Med je hrana, poslastica i lek. Duhovit i originalan naslov vrlo živo i isto tako zanimljivo pisane i svestrano dokumentovane knjige eminentnog naučnika i oduševljenog pčelara N. P. Jojriša privlači pažnju čitaoca već na prvim stranama i potpuno osvaja svakog ljubitelja prirode. Mi takvog dela na našem jeziku nemamo, pa će ono popuniti osetnu prazninu u našoj oskudnoj stručnoj i naučnoj pčelarskoj literaturi i doprineti unapređenju našeg pčelarstva.

Poslovno udruženje za pčelarstvo Jugoslavije dobro je učinilo što je donelo odluku da se ovo skoro enciklopedijsko delo prevede i pruži našoj javnosti kao dragocen i praktičan priručnik, odličan udžbenik, vrlo zanimljiva lektira koja se čita bez predaha i istovremeno naučna studija potkrepljena mnogim originalnim ogledima i ogromnim brojem izvornih bibliografskih podataka stručnjaka raznih specijalnosti sa svih kontinenata.

Na taj način će se čitaocu proširiti vidik i produbiti znanje o ovoj vrlo zanimljivoj i isto tako složenoj materiji koja je interesovala isto tako Aristotela i Pastera kao i nekog nepismenog pčelara. O životu i radu pčela i o farmakodinamiji meda, mleča, voska i drugih produkata još nije kazana poslednja reč nauke. Najumniji filozofi i prirodnjaci od antičke epohe do danas stalno pronalaze i otkrivaju nešto što dotle nije bilo poznato. I baš ti neobjašnjeni fenomeni u životu i radu pčele izazivaju među istraživačima toliku radoznalost i podstrek za dalja proučavanja.

Mnogi podaci, a pre svega toplina, žarka ljubav, entuzijazam, stil i način kako nam je to pisac pružio, bude u čitaocu volju da i sam eksperimentiše ne bi li dobio nove, bolje, lekovitije proizvode od mleča, meda ili pčelinjeg otrova, nove preparate koji bi još blagotvornije uticali na radnu sposobnost i produžetak aktivnog života čoveka, večite želje svih generacija kroz vekove.

Ta humana, socijalna i prosvetiteljska nit provlači se kroz celo delo velikog pisca, opčaranog ljubitelja prirode i iskrenog prijatelja radnog čoveka.
Naš narod kaže „ko peva — zlo ne misli”, a neki narodi imaju to isto samo malo drukčije „ko voli cveće i pčele — to je dobar čovek. I zaista, pčele bez cveća ne mogu živeti i ne mogu proizvoditi dobar med. Svi mi od najranijeg detinjstva najviše volimo pčelare ne samo zato što su nas častili medom, nego i zbog toga što su to mahom blagorodni i dobri Ijudi.

Neosporno je da je med jedna od najstarijih i najomiljenijih poslastica svih naroda i svih vremena. Med je među prvim prirodnim proizvodima koji su privukli pažnju svakog čoveka bliskog prirodi, od primitivnih naroda iz najdavnijih vremena do danas. Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova kroz vekove, jasno se ističe da materia medica svih vremena i civilizacija uvek ima med i vosak bilo kao lek bilo kao lekovitu podlogu za spravljanje mnogih prostih i složenih lekova za spoljnu ili unutrašnju upotrebu.

Još je slavni antički lekar Hipokrat, osnivač alopatske medicine koje se mi i danas držimo, pre dvadeset stoleća izrekao veliku i opšte poznatu farmakomedicinsku i zdravstvenu misao prema kojoj naša svakidašnja hrana treba da bude lek — a lek da bude hrana.

Retko za koju prirodnu materiju se ova i ovakva definicija može toliko i sa takvom tačnošću primeniti kao na med.

I zbog toga su med i vosak oficinalni u svim farmakopejama u svetu i danas kao i u medicinskim kodeksima, lekarušama, lečebnicima i drugim farmakomedicinskim spisima kulturnih naroda kroz vekove.

