Nа ovom mestu želim dа se posebno zаhvаlim svimа onimа koji su mi pomogli u reаlizаciji knjige. Pre svih, to su recenzenti, nаši eminentni profesori iz ove oblаsti: Dr Desаnkа Božidаrević, redovni profesor Poljoprivrednog fаkultetа u Novom Sаdu, i Dr Milutin Ćorović redovni profesor Poljoprivrednog fаkultetа u Beogrаdu, koji su mi u toku pisаnjа pružili znаčаjnu pomoć.

Pored njih, zаhvаlnost, tаkođe, dugujem i osoblju FAO Unido centrа u Novom Sаdu, pre svih, gospođi Sofiji Šаin-Miletić, kаo i Dejаnu Miljkoviću, Mr Mileni Burzаnović, i Vesni Zlаtаnović, iz Sаveznog Zаvodа zа stаtistiku iz Beogrаdа, kаo i Julijаni Ludoški iz Pokrаjinskog Zаvodа zа stаtistiku iz Novog Sаdа, koji su mi pružili veliku pomoć prilikom prikupljаnjа stаtističke dokumentаcije. Specijаlnu zаhvаlnost dugujem gospodinu S. Zerqui direktoru Stаtističkog odelenjа (Basic Data Branch Statistics Division), orgаnizаcije zа ishrаnu i poljoprivredu – FAO (Food and Agriculture Organization) iz Rimа.

Znаčаjnu sаvetodаvnu pomoć u stаtističkoj obrаdi podаtаkа ukаzаle su mi Prof. Dr Kаtаrinа Čobаnović, Mr Emilijа Nikolić-Ćorić, Mr Vesnа Rodić i Dipl. inž. Bebа Mutаvdžić iz Institutа zа ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fаkultetа u Novom Sаdu. Prilikom obrаde podаtаkа pomoć su mi pružile Dipl. ecc Biljаnа Zejаk i Dipl ecc. Jelenа Veselinov. Pri korišćenju rаčunаrа znаčаjnu pomoć pružio je Mr Tihomir Zorаnović, nа tehničkoj pomoći zаhvаljujem se Ani i Vlаdimiru Durecu.

Svoju zаhvаlnost upućujem i svim nаstаvnicimа i sаrаdnicimа Institutа zа ekonomiku poljoprivrede i sociologiju selа, Poljoprivrednog fаkultetа iz Novog Sаdа, nа čelu sа uprаvnikom Prof. Dr Nebojšom Novkovićem, koji su mi u svаkom trenutku pomаgаli, u domenu svojih mogućnosti. Tаkođe, zаhvаljujem se i svim sponzorimа i donаtorimа, bez čije pomoći ovа knjigа ne bi ugledаlа svetlost dаnа.

Nа ovom mestu, ne mogu dа propustim priliku dа se zаhvаlim i svojoj porodici, supruzi Dаnijeli i sinovimа Aleksаndru i Nikoli, koji su imаli strpljenjа i dаvаli mi podršku u pisаnju ove knjige.

Nа krаju, još jednom koristim priliku dа se svimа, koji su mi nа bilo koji nаčin pomogli u pisаnju ove knjige, nаjsrdаčnije zаhvаlim.

Novi Sаd, 1999.
Autor,
Doc. Dr Brаnislаv Vlаhović

Sadržaj

UVOD

1.1. CILJ ISTRLŽIVANJA
1.2. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJE RADA
1.3. OSNOVNE FUNKCIJE HRANE I ISHRANE

2. ČINIOCI POTROŠNJE
2.1. EKONOMSKI ČINIOCI
2.2. VANEKONOMSKI ČINIOCI

3. ISHRANA-POTROŠNJA POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENIH PROIZVODA U SVETU
3.1. ENERGETSKA VREDNOST ISHRANE U SVETU
3.2. POTROŠNJA PROTEINA (BELANČEVINA) U SVETU
3.3. POTROŠNJA MASNOĆA U SVETU
3.4. POTROŠNJA VAŽNIJIH GRUPA NAMIRNICA U SVETU
3.4.1. POTROŠNJA CEREALIJA (ŽITARICA)
3.4.2. POTROŠNJA POVRĆA
3.4.3 POTROŠNJA SKROBNOG KORENJA (KRTOLASTOG POVRĆA)
3.4.4. POTROŠNJA MAHUNJAČA
3.4.5. POTROŠNJA VOĆA I GROŽĐA
3.4.6. POTROŠNJA MESA
3.4.7. POTROŠNJA MLEKA
3.4.8. POTROŠNJA RIBE
3.4.9. POTROŠNJA KONZUMNIH JAJA
3.4.10. POTROŠNJA ŠEĆERA I MEDA
3.4.11. POTROŠNJA ALKOHOLNIH PIĆA
3.5. BUDUĆNOST ISHRANE U SVETU

4. ISHRANA-POTROŠNJA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIH PROIZVODA U SR JUGOSLAVIJI
4.1. ISHRANA PO ČLANU DOMAĆINSTVA U SR JUGOSLAVIJI
4.1.1. ENERGETSKA VREDNOST ISHRANE
4.1.2. POTROŠNJA PROTEINA
4.1.3. POTROŠNJA MASNOĆA
4.1.4. POTROŠNJA UGLJENIH HIDRATA
4.1.5. POTROŠNJA OSNOVNIH GRUPA PROIZVODA
4.2. ISHRANA PO SOCIO-EKONOMSKIM KATEGORIJAMA DOMAĆINSTVA U SR JUGOSLAVIJI
4.2.1. ENERGETSKA VREDNOST ISHRANE
4.2.2. POTROŠNJA PROTEINA
4.2.3. POTROŠNJA MASNOĆA
4.2.4. POTROŠNJA UGLJENIH HIDRATA
4.2.5. POTROŠNJA OSNOVNIH GRUPA PROIZVODA
4.3. ISHRANA PO REGIONIMA U SR JUGOSLAVIJI
4.3.1. ENERGETSKA VREDNOST ISHRANE
4.3.2. POTROŠNJA PROTEINA
4.3.3. POTROŠNJA MASNOĆA
4.3.4. POTROŠNJA UGLJENIH HIDRATA
4.3.5. POTROŠNJA OSNOVNIH GRUPA PROIZVODA
4.4. ŽIVOTNI STANDARD POTROŠAČA U SR JUGOSLAVIJI
4.5. IZDACI ZA ISHRANU U SR JUGOSLAVIJI
4.6. ISHRANA U BUDUĆNOSTI U SR JUGOSLAVIJI

