele sa paše na pašu, kako bi dobili što više meda i ostalih proizvoda od pčela.

U našoj zemlji ima mnogo medonosnih biljaka koje pčelama pružaju proletnju, letnju i jesenju pašu, ali je za pčelare interesangan samo jedan mali broj vrsta drveća, šiblja i zeljastih biljaka.

Među drvećem: bagrem, kesten, hrast, lipa, sofora, vrbe, glog, cren, i sve vrste divljeg i pitomog voća. Među šibljem medonoše su: kadulja, vrijesak, ruzmarin, zimocvet, kupina, drača, iva, zidne lozice i dr. Od zeljastih biljaka: beli bosiljak, metvica, divlja žalfija, bela detelina, divlji pamuk i dr. Pored ovih biljaka medonosne su i ritske i planinske biljke. Od poljoprivrednih kultura nektarom su najbogatije: tikve, suncokret, olajna repica, duvan, korijander i dr.

Po svojoj medovitosti sve gore navedene biljke mogu se podeliti u 5 grupa: rane prolećne paše, paše razvoja pčelinjih društava. glavne proletnje, letnje, pozne letnje paše i paše medljika.

Faktori koji utiču na prinos meda

Kada je reč o prinosu, obično se misli na pčelinju pašu. Nesumnjivo je ona najvažniji faktor, jer ni najbolje društvo sa najsavremenijom košnicom, ni najvredniji pčelar ne može ništa da doprinese kad napolju ne medi. Pčelari znadu i to da dosta često divno cveta, ali ne medi.

Nije uvek lako odrediti faktore koji utiču na lučenje nektara. Klima, zemljište i vrste biljaka menjaju pod izvesnim uslovima nektarenja. Jedan od najvažnijih faktora svakako je klima. Zapaženo je u praksi da jedna ista biljka može biti medonosna u jednom kraju, a u drugom da ne daje ni kapi meda. Prema tome, ne može se reći za jednu biljku da je apsolutno medonosna. Naprotiv, može se reći ova je biljka medonosna u izvesnom određenom kraju i pod izvesnim određenim uslovima.

Lučenje nektara mnogo se menja kod iste biljke prema vremenu, gemperaturi i vlažnosti. Ako je vreme lepo, količina nektara sa žednog istog cveta kod većine biljaka postepeno se smanjuje u toku dana sve do oko 3 časa po podne, pa se zatim ponovo pred veče povećava, i to se povećanje produžuje u toku cele noći sve do izlaska sunca. I toplota igra znatnu ulogu. Izvesnim biljkama, da bi izlučivale nektar, potrebno je jedna određena toplota. Vrlo toplo i suvo vreme nije povoljno za obilno i stalno lučenje nektara. Ako pred cvetanje i za vreme cvetanja padne topla kiša, a posle toga nastupe topli dani, biljke skoro redovno izlučuju velike količine nektara. Pošto je zemljište vlažno, lepi sunčani dani koji zatim dođu izazivaju u biljkama obilnu cirkulaciju vode od korena do cveta, i to kretanje podstiče lučenje slatke tečnosti. Ako posle kišnih dana naiđe duži stalni period lepog i sparnog vremena, prvih dana povećava se lučenje nektara, pa se zatim sve više i više smanjuje ukoliko i dalje traje toplo i suvo vreme. Isto tako i nagli pad temperature smanjuje ili sasvim prekida nektarenje kod većine biljaka. Retke su biljke koje ponovo otpočnu da luče nektar ako je niska temperatura potrajala nekoliko dana, a ponekad samo i nekoliko časova. Pri većim temperaturnim razlikama kod većine biljaka lučenje nektara prestaje, pa i ako se kasnije temperatura ustali, pa čak bude i ona koja najbolje odgovara za lučenje nektara. Jedino su bagrem i vrijesak medonoše na koje ove nagle temperaturne promene nemaju velikog uticaja.

Većina biljaka bolje medi pri oblačnom vremenu. Velikog uticaja na izlučivanje nektara ima sadržaj elektriciteta u vazduhu. Pre nepogoda priliv nektara je uvek veći i vaga pokazuje nagli porast. I nadmorska visina igra izvesnu ulogu kod nekih biljaka. Niže nadmorske visine povoljnije utiču na nektarenje kod drvenastih biljaka, dok je to suprotno kod zeljastih biljaka. Suviše velike nadmorske visine, gde biljke slabo cvetaju, nisu povoljne za nektarenje.

Pokazalo se da iste vrste biljaka različito nektare na različitim tipovima zemljišta. Ukoliko je tip zemljišta kulturniji, odnosno plodniji, utoliko biljke slabije nektare, i obratno. Ovo je verovatno zato što biljke na plodnijem zemljištu izgrađuju više vegetativnu masu, dok na manje plodnim zemljištima, radi očuvanja potomstva, stvaraju više generativne organe — cvet, odnosno plod. Kod nekih biljaka ova pojava je izrazitija, dok je kod drugih manje uočljiva ili se čak i ne primećuje. Da je ovo tačno navešćemo nekoliko glavnih područja sa izrazitim tipovima zemljišta. Bela i crvena detelina daju visoke prinose na smonicama i gajnjačama. Međutim, te iste biljke na černozemu, slatini ili aluvijumu sa porečnom smonicom neznatno ili uopšte ne mede. U zapadnoj Srbiji i Šumadiji, kao i visinskim delovima istočne Srbije preovlađuje smonična, gajnjača i podzolasta zemljišta, pa baš radi toga u ovim krajevima bela i crvena detelina daju visoke prinose u medu. Dok u Podunavlju, Pomoravlju, Posavini, Tamnavi, Sremu, Banatu i Bačkoj, gde preovlađuju aluvijska porečna smonica, slatina i černozem sa ritskom crnicom, deteline skoro nikad ne mede. Ali tamo gde bela i crvena detelina ne mede u sušnim godinama lucerka zna da da visoke prinose, a pogotovu ako se primeni i dresiranje pčela radi dopunskog oprašivanja lucerke za iskorišćavanje semena.

Sa livadama je isti slučaj. One jedinb daju visoke prinose na podzolastim zemljištima (srezovi Valjevo, Čačak, G. Milanovac, T. Užice, Zaječar). Međutim, u ravničarskim krajevima retke su godine da livade mede. Pored zemljišta jedan od najglavnijih uslova za izlučivanje kod livadskog bilja je vlažnost. Ukoliko ima više vlage u zemljištu i vazduhu, livade skoro redovno mede i daju visoke prinose.

Bagrem daje najveće prinose na aluvijskoj porečnoj smonici (Pomoravlje, Posavina i Mačva), dok su na černozemu sa ritskom crnicom, opodzoljenim gajnjačama i podzolu mnogo manji prinosi. Na većim nadmorskim visinama manji su prinosi, a nekih godina bagremov cvet i ne luči nektar.

Beli bosiljak i metvica medi isključivo na černozemu sa pritskom crnicom. Na gajnjačama, porečnoj smonici, podzolu i slatini retke su godine da ove medonoše izlučuju nektar.

Na izlučivanje nektara i hranljivi sastojci igraju značajnu ulogu. Ispitivanja su pokazala da fosforne kiseline u mešavini sa kalijumovim povećavaju nektarenje. Iz tog izlazi da đubrenje veštačkim đubrivima koja sadrže ove sastojke povoljno utiču na izlučivanje nektara izvesnih biljaka. Azotna đubriva nemaju uticaja na nektarenje i vrlo često idu na uštrb, jer utiču na porast biljaka, a ts smanjuje lučenje nektara kod biljaka.

Prolećne paše za razvoj pčelinjih društava

Ove paše služe uglavnom za razvoj i pripremu pčelinjih društava za iskorišćavanje glavnih proletnjih paša. Nekih godina, kada su povoljni uslovi za lučenje nektara, i biljke iz ove grupe mogu dati viškove u medu. Ovde spadaju:

Ruzmarin (Rosmarius officinalis L.)