I u našim prvim medicinskim spisima med i vosak se redovno pominju i preporučuju za lečenje mnogih bolesti. Tako na primer u Hodoškom kodeksu, koji se smatra za najstariji farmakomedicinski spis srpske svetovne medicine (XIX vek), pored mnogobrojnih Iekova vrlo često se navodi med i vosak. Tako, pored ostalog, za lečenje obolele jetre „… i glistir s ukropom (mirođijom), medom i soliju…” — za lečenje leukoma „s pepelom s mesiv med dobro polagaj v oko…?, a za lečenje konjunktivita „ … pelin rastlci i razmesi s medom …” itd.
I u Hilandarskom medicinskom kodeksu često se navodi upotreba meda i voska.

U mnogobrojnim lekarušama znanih i neznanih pisaca od najdavnijih vremena do danas česta je upotreba voska i meda.

Međutim, nigde kao u narodu nije tako ovekovečena upotreba meda i nigde mu tolika vrednost nije pridavana kao u narodnim izrekama i pesmama. Kad neko želi da osobito istakne obilje, blagostanje, zdravIje, sreću i zadovoljstvo u životu on obično kaže „ … teče med i mleko”. Uz ovo drugo „… Na ti, snaho, žita da si žitna, na ti, snaho, meda da si medna“. Ili ono ritualno uzimanje meda u nekim obredima, običaj koji ima i te kakvu psihosugestivnu moć, pogotovo kad je u pitanju bolesnik slabih živaca koji se uplašio bolesti i smrti.

I danas narod u raznim našim krajevima spravlja razne meleme za lečenje rana i posekotina, složene lekove u kojima skoro uvek ima voska i meda.

Plantažno gajenje matičnjaka, nane, izopa, korijandra, morača, kima i drugog lekovitog bilja koje smo organizovali posle rata doprinelo je kod nas podizanju pčelarstva. Međutim, odmah treba naglasiti, da se industrijsko pčelarenje ni kod nas ne može razviti bez plantažnog gajenja medonosnog lekovitog bilja na velikim površinama pod nadzorom stručnjaka. Jedno bez drugoga ne ide, jer nema ukusnog i lekovitog meda bez dobrog medonosnog lekovitog bilja.

Za razliku od drugih zemalja, osobito industrijskih, naš čovek još uvek malo troši meda. Da uporedimo med sa biljnim uljima. Svedoci smo sve veće svakodnevne upotrebe biljnih ulja u posleratnoj ishrani u svetu i kod nas. To je, kako kažu stručnjaci, jedna od borbi protiv preranog starenja. I kao što je svinjsku mast i loj iz naših kuhinja potislo biljno ulje bogato liposolubilnim vitaminima, provitaminima i gliceridima nezasićenih masnih kiselina, istu sudbinu doživeće i šećer, jer med je čitav jedan arsenal raznih poznatih i isto toliko jos nedovoljno proučenih i neotkrivenih biogenih faktora. Ako uspemo da industrijskim pčelarenjem dobijemo i više i boljeg meda, onda smo ubeđeni da će potrošnja meda i kod nas biti veća, jer će na taj način med biti pristupačniji svakom građaninu. To se može postići gajenjem medonosnog lekovitog bilja u celoj Jugoslaviji, a pre svega na ogolelom, neproduktivnom zemljištu, jer je ovo bilje istovremeno i najbolja i najjevtinija biološka mera konzervacije zemljišta ugroženog od erozije. Ovakvim radom imaće i zajednica i pojedinac višestruku korist.

Dobro je što je Udruženje zamolilo profesora Tih. R. Jevtića da sa ruskog prevede ovu zlatnu knjigu, jer je prevodilac istovremeno naš opšte poznat i širom zemlje priznat stručnjak za pčelarstvo i odličan poznavalac narodnog i ruskog jezika i eminentan pisac iz ove oblasti. Kao sledbenik Vuka Karadžića profesor Jevtić je ovu knjigu preveo čistim narodnim jezikom tako da će ona biti pristupačna svim čitaocima. Prevod ovakve jedne knjige nije bio ni lak ni jednostavan, jer je materija vrlo složena i zadire u sve grane prirodnih nauka. Za svaki izraz trebalo je naći adekvatan termin koji će s jedne strane biti u duhu narodnog jezika, a s druge da se prevođenjem ne izgubi i ne pogodi tačnost i vernost svakog stručnog termina.

