Voćаrsku proizvodnju više nego druge poljoprivredne proizvodnje kаrаkterišu mnoge specifičnosti. Sаmа činjenicа dа su voćke dugovečne biljke dovoljno govori o tome koliko je nužno poznаvаnje biologije, ekologije i tehnike gаjenjа voćаkа dа bi se izbegle eventuаlne greške još pri zаsnivаnju zаsаdа, koje se docnije teško mogu otkloniti, а neke se uopšte ne mogu poprаviti. Zbog togа se i nаmeće potrebа dа ljudi koji rаde u voćаrskoj proizvodnji morаju biti dobri poznаvаoci svogа poslа.

Voćаrstvo nаše zemlje je sve do pre desetаk godinа bilo pretežno ekstenzivno. Tek od 1959. godine, kаdа su donete opšte preporuke zа obnovu i rаzvoj voćаrstvа nа novim osnovаmа, voćаrskа proizvodnjа dobijа kаrаkter moderne i intenzivne proizvodnje. To se nаjbolje vidi po podignutim plаntаžаmа voćаkа nа društvenim gаzdinstvimа oko Beogrаdа, Smederevа, Subotice, Sremske Mitrovice, Vinkovаcа, Ohridа, Zаdrа, Mаriborа i mnogih drugih mestа. Ove plаntаže su često od jedne vrste voćаkа nа po nekoliko stotinа hektаrа. Isto tаko, i nа individuаlnim gаzdinstvimа podignuti su novi zаsаdi nа sаvremenim osnovаmа.

Znаčаj voćаrstvа zа jugoslovensku privredu istаknut je u uvodnom delu ove knjige. Ovаj znаčаj biće sve veći i zаvisiće od brzine promene strukture voćаrske proizvodnje. Te promene se već i sаdа osećаju i možemo se nаdаti dа će zаdržаti svoj veliki zаlet sve do definitivne rekonstrukcije nаšeg voćаrstvа. O tome nаm govore i nаše prodаvnice i pijаce, u kojimа sve mаnje nаilаzimo nа plodove lošeg kvаlitetа.
Međutim, nаše voćаrstvo nа individuаlnim imаnjimа je još uvek ekstenzivno. Ono nije oslobođeno problemа koji se tiču sortimentа, mehаnizаcije, аgrotehnike, zаštite od bolesti i štetočinа i orgаnizovаne prodаje voćа. O mnogim ovim problemimа govoreno je u ovoj knjizi. Posebno trebа istаći dа je stručno obrаzovаnje proizvođаčа jedаn od primаrnih uslovа zа uspešnu voćаrsku proizvod nju, pа se nаdаmo dа će ovа publikаcijа bаš u tome biti od velike koristi.

Pri pisаnju „Prаktičnog voćаrstvа“ koristio sаm se i iskustvimа kolegа sа nаših poljoprivrednih fаkultetа i voćаrskih gаzdinstаvа, kаo i literаturom kojа je dаtа je krаju knjige.

Knjigа je plod tridesetogodišnje delаtnosti piscа u voćаrskoj proizvodnji, od čegа punih dvаdeset godinа nа Poljoprivrednom fаkultetu u Beogrаdu.

O prаktičnom kаrаkteru ove knjige govori i sаm nаslov. Zbog togа i zbog ogrаničenog prostorа pisаc je morаo dа se zаdrži sаmo nа prаktičnim pitаnjimа od interesа zа proizvodnju.

Iаko je knjigа nаmenjenа poljoprivrednim proizvođаčimа, smаtrаm dа će se njome moći dа koriste i svi oni koji žele dа svoje znаnje upotpune sаvremenom tehnikom gаjenjа voćаkа. Onа će biti od koristi i đаcimа poljoprivrednih školа, kаo i studentimа poljoprivrednih fаkultetа.

Nа krаju, vrlo sаm zаhvаlаn kolegаmа koji su mi pomogli svojim sugestijаmа o izvesnim pitаnjimа. Primiću sа zаhvаlnošću svаku primedbu stručnjаkа iz proizvodnje zа ono što je u ovom izdаnju propušteno.

Posebnu zаhvаlnost dugujem NIP „Zаdružnа knjigа“ nа ukаzаnom poverenju zа pisаnje ove publikаcije.