Ruzmarin je grm koji može da naraste preko 1. metra visine. Uspeva samo u mediteranskom području. Postoje dve vrste ruzmarina, i to jedan koji cveta u jesen i drugi koji cveta u proleće. Za pčelare interesantan je onaj koji cveta u februaru. Vrlo je medonosan, te u dobrim godinama može da da preko 20 kg meda po jednom društvu. Pošto njegovo cvetanje pada kad su vremena još povoljna, to se vrlo često događa da se ova paša ne iskoristi, a pored toga veliki broj pčela primamljen pašom izlazi iz košnice bez obzira na nepovoljno vreme gde od vetra strada u moru. Gubici u pčelama mogu da budu tako veliki da društva sasvim oslabe i ne budu u stanju da iskoriste glavnu pašu kadulje.

Nije preporučljivo da pčelari iz udaljenih krajeva sele svoje pčele na ovu pašu.

Med od ruzmarina potpuno je bele boje, vrlo je ukusan i brzo kristališe u najfinije kristale. Spada u red najboljih svetskih medova.

Najmedonosnija područja su: Hvar, Vis, Šolta, Ščedro i Pakleni otoci.

Sl. 60 — Ruzmarin

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 61 — Crnjuša — Zimocvet

Izostavljeno iz prikaza

Crnjuša — zimocvet (Erica carnea L.)

Crnjuša je zimzeleni drvenasti šib koji liči na vrijesak. Cvetovi su crveni kao krv, te čitava prostranstva koja zauzima crnjuša izgledaju kao da su nekim crvenim ćilimom pokrivena. Sa cvetanjem počinje još u januaru, ali u februaru daje glavnu pašu ukoliko se ukaže lepo vreme za izlet pčela. Odlična je medonoša, ali su prilazi do nje vrlo teški. Najveći nedostatak za iskorišćavanje ove paše je njeno rano cvetanje, te se mukotrpan put retko koje godine isplati.

Med je tamne boje, odličnog ukuea i kvaliteta.

Najmedonosnija područja su: planina Majevica, u okolini Tuzle, i planine oko Kolašina, u Crnoj Gori.

Maslačak (Tagahsasis officinale L.)

Maslačak je zeljasta biljka sa žutim glavičastim cvetovima. Pruža pčelama od najranijeg proleća pa do kasne jeseni obilnu pašu cvetnog praška i nešto nektara. Uspeva dobro na svim zemljištima, a najbolje mu odgovaraju vlažniji tereni sa mnogo vlage u vazduhu.

U nekim krajevima ima ga toliko mnogo da se ogromna prostranstva Ž5gte od njega (okolina Sjenice, Novog Pazara, Čačka, Ivanjice i u Sremu), tako da on u tim krajevima čini glavnu proletnju pašu razvoja pčelinjih društava. Nekih povoljnih godina pčelari pre glavne paše izvrcaju od njega do 10 kg meda po jednoj košnici. Med je žute boje, gust i vrlo lepljiv.

Iva (Salix Carprea L.)

Iva raste kao šib ili drvo na vlažnim i močvarnim zemljištima. Cvetovi su mace izrazito žute boje. Sa cvetanjem počinje krajem februara i početkom marta. Njeno cvetanje traje preko 20 dana, za koje vreme pruža pčelama obilnu pašu nektara i cvetnog praška, ukoliko je vreme povoljno za izlet pčela. Događa se da na paši ive pčele prikupe preko 10 kg meda po jednom društvu. Ukoliko ne bude ceđenja meda, društva se na ovoj paši neverovatnom brzinom razvijaju, tako da ulaze u glavnu pašu vrlo jaka.

Sl. 62 — Maslačak

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 63 — Iva

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 64 — Gran-čica kajeije u cvetu

Izostavljeno iz prikaza

Najmedonosnija područja su: Obedska bara od Kupinova do Obreža na prostranstvu od oko 8 km. Zatim Progar i okolina Crvenke.

Voće

U našoj zemlji gajenje voća vrlo je rasprostranjeno. Voća ima svuda, kako u selu tako i u gradovima. Za pčelare voće ima veliki značaj jer ono daje jednu od prvih proletnjih paša koja najduže traje. Na ovoj paši pčele prikupe velike količine cvetnog praha, a pored toga, ako je vreme povoljno, nekih godina može da pruži i prilične količine nektara. Na ovoj paši skoro svake godine društva se odlično pripreme za iskorišćavanje glavne paše. Cvetanje voća počinje u Srbiji drugom polovinom marta i završava se tek krajem aprila.

Najmedonosnije voćke su: šljive, trešnje (naročito divlja), kajsije i jabuke, mada i ostale pružajunešto nektara i dosta cvetnog praha.

Med od voća je bledožute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa.

Najbolja kombinacija za iskorišćavanje glavne paše bagremovog cveta su voćarski rejoni (Pomoravlje, Podunavlje, Mačva, Posavina).

Zanovet (Sutisus)

Zanovet je žbunasti grm. Počinje da cveta na desetak dana pre kadulje, početkom aprila. Cvetovi su žute boje. Uspeva u toplim krajevima naše zemlje. Pčelama pruža nektar i cvetni prašak. U povoljnim godinama pčele prikupe prilične količine nektara, nekad preko 10 kg po društvu.

Rasprostranjen je uglavnom na području kadulje i vrijeska.

Najmedonosnija područja nalaze se u Hercegovini.

Šume

Šume su vrlo pogodne za razvoj pčelinjih društava u proleće. Šumsko drveće koje rano cveta: javor, jova, crni trn, brest, glog, dren, topole, vrba i dr. daju svake godine bogatu pašu cvetnog praška i nešto nektara. Pored toga šumsko bilje, kukurek, ljubičica, jagorčevina, sasa, maslačak i dr. takođe pružaju mnogo cvetnog praška, što još povoljnije utiče na razvoj pčelinjih društava, tako da se na šumskoj paši pčele odlično pripreme za iskorišćavanje glavne paše. Osim toga, u šumi je uvek mirnije od vetrova, pa je stoga i temperatura uvek za nekoliko stepeni viša nego izvan nje, tako da to još povoljnije utiče na izlet pčela u rano proleće radi korišćenja paše.

Sl. 65 — Beli bor

Izostavljeno iz prikaza

Dren (S o g i n s m a s L.)

Dren je nisko drvo koje pčelama pruža prve kapljice nektara i dosta cvetnog praška. Cveta u februaru, a cvetovi su žute boje. Kao biljci najranije pčelinje paše pčelari mu ne ukazuju onu pažnju koju on zaslužuje, te ga retko susrećemo. U šumskim predelima gde ga ima više pruža pčelama, kad je vreme povoljno, značajnu pašu, od koje se pčelinja društva dobro razvijaju.

Jiecka (Corylus Avellana L.)

Leska je šib ili nisko drvo. Cveta u februaru ili prvoj polovini marta. Cvetovi su u obliku resa. Leska pruža pčelama prve veće količine cvetnog praška i nešto malo nektara. Preporučljivo je saditi leske različitih vrsta, a naročito one koje poznije cvetaju.

Kako je leska inače korisna zbog svog ploda, a i radi svog dekorativnog izgleda, trebalo bi je saditi gde god je to moguće.

Vrba (Salix)

Vrbe ima više vrsta, tako da njeno cvetanje traje nekad i preko 15 dana. Cvetovi su u obliku resa, koje pčelama pružaju mnogo cvetnog praška i nešto nektara. Njihovo cvetanje počinje prvom polovinom aprila.

U povoljnim godinama na paši vrbe pčele sakupe prilične količine meda.

Najmedonosnija područja su: područja oko Tamiša kod Pančeva, tereni pored Tise, Dunava i Save.