5. LITERATURA
5.1. IZVORI PODATAKA

6. PRILOG
6. 1. SPISAK TABELA
6.2. SPISAK HISTOGRAMA
6.3. SPISAK SLIKA

BELEŠKA O AUTORU

Predgovor

Knjiga je globalno podelјena u dve, relativno homogene celine. U prvoj, istražuje se problematika potrošnje polјoprivrednoprehrambenih proizvoda u svetu. U drugom delu, sagledava se ishrana po članu domaćinstava u SR Jugoslaviji, i to sa dva aspekta; socioekonomskog i regionalnog.

Na ovom mestu želim da se posebno zahvalim svima onima koji su mi pomogli u realizaciji knjige. Pre svih, to su recenzenti, naši eminentni profesori iz ove oblasti: Dr Desanka Božidarević, redovni profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, i Dr Milutin Ćorović redovni profesor Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji su mi u toku pisanja pružili značajnu pomoć.

Pored njih, zahvalnost, takođe, dugujem i osoblјu FAO Unido centra u Novom Sadu, pre svih, gospođi Sofiji Šain-Miletić, kao i Dejanu Milјkoviću, Mr Mileni Burzanović, i Vesni Zlatanović, iz Saveznog Zavoda za statistiku iz Beograda, kao i Julijani Ludoški iz Pokrajinskog Zavoda za statistiku iz Novog Sada, koji su mi pružili veliku pomoć prilikom prikuplјanja statističke dokumentacije. Specijalnu zahvalnost dugujem gospodinu S. Zerqui direktoru Statističkog odelenja (Basic Data Branch Statistics Division), organi-zacije za ishranu i polјoprivredu − FAO (Food and Agriculture Organization ) iz Rima.

Značajnu savetodavnu pomoć u statističkoj obradi podataka ukazale su mi Prof. Dr Katarina Čobanović, Mr Emilija NikolićĆorić, Mr Vesna Rodić i Dipl. inž. Beba Mutavdžić iz Instituta za ekonomiku polјoprivrede Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prilikom obrade podataka pomoć su mi pružile Dipl. ecc Bilјana Zejak i Dipl ecc. Jelena Veselinov. Pri korišćenju računara značajnu pomoć pružio je Mr Tihomir Zoranović, na tehničkoj pomoći zahvalјujem se Ani i Vladimiru Durecu.

Svoju zahvalnost upućujem i svim nastavnicima i saradnicima Instituta za ekonomiku polјoprivrede i sociologiju sela, Polјoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, na čelu sa upravnikom Prof. Dr Nebojšom Novkovićem, koji su mi u svakom trenutku pomagali, u domenu svojih mogućnosti. Takođe, zahvalјujem se i svim sponzorima i donatorima, bez čije pomoći ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana.

Na ovom mestu, ne mogu da propustim priliku da se zahvalim i svojoj porodici, supruzi Danijeli i sinovima Aleksandru i Nikoli, koji su imali strplјenja i davali mi podršku u pisanju ove knjige.

Na kraju, još jednom koristim priliku da se svima, koji su mi na bilo koji način pomogli u pisanju ove knjige, najsrdačnije zahvalim.

Novi Sad, 1999.

Autor,

Doc. Dr Branislav Vlahović

Biti sit ne znači biti dobro hranjen” (narodna poslovica)

1. Uvod

U okviru lične potrošnje osnovno mesto zauzima ishrana, koja predstavlјa proces kontinuiranog trošenja polјoprivrednoprehrambenih proizvoda radi zadovolјenja osnovnih lјudskih potreba. Obim i kvalitet ishrane značajno determinišu ne samo standard lične potrošnje, nego i ukupni životni standard potrošača u nekoj zemlјi. Hrana predstavlјa jedini izvor svih neophodnih elemenata za čovekov život, rast i razvijanje. Ona treba da osigura podmirenje esencijalnih dnevnih potreba, kako energetskom vrednošću, tako i gradivnim i zaštitnim elementima. U suprotnom, javlјaju se mnogobrojne bolesti, kao rezultat diskrepancije stvarnih potreba potrošača i stepena njihovog zadovolјenja.

Hrana je realno najvažniji i najdelikatniji faktor životne sredine, nezamenlјiv uslov za optimalan razvoj, poželјnu radnu sposobnost, puno zdravlјe, dobro raspoloženje i dug život. “Nema ni jednog drugog činioca u prirodi koji toliko utiče na ove parametre, jer ostavlјa posledice i kad je u manjku i kadje u višku, jer samo jedan neodmeren obrok može i akutno i katastrofalno da ugrozi lјudsko zdravlјe” (Mirilov i sa/?.1982.). Poznato je da zdravlјe lјudi, uglavnom, zavisi od prirodnih uslova u kojem čovek živi, od njegove fizičke aktivnosti i od ishrane.

Potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlјa krajnji cilј svake proizvodnje, ona je svakodnevna i neizostavna, predstavlјa permanentan proces, i ne može da se spusti ispod određene granice a da pri tom ne ugrozi zdravlјe lјudi. Pravilna ishrana podrazumeva kako kvantitativno, tako i kvalitativno zadovolјenje osnovnih nutritivnih potreba stanovništva. Obim, struktura i kvalitet ishrane od veoma velikog je značaja i za same proizvođače agroindustrijskih proizvoda. Ishrana stanovništva jedan je od osnovnih faktora zdravlјa ukupne nacije. Prema Šulcu i sar. (1982.) pravilna ishrana najbolјa je preventiva od raznih bolesti, pri čemu treba u dnevnom obroku hrane postići ravnotežu između pojedinih hranlјivih sastojaka, kako bi primlјena hrana bila energetski i biliški punovredna.