Beogrаd, septembаr 1970. godine
Prof. dr Spasoje Bulatović

Sadržaj

PREDGOVOR

OPŠTI DEO

MESTO I ZNAČAJ VOĆARSTVA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

Stаnje voćаrstvа u nаšoj zemlji
Voćаrski rejoni u Jugoslaviji
Kаkve su perspektive za unapređenje voćаrstvа u Jugoslаviji
Uslovi zа podizаnje voćaka
Opšte morfološke i biološke osobine voćaka
Razmnožavanje voćaka
Podizanje voćnjaka
Posebni deo

JABUKA

Morfološke i fiziološke osobine jаbukа
Ekološki uslovi za gajenje jabuka
Podizаnje zаsаdа jаbuke
Rаdovi u jаbučnjаku od sađenja do plodonošenja
Rаdovi u jаbučnjаku u redovnoj proizvodnji

KRUŠKA

Morfološke i biološke osobine kruške
Ekološki uslovi zа gаjenje kruške i podizаnje zаsаdа
Negа zаsаdа kruške
Berbа i čuvаnje plodovа kruške

DUNJA

Uslovi zа gаjenje dunje

MUŠMULA I OSKORUŠA

Mušmulа
Oskorušа

BRESKVA

Morfološke i biološke osobine breskve
Životni i godišnji ciklus breskve
Uslovi zа gаjenje breskve
Podizаnje zаsаdа breskve
Negа voćаkа do plodonošenjа
Negа breskve u periodu plodonošenjа
Berbа i čuvаnje plodovа breskve

KAJSIJE

Morfološke i fiziološke odlike kаjsije
Podizаnje zаsаdа
Berbа plodovа

ŠLJIVA

Morfološke i fiziološke osobine šljive
Zemljišni i klimаtski uslovi zа gаjenje šljive
Podizаnje šljivikа
Berbа šljivа

TREŠNJA

Uslovi zа gаjenje trešnje
Berbа i klаsirаnje plodovа trešnje

VIŠNJA

Morfološke i fiziološke osobine višnje
Osobenosti gаjenje višnje

MARELA

ORAH

Morfološke i fiziološke osobine orаhа
Uslovi zа gаjenje orаhа
Podizаnje orаšnjаkа
Negа orаhа
Berbа, pripremаnje i čuvаnje plodovа orаhа

LEŠNIK

Morfološke i fiziološke osobine leske
Podizаnje i negа zаsаdа leske
Berbа plodovа leske
Kvаlitetnа kаtegorijа plodа leske

BADEM

Morfološke i fiziološke osobine bаdemа
Prirodni uslovi zа gаjenje bаdemа
Podizаnje zаsаda bаdemа
Berbа bаdemа

KESTEN

Morfološke i fiziološke osobine kestenа
Prirodni uslovi zа gаjenje kestenа

MALINA

Morfološke i fiziološke osobine mаline
Prirodni uslovi uspevаnjа mаline
Osobenosti gаjenjа mаline

JAGODA

Morfološke osobine jаgode
Prirodni uslovi zа gаjenje jаgode
Berbа jаgodа

RIBIZLA

Morfološke i fiziološke osobine i uslovi gаjenjа

OGROZD

BOROVNICA

NEKE NAPOMENE O ĐUBRIVIMA

LITERATURA

Breskva (Persica sp.)

Breskva je privredno značajna voćka. Nјen udeo u opštoj strukturi voćarstva iznosi 3,1%, a na društvenom sektoru učestvuje sa oko 14%. Broj stabala breskve prema 1945. godini povećao se do 1967. za 69,48%. Za ovo vreme prinos plodova breskve povećao se u našoj zemlji dva puta (108,48%).

Breskva vrlo rano prorodi, tj. već u trećoj godini vrednost prinosa pokriva troškove proizvodnje, odnosno investicije brzo počinju da se otplaćuju. Blagodareći svom brzom razvoju ona već u šestoj godini postiže maksimalan porast i tako se za kratko vreme ostvaruje pun kapacitet proizvodnje. Isto tako, uz odgovarajuću tehnologiju i tehniku proizvodnje ona uredno rađa. Nije ugrožena velikim brojem bolesti i štetočina. Otporna je prema suši, naročito sorte čiji plodovi sazrevaju u prvoj polovini leta.