Glog (Srataegus)

Glog je nisko drvo, koje cveta u aprilu i maju. Pčelama pruža u nekim krajevima prilične količine nektara. U brdskim predelima gde bagremova paša stiže kasno, a i gde je glavna paša od livada, tu glog igra značajnu ulogu u razvoju pčelinjih društava za iskorišćavanje tih poznijih paša. Samo na glog nije preporučljivo nasloniti se, već pored njega mora da bude i druge paše za razvoj društava jer mnogih godina baš u vremenu kad on cveta padaju hla-dne i dugotrajne kiše.

Uljana repica (Brassica napus)

Uljana repica je jednogodišnja biljka koja se gaji uglavnom u Vojvodini radi dobijanja semena iz koga se cedi ulje za podmazivanje mašina. Cveta drugom polovinom aprila. Cvetovi su jasnožute boje. U izuzetno povoljnim godinama cvetovi luče dosta nektara i cvetnog praška. Kao paša vrlo je nesigurna jer retko koje godine medi. Na pašu repice treba da idu samo pčelari iz obližnjih mesta jer se na ovoj paši pčele odlično razvijaju za glavnu pašu.

Med je žute boje, koji vrlo brzo kristališe. Spada u red drugorazrednih medova.

Glavne prolećne paše

Na ovim pašama pčele sakupe veće količine meda nego što su im potrebne za njihov život, održavanje i zimovanje. Prikupljeni viškovi meda oduzimaju se posle svake završene paše.

Kadulja (Salvia oficinalis L.)

Kadulja je višegodišnja polužbunasta biljka, čije je lišće duguljasto i sa obadve strane maljavo. Ima jak miris i nagorak ukus. Cvetovi su ljubičaste boje. Uspeva na krševitim zemljištima Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore i Istre.

U primorskim nizinskim krajevima počinje da cveta drugom polovinom aprila, a u visinskim — brdskim predelima u maju. Cvetanje kadulje traje preko 30 dana, te u dobrim godinama, ako se pčele presele iz nizinskih u brdske predele, može dati velike količine meda.

Retke su godine kada se paša kadulje ne iskoristi, mada se i to događa, tako da nekih godina potpuno podbaci.

Med kadulje je zlatnožute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Vrlo dugo ne kristališe — šećeri.

Najmedonosnija područja kadulje prostiru se na autoputu Metković—Dubrovnik, Metković

Split, Bileća—Nikšić, Titograd—Cetinje sa čuvenim mestom Đenovsko polje kod Tuzle. Zatim okolina Skadarskog jezera i jedan deo Istre.

Sl. 66 — Kadulјa

Izostavljeno iz prikaza

Bagrem (Robinia pseodoacacia L.)

Bagrem je drvo poreklom iz Severne Amerike.

U našoj zemlji svuda dobro uspeva, izuzev na vlažnim i močvarnim zemljištima. Cvetanje bagrema počinje u prvoj polozini maja, mada nekih godina i u drugoj polovini maja. Njegovo cvetanje traje 6—12 dana, retko više. Cvetovi su u obliku grozda, bele boje, vrlo prijatnog mirisa i sladunjavi.

Najmedonosnija područja bagrema nalaze se u Srbiji na nanosnim i umereno vlažnim zemljištima (Pomoravlje, Podunavlje, Mačva, Posavina, Tamnava), mada i na živom pesku (Deliblatska i Subotička peščara) daje odlične rezultate. U brdskim predelima sa nadmorskom visinom preko 600 metara ne pokazuje dobre rezultate i vrlo često uopšte ne medi, a i kada medi, prinosi su neznatni.

Bagrem zasađen pored njiva, puteva i međa daje znatno veće prinose nego kad je zasađen u velikim kompleksima šuma.

U toplim mestima pored reka bagrem počinje da cveta 3—5 dana ranije od ravničarskih predela, a u brdskim predelima kasnije za 15—20 dana. Ovo nejednovremeno cvetanje omogućava selećim pčelarima da koriste dve bagremove paše u jednoj sezoni, tako da u dobrim godinama prinosi mogu da budu vrlo veliki.

Sl. 67 — Bagremov grozd u cvetu

Izostavljeno iz prikaza

Kada se bagremov cvet otvori, prvog dana unos po jednom društvu kreće se od 1/2 do 1 kg, drugog dana 2—3 kg, trećeg 4—5 pa i više, četvrtog i petog isto toliko, mada nekad i mnogo više, šestog i sedmog dana njegova medovitost je najveća. U ovim danima unos može da bude i preko 10 kg, što, razume se, zavisi od vremenskih prilika i jačine društva. Već 8. dana medenje popušta tako da 9. ili 10. dana potpuno prestaje sa medenjem.

Bagrem je naša najsigurnija i najobilnija paša. Na njegovo lučenje nektara nemaju mnogo uticaja temperaturne promene jer on zbog lošeg vremena (koje može da se dogodi baš za vreme medenja) privremeno prestane sa lučenjem nektara. Ponovo nastavlja čim se vremenske prilike poprave, što nije slučaj kod drugih medonoša.

Retke su godine da se bagremova paša ne iskoristi, mada se i to događa kad pozni proletnji mrazevi unište cvet, kada za celo vreme cvetanja traje hladno i kišno vreme i kada jak ili vruć vetar obori ili sprži cvet.

Bagremov med je svetle providne boje. vrlo prijatnog blagog ukusa i mirisa, koji se vrlo dugo ne kristališe. Spada u red najboljih svetskih medova.

Najmedonosnija područja za iskorišćavanje bagremove paše su:

Najranija bagremova paša. — Na poDručju između Umke i Bariča na dužini od 2—3 km nalazi se kompleks bagremovog nasada na mestu tzv. ,,Duboko“, koji počinje sa cvetanjem za 3—5 dana ranije od bagrema u Moravi, Podunavlju, Mačvi i Peščari. Istovremeno počinje da cveta i bagrem na područuju Stevanca (prva žel. stanica od Stalaća prema Nišu). Bagremov nasad na ovom području proteže se skoro 10 km.

U Makedoniji cvetanje počinje za 7—8 dana ranije nego u ostalim delovima naše zemlje. Najbolja područja nalaze se oko Demir-Kapije i Prilepa. Bagremova paša na području Demir-kapije ima jedan veliki nedostatak što se u vremenu kad bagrem počinje da cveta javljaju skoro svake godine jaki vetrovi, tako da se paša retko kad iskoristi. Na ostala mesta u Makedoniji mogu seliti samo pčelari iz Makedonije, a nikako iz ostalih republika, jer se često događa da se zbog ovog najranijeg bagrema izgubi i najsigurnija bagremova paša u Moravi, Mačvi, Podunavlju i Peščari.

Na prostoru Duboko može se smestiti 300—500 pčelinjih društava. Veći broj mnogo opterećuje pašu. Područje Stevanca može da primi 1000—1500 košnica. Ako se raspored izvrši pravilno, ovat se broj može povećati. Kako na jednom tako i na drugom području bagrem odlično medi ako je vreme lepo.

Rana bagremova paša. — Ova paša obuhvata uglavnom niže krajeve Srbije. Najbolja područja su: Mihajlovac, kod Male Krsne, Osipaonica, Miloševac, Lozovik, Krnjevo, Veliko Orašje, Velika Plana, sve na pruzi Mala Krsna—Velika Plana. Simićevo i Porodin kod Velike Plane, Kravlji do i Veliko Crnuće kod Požarevca, kamionski prevoz od V. Plane i Požarevca. Kovačevac pruga Beograd— Niš, Golobok kod Smed. Palanke, kamionski prevoz. Batočina, Brzan, Bagrdan, pruga Lapovo—Kragujevac, okolina Ćuprije, Paraćina, Svetozareva, Stalaća, Aleksinca i Niša. U Mačvi: Salaš crnobarski, Noćaj, Glogovac i na deonici puta pred Šapcem, auto-put Beograd—Šabac.