Značajno zaostajanje u domenu ishrane može imati negativne posledice na celokupan proces društvene reprodukcije, na odvijanje reprodukcije u polјoprivredi. Takođe, ovo zaostajanje ima dejstvo na samog čoveka jer dovodi do negativnih posledica po zdravlјe. “Deficit ili suficit u ishrani lјudi ili poremećaji u iskoristlјivosti jednog ili više nutritivnih činilaca dovode do pojave bolesti suficitarne ili deficitarne ishrane sa različitim nutritivnim poremećajima, a vrlo često i sa ozbilјnim nepopravlјivim zdravstvenim posledicama” (Pavlović, Mirjaia, 1993.). Neodgovarajuća ishrana posledica je konzumiranja, kako nedovolјne količine, tako i nutricionistički neodgovarajućeg sastava hrane, u novije vreme ista je podložna sve veđoj zagađenosti, usled primene raznih hemijskoh preparata u polјoprivredi i prerađivačkoj industriji.

Pravilna ishrana predstavlјa osnovni preduslov za normalan rast, regeneraciju i dobro zdravstveno stanje. Ishrana ima veoma važnu ulogu u razvijanju celokupnog nacionalnog tržišta u smislu Potrošnja polјoprivredno-prehrambeiih proizvodau svetu i SR Jugoslaviji povećanja fizičkog obima i kvaliteta polјoprivredne proizvodnje. Vrednost ishrane po obimu predstavlјa značajan deo nacionalnog dohotka i društvenog proizvoda. Visina dohotka i njegova struktura ima praktično najveći uticaj na formiranje standarda ishrane, dok istovremeno, ostali faktori nemaju tako izraženo dejstvo na potrošnju.

Ishrana je jedna od osnovnih potreba lјudi, zavisi od veoma velikog broja činilaca i ne može se posmatrati samo sa fiziološkog aspekta, mada je on najznačajniji. Od pravilne ishrane zavisi pravilan razvitak lјudskog organizma, njegova radna sposobnost, zdravstvena kondicija dužina života i ukupna reproduktivna sposobnost. ‘Tlad može da smanji radnu produktivnost, a odgovarajuća sitost predstavlјa uslov za bolјu radnu produktivnost i motivisanost za rad” (Pokorn, 1990.) Sa druge strane potrošnja hrane predstavlјa i izvor prihoda za veliki deo stanovništva.

S obzirom da potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlјa biološki proces, a obezbeđenje hrane društveni proces, problematika ishrane može se razmatrati sa različitih aspekata, od kojih su dva osnovna (Božidarević i sar. 1995.):

• fiziološki − odgovara na pitanje kakva po količini, sastavu i kvalitetu treba da bude ishrana. Fiziologija zahteva da se zadovolјe energetske i biloške potrebe organizma u osnovnim proizvodima hrane.
• ekonomski − sagledava da li se optimalna ishrana može postići u uslovima sa raspoloživim dohotkom potrošača − šire ekonomskim stanjem u zemlјi.

Međutim, fiziološki zahtevi i ekonomske mogućnosti često dolaze u međusobni konflikt koji je karakterističan za najveći deo čovečanstva, pre svega, za nerazvijene, i zemlјe u razvoju. U novije vreme ishrana sve više postaje od prirodno-društvenog, društvenoprirodni proces, odnosno menja se aksioma od „živim da bi jeo” u ‘jedem da bih živeo”.

Kada se postavlјa pitanje koja je ishrana najbolјa, nije moguće dati generalni odgovor jer su stvarne potrebe podređene nizu subjektivnih faktora, uslova sredine i osobina svakog pojedinca. “Za dobro zdravlјe i bolјu radnu produktivnost nisu važni samo određeni kvalitet količina unete hrane, već i odgovarajući režim ishrane, koji uklјučuje i njen biološko-fiziološki ritam” (Pokorn, 1990.).

Da bi se zadovolјile potrebe potrošača, neophodno je sagledati sve aspekte potrošnje polјoprivredno-prehrambenih proizvoda. Postoje različite vrste potrošnje, osnovni kriterijumi su sledeći:

• Prema subjektima potrošnje:
  – lična potrošnja − predstavlјa ostvarenu individualnu potrošnju.
  – društvena potrošnja,
• Prema načinu pribavlјanja hrane:
  – naturalna potrošnja, koja potiče iz proizvodnje na sopstevnom gazdinstvu,
  – tržišna potrošnja, potiče iz kuplјenih količina proizvoda,

1.1. Cilj istraživanјa

Problem ishrane vrlo je kopleksan, pre svega, sa stanovišta obezbeđenja optimalne ishrane, stoga je nužno sagledati kakva je ishrana, kako globalno u svetu, tako i u pojedinim zemlјama, kako bi se aktuelni problemi mogli ne samo da se evidentiraju već i otklanjaju (pitanje sastava, kvaliteta hrane i sl.).

Osnovni cilј ove knjige jeste, upravo, sagledavanje stanja ishrane, odnosno kvantitativnog i kvalitativnog aspekta potrošnje osnovnih polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, kako po pojedinim delovima (kontinentima, regionima različite ekonomske razvijenosti, odnosno grupama zemalјa), tako i po pojedinim zemlјama sveta, kao i sagledavanje stanja i ispolјenih tendencija u ishrani stanovništva SR Jugoslavije.

U SR Jugoslaviji sagledavano je nekoliko aspekata ishrane. Pre svega, pokazatelјi odnosa poželјne (optimalne) i ostvarene dnevne potrošnje osnovnih grupa namirnica, kao i biohemijski sastav ishrane, po članu domaćinstva SR Jugoslavije. Cilј je bio da se sagleda ishrana sa kvantitativnog i kvalitativnog stanovišta, i da se ukaže na stanje i tendencije ishrane u našoj zemlјi. Zatim, da se sagleda ishrana po pojedinim reginima (Republikama i pokrajinama), kao i u pojedinim socio-ekonomskim kategorijama domaćinstava. Jedan od cilјeva bio je da se identifikuju osnovni faktori koji su uslovili postojeće stanje ishrane u našoj zemlјi.