Prema tome, ovaj prevod je ujedno i dragocen prilog našoj heterogenoj pčelarskoj terminologiji koja čeka da bude obrađena i objavljena.

Ubeđen sam da će ova knjiga naići na dobar prijem i da će uskoro doživeti i drugo izdanje. Nju će pozdraviti ne samo pčelari i svi ljubitelji prirode, nego i svi oni koji se u ovom uskovitlanom dinamičnom haosu motorizovane civilizacije bore za geslo „natrag majci prirodi”..

Prof. dr Jovan Tucakov

Sadržaj

PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU

PREDGOVOR
UVOD

Glava prva — PČELE

Kratak istorijski pregled razvoja pčelarstva
Opšta znanja o biologiji pčela
Kako pčele proizvode med
Košnica-stan pčela

Glava druga — MED

Vrste meda
Sastav, hranljiva vrednost i kaloričnost meda
Osobine meda koje onemogućuju razmnožavanje bakterija i plesni
Med dobiven bez učešća pčela (veštački med)

Glava treća — LEKOVITO-PROFILAKTIČNA SVOJSTVA MEDA

Istorija primene meda u lekovite svrhe
Upotreba meda kod raznih oboljenja

Glava četvrta — VITAMINSKO-LEKOVITI MEDOVI

Ekspresni metod dobijanja meda
Košnice s pčelama-apoteke lekovitih medova
Perspektivnost ekspresnog metoda dobijanja meda
Polivitaminizirani med
Med u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima

Glava peta — LEKOVITA SVOJSTVA PČELINJEG OTROVA

Sastav, fizičko-hemijska i antibiotična svojstva pčelinjeg otrova
Mehanizam delovanja pčelinjeg otrova
Osetljivost čoveka prema pčelinjem otrovu
Lečenje raznih oboljenja pčelinjim otrovom
Metode primene pčelinjeg otrova
Način dobijanja pčelinjeg otrova
Primena pčelinjeg otrova u homeoperatiji
Zmijski i pčelinji otrov
Dijeta kod apitoksinoterapije

Glava šesta — LEKOVITA SVOJSTVA DRUGIH PČELINJIH PROIZVODA

Primena pčelinjeg voska u lekovite svrhe
Primena propolisa u cilju lečenja
Lelcovita svojstva cvetnog praha
Lekovita svojstva pčelinjeg mleka (matičinog mleča)

Glava sedma — PČELINJAK-PRIRODNO LEČILIŠTE

Glava osma — HIGIJENA I HIGIJENSKE MERE NA PČELINJAKU

Higijenski značaj vode za pčele
Higijenski tuš na pčelinjaku

Glava deveta — PROBLEM DUGOVEČNOSTI I NEKI HIGIJENSKI METODI ZA NJEGOVO REŠENJE

UMESTO POGOVORA

LITERATURA

Uvod

„Nije samo lekar dužan da primeni sve što je potrebno, već i bolesnik, i svi oni koji su oko njega, a i sve spoljašnje okolnosti treba da pomažu lekaru u njegovom radu’’.1)

Hipokrat

Insekti su najmnogobrojnija klasa životinja. Entomolozi nabrajaju više miliona raznih vrsta insekata. Mnoge od njih čoveku pričinjavaju štetu. Za oko jedva primetne vaši, zatim skakavci, svemoguće bube, gusenice dnevnih i noćnih leptira i mnogi drugi insekti u odsustvu blagovremenih mera borbe mogu da pričine ogromnu štetu poljoprivredi. Insekti prenose i zarazne bolesti. Opšte poznati komarac anofeles prenosi malariju. Jesenja muha žigalka rasprostranjuje uzročnike crnog prišta, a obična sobna muha: trbušni tifus, dizenteriju i druga crevna oboljenja.