Srednja kasna bagremova paša. — Ova paša nastaje za 2—3 dana kasnije od rane. Ona je ujedno i najsigurnija jer se uglavnom tada već ustali vreme te traje najduže.

Najbolja mesta su: Landol, kod Vodnja, Kolari, Sirakovo i Carevac kod Ljubinja, pruga Beograd—Kučevo. Zatim Deliblatska i Subotička peščara, Veliki Popović kod Ralje, Rajac i Rogljevo kod Zaječara i Kobišnica kod Negotina.

Najpoznija bagremova paša. — Ova paša počinje 15—20 dana kasnije od paše u Moravi, Podunavlju i Mačvi.

Najbolja mesta su: Melnice-Krst, žel. stanica Kučevo dalji prevoz kamionima, Zvižd sa okolinom, Kučevo, Mala i Velika Lukavica kod Boljevca, Grabovica, Vrtovac, Aldinac, sve u okolini Knjaževca, Bora sa okolinom, Štubik i Plavna kod Negotina—Krajina, Ljig sa okolinom, Gornji Milanovac sa okolinom, Čačak, Požega Užička, Ivanjica i Valjevska podgorina.

Glavne letnje paše

U našim klimatskim uslovima ove paše nisu mnogo sigurne. Od njih pčele uglavnom spreme zimnicu, mada nekih godina mogu dati i više meda.

Livade

Naše livade obiluju medonosnim biljem, tako da u doba cvetanja pod povoljnim vremenskim uslovima mogu dati odličnu pašu. Pre seobe pčela na livade treba prethodno proveriti zastupljenost glavnih medonoša u njima. Ustanovljeno je da se u livadama jedne godine pojavljuje bela detelina i dunjica na većim prostranstvima. Međutim nekih godina njih uopšte nema ili samo mestimično. One su u stvari tu, ali je njihov razvoj zaustavljen usled nepovoljnih klimatskih uslova te su njihovo mesto zauzele druge biljke koje su u tom međuvremenu imale povoljnije uslove. Ove biljke divno cvetaju ali ne mede. Ova činjenica ne sme se izgubiti iz vida jer od toga uglavnom zavisi uspeh na livadskoj paši.

Sl. 68 — Boražina

Izostavljeno iz prikaza

Danas su livade ostavljene na onim zemljištima koja se ne mogu koristiti za druge poljoprivredne kulture, a to su uglavnom zemljišta sa visokom podzemnom vodom, vodoplavna i zemljišta u planinskim predelima. Prema tome, i livade se mogu podeliti na dva tipa: ravničarske i brdske. Na ravničarskim zemljištima zastupljene su od glavnih medonoša metvica, konjski bosiljak, livadska žalfija, plavi čkalj, gorušica, kokotac, razne mahunjače.

Na brdskim: bela detelina, dunjica, majčina dušica, livadska žalfija i grahorica, razne boce, medunak i razne mahunjače.

Mrtva kopriva (Lamium maculatum)

Mrtvih kopriva ima dosta vrsta. Susrećemo ih na neobrađenim zemljištima, pokraj puteva, ograda, u seoskim baštama, na utrinama itd. Vrlo su medonosne. Odlikuju se time što luče nektar, za vreme najvećih suša, kada druge biljke ne mede.

Cvetaju dugo, od maja pa do pozne jeseni, pružajući pčelama stalnu podržavajuću pašu.

Plavi čkalj — glavoč (Echinops Ruthenicus)

Raste kao visok korov pokraj puteva, na pašnjacima, utrinama, međama itd. Cvetovi su plave boje, skupljeni u glavice — loptice. Cveta preko celog leta, jedni cvetovi precvetavaju, a drugi se otvaraju, te stalno ima novih cvetova. Odlikuje se time što pruža pčelama dosta nektara u doba najoskudnije paše.

Livadska kadulja (Salvia prateusis L.)

Rasprostranjena je po livadama, međama, putevima, prolazima. Cvetovi su ljubičaste boje skupljeni u pršljenove. Počinje sa cvetanjem drugom polovinom juna pa sve do konca avgusta. Pčele je odlično posećuju i u najsparenijim letnjim danima. Kada su livade zastupljene sa mnogo kadulje u zajednici sa ostalim glavnim medonošama potpomaže i povećava prinose.

Sl. 69 — Mrtva kopriva

Izostavljeno iz prikaza

Konjski bosiljak (Mentha pulegium L.)

Konjski bosiljak je najviše rasprostranjen na ritskim zemljištima. Cvetovi su sitni, ljubičaste boje, grupisani u cvetne loptice. Cveta od jula pa do kraja septembra. Najviše luči nektara u avgustu. U zajednici sa ostalim ritskim biljkama može da pruži u dobrim godinama obimnu pašu. Ukoliko ne dođe do ceđenja meda, na bosiljku pčele sakupe dobru zimnicu, tako da na ovu medonošu treba obratiti pažnju.

Bela detelina (Trifolium repens E.)

Bela detelina je višegodišnja medonosna biljka. Susrećemo ]e u velikim količinama na livadama, pašnjacima, pored puteva, na utrinama itd. Cvetovi su bele glavice, koje u povoljnim godinama luče velike količine nektara. Cveta početkom maja, ali najbolju pašu pruža u junu. Medenje nekih godina traje više od 30 dana. Retke su godine u planinskim predelima, gde je ona uglavnom zastupljena, da se ne dobije jedno ceđenje. Nekih godina događa se da se i po 2—3 puta cedi med. Za vreme sušnih godina slabo medi, ali ipak pčele prikupe zimnicu.

Naj medonosnij a područj a su: cela okolina Sjenice, jedan deo Novog Pazara, Ljiga, Gornjeg Milanovca, Čačka. Užičke Požege, Ivanjice, Pasuljanske livade, Boljevca, Bor i Brodice kod Kučeva.

Sl. 70 — Bela detelina

Izostavljeno iz prikaza

Dunjica (Medicago lupulina)

Dunjica je jedna odlika deteline. Razlikuje se samo po boji cvetova od bele deteline, sve druge osobine ima kao bela detelina. Cvetovi su žute boje. Počinje da cveta u drugoj polovini juna pružajući obilnu pašu. Retke su godine da dunjica izneveri, mada se i to događa u sušnim godinama. Na pašu dunjice treba seliti pčele ako u blizini ima i ostalih glavnih medonoša (tikva, livadska žalfija, livadska grahorica, lisičiji rep, raznih bodljikavaca i dr.).

Najmedonosnija područja nalaze se na planinskim nizinskim livadama.

Ostale medonoše livada

Pored već spomenutih glavnih medonoša po livadama je rasprostranjeno i niz drugih koje u zajednici sa glavnim medonošama dopunjuju pašu. Najznačajnije su: lisičji rep, boražina, gavezi, livadska grahorica, majčina dušica, palamida, razni bodljikavci i mahunjače itd.

GORUŠICA (Sinapis arvensis)

Gorušica je jednogodišnja korovska biljka koju susrećemo u velikim količinama u repi, krompirištima, ovsu, mladoj detelini, pored puteva, na međama i utrinama.

Cvetovi su žute boje skupljeni u cvasti. Počinje sa cvetanjem u drugoj polovini maja, te, kada se rascveta, izgleda kao da su čitava prostranstva pokrivena nekim žutim tepihom. Najjače lučenje nektara pojavljuje se u junu, i to odmah po završenoj bagremovoj paši. Zbog toga, kada se odlučimo da selimo pčele na ovu pašu, treba mnogo žuriti da se ne zakasni. Kao medonoša gorušica nije mnogo sigurna. Ima godina kada odlično medi, a događa se da uopšte ni kapi ne izluči nektara i ako su čitava prostranstva pokrivena gorušicom.

U kišnim prolećima, ako se ustali vreme i bude toplo, tada gorušica obično luči nektar, dok u sušnim uopšte ne medi. Dnevni prinosi po jednom društvu kreću se od ½ do 2 kg. Paša traje preko 10 dana, za koje vreme pčele mogu prikupiti preko 15 kg meda po košnici.