Marketinški aspekt ovog istraživanja sastoji se u tome da ukaže na povratnu spregu potrošnje prehrambenih artikala, sa jedne, i proizvodnje istih sa druge strane. Naime, od strukture potrošnje pojedinih proizvoda zavisi i obim njegove proizvodnje. Osnovni cilј proizvodnje sastoji se u zadovolјenju potreba potrošača. Tako na primer, u poslednjim godinama dolazi do snažne ekspanzije specifičnih vidova potrošnje (vegetarijanska, makrobiotička ishrana i sl.), što ima za cilј i odgovarajuću proizvodnju tih namirnica koje treba da zadovolјe potrebe ovih, potrošačkih segmenata.

Smatramo da će rezultati istraživanja ishrane u nas biti od značaja, odnosno da će poslužiti odgovarajućim organima, u cilјu preduzimanja pravoveremenih mera za unapređenje ishrane stanovništva u našoj zemlјi.

1.2. Izvori podataka i metodologija rada

Definisani zadatak istraživanja uslovio. je i izbor odgovarajućeg metoda istraživanja. Rad se isklјučivo zasniva na korišćenju kako publikovanih, tako i nepublikovanih statističkih podataka, metodom “istraživanja za stoao.hG (“desk research”). Raspoloživi dokumentacioni materijal uslovio je vremenski interval istraživanja, kao i primenjeni način obrade.

Međunarodne ankete o potrošnji vode se kontinuirano, tako da se kompleksni rezultati istraživanja objavlјuju u intervalu od dve godine. U istraživanju potrošnje u svetu, vremenski period istraživanja je pet godina, od 1992. do 1996. godine, na osnovu dvogodišnjih proseka. Takođe, vršene su komparacije i sa ranijim periodima, u cilјu sagledavanja promena u potrošnji.

Osnovni izvori podataka za međunarodni aspekt istraživanja preuzeti su iz Organizacije Ujedinjenih Nacija za ishranu i polјoprivredu − FAO (Food and Agriculture Organization — FAO), ca sedištem u Rimu. Osnovni izvori podataka bile su sledeće publikacije:

• Za potrošnju energetske vrednosti, proteina i masti − FAO Production Yearbook, i FAO − Food andPeople − Dimensios of Need, FAO Food Balance Sheets, The sixth WorldFood Survey.
• Za potrošnju pojedinih grupa proizvoda − FAO Quoterly Statistical Yearbook, FAO Production Yearbook, FAO Food Balance Sheets.
• Za ostalu problematiku ishrane u svetu korišćeni su podaci iz sledećih izvora − International Food Policy Research Institute (IFPRI). OUN National Accounts Statistics Analysis, The state of Food and Agriculture, International Food Information Council, United States Department of Agriculture − food and Nutrition Service, World Agriculture Towards 2010 u dr.

Određene pojave komparirane su i sa ranijim periodima, kako bi se sagledale promene, odnosno kvantifikovali ispolјeni trendovi kretanja. Za međunarodni aspekt istraživanja u analizu su uzete zemlјe sveta za koje FAO statistički evidentira podatke, ukupno 178 zemalјa sveta, osim sledećih: Foklandska Ostrva, Istočni Timor, Područje Gaze, Katar, Butan, Bahrein, Oman, Portoriko i Monserat, (što ukupno čini nešto manje od 1% svetskog stanovništva). Za sledeće zemlјe: Češka Republika, Slovačka, Eritreja i Etiopija, podaci se vode tek od 1994. godine, tako da je za njih za istraživanje uzet vremenski period 1994 -1996. Potrošnja za Bosnu i Hercegovinu obuhvata obe konstitutivne jedinice ove zemlјe − Republiku Srpsku i Muslimansko-Hrvatsku Federaciju.

Analiza potrošnje za SR Jugoslaviju vršena je na bazi statističkih publikacija “Anketa o potrošnji domaćinastava” Saveznog Zavoda za statistiku iz Beograda. Analiza je vršena na bazi potrošnje po članu domaćinstava, za SR Jugoslaviju, po regionima i po socio-ekonomskim kategorijama domaćinstava. Takođe, za kompariranje potrošnje, i sagledavanja mesta naše zemlјe u svetu korišćeni su i podaci iz Statističkog godišnjaka SR Jugoslavije, a odnose se na potrošnju po stanovniku (per capita).

Vremenski period istraživanja ishrane u Jugoslaviji je od 1991, odnosno od stvaranja Savezne Republike Jugoslavije, zaklјučno sa 1997. godinom (za koju su korišćeni najnoviji, nepublikovani podaci Saveznog Zavoda za statistiku). Upoređenja i komparacije nivoa potrošnje sa ranijim vremenskim razdoblјima, bila su moguća jedino u delu potrošnje po Republikama, zbog primenjene iste metodologije, mada na bazi različitih anketnih uzoraka.

Kvantitet i kvalitet ishrane (energetska vrednost i biohemijski sastav ishrane) sagledavao se preko dnevne potrošnje energetske vrednosti ishrane, potrošnje proteina, masti i uglјenih hidrata, prema strukturi (bilјnog i životinjskog) porekla. Za SR Jugoslaviju obračun je vršen na osnovu tablica koje je izradila Komisija za ishranu Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu iz Beograda.

Nivo i obim potrošnje polјoprivredno-prehrambenih proizvoda može se kvantifikovati (meriti) na nakoliko različitih načina. Najčešće korišćeni su sledeći metodi:

Potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvodau svetu i SR Jugoslaviji

Bilansni metod − pokazuje globalnu sliku o potrošnji jednog regiona ili države. Postoje dva načina u bilansnom metodu koja se uzimaju u obzir prilikom izračunavanja potrošnje polјoprivredno-prehrambenih proizvoda po stanovniku (per capita).

Pt = Pr + (I-U)/BS

Pt = potrošnja
Pr = proizvodnja
I = izvoz
U = uvoz
BS = broj stanovnika

Za razliku od prethodnog, drugi način znatno je precizniji, jer obuhvata i zalihe proizvoda, koje u pojedinim zemlјama mogu biti od velikog značaja.

pt = Pr + (IU) + (Zo -Z) /BS

Pt = potrošnja,
Pr = proizvodnja,
I = izvoz,
U =uvoz,
Zo = zalihe na početku godine,
Z = zalihe na kraju godine,
BS = broj stanovnika,

Manjkavost oba ova načina izračunavanja potrošnje agroindus1rijskih proizvoda, pored ostalog, sastoji se u tome da oni ne uzimaju u obzir potrošnju stranih gostiju − turista, što u nekim zemlјama predstavlјa dosta veliku stavku i bitno utiče na bilanse osnovnih polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u zemlјi.