Ali ima i korisnih insekata. Među ovima treba pre svega pomenuti pčelu i svilenu bubu.

Svima je poznato da su pčele uistini prijatelji i izvanredni pomagači čoveka u njegovom radu na povećavanju prinosa mnogih poljoprivrednih kultura.

Čuveni engleski pisac D. Svift u svom delu „Guliverova putovanja“ veli „svaki, koji, umesto jednog klasa ili struka trave ume da odgaji dva na tom istom polju čini čovečanstvu i svojoj otadžbini veću uslugu nego svi političari uzeti zajeđno”.

Sl. 1. — Bog žetve u staroj Asiriji

Izostavljeno iz prikaza

U našoj zemlji gaji se oko 150 poljoprivrednih kultura, kojima je potrebno ukršteno oprašivanje. Pod tim kulturama nalazi se više od 20 miliona hektara zemlje. I tu su pčele glavni oprašivači.

Čovek se još od najstarijih vremena interesovao pitanjima povećanja prinosa poljoprivrednih kultura. U dvorcu Ašur nasiriala, u Nimrudu, arheolozi su našli bareljef krilatog boga oprašivanja i žetve stare Asirije. U njegovoj levoj ruci je korpa sa cvetnim prahom finikove palme — urme (sl. 1). Danas je dopro poznato, da je medonosna pčela bog oprašivanja. U krilatom orkestru oprašivača pčele „sviraju prvu violinu”.

U našoj zemlji, mnogo pre Darvina, A. T. Bolotov — osnivač ruske agronomije — ukazivao je na to, da prijateljstvo pčela i biljaka čije cvetove oprašuju insekti ima veliki praktičan značaj. Utvrđeno je, da pčele povećavaju prinose zrnastih i voćno-jagodičastih kultura. Njihov prah je lepljiv i vetar ne može da ga prenosi sa cveta na cvet. I tu pčele izvanredno obavljaju dužnost prenosioca praha, kao da je priroda svu njihovu maljavu odeću (dlačice koje pokrivaju njihovo telo) odredila za ovu važnu misiju. Dva pčelinja društva postavljena na jedan hektar voćnjaka povećavaju prinos jabuka tn i više puta. Za krušku je takođe potrebno ukršteno oprašivanje“

Ispitivanja, obavljenja u Ukrajinskoj SSR, pokazala su da pčele povećavaju prinose višanja i trešanja gotovo sedam puta. Više nego dva pUta pčeie povećavaju prinose malina i ogrozda.

Cvetovi ribizle imaju toliko lepljiv prah, da se bez pomoći pčela ne može preneti sa prašnika na tučak čak i jednog istog cveta. Kad su pčele oprašivale kajsiju, od 499 cvetova zametnuto je 137 plodova, što čini 27,2% plodova od celokupne količine cvetova. Badem je medonosno drvo koje najranije cveta. Bez učešća medonosne pčele dobiveno je sa jednog hektara 30 kg plodova, dok je sa jednog hektara, kad su pčele vršile oprašivanje, dobiven prinos od oko 2 t.

I. F. Savicki je dresiranjem ) pčela povećao prinos grožđa od 650 kg na 7,2 t. sa ha.

Plodovi japanske jabuke — jedne od najboljih suptropskih medonoša — dobiveni samooprašivanjem, gotovo nemaju semena, imaju zeleno-žutu boju i opor ukus. Plodovi dobiveni posle oprašivanja pomoću pčela, po posmatranjima kandidata poljoprivrednih nauka, S. K. Žgentia, sazrevali su 30—40 dana ranije, imali su oranžasto-žutu boju, izgubili su oporost mnogo pre sazrevanja, imali su mnogo više vitamina C i provitamina A. Količina semena u plodovima japanske jabuke, dobivenim oprašivačkom delatnošću pčela, povećana je 10,8 puta.