Pošto gorušica nije mnogo sigurna medonoša, to pri seobi pčela na nju nastojati da u njenoj bližoj okolini ima i drugih glavnih medonoša (suncokret, beli bosiljak, livade i dr.).

Najmedonosnija područja su: okolina Sremske Mitrovice, Pazove, Vršca, Zrenjanina, Novog Sada, Subotice, Bačke Topole, Kovina i Sremskih Karlovaca.

Sl. 71 — Gorušica

Izostavljeno iz prikaza

Tikva (Cucurbita rero)

Tikva je prvorazredna pčelarska biljka jer pruža pčelama pašu nektara i cvetnog praška skoro svake godine. Cveta od jula pa sve do mrazeva. Pčele vrlo rado posećuju cvetove tikava, te ih često nalazimo po nekoliko u jednom cvetu. Ako posmatramo dolazak pčela sa paše, lako se raspoznaju pčele koje su bile na tikvama jer su posute žutim cvetnim praškom, te dobijamo utisak kao da su se u njemu valjale. Jedini nedostatak tkiva leži u tome što se cvetovi pred podne zatvaraju, te ih pčele ne mogu koristiti preko celog dana kao odličnu pašu.

Kad se pčele sele na livadsku pašu, ne zaboraviti da se potraže mesta gde je uobičajena setva tikava po kukuruzima, jer ako livada izneveri, tikva će to nadoknaditi ili dati dobru zimnicu.

Med od tikava je žute boje sa ukusom na pečenu tikvu, gust je i brzo kristališe. Najmedonosnija područja su planinski ravni predeli.

Pitomi kesten (Castanea sativa L.)

Postoje dve vrste kestena: divlji i pitomi. Divlji ne medi, već služi samo kao dekorativno drvo parkova. Pitomi u šumskim nasadima daje skoro redovnu pašu.

Pitomi kesten je drvo sredozemlja. Cvetovi su dugačke rese — brkovi. Počinje da cveta krajem maja, a najčešće u junu. Medi preko 15 dana, za koje se vreme pod povoljnim uslovima medobranja brzo napune košnice medom. Na ovu pašu normalno se stiže na vreme po završenom ceđenju meda od bagrema.

Med je tamne boje, koji prilično gorči. Brzo kristališe i nije dobar za prezimljavanje pčela. Spada u drugorazredne medove.

Najmedonosnija područja su u Srbiji: okolina Dečana, Krupnja, pod planinom Jelicom kod Čačka i kod sela Ćukovca u dolini reke Toplice; u Hrvatskoj: Velenji kod Kostajnice, šume u blizini Petrinje, Dvor na Uni, Glina, Zagrebačka gora i Podravina; u Makedoniji: okolina Tetova.

Amorfa — bagremac (Amorfa fruticosa L.)

Amorfa je šib čije je poreklo iz Severne Amerike. Cveta odmah posle bagrema. Cvetovi su ljubičasti u obliku zbijenih grozdića. Cvetanje amorfe traje oko 10 dana, za koje vreme može dati preko 10 kg meda po košnici. Amorfa je vrlo interesantna zbog toga što daje mnogo cvetnog praška, te bi je trebalo koristiti za prikupljanje cvetnog praška u cilju prodaje.

Med je crvenkaste boje, vrlo prijatnog ukusa i jakog mirisa.

Najbolja područja su: Obedska bara, Kupinovo, Obrež, Progar, ušće Tise uz Dunav, Grabovica kod Platičeva, pored pruge Novska — Slavonski Brod.

Divlji pamuk (Gossypium)

Divlji pamuk je zeljasta biljka, koja izraste preko pola metra. Cvetovi su purpune boje. Cveta u junu oko 10 dana, za koje vreme pčele prikupe dobre zalihe meda za zimu.

Med je zelenkast, koji pomalo gorči i oporog je ukusa.

Najmedonosnija područja su: Sremska Rača, preko puta Grocke pored Dunava sa banatske strane, pored Save sve od Šapca do Obrenovca i pored Drave na nekoliko mesta.

Lipa (Tilia)

Postoje dve vrste medonosnih lipa: sitnolisna i srebrnasta. Cvetanje lipe počinje drugom polovinom juna. Prvo cveta sitnolisna i njeno cvetanje traje oko 10 dana. Još dok nije potpuno završeno cvetanje sitnolisne lipe, nastaje cvetanje srebrnaste koja takođe cveta oko 10 dana. Za vreme oko 20 dana nekih povoljnih godina lipa daje vrlo velike prinose, samo su takve godine vrlo retke.

Medenje lipe tesno je povezano sa nizom vremenskih i zemljišnih uslova. Ima godina kad su svi uslovi za lečenje nektara povoljni ali lipa ipak ne medi, s druge strane dešava se da medi kada najmanje to očekujemo. Najčešći uzrok zbog čega lipe ne mede su zahlađenja tokom dana ili noći. Nekih godina nekoliko dana izlučuje nektar i odjedanput prestane sa lučenjem. To se naročito događa kad ‘se pojavi magla pa iako je vreme ostalo isto kao i za vreme dok je medila.

Ima godina kad lipov cvet ne izlučuje nektar, ali se na njoj pojavljuje medljika koja može dati veće prinose nego cvet lipe.

U deset godina lipa medi dobro prosečno 2 puta, dve do tri godine nekoliko dana, a ostalih godina uopšte ne medi.

Lipov med je tamnožute boje, jakog mirisa na lipu. Spada u red prvorazrednih medova.

Glavni centar za iskorišćavanje lipove paše su: Fruška Gora, okolina Donjeg Milanovca i Homoljke planine u blizini Brocica.

Sl. 72 — Lipa

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 73 — Beli bosilјak—staračac

Izostavljeno iz prikaza

Najbolјa mesta u Fruškoj Gori su: Šišatovac, Manđelos, Erdevik, Ležimir i Vrdnik.

Okolina Donjeg Milanovca: put pored Dunava ispred Mila-novca na 2—3 km.

U Homolјskim planinama: Ujevac i Blagojev Kamen (pruga Kučevo — Majdanpek)

Beli bosiljak — staračac (Stachus aunua L.)

Beli bosiljak raste kao samonikla biljka po zasejanim njivama, međama, mladoj detelini, repi, kukuruzu i dr. Njegovi beli cvetići ponekad pokrivaju čitave komplekse strništa kada se ova odmah ne zaoru po žetvi žitarica, te izgleda kao neka cvetna livada. Sa cvetanjem na strništima počinje drugom polovinom jula. Cvetanje traje vrlo dugo, ali medenje najviše 15 dana, za koje vreme, ako se ukažu topli i vlažni dani, caje velike količine meda.

Nekih godina, kada je proređeno žito usled mrazeva, pojavljuje se bosiljak u velikim količinama i često bolje medi nego po strnjikama.

Poslednjih godina duboko oranje koje se vrši traktorima u jesen mnogo je smanjilo površine pod bosiljkom. Osim toga, hemijska sredstva koja se koriste za uništavanje korova takođe su smanjila površine pod bosiljkom, tako da ga iz godine u godinu sve manje ima.

Ranijih godina bosiljkova paša bila je prilično sigurna, dok poslednjih nekoliko godina, retko gde medi. Na njega se ne možemo osloniti kao na jednu sigurnu pašu, već pri traženju terena za iskorišćavanje letnje paše treba se pobrinuti da pored bosiljka ima dosta i drugog medonosnog bilja (korovi, pozni suncokret, tikve i lucerišta).

Bosiljkov med je boje svinjske masti, koji vrlo brzo kristališe. Spada u drugorazredne medove. Na bosiljkovom medu pčele dobro zimuju.

Najmedonosnija područja su: okolina Srbobrana, Novog Sada, Subotice, Bečeja, Debeljače, Crepaje, Zlatice, Despotovca, Zrenjanina. .Tattta Tomić, Golubinaca, Sremske Mitrovice i Bavaništa.