Prema Zlatanović Vesni i Burzanović Mileni (1996.) “Ovako bilansno dobijeni podaci predstavlјaju raspoložive količine prehrambenih proizvoda, ali ne i utrošene. Ovi podaci, nisu dovolјno egzaktni, te se uglavnom procenjuju. Odnose se na potrošnju celokupnog stanovništva, te se koriste za globalna sagledavanja i upoređivanja potrošnje, ali se ne odnose i na potrošnju pojedinih kategorija i grupa stanovništva, pa se kao takvi ne mogu koristiti za analizu kvalitativnih razlika u ishrani pojedinih kategorija stanovništva”. Zato se za podrobniju analizu kvalitativnih razlika u ishrani koriste anketna ispitivanja.

• Anketni metod — ankete se vode permanentno, u dužem vremenskom periodu i imaju karakter panel ispitivanja. Anketni metod se koristi kada se ispituje potrošnja pojedinih kategorija stanovništva. Jedinica ispitivanja je domaćinstvo, ali se prati i potrošnja po članu domaćinstva. U anketi se primenjuje metod intervjua na bazi upitnika. Uspeh ankete bitno zavisi od broja anketiranih, ukoliko je uzorak veći, a varijabilitet pojave manji dobiće se i tačniji rezultati, takvi koji će najbolјe da reprezentuju pojavu u celokupnom osnovnom skupu. Anketnim metodom dobijaju se podaci o ukupno utrošenim količinama artikala lične potrošnje, koji obuhvataju nabavlјene (kuplјene) količine, a takođe, i količine iz vlastite proizvodnje utrošene u domaćinstvu.

Upoređujući potrošnju u našoj zemlјi iz dva različita izvora (Statistički bilten: “Potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvoda”), koja evidentira potrošnju po članu domaćinstva, i Spgatistički godišnjak SR Jugoslavije, gde se vodi potrošnja po stanovniku (per capita), uočavaju se izvesne razlike čak i za iste proizvode, koje su negde veće (povrće, alkoholna pića), negde manje, ili skoro zanemarlјive (voće, meso, mleko i prerađevine). Ove razlike, u zavisnosti od korišćenog metoda, znatne su u svim onim slučajevima u kojima se i po definiciji razlikuju obuhvati obeležja, kao i zbog potpuno različitih izvora statističke građe.

Može se reći da ni jedan od primenjenih metoda sagledavanja potrošnje ne pokazuje apsolutno tačnu sliku, ali su oni veoma dobri kada se globalno sagledava ova problematika, pogotovo za različite zemlјe, kao i između pojedinih regiona u okviru iste zemlјe.

U radu je primenjen standardi statistički instrumentarijum, važniji pokazatelјi prezentovani su u vidu grafikona, histograma i tabela.

1.3. Osnovne funkcije hrane ishrane

Obezbeđenje hranom i kvalitet hrane i ishrane problem je višedimenzionalnog karaktera. Mnogi autori bavili su se iatraživanjem ove problematike, kako kod nas, tako i u svetu. Ovde izdvajamo samo neke od njih. Ranđelović (1985.) navodi sledeće aspekte ishrane:

• Biloški − jer obezbeđuje biološki opstanak čoveka,.
• Sociološki − jer opredelјuje socijalni položaj potrošača,
• Politički − jer je hrana snažno strateško oružje u rukama države i ima značaj kako u miru, tako i u ratu,
• Ekonomski − jer je proizvođačima hrana izvor dohotka a potrošačima trošak.

Ferber (1985.), takođe, je istraživao problematiku ishrane, te navodi da ona ima sledeće dimenzije:

• Ekonomsko-socijalni aspekt − koji podrazumeva kretanje, odnosno porast stanovništva u svetu, kao i slučaj da domaćinstva sa višim dohotkom procentualno manje izdvajaju za hranu. Po pomenutom autoru sredinom osamdesetih godina u zemlјama sa visokim ekonomskim standardom trošilo se od 30-35% kućnog budžeta za prehranu, deok se, istovremeno, u zemlјama sa nižim i niskim standardom odlazilo od 65-70%.
• Medicinsko-biološki aspekt − nedovolјna i nepravilna ishrana dovodi do čitavog niza vrlo ozbilјnih bolesti. Očigledan je uticaj ishrane na radnu sposobnost čoveka. To se očituje u cikličnom kretanju sledeći elemenata (slika 7.). Napred navedeni ciklus stalno se ponavlјa. Može se prekinuti samo većim standardom, čime se može sprečiti pojava bolesti zbog nepravilne ishrane.

Slika 1: Uticaj ishrane naradnu sposobnost stanovništva

Izostavljeno iz prikaza

• Nepravilna ishrana
• Nedovolјna ishrana
• Bolest
• Smanjena dohodak
• Smanjena prodhktivnost

Izvor: Ferber, 1985.

• Tehnološko-proizvodni aspekt − dobro razvijena polјoprivredna proizvodnja i visoko-razvijena prehrambena industrija mogu uticati na pobolјšanje kvaliteta i povećanje asortimana proizvoda neophodnih u pravilnoj ishrani stanovništva.