Pčele, posećujući mirisne cvetove limuna, povećavaju prinos 3—4 puta. U kolhozu LENJIN, u Krasnodarskom kraju, dobiveno je sa površine od 90 ha suncokreta bez dovoženja pčela po 14 tovara semena sa jednog hektara, a sa masiva suncokreta površine od 923 ha, na koji su dovožene pčele, po 21 tovar semena po jednom hektaru. Sa primenom dresiranja pčela sa površine od 200 hektara dobiveno je 24 tovara po jednom hektaru.

Oprašivanje pamuka pomoću pčela ima naročitu vrednost, jer se na taj način povećava broj čaura. Utvrđeno je, da se kod dugovlasnog pamuka, vrste Durangi, blagodareći pčelama, broj čaura povećava od 40,3 do 56,5%, a kod vrste Akapa od 41 do 51%. Pri ovom je zapaženo još i to, da se broj zametaka koji opadaju smanjio.

Kad su pčele oprašivale žbun čaja, njegove semenke su imale dva puta veću klijavost nego pri samooprašivanju. Žbunovi dobiveni iz toga semena imali su krupnije lišće. Pčele povećavaju i prinos zrnastih kultura. Heljda u SSSR zauzima više od dva miliona hektara i u mnogim rejonima Sovjetskog saveza daje pčelama glavni prinos. ) Među sredstvima za povećanje žetvenog prinosa heljde, oprašivanje pomoću pčela zauzima jedno od vodećih mesta. Utvrđeno je da dovoženje pčela na heljdu u cvetu povećava prinos semena do 60% u poređenju sa istim takvim zasadama, na koje pčele nisu dovožene. Pčele povećavaju i prinose bostanskih i povrtarskih kultura. Ogiedi na Voronježkoj oglednoj stanici su pokazali, da se, blagodareći pčelama, zametanje plodova povećalo od 20% (bez pčela) do 60,2% (sa pčelama).

Utvrđeno je, da pčele nekoliko puta povećavaju rodnost dinja. Agronom M. K. Saharov nabrojao je na cvetovima dinja 1483 insekta oprašivaća, od kojih je bilo pčela 84,8%, a bumbara i drugih insekata 15,2%. Na cvetovima tikvi nabrojano je 3883 insekta oprašivača: 95,5% medonosnih pčela i 4,4% bumbara i drugih insekata.

Crnom luku je takođe potrebno ukršteno oprašivanje, jer lepljivi cvetni prah formira grudvice, koje vetar ne može da nosi. Na Kostromskoj oglednoj stanici oprašivačkorn delatnošću pčela prinos semena kupusa povećan je više od četiri puta. Težina semena dobivena od 1000 strukova u odsustvu pčela iznosila je 5 g dok je težina semena istog broja strukova kad su kao oprašivači korišćene pčele iznosila 23,06 g. Kad su pčele oprašivale semenište bele repe od 1.000 strukova je dobiveno 36,4 g semena, dok je taj prinos bez upotrebe pčela iznosio 14,9 g. Blagodareći ukrštenom oprašivanju pomoću pčela, povećan je i prinos semena stočne repe, koje je usto i teže i kvalitetnije. Agronom A. I. Nikitina u kolhozu „Crveni orač”, Kalinjinska oblast, svojim ogledima je dokazala, da se pod uticajem oprašivačke delatnosti pčela na semeništu stočne repe dobija tri puta više semena nego bez pčela.

Važnost medonosnih pčela u oprašivanju krastavaca može se videti iz mnogobrojnih kontrolnih podataka. Tako, na primer od 12.918 insekata oprašivača na cvetovima krastavaca bilo je 96,2% medonosnih pčela, a samo 3,8% bumbara i drugih insekata. Kad su pčele na otvorenom polju oprašivale krastavce, iz njihovih cvetova obrazovano je 2—4 puta više zametaka nego pri drugim načinima oprašivanja, dok je količina plodova bila 8 puta veća, i usto su ovi bili 5—10 puta teži od kontrolnih.