Letnji vrijesak (Satureia montana)

Na kamenitim zemljištima između Niške Banje i Pirota rasprostranjen je na velikim površinama letnji vrijesak. Počinje da cveta u junu. U kišnim prolećima daje odličnu pašu, koja traje više od 10 dana.

Med je žute boje, prvoklasnog kvaliteta, miriše na mentol-bombone. Spada u prvoklasne medove.

Najmedonosnija područja su: Sićevo do Crvene reke (pruga Niš — Pirot).

Korijander (Coriandrum sativum L.)

Korijander je jednogodišnja biljka, poreklom iz Egipta. Gaji se radi eteričnog ulja. Upotrebljava se kao začin, za spravljanje lekova i u farmakologiji za proizvodnju kolonjske vode i raznih mirisa.

Cvetovi su belo-žute boje, sakupljeni u cvast. Cveta u junu i traje oko 10 dana, za koje vreme, ako su povoljne godine, pruža obilnu pašu. Samo na korijander kao pašu ne treba ići, već tražiti terene koji pored njega obiluju i drugim medonošama.

Med je krem boje, vrlo prijatnog ukusa. Kristališe brzo.

Najmedonosnija područja su u Sremu i Bačkoj.

Crvena detelina (Trifolium pratense L.)

Crvena detelina je pićna biljka sa crvenim glavičastim cvetićima. Ova paša koristi se jedino u onim krajevima gde se detelina ostavlja radi proizvodnje semena. U našoj zemlji ostavlja se za seme posle prve krajevima Podunavlja nezapamćene visoke prinose. Retko koja košnica da nije dala više od 20 kg meda. Poslednje četiri godine samo u nekim krajevima dala je male prinose.

Sl. 74 — Crvena detelina

Izostavljeno iz prikaza

Med je tamnožućkaste boje, odličnog kvaliteta.

Lucerka (Medisago Sativa L.)

Ovo je pićna biljka koja daje najveće prinose u senu od svih travnih biljaka. Cvetovi su ljubičaste boje, vrlo prijatnog mirisa.

Kao paša jedino dolazi u obzir na terenima gde se ostavlja za proizvodnju semena. Medi samo u sušnim godinama zbog toga što su tada čašice pliće, te pčele mogu da dohvate jezikom nektar koji se nalazi na dnu čašice. Ukoliko se primeni dresiranje pčela u cilju dopunskog oprašivanja lucerke radi dobijanja većih prinosa u semenu, tada se postižu znatno veći prinosi nego inače.

Med je zlatnožute boje, aromatičan i vrlo prijatnog ukusa.

Najmedonosnija je: u Pomoravlju, Posavini, Mačvi i Tamnavi.

SUNCOKRET (Heliauthus tuberosus)

Suncokret je jednogodišnja biljka koja se gaji na velikim površinama radi dobijanja semena iz koga se cedi ulje. Cvetovi su velike glavice sastavljene iz mnogo cvetova. Rani suncokret počinje da cveta u drugoj polovini juna i početkom jula. Pozni sa cvetanjem počinje u julu. Cvetanje traje preko 20 dana. h\ko se desi povoljno vreme za lučenje nektara, daje po košnici preko 10 kg meda. Pozni suncokret bolje medi. Za vreme kišnih leta cvetovi luče lepljivu smolu od koje veliki broj pčela strada.

Na suncokret kao jedinu pašu ne treba ići, već gledati da u blizini ima i drugih medonoša.

Med je žućkaste boje, oporog ukusa, koji vrlo brzo kristališe. Spada u red drugorazrednih medova.

Najmedonosnija područja ranog suncokreta su: okolina Lukićeva, Vršački ritovi, okolina Kovina, Sombora i Apatina; a poznog: na auto-putu Beograd —Zagreb od Šimanovaca na dužini puta od 10 km.

Popunjavanje letnje paše

Retki su krajevi u našoj zemlji koji obiluju pčelinjom pašom preko cele godine. Najveći nedostatak oseća se u sušnim godinama za letnjom pašom.

Da bi se održala snaga pčelinjih društava u ovo godišnje doba do početka jesenje paše, a nekih loših godina da bi se obezbedila zimnica, pčelari su prinuđeni da zbog nedostatka paše hrane pčele. Da se to izbegne, potrebno je u najbližoj svojoj okolini sejati biljke koje cvetaju za vreme leta, i to one koje dobro podnose sušu i pružaju izdašnu pašu.

Za popunjavanje letnje paše najbolje su medonoše: beli i žuti kokotac, izop, zvezdice-asteri i sofora.

Beli i žuti kokotac (Melulotus albus)

U poslednje vreme u Americi i Rusiji pridaje se veliki značaj belom i žutom kokotcu kao odličnim medonosnim biljkama. Kod nas kokotcu nije pridavan neki poseban značaj. Primećeno je da ga pčele rado posećuju, ali nije korišćen kao paša jer ga niko do pre tri godine nije sejao na većim kompleksima.

Kao kulturnu biljku za iskorišćavanje pčelinje paše Pčelarska stanica u Dečanima i Pčelarski centar za Srbiju sejali su na većim površinama gde je i kao jednogodišnja a i dvogodišnja kultura dao zadovoljavajuće rezultate.

Cveta i medi u periodu kada ima malo druge paše (jul i avgust).

Med je odličnog kvaliteta, tamnije boje.

Izop

Ovo je višegodišnja žbunasta biljka koja liči na ruzmarin. Cvetovi su beli, plavi i ružičasti. Počinje da cveta početkom jula i traje sve do druge polovine avgusta.

Poslednjih godina rasađen je na većim površinama pčelarskog centra i pokazao je zadovoljavajuće rezultate kao medonoša. Izopu treba pokloniti pažnju i nastojati da se što više raširi u svim krajevima naše zemlje da bi se ublažio nedostatak paše u letnjim danima, kada druge paše nema. Sadnice proizvodi Pčelarski centar U Beogradu.

Sl. 75 — Kokotac

Izostavljeno iz prikaza

Zvezdice — asteri — lozice (Aster)

Služe za ukras vrtova, a pčelarima kao pozna jesenja paša. To je višegodišnja biljka koja sa cvetanjem počinje od septembra i traje do kraja oktobra. Pčelama pruža za čitavo vreme manje količine nektara koji zadovoljava potrebe dnevne potrošnje, tako da društva prikupljene rezerve meda ne troše, a uz to i društva ulaze u zimu sa dosta mladih pčela.

Ovu ukrasnu biljku treba nastojati da se što više razmnoži radi dopune jesenje paše.

Sofora (Sophora japonica L.)

Sofora je drvo poreklom iz Kine. U našoj zemlji daje manje količine nektara, ali zato obiluje cvetnim prahom. Cveta u julu. kada druge paše nema. Kao podržavajuću letnju pašu soforu treba saditi gde god zato ima mogućnosti.

Sl. 76 — Sofora

Izostavljeno iz prikaza

Glavne pozne letnje paše

Ovde spadaju biljke koje daju velike prinose kad su povoljni uslovi za lučenje nektara. Osim njih spada još i niz drugih koje služe za održavanje i dopunjavanje zimnice pčelinjih društava.

Metvica (M e n t h a)

Metvica je biljka močvarnih i vodoplavnih terena, sa plavim cvetićima. Počinje da cveta prvom polovinom avgusta, kada i daje glavnu pašu. Medenje traje oko 20 dana, za koje vreme može da izluči velike količine nektara. Mnogo je osetljiva na temperaturne promene. Kada temperatura nisko padne preko noći ili dana, odmah prestaje sa medenjem, te retko kad ponovo zamedi. Najbolje joj odgovaraju jače jutarnje rose i topli dani. Dnevni prinosi kreću se od 1/2 do 3 kg po društvu.