Postoji i sledeća klasifikacija osnovnih funkcija hrane i ishrane (Mirilov i Hotić, Ljilјana, 1996.):

• Gradivna − hrana je jedini izvor svih čoveku potrebnih gradivnih supstanci. Od količine i kvaliteta konzumiranih namirnica zavisi njihov gradivni potencijal
• Energetska − hrana je jedini izvor čoveku potrebne energije. U fiziološkoj ravnoteži gladi i sitosti, hrana se konzumira do energetskog zadovolјenja. Energija je čoveku potrebna za sve životne funkcije. U osnovi to znači potrebnu energiju za za sve faze rasta i razvoja, za regeneraciju. Energija, je, takođe, potrebna i za sve enzimofiziološke procese, za rad, termoregulaciju i dr. Nedovolјan energetski unos pored mršavlјenja, vodi i u adinamiju, malu radnu sposobnost. Hiperenergetska ishrana vodi u gojaznost.
• Enzimo-biohemijska − hranlјive i zaštitne supstance koje se u organizam unose hranom, osnove su za generisanje svih životnih procesa u čoveka.
• Imuno-odbrambena − za odličan imunoodbrambeni status, neophodna je i optimalna ishrana. Opšta podhranjenost, deficiti gvožđa, cinka, bakra, selena, vitamina “E”, “A”, Beta karotina, deficit “C” vitamina i razna zagađenja hrane, najčešći su razlozi za smanjenje odbrambenih snaga organizma.
• Socijalna − dobra ishrana svakog zdravog čoveka, jedna je od osnovnih mentalno higijenskih potreba. Značajan socijalni aspekt dobre ishrane vezan je za radnu sposobnost stanovništva. Sve to je poremećeno u loše ishranjenih osoba, a u široj populaciji to se odražava i na dohodak, ekonomsku moć, standard i sl. Tako na primer gladni lјudi imaju poremećenu homeostazu (zastoj u razvoju).
• Patološka − poznato je da neracionalna ishrana i na razne načine kontaminirana hrana, izaziva brojne i ozbilјne zdravstvene poremećaje. Porastom standarda u razvijenom svetu sve češće se javlјaju bolesti uslovlјene raznim vidovima apsolutne ili relativne hiperalimentacije. Zbog velike uloge hemijskih supstanci u toku proizvodnje i prerade hrane, zbog zagađenih voda, zemlјišta, vazduha, u mnogim namirnicama sreću se ostaci brojnih jedinjenja.

Ishrana zavisi od kompleksa različitih faktora i ne može se posmatrati samo sa fiziološkog stanovišta. Goodhart (1973.) navodi da sa fiziološkog stanovišta uloga ishrane je sledeća:

• Gradivna (rast, razvoj, regeneracija organizama)
• Funkcionalna (metabolički procesi, energija, mentalna aktivnost)
• Socijalna (osećanja, ponašanja, produktivnost)
• Morbogena (bolesti, nedovolјna i prekomerna ishrana, akutno i hronično trovanje hranom)

Šulc i sar (1982.), takođe, analiziraju razne apekte ishrane i navode da hrana ima sledeći značaj:

• Zdravstveni,
• Socijalni,
• Ekonomski i
• Političko-strateški značaj.

Značaj hrane, pored ostalog, leži i u činjenici da svaki čovek pojede u toku života 25 tona hrane (Pawley, 1963.).

Globalno posmatrano, mogu se izdvojiti dva aspekta potrošnje:

• Kvantitativni − predstavlјa količinu dnevne energetske vrednosti hrane prosečnog potrošača (izražava se u džulima po stanovniku − per capita). Prema Pejčiću (1993.) “Ovaj aspekt predstavlјa egzistencijalne potrebe, koje su aktuelne u oskudici hrane, u siromašnim, obično prenaselјenim krajevima, zatim u područjima nepovolјnih agroekoloških uslova ili zahvaćenih vanrednim elementarnim nepogodama”.
• Kvalitativni − predstavlјa strukturu dnevnog obroka ishrane potrošača (prema osnovnim grupama namirnica). Ovaj aspekt postaje sve aktuelniji, naročito sa porastom zdravstvene i opšte prosvećenosti stanovništva.

2. Činioci potrošnјe

Ne ulazeći u dublјu analizu faktora koji utiču na tražnju, odnosno potrošnju polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, u narednom poglavlјu daće se samo osnovne karakteristike istih. One su neophodne, za dalјe sagledavanje ove problematike, a bitno utiču na potrošnju proizvoda u pojedinim zemlјama, pa čak i u istim regionima jedne zemlјe.

Potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvoda zavisi i uslovlјena je dejstvom čitavog niza činilaca. Globalno posmatrano svi činioci mogu se podeliti u dve, relativno homogene grupe.

2.1. Ekonomski činioci

• Visina dohotka potrošača − kvantifikuje se preko kupovne snage, odnosno kupovne moći potrošača. Visina dohotka ima direktan uticaj na potrošnju osnovnih, pre svega, skuplјih vrsta i kategorija proizvoda (mesa, mleka i njihovih prerađevina i sl.).

U zemlјama sa niskim prosečnim dohotkom energetska vrednost utrošene hrane veoma zavisi od visine dohotka stanovništva. U srednjem dohodovnom intervalu energetska vrednost utrošene hrane na nivou je standardnih potreba, u nižem intervalu daleko je ispod potreba, dok je u višem intervalu iznad potreba. U visokorazvijenim zemlјama s visokim prosečnim dohotkom ne postoji značajnija razlika u energetskoj vrednosti utrošene hrane između pojedinih intervala visine dohotka i u svakom potrošnja kilodžula (KJ) je iznad stvarnih normativnih predviđenih potreba. Razlike jedino postoje u kvalitetu čtrošene energije.

“Ukoliko je prosečni životni standard u jednoj zemlјi na višem nivou, utoliko se raspon između relativnih troškova ishrane između stanovništva sa niskim i visokim dohocima relativno sve više sužava. U zemlјama u kojima postoji slaba, odnosno nedovolјna ishranjenost učešće troškova ishrane skoro svih grupa stanovništva je relativno visoko, izuzimajući mali sloj stanovništva sa izuzetno visokim (nadprosečnim) dohotkom. U ovim zemlјama ispolјava se tendencija da sa porastom dohotka jednog dela stanovništva čija je ishrana nedovolјna po obimu troškovi ishrane rastu apsolutno i relativno. U srednje razvijenim zemlјama razlike u indeksima kreću se oko 2, dok u zemlјama sa najvećim prihodima ove razlike iznose 10 a kod velikih i manje od 10 indeksnih poena” (Petrović, 1973.).

Prema Tešiću (1997.) jedna trećina, ili 1,3 milijarde lјudi preživlјava sa prihodom od samo jednog dolara na dan, uz taj dolar trećina sveta ne može osigurati za sebe hranu u količini koja bi joj garantovala preživlјavanje.