Prinos je količina nektara i cvetnog praha, koju jedno pčelinje društvo sakupi za neki period vreraena. Dnevni prinos se kreće od nekoliko grama do 10—12 kilograma, pa i više. Prinos može biti proletnji tj. rani (od ive, prvih proletnjih cvetova, voća i jagodičastog bilja); letnji tj. glavni (od lipe, bele deteline, heijde, livada, suncokreta); i jesenji tj. pozni (od vreska, kipreje, detelina i poznih kullura heljde).

Nekada se govorilo da svako povrće ima svoje vreme. Sada povrće dospe /a čitave godine. Pčele su gotovo potpuno istisle ručni metod oprašivanja krastavaca, koji je deset puta skuplji od oprašivanja pomoću pčela.

Pčele povećavaju i prinos krmnih kultura. Ogledima poznatog ruskog agronoma I. N. Klingena (1912) je dokazano da se, blagodareći pčelama, prinos semena crvene deteline povećava tri puta.

Pčele rado posećuju i cvetove lucerke i iz njih uzimaju nektar i cvetni prah, i time u velikoj meri povećavaju prinos semena.

U lancu naprednih agrotehničkih metoda i intenzifikacije zemljoradnje oprašivanje pomoću pčela je jedna od najvažnijih karika, koje obezbeđuju visoki žetveni prinos entomofilnih poljoprivrednih biljaka.

Pčele ne samo da povećavaju prinose plodova i semena, već i poboljšavaju njihov kvalitet, povećavaju sadržaj vitamina, mikroelemenata, mineralnih soli, belančevina, šećera itd.

Sada je teško zamisliti napredni kolhoz i sovhoz bez dobro uređenog pčelinjaka i pčelara — entuzijasta. Narod ne kaže uzalud: „nema voćnjaka bez pčelinjaka, ni roda bez pčela”; ,,vrt i pčelinjak su dobri susedi” itd.

M. M. Gluhov) tvrdi da 80 do 90% nektara sa biljkama u Sovjetskom savezu ostaje nesakupljeno usled nedostatka pčela. Da su mnoga voćna drveta i jagodičasti žbunovi daleko od toga da se dobro oprašuju radi toga što u njihovoj blizini nema dovoljno pčela.

N. Krahotin, rukovodilac Pčelarskog odseka Naučno-istraživačkog stočarskog instituta iznosi, da se u Uzbekskoj SSR razvoju pčelarstva poklanja malo pažnje i ako u ovoj ima oko četiri stotine vrsta medonosnih biljaka i postoje povoljni prirodni uslovi, koji omogućuju da se svake godine proizvedu velike količine meda.

Naučni saradnici Pčelarske laboratorije Kirgiskog stočarskog instituta M. N. Ribakov i L. I. Berebika (1965) saopštavaju, da nektarnu i polenovu pašu čine oko 280.000 hektara raznih poljoprivrednih kultura, a i bogata medcnosna flora šuma, pašnjaka i livada, površine preko osam miliona hektara. Ovde se, skromno računajući, može dobiti godišnje oko 60.000 tona meda. Međutim, sada tu ima samo 70.000 pčelinjih društava, a trebalo bi da ih bude oko 300.000.

4) M. M. G l u h o v. Najvažnije medonosne biljke i načini njihova gajenja. 1950, str. 130.

Stariji ekonomist-zootehničar V. A. Smirnov (1965) žali što se loše iskorišćuje medonosna flora Isik-kuljske doline, koja predstavlja veoma bogatu medonosnu bazu za pčelarstvo. Hiljade hektara medonosnih kultura sa dobrom organizacijom pčelarstva rnogle bi da daju tri paše za vreme glavne sezone. Međutim, ovde nema velikih pčelinjaka ni sredstava za mehanizaciju teških poslova na pčelinjaku.

Profesor G. A. Avetisan (1964) ukazuje na činjenicu, da se na severu i u Sibiru ne iskorišćuju ogromni masivi divlje rastućih medonoša. Mogu se navesti mnoge izjave pčelarskih stručnjaka, u kojima se ukazuje na to, da zbog odsustva pčela i nedovoljno razvijenog pčelarstva u mnogim rejonima naše neobuhvative otadžbine ogromne količine visokosortnog meda nepovratno propadaju.