Med od metvice je tamnožut, vrlo prijatnog ukusa i mirisa.

Najmedonosnija područja su: Lonjsko i Mokro polje, Rajić, Novska, Kutina i Kupinovo.

Vrijesak (Satureia montana)

Vrijesak je polužbunasta biljka koja isključivo raste na kamenitim zemljištima toplih krajeva.

Postoje dve odlike vrijeska sa belim i crvenim cvetovima. Beli vrijesak zauzima niže terene, dok crveni više. Počinje da cveta u drugoj polovini avgusta, i to prvo na višim nadmorskim vieinama, tako da pored mora cveta najkasnije.

Vrijesak je naša glavna jesenja paša. Kada padnu kiše tokom leta, tako dobro medi da se košnice vrlo brzo napune medom. Nekih
godina pčelari na ovoj paši po dva puta cede med. Međutim, kada kiše ne padnu u toku jula, retko u kom kraju medi. Pre odlaska na pašu treba dobro proveriti stanje padavina.

Prosečni dnevni prinosi na vrijeskovoj paši kreću se od 3—5 kg, a mogu biti i veći. U deset godina vrijesak medi dobro 2—3 puta, dok ostalih godina daje manje količine, ili uopšte ne medi. Najviše luči nektara kada su jake jutarnje rose, a temperatura oko podne 30—32°S.

Na vrijeskovoj paši pčelari moraju biti vrlo oprezni jer ako ne medi, vrlo često se događa da nastupi strašna grabež kod pčela od koje strada veliki broj pčelinjih društava. Za vreme cvetanja često se javljaju bure, koje su takođe opasne za pčele jer primamljene pašom izleću bez obzira na vreme, te u velikom broju stradaju. Usled gubitaka pčela društva ulaze oslabljena u zimu, te proletnju pašu ne mogu u potpunosti da iskoriste.

Med od vrijeska je zelenkastožute boje, vrlo prijatnog ukusa, koji se dugo ne kristališe. Odličan je za zimovanje pčela.

Najmedonosnija područja su: Hercegovina, Dalmacija, Lika, Crna Gora i Hrvatsko primorje, sa mestima: okolina Bosanskog grahova, Livno, Duvno, Udina, Malovan, Zrmanja, Glamoč, Trebinje, Stolac, Mostar, Nevesinje, Strumica kod Knina, Place i Meja, Kolašin i Podgorica.

Duvan (Nicotianatabacum)

Duvan je biljka toplih krajeva. Cvetovi su u obliku kite. Počinje da cveta drugom polovinom jula pa sve do mrazeva. Glavno branje meda pada u drugoj polovini avgusta, a nekih godina u septembru.

Kada se ukaže leno vreme sa jutarnjim rosama, odlično medi, tako da se košnice napune medom. Kišnih godina duvanski cvet luči smolu, od koje mnogo pčela strada, tako da društva ulaze u zimu sa malim brojem pčela.

Med je tamne boje, sa osetnom gorčinom.

Spada u drugorazredne medove.

Najmedonosnija područja su u Makedoniji, Hercegovini i jednom delu Srbije.

Heljda (Polygonim fagopyrum)

Heljda je jednogodišnja biljka poreklom iz Azije. Cvetovi su grozdasti, ružičastobeli ili zelenkasti, vrlo mirišljavi. Cveta u drugoj polovini jula i u avgustu. Cvetanje traje oko 20 dana. Kada su povoljni uslovi za lučenje nektara, heljda odlično medi. Najnepovoljnije utiču na lučenje nektara suvi istočni vetrovi i suša.

Sl. 77 — Helјda

Heljda ne medi preko celog dana, već obično do podne. Posle todne, ako druge paše nema, vrlo često dolazi do grabeži.

Med je tamne boje sa specifičnim ukusom, koji pali u grlu. Zbog velike sadržine vode spada u drugorazredne medove, mada je ovaj med mnogo tražen u Zapadnom svetu.

Paše medljike

Medljika se u našoj zemlji periodično pojavljuje, svake treće ili četvrte godine. Ima krajeva u kojima se sa malim odstupanjima pojavljuje skoro svake godine.

Hrastova medljika

Hrast je visoko nizinsko drvo, koje nekih godina pruža pčelama bogatu pašu medljike, izazvanu posredstvom biljnih vašiju. Pojava medljike na hrastovom lišću i mladarima obično biva u junu i julu, mada nekih godina ovaj termin može da se pomeri za 15 dana, unazad ili unapred. Dobrih godina pčele sa hrastova unesu velike količine medljike, koja je dobra za ljudsku ishranu, ali ne i za prezimljavanje pčela. Ukoliko se ide na iskorišćavanje medljike od hrasta, tada sve količine dobivene sa ove paše obavezno po završenoj paši potpuno odstraniti iz košnica, a pčele, ukoliko ne bude druge livadske paše, prihraniti šećerom da bismo pčele sačuvali od proliva tokom zime.

Medljikovac od hrasta je tamne boje, vrlo brzo kristališe, a pčele na njemu loše zimuju, tako da skoro redovno strada više od polovine društava.

Severni narodi mnogo traže ovaj med, te ima odličnu izvoznu cenu, mada je drugorazrednog kvaliteta.

Najmedonosnija područja nalaze se u Slavonskoj Posavini, Podravini, okolini Siska i Slavonske Požege.

Jelova i borova medljika

Jele i borovi su četinari planinskih krajeva. Na njima se javlja medljika od maja pa do avgusta, mada nekih godina i ranije ili kasnije. U povoljnim godinama jele i borovi pružaju velike količine medene rose, tako da se neki put i po dva puta cedi med. Ima godina kada se na jelovoj i borovoj gori pojavi mnogo biljnih vašiju, ali se medljika ne pojavljuje. Kada se pojavi medljika, ona obično traje preko 20 dana. Aktivan rad pčela samo je izjutra i predveče. Tokom dana, ako druge paše nema, često dolazi do grabeži.

Sl. 78 — Smrča

Izostavljeno iz prikaza

U kišnim i hladnim godinama skoro se nikad ne pojavljuje medljika. Za pojavu medljike najbolje je kada se temperatura kreće od 28—30°S i kad slučajno padne tokom dana topla kiša sa jutarnjim rosama.

Medljika je tamne boje, sa mirisom na smolu. Najbrže kristališe od svih medova, te se događa nekih godina da se uopšte centrifugom ne može odstraniti med, već se pribegava prodaji meda u saću.

Vrlo je cenjen medljikovac od četinara u Zapadnom svetu. Spada u red drugorazrednih medova. Za prezimljavanje pčela nije dobar.

Najmedonosnija područja su: Gorski Kotar — do Delnica, na Pelješcu, Goliji i Javoru, kod Ivanjice, Zlatibor i Tara.

Sokovi od zrelog jesenjeg voća i grožđa

U krajevima koji obiluju voćnjacima i vinogradima pčele nekih godina u septembru i oktobru prikupe prilične količine sokova, od kojih se zimnica dobro osigura, tako da mirno možemo dočekati novi život pčelinjih društava u proleće.

VII Iskorišćavanje pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura

Pčele u službi poljoprivrede

Korist od pčelarstva ne sastoji se samo u proizvodnji i ostvarivanju dobiti od pčelinjih proizvoda, već i u neprocenjivoj koristi što je pčela donosi oplođavanjem velikog broja poljoprivrednih kultura.

Još stari narodi znali su da se biljke razmnožavaju putem oplodnje. Međutim, koji sve faktori igraju u tome ulogu nije se tačno znalo sve dok Line nije u početku 18. veka otkrio nektarije. Njihov značaj otkrivaju kasnije biolozi. One služe da pored boje i mirisa budu mamac insektima koji privučeni slatkim sokom koji nektarije luče — nektarom, lete sa cveta na cvet i na taj način vrše oplođavanje.