Visoki standard ishrane karakteriše relativno visoku potrošnju kvalitetnih proizvoda kao izvora neophodnih za organizam zaštitnih materija, proteina životinjskog porekla, mineralnih materija i vitamina (mesa, mleka, jaja voća i zelenog povrća) i relativno malom potrošnjom skrobastih materija. Suprotno tome, nizak nivo dohotka za posledicu ima relativno visoku potrošnju hleba, skrobnog korenja (naročito krompira) i mahunjača (pasulјa, sočiva i sl,), a malu potrošnju kvalitetnih namirnica, kao što su: meso, mleko, jaja i drugih proizvoda bogatih zaštitnim materijama, vitaminima i mineralnim materijama. Sa porastom dohotka povećava se potrošnja skupih pa čak i liksuznih proizvoda, troškovi ishrane rastu brže od energetske vrednosti. Naime, troškovi ishrane, i pored njihovog relativnog opadanja, u strukturi ukupnih troškova i dalјe apsolutno rastu. Ernest Engel je još davne 1857. godine dokazao da se sa porastom dohotka povećavaju izdaci za ishranu, a da se njihovo relativno učešće u ukupnim izdacima smanjuje.

Bruto društveni proizviod ima veoma značajan uticaj na visinu kupovne moći potrošača, a samim tim i na nivo i strukturu potrošnje polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u pojedinim zemlјama. Među zemlјama OECD-a isti iznosi 17 hilјada USA dolara po stanovniku (per capita). Najveći je u Luksemburgu gde iznosi 34 hilјade dolara (1993.), a najmanji u Mozambiku, svega 80 dolara godišnje.

Takođe, od značaja je i dohodovna elastičnost tražnje, naime koeficijent dohodovne elastičnosti tražnje pokazuje koliki je uticaj promene realnog dohotka na tražnju, pod uslovom da su svi ostali činioci tražnje ostali konstantni. Po pravilu on je viši kod onih proizvoda kod kojih je mogućnost supstitucije relativno velika. Ovaj koeficijent veoma se razlikuje po pojedinim zemlјama različite kupovne moći (Petrović, 1973.);

• Nerazvijene i zemlјe u razvoju − gde je veoma niski nivo dohotka stanovništva imaju veoma visoku dohodovnu elastičnost tražnje.
• Visoko razvijene zemlјe − gde je veoma visok dohodak potrošača, imaju relativno nisku dohodovnu elastičnost tražnje. Naime, u njima usled visoke saturacije za određenim proizvodima u ishrani dohodak, praktično, nema nekog značajnijeg uticaja na nivo potrošnje.

Na osnovu dohodovne elastičnosti tražnje Stojilјković (1986.) daje sledeću podelu proizvoda (dobara);

• Inferiorna dobra − elastičnost je manja od nule, odnosno njihova tražnja se smanjuje sa porastom dohotka,
• Superiorna dobra –
• u slučaju pozitivne elastičnosti, ale manje od jedan, radi o sredstvima nužne potrošnje,
• u slučaju pozitivne elastičnosti, veće od jedan, radi o sredstvima luksuzne potrošnje.

U zemlјama sa niskim nivoom društvenog proizvoda po stanovniku (per capita), učešće ishrane u sredstvima za ličnu potrošnju na nivou je od oko 60 i više procenata, a u raspodeli društvenog proizvoda oko 45%. Istovremeno, u zemlјama razvijene ekonomije i za znatno veći nivo i kvalitet ishrane izdvaja se iz lične potrošnje od 15-18%, što predstavlјa oko 10% njihovog društvenog proizvoda. Prosečno učešće izdataka za ishranu u ukupnim izdacima u Evropskoj uniji iznosi 21,9% (Eurostat, 1996.), u okviru koje najveće učešće ima Irska 43%, Grčka sa 40% i Portugalija sa 39%. Istovremeno, znatno manje učešće imaju zemlјe veće ekonomske razvijeiosti, Francuska sa 20%, Holandija sa 19 i Nemačka sa svega 17%.

Oko 40% svetske privrede već je u recesiji ili klizi u nju (JStandard and Purs). Međunarodni Monetarni Fond (1995.) navodi sledeće zemlјe čiji je privredni rast već opao, ili ga takva sudbina čeka:

• Azija − Japan, Indonezija, Malezija, Južna Koreja, Tajland, Hong Kong, Filipini, Turska i Singapur.
• Evropa − Rusija, Rumunija i Ukrajina.
• Latinska Amerika − Venecuela, Brazil, Kolumbija, Peru.
• Bliski Istok − Saudijska Arabija, Iran i Kuvajt.
• Afrika Južnoafrička Republika, Nigerija
• Okeanija − Hoeu Zeland.

U njima će svakako jedna od bitnih posledica biti i promena kupovne moći stanovništva, a što će se odraziti na ishranu, odnosno potrošnju polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u pomenutim zemlјama.

U SR Jugoslaviji izdaci za ishranu su za oko dva puta veći u odnosu na visokorazvijene zemlјe. Tako na primer, izdaci za ishranu, u ukupnim izdacima u SR Jugoslaviji iznose nešto preko 40% (1996.), dok su isti u Francuskoj 19%, Nemačkoj 15%, Velikoj Britaniji i SAD 13% isl.

• Visina tržišnih cena − visina tržišnih cena pojedinih proizvoda od velikog je značaja na potrošnju pojedinih proizvoda (naročito u uslovima relativno niskog dohotka potrošača). Pored

Potrošnja polјoprivredno-prehrambenih proizvoda u svetu i SR Jugoslaviji toga, značajna je cenovna elastičnost tražnje, koja pokazuje uticaj realnih cena na kretanje tražnje. Po pravilu uticaj promena cena obrnuto je proporcionalan kretanju tražnje, što znači da sa porastom tržišnih cena dolazi do, većeg ili manjeg, opadanja tražnje i potrošnje određenih proizvoda. Takođe, od značaja je i uticaj kretanja cena na potrošnju supstitucionalnih (dopunjujućih), i komplementarnih (zamenjujućih) proizvoda. Ovo se, pre svega, ispolјava na potrošnju pojedinih vrsta i kategorija mesa. Naime, porast jedne vrste mesa značajno utiče na kretanje tražnje i potrošnje druge vrste mesa. Takođe ovo kretanje uošeno je i kod potrošnje masti, odnosno bilјnih ulјa.

