Povrtarske biljke koje pripadaju familiji BRASSICACEAE vrsta, ili CRUCIFERAE tj. KRSTAŠICA, kao ŠTO su kupus, kelj karfiol, brokola i keleraba od davnina se koriste u ljudskoj ishrani, Među njima najmasovnije se gaji kupus. Poslednjih godina se sve vnše gaji brokoli, kojem se pripisuju lekovita svojstva protiv zloćudnih tumora.

Grupu kupusa upotpunjavaju i još KINESKI i PEKINŠKI KUPUS, koji ss u zadnje vreme gaji svs više na našim prostorima i plasira pa domaćem tržištu.

Svakim danom se sve više usavršavaju agrotehničke mere, dobijaju se novs sorte i hibridi, pronalaze se odgovarajuća zaštitna sredstva protpv štetočina, bolesti i korovskih vrsta, svs u cilju postizanja maksimalnih prinosa kod gajenih biljaka.

U našoj zemlji postoje dobri klimatski uslovi ne samo za kupusnjače već i za druge povrtarsks vrste. Naši proizvođačn, povrtari naročito u nekim regionima, tradicionalno se bave tom vrstom proizvodnje, ali dobro će im doći novins u pogledu sortimenta, novih tehnoloških rešenja, a naročito zaštitnih sredstava koja im stoje pa raspolaganju.

Ova publnkacija treba da posluži kao pomoćna literatura za studente Agronomskog fakulteta u Čačku iz predmeta POVRTARSTVO, ali ima i za cilj da zainteresuje nove proizvođače povrtara za primenu savremene tehnologije proizvodnje.

Ovom prilikom želim da zahvalim svima autorima čije sam podatke i iskustva koristio, a naročito recenzentima na korisnim sugestijama.

Beograd, 18. avgust 2004. godine
Prof. dr Petar S. Maksimović

Sadržaj

PREDGOVOR

I. OPŠTI DEO (Zajedničke osnove kupusnjača)

NAČIN PROIZVODNJE KUPUSNJAČA
TIPOVI ZAŠTIĆENIH PROSTORA
STAKLENICI
PLASTENICI
TOPLE LEJE
ZAJEDNIČKE OSNOVE TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE
1. PLODORED
2. OBRADA ZEMLJIŠTA
3. ĆUBRIVA I ĐUBRENJE
4. PRIRODNI BILJNI BIOLEGULATORI
5. SEME I SETVA
6. PROIZVODNJA RASADA
7. SADNJA RASADA
8. NEGA BILJAKA U VEGETACIONOM PERIODU
9. VAŽNIJE ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE I BOLESTI I NJIHOVO SUZBIJANJE10. KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJA
11. BERBA KUPUSNJAČA
12. ČUVANJE I SKLADIŠTENJE KUPUSNJAČA

II. POSEBNI DEO

1. KUPUS
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Sorte
Tehnologija proizvodnje kupusa na otvorenom polju
Tehnologija proizvodnje kupusa u zaštićenom prostoru

2. KELJ GLAVIČAR
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Sorte
Tehnologija proizvodnje

3. KELJ PUPČAR
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Sorte
Tehnologija proizvodnje

4. LISNATI KELJ (RAŠTAN)
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Tehnologija proizvodnje

5. KARFIOL
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Sorte
Tehnologija proizvodnjena otvorenom prostoru
Tehnologija proizvodnje u zaštićenom prostoru

6. BROKOLA-BROKOLI

7. PEKINŠKI I KINESKI KUPUSI
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Tehnologija proizvodnje

8. KELERABA
Botaničke osobine
Uslovi uspevanja
Sorte
Tehnologija proizvodnje

LITERATURA

Zajedničke osobine kupusnjača

U grupu povrtarskih kupusnjača ubrajaju se glavičasti kupus, lisnati kelj (raštan), kelj glavičar, kelj pupčar, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, i keleraba.
Sve navedene povrtarske kupusnjače pripadaju familiji BRASSICACEAE Burn, vrsti Brassica oleracea. One imaju dosta zajedničkih osobina. Ovom prilikom navešćemo samo najvažnije:

1. Sve kupusnjače pripadaju istoj vrsti oleracea, ali se razlikuju po varijatetima i po različitom jestivom delu biljke. Postoje sledeće varijante:

1. KUPUS – Brassica oleracea var. capitata forma alba i rubra;
2. KELJ – Brassica oleracea var. sabauda;
3. LISNATI KELJ (raštan) – Brassica oleracea var. acephala;
4. KELJ PUPČAR – Brassica oleracea var. gem-mifera;
5. KARFIOL – Brassica oleracea var. botrytis;
6. BROKOLA – Brassica oleracea var. botrytis, sub-var. cymosa, subvar. italica;
7. KINESKI KUPUS – Brassica oleracea var. chi-nensis;
8. PEKINŠKI KUPUS – Brassica oleracea var. pekinensis;
9. KELERABA – Brassica oleracea var. gongylodes.

Jestivi delovi kod svih kupusa su lisnati delovi uvijeni u vidu glavice, glavičice, rozete ili su slobodni. Kod karfiola i brokole to su nerazvijene, preobražene cvasti, a kod kelerabe zadebljali deo stabla.