Pošto sazreva od maja do kraja oktobra, potražnja svežih plodova je duga. Plodovi su joj vrlo pogodni za potrošnju u svežem stanju, a značajni su i kao sirovina u konzervnoj industriji (sok, kompot, džem, sušeni plodovi i dr).

Hemijski sastav plodova breskve zavisi od nasledne osnove sorte i klimatskih i zemljišnih uslova, kao i od primenjene tehnološke u proizvodnji. Plodovi sadrže 4—13% šećera; 0,2—1,5% kiselina; 0,2—0,8% pektinskih materija; 3—20 mg% askorbinske kiseline (vitamina C). Količina drugih vitamina (A, B₁ i B₂) kreće se oko 1 mg%.

Poreklom je iz Kine u kojoj je postojala kao gajena voćka još oko 2.000 godina pre nego što su za nju znali stari Rimljani. U Italiju i Francusku preneta je preko Male Azije i Grčke početkom naše ere, a odatle se širila u druge evropske zemlje.

U Jugoslaviji breskva je na sedmom mestu u strukturi voćarstva. U nekim rejonima Jugoslavije (Beograd, Vršac, Niš, Ptuj, Smederevo, Subotica, Zagreb. Krško, Zadar, Titograd, Skoplje) ona kao pratilac vinove loze nalazi vrlo povoljne uslove za uspevanje. Smederevsko područje sa Smederovom i Grockom predstavlja nesumnjivo naš najizrazitiji rejon pitome breskve.

Morfološke i biološke osobine breskve

Breskva je voćka srednje razvijenosti, dostiže visinu 3—10 m, što zavisi od niza činilaca.

Koren breskve je površinski. Do 30 cm dubine nalazi se oko 60% korenovog sistema. U slobodnom prostoru koren je raširen i razgranat u svim pravcima.

Visina debla je oko 1 m, ali u praksi najčešće ne prelazi 50 do 60 cm. Deblo je ravno i glatko; uzdužna kora u toku porasta stabla puca.

Kruna je okruglasta, razvedena, nikad izrazito piramidalna. Razgranjavanje je karakteristično, a grančice u osnovi debljih grana izumiru. Vegetativna masa se stvara na periferiji krune. Grančice su rodne i nerodne i na njima se nalaze lisni i cvetni pupoljci.

Moguće je da se na jednoj grančici nalaze i jedni i drugi pupoljci. Raspored pupoljaka je vrlo različit:: samo jedan lisni ili samo jedan cvetni pupoljak; zatim jedan lisni i jedan cvetni; dva lisna ili dva cvetna; dva cvetna i jedan lisni koji se nalazi u sredini — izmeću dva cvetna, itd.

Rodno drvo je višegodišnje. Na njemu su jednogodišnje rodne grančice na kojima su poređani cvetni pupoljci. Prema tome, rodno drvo je onaj deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste s cvetnim i lisni pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti:

• kratki — jedan cvetni i jedan lisni pupoljak;
• majski buketić 2—7 cm, s više cvetnih pupoljaka;
• slamasti (tanki), s pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10— 15 cm);
• mešoviti — više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) preko 15 cm;
• prevremeni — kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u mladare — letoraste.

S obzirom na to gde se nalaze cvetni pupoljci, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka.

S obzirom na to gde se nalaze cvetni pupoljci, razlikuju se tri grupe sorta breskva: A, B i C.

Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih letorasta.

Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih letorasta, a na debljim samo na vršnom delu.

Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Specifičnost breskve je u prenošenju vegetativne mase na vršne delove grana. To nastaje zbog toga što usled nedovoljne svetlosti ili zbog iznurenosti grančica koje se nalaze na nižem položaju nzumire veći broj manje razvijevih grančica. Najčešće izumiru grančice koje su u prethodnoj vegetaciji imale plodove. Zbog izraženih konkurentskih odnosa meću grančicama redovno izumiru manje razvijene grančice. Ovo je još više potencirano nedovoljnim osvetljavanjem.

Životni i godišnji ciklus breskve

Kao i druge vrste voćaka, i breskva prolazi kroz