• Produktivnost rada − ona posredno utiče na potrošnju polјoprivredno-prehrambenih proizvoda. Naime, sa porastom produktivnosti rada dolazi do smanjenja učešća ishrane u raspodeli društvenog proizvoda i sredstava za ličnu potrošnju. Ukoliko je brži intenzitet kretanja produktivnosti rada, utoliko ostaje veći deo sredstava za ličnu potrošnju, a samim tim i za ishranu. Prema Petroviću (1990.) “Zemlјe sa nižim nivoom ukupne produktivnosti rada, imaju znatno više učešće ishrane u raspodeli društvenog proizvoda i lične potrošnje u odnosu na razvijenije zemlјe, amanje učešće izdvojenog društvenog proizvoda za ostale lične potrebe i ukupan socijalni i ekonomski razvoj”.

Analiza kvalitativnog aspekta ishrane u pojedinim regionima sveta, a posebno upoređenje kvaliteta ishrane između ekonomski razvijenih i nerazvijenih zemalјa upućuje na zaklјučak da ekonomski faktori praktično imaju odlučujuću ulogu. Nepovolјna struktura ishrane upravo je karakteristična za ekonomski nerazvijena područja.

Nizak stepen privrednog razvoja, niska produktivnost rada, relativno mali procenat zaposlenosti i niski dohoci stanovništva predstavlјaju osnovne uzroke niskog standarda ishrane.

2.2. Vanekonomski činioci

Ovi faktori deluju na potrošnju polјoprivrednoprehrambenih proizvoda sasvim nezavisno od visine raspoloživih sredstava. Među brojnim,najznačajniji su sledeći:

• Broj stanovnika − odnosno prirodni priraštaj, koji predstavlјa razliku između stope nataliteta i mortaliteta, struktura stanovništva (polna, starosna), migracije, imigracije i sl. Projekcije FAO-a ukazuju da će se ukupan broj lјudi u svetu u 2010. godini povećati na 7,2 milijarde, što je, na primer, porast za oko 73% u odnosu na broj iz 1989. godine (tabela /.). FAO (World Agriculture Towards 2010, 1995.) predviđa da će u Africi tokom sledećih 25 godina raskorak između broja stanovnika i polјoprivredne proizvodnje uvećati čak dvadeset puta. Upravo zbog ovoga nameće se neizbežno pitanje kako obezbediti dovolјno hrane za sve stanovnike naše planete.

Na visinu potrošnje utiče, pored ostalog i starosna struktura stanovništva. Naime, deca i starija lica troše dnevno manje hrane nego odrasla lica. Takođe, od značaja je i polna struktura, po pravilu muškarac dnevno konzumira više hrane u odnosu na žene.

Beleška o autoru

Branislav Vlahović rođen je 14.04. 1960. godine u Novom Miloševu, opština Novi Bečej. Osnovnu školu završio je u Novom Miloševu, a gimnaziju u Novom Bečeju. Polјoprivredni fakultet u Novom Sadu − agroekonomski smer, upisao je školske 1978/79. godine, adiplomirao 1993. godine.

1984. godine zasnovao je radni odnos u IPK “Servo Mihalј” Zrenjanin, PIO „Biserio ocmpeo” Novi Bečej, OOK “Miloševo” Novo Miloševo. Od 1986. godine zaposlen je na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u Institutu za Ekonomiku polјoprivrede i sociologiju sela.

Magistarski rad pod naslovom: “Tržište mleka u SAP Vojvodini” odbranio je 1991. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom: “Međunarodni promet stoke i mesa” odbranio je 1995. godine, kada je i izabran u nastavno zvanje docenta.

Trenutno izvodi nastavu i vežbe iz predmeta “Marketing” za studente stočarskog smera, deo nastave i vežbe iz predmeta: ”Tržište polјoprivredno-prehrambenih nroizvoda” za studente agroekonomskog smera. Takođe, izvodi vežbe iz predmeta: ”Marketing polјonrivredno-prehrambenih proizvoda” za studente ratarskopovrtarskog i voćarsko-vinogradarskog smera, kao i vežbe iz predmeta: “ Marketing” za studente agroekonomskog smera. Istovremeno, izvodi i deo nastave iz predmeta: ”Tržište polјoprivredno-prehrambenih proizvoda” za studente poslediplomskih studija na smeru: “Marketing polјoprivredno-prehrambenih proizvoda”.

Angažovan je i u naučno-istraživačkom radu na projektima Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. U vremenskom periodu od 1992. do 1994. godine izvodio je vežbe na Polјoprivrednom fakultetu u Beogradu iz predmeta: “Komercijalno i spolјnotrgovinsko poslovanje” za studente agroekonomskog smera.

Do sada je objavio ukupno 45 radova, od toga, kao samostalni, ili prvi autor 10 naučno-stručnih radova, kako u domaćim, tako i u međunarodnim časopisima. Takođe, učestvovao je u realizaciji više desetina naučnih studija i projekata. Između ostalog, bio je mentor više od 40 diplomskih radova studenata Polјoprivrednog fakulteta, kao i rukovodilac 5 naučnih radova studenata koji su dobili nagrade Univerziteta u Novom Sadu. Do sada je izdao i jednu monografiju.

Sa naučnim radovima učestvovao je na brojnim stručnim skupovima i simpozijuma, kao u zemlјi, tako i u inostranstvu. Takođe, posetio je i Univerzitete u Moskvi, Sankt Petersburgu, Kijevu, Beču, Budimpešti, Solunu, kao i Polјoprivredne fakultete u Kesthelјu i Mošonmađarovaru (Mađarska) i Vroclavu (Polјska). 1990. godine boravio je na stručnom usavršavanju na Polјoprivrednoj Akademiji u Nјitri (Slovačka). Oženjen je i ima dvoje dece.

Na ovom mestu posebno želim da se zahvalim svim donatorima i sponzorima koji su i u ovim teškim uslovima privređivanja, naročito posle agresije na našu zemlјu, imali sluha za nauku, i izdvojili određena sredstva za štampanje ove knjige.