Pčele-trudbenice svake godine daju čoveku stotine hiljada tona meda. U izvanrednoj riznici narodne medicine pčelinji med zauzima počasno mesto. Međutim, on je davno prestao da bude samo sredstvo narodne medicine. On je prekoračio prag savremene klinike, u kojoj se uspešno koristi za lečenje mnogih oboljenja. Med dobro deluje na povećanje otpornosti dečijeg organizma prema infekcijama, a koristan je i u starije doba.

Teško je proceniti lekovitu i profilaktičnu vrednost pčelinjeg otrova, koji se sada dobija u čistom vidu i bez štete po pčele. Preparat pčelinjeg otrova — apitoksin — može se koristiti u svako godišnje doba, stacionarno i ambulantno, a takođe i u kompleksu terapeutskih mera. U slučajevima, u kojima lečenje lekovima i fizioterapija ne daju rezultate, može se koristiti pčelinji otrov putem potkožnih injekcija, utrljavanja u kožu, elektroforeza, inhalacija, strogo individualizirajući svakog bolesnika.

Pčele daju čoveku mnogo voska, koji ulazi kao osnova u sastav mnogih masti, flastera, kozmetičkih kremova. Vosak predstavlja najdragoceniju sirovinu za 40 industrijskih grana. Pčele izrađuju i propolis (lem), koji se upotrebljava u narodnoj medicini kao lekovito sredstvo za lečenje rana i drugih oboljenja. Poslednjih godina počeo se od pčela uzimati i cvetni prah — izvanredni prehrambeni proizvod, bogat belančevinama, vitaminima, mineralnim solima, hormonima i drugim važnim materijama.

Naročito veliki medicinski značaj zadobija matični mleč (pčehnje mleko), veoma dragoceno vitaminsko-hormonsko sredstvo, koje se s pravom smatra biopreparatom, koji ima gerijatrična svojstva.

Za mnoge ljude, naročito vojne invalide i invalide rada, teški fizički rad je nepodnošljiv. Za takve ljude rad sa pčelama je pristupačan, interesantan i materijalno koristan. Teško je naći drugi, tako zanimljiv i u isto vreme za zdravlje čoveka koristan rad kao što je rad na pčelinjaku. Ovaj se odvija na svežem vazduhu, zasićenim mirisom cveća, meda, voska i propolisa. Sistematska upotreba meda, česti pčelinji ubodi i rad na vazduhu pozitivno deluju na zdravlje i radnu sposobnost čoveka. Razume se, da svi ljudi ne mogu biti pčelari, ali mnogi sa velikom korišću za sebe mogu provesti leti nedeljni odmor na pčelinjaku.

Kao što je poznato, potencijalna produktivnost pčela je znatno veća od njihove praktične produktivnosti, koju ograničava nedostatak nektara (paše). U vezi sa tim, mi smo predložili ekspresni metod dobijanja meda, koji otvara nove i široke perspektive u pčelarstvu. On omogućuje pčelaru da uistini postane rukovodilac pčelinjaka i da primora pčele da proizvode med u svako doba godine po receptu čoveka, nezavisno od soja pčela, konstrukcije košnice, klimatskih, meteoroloških i drugih uslova. Pravilno korišćenje velike potencijalne energije miliona pčelinjih društava doprineće da se dođe do toga da med bude na trpezi svakog radnog čoveka.

Potrebno je da se najupornije preporučuje zdravstvenim radnicima, da šire proučavaju medicinski značaj proizvoda pčelarstva i svim silama pomaže razvoj medicinskog pčelarstva. Naša mnogogodišnja posmatranja i iskustvo dozvoljavaju da tvrdimo, da će široko i pravilno iskorišćavanje pčela i proizvoda pčelarstva u medicini pomoći da se otrgnu od smrti mnogi sretni i radosni dani.

Nadamo se, da će naš skromni rad pomoći zdravstvenim radnicima i pčelarima, a takođe i čitaocima svih uzrasta i profesija, da koriste pčele i proizvode pčelarstva za očuvanje zdravlja ljudi.