Izvestan broj cvetnica oplođava se pomoću vetra, ali je mnogo veći broj onih čiji su cvetovi tako urađeni da ih insekti posećuju i na taj način oplođavaju. Za oplođavanje cvetova voća i drugih poljoprivrednih kultura na velikim površinama važno je ne samo to da imaju insekte povoljne za oplodnju, već i da ih imaju u dovoljnom broju. I baš ovde je pčela od neprocenjive vrednosti jer ona jedina prezimljuje kao odrasli insekat u velikim mnogobrojnim kolonijama (društvima) i zato je naročito u proleće najmasovniji posetilac cvetova. Osim toga, ona ne skuplja hranu pojedinačno čas ovde čas tamo, već kada pronađe izvor hrane alarmira celo društvo i taj izvor ne napušta sve dok cela paša ne bude iskorišćena. To znači da pčela ne samo što posećuje za vreme jedne paše istu vrstu cvetova, već ih posećuje masovno, celim društvom. Sem toga, pčela je aktivan i neumoran radnik preko celog dana samo ako je vreme povoljno što je od najvećeg značaja za sistematsko oprašivanje velikih nasada voća i dr. polj. kultura.

Divljih insekata u prirodi je sve manje ukoliko je kultivisanih površina više, Ova praznina koja nastaje nastankom divljih insekata mora se popuniti pčelama. One su utoliko pogodnije što se pomoću njih može regulisati oprašivanje onako kako i kada nam je potrebno.

Zavisnost kulturnih biljaka od pčela je promenljiva. Moramo razlikovati one biljke koje su upućene na oplodnju sa drugim cvetom iste vrste, zatim one koje se mogu oploditi svojim sopstvenim polenom ali koje daju bolje prinose kada se oplođavaju polenom drugih cvetova i takve koje se redovno same oplođavaju. Na kraju ima slučajeva gde nastaju plodovi bez stvarnog oplođavanja (Partenokarpija).

Priroda teži izgleda svuda za prvim slučajem, odnosno bolji prinos pri oplođavanju sa drugih cvetova je tako očigledan da je obilna poseta pčela uvek vrlo korisna za biljke. Ne postiže se samo porast količine prinosa već i sočnost plodova. Osim toga, oni se čvršće drže na grani i ravnomernije sazrevaju.

Kolika se korist postiže oplođavanjem polj. kulura putem pčela može se samo otprilike oceniti. Za tačnu ocenu treba da posluže razlike u prinosu poljoprivrednih površina oplođavanih pomoću pčela kao i onih koje to nisu. Pojedina odvajanja izvesnih cvetnih grana npr. kod voća ne mogu dati tačnu sliku svega jer i razni drugi faktori utiču na pravilno oplođavanje.

Da bi se proverilo i utvrdilo koliki je uticaj pčela na povećanje prinosa kod jabuka, krušaka i bresaka u našim uslovima, naša dva istaknuta poljoprivrena stručnjaka dr Spasoje Bulatović i inž. Bogoljub Konstantinović vršili su pri Zavodu za voćarstvo u Čačku oglede sa jabukom, kruškom i breskvom i dobili sledeće rezultate: kod svih izučavanih sorata jabuka jasno se pokazao uticaj pčela. kako na zametanje plodova tako i na plodove dospele za berbu. Pri slobodnom oprašivanju uz posredovanje pčela u prenošenju polena procenat zametnutih plodova kretao se u granicama od 4,9% (Baumanova) do 22,8% (Lepocvetka) odn. dospelih plodova za berbu 1,8% (Baumanova) do 5,4% (Ananas). Nasuprot tome kod izolovanog oprašivanja, gde je poseta pčela i drugih insekata isključena, procenat zametnutih plodova kretao se od 0,0 do 1,5’% (Jonatan) odn. dospelih plodova za berbu od 0,0 do 0,8% (Jonatan i Delišes crveni).

Rezultati ogleda kod ispitivanih sorata jabuka, pod našim ekološkim uslovima, potvrđuju rezultate drugih autora o neophodnosti prisustva medonosne pčele u fenofazi cvetanja jabuka kao najsigurnijeg posrednika u prenošenju polena i oprašivanju a time i faktora za povećanje prinosa. Potrebno je napomenuti da su vremenske prilike u fenofazi cvetanja u godinama ispitivanja bile uglavnom povoljne za let pčela, a zaštita od bolesti i štetočina jabuka blagovremeno primenjivana. Na hektar zasada voćnjaka bilo je obezbeđeno za vreme cvetanja voćaka po 5 jakih pčelinjih društava smeštenih u neposrednoj blizini oglednih voćnjaka Instituta.

Kod ispitivanih sorata krušaka mogu se učiniti slične konstatacije kao i kod sorti jabuka. Najviše plodova zametnulo se pri slobodnom oprašivanju uz učešće pčela. Procenat zametnutih plodova kreće se u granicama 9,2% (Napoleonova) do 15,6% (Vilijamovka), prema izolovanim cvetovima od 0,0% (Linator) do 1,3% (Princeza Marijana). Procenat plodova dospelih za berbu varirao je u granicama 2,4°/o (Linator) do 8,3% (Vilijamovka) pri slobodnom oprašivanju dok se kod izolovanog oprašivanja kretao u granicama od 0,0 (Linator) do 0,6% (Princeza Marijana).

Rezulati ogleda sa breskvom pokazali su da se pri slobodnom oprašivanju kod izučavanih sorata održalo plodova do berbe više nego pri samo oprašivanju (za 19,18% više) između pojedinih sorti u ovom pogledu postoje osetne razlike. Tako je kod sorte Aleksander lri slodnom oprašivanju dospelo do berbe 36,76% plodova prema 34,44% plodova kod samo oprašivanja, kod Vadela 38,76% prema 11,52%, Majski cvet 29.87% prema 17,17%, Moretini I 41,13% prema 28,06%. Kod kastriranih i izolovanih cvetova nije se razvio do dozrelosti nijedan plod jer su ranije opali.

Rezultati naših ispitivanja demantuju tvrdnju nekih autora (Kostina, Bransheidt, Rudolf cit.) da pčele nemaju znatnijeg uticaja u povećanju prinosa kod breskve. Iz naših ogleda se vidi da je pri slobodnom oprašivanju, uz posetu pčela, kod svih ispitivanih sorata bresaka dospelo za berbu više plodova i to: kod Aleksander 2,23%, Majski cvet 12,70%, Moretini I 13,07%, Red Bird 21,51% Vadel 27,39% i Haleova pozna 37,88%. Prema tome i kod bresaka za postizanje visokih prinosa pčele imaju znatnu ulogu, pored ostalih agrotehničkih mera.

Isto tako vršeni su ogledi sa ratarskim i povrtarskim kulturama. Po Jevtiću ispitivanja S. A. Rozova pokazala su da je suncokret koji pčele slobodno posećuju dao 85,3% punih semenki. Izolovan žičanom mrehsom da mogu prelaziti sitni insekti 40%, dok, izolovani retkim platnom 15.2%, što potvrđuje da su pčele i drugi insekti nužni za oprašivanje suncokreta.

Kod lucerke i crvene deteline prema Gubinu, ako se primene metode dresiranja, odnosno namamljivanja pčela na cvetove deteline. znatno se povećava prinos semena (od 260 na 470 kg po hektaru).

Tako isto i kod oprašivanja povrtarskih kulutra pčele vrše značajnu ulogu. Utvrđeno je da se kod: dinja, lubenica, krastavaca, luka, kelja i dr. prinos semena pri oprašivanju sa pčelama znatno povećava.

Uprkos ovim očiglednim dokazima još uvek se kod nas ne pridaje dovoljan značaj pčelama kao oprašivačima kulturnog bilja. Ali, kada se pčele kao oprašivači budu masovnije upotrebljavali za uvećanje žetvenih prinosa u poljoprivredi, pčelarstvo će najzad i kod nas zauzeti svoje odgovarajuće mesto.