2. Najvažnija zajednička karakteristika kupusnjača je veoma slična građa generativnih organa. Cvast im je u obliku metlice. Cvetovi su im isti po formuli C4K4A6G,. Sve imaju plod u obliku ljuske, koja ima pregradu (replum) sa čije obe strane su smeštena semena. Seme im je sitno, okruglo, apsolutne težine oko 3 g (1.000 semenki), braonkastocrvene bo-je sa neznatnim nijansama.

3. Sve kupusnjače, moglo bi se reći, uspešno se gaje u prohladnim i vlažnim područjima, ali su fleksibilne, prilagodljive na hladnije, odnoso toplije klimate, u kom slučaju su prinosi proizvoda umanjeni.
Seme kupusnjača počinje da klija na 2-3°S, ali usporeno, dok je optimalna temperatura za to od 18 do 20°S, kada biljke niču za 3-4 dana. Mlade biljke, u fazi klicinih listića, mogu da izdrže kraće mrazeve do -5°S, što može izdržati dobro kaljeni rasad.

Optimalna temperatura za rast kupusnjača je između 15 i 18°S. Temperature preko 25°S negativno deluju na uspešno formiranje jestivih delova biljaka.

4. Kupusnjače cvetaju obično u drugoj godini proizvodnje, mada se to može desiti i u prvoj godini ako biljke prođu kroz stadijum jarovizacije, ali na to ima uticaj poreklo sorte i uslovi uspevanja.

5. U odnosu na svetlosni režim kupusnjače su biljke dugog dana. Najveće zahteve za svetlošću imaju mlade biljke, naročito u vreme gajenja rasada, dok u ostalom delu vegetacije imaju umerene zahteve.

6. Kupusnjače imaju granat korenov sistem, koji je plitkohodan, a biljke formiraju nadzemni deo sa velikom transpiracionom površinom i zbog toga se mora računati na dodavanje većih količina vode putem navodnjavanja, naročito u fazi intenzivnog rasta jestivih delova biljke.

7. Kupusnjače se uspešno razvijaju na plodnim,
srednje teškim zemljištima sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom. Odgovaraju im zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda, ali ne podnose puno površinske vode (zabarivanje).

Najzad, treba naglasiti da ima i drugih manjih odnosno neznatnih zajedničkih karakteristika, odlika i sličnih zahteva o kojima će se govoriti prilikom obrade pojedinačnih kultura u toku daljeg izlaganja.

Brokoli (brokola) — Brassica olerasea L. var. botrytis subvar. cymosa

Brokola je biljka srodna sa karfiolom i čini njen subvarijatet (cymosa.). Po izgledu i ukusu slična je karfiolu. Smatra se da je karfiol nastao od neke forme brokole. Američki stručnjaci za hranu svrstali su je među pet biološki najznačajnijih namirnica.

Za ljudsku ishranu koriste se cvasti sa drškama. Pored hranljive vrednosti ima i veliku medicinsku vrednost i predstavlja svojevrsnu preventivu za najznačajnija oboljenja. Ona sadrži antikancerogene supstance. Sadrži dosta vitamina E i S, betakarotina, u manjim količinama i drugih vitamina, te kalcijuma, gvožđa i dr.

Istraživanja su pokazala da brokola sadrži takozvane antitumorne sastojke. Te supstance štite gene od promena koje mogu da izazovu razna hemijska i radioaktivna zagađenja.

Veće količine celuloze i raznovrsni enzimi, koji imaju ogromnu zaštitnu ulogu u organizmu, svrstavaju brokolu u izuzetno važne povrtarske biljke. Nažalost, i pored svih tih izuzetnih vrednosti, brokola se malo kod nas koristi u ljudskoj ishrani. Treba učiniti sve da bi se to promenilo u pozitivnom smislu.

Brokola, za razliku od karfiola, pored glavne mesnate cvasti (300-400 g) ima manje-više i bočne cvasti, koje izbijaju kada se glavna cvast skine, i sukcesivno stižu za berbu i teške su 150-200 g. Mesnate cvasti su zelenoljubičaste boje i ne pokrivaju se listom kao karfiol. Biljke su znatno više od karfiola.

Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13°C. Karfiolu smetaju visoke temperature i jako osvetljenje, dok brokola dobro podnosi takve uslove, pa i slabije mrazeve.

Sl. 26. Brokola (brokoli)
Izostavljeno iz prikaza

Ostale morfološko-biološke karakteristike slične su kao kod karfiola.

Savezna sortna komisija priznala je i odobrila sorte brokoli koje se mogu gajiti u našoj zemlji:

• 1992. god. : Cruiser;
• 1995. god. : Citation i Skiff.

Brokola se proizvodi i gaji kao i karfiol, uglavnom iz rasada. Rasad stiže za sadnju za oko pet nedelja. U toplijim, primorskim krajevima gaji se kao zimski usev pa se bere od decembra do aprila, a u kontinentalnom području kao rani ili kasni postrni usev.

Odnegovan rasad sadi se na međuredno rastojanje 60-80 cm, a na 40 do 50 cm u redu. Ostale tehnološke mere su iste kao kod karfiola. Mesnate cvasti seku se pre otvaranja. Pakuju se pojedinačno u tanku prianjajuću foliju da bi se sačuvale od gubljenja vlage. Prinos 15 do 25 t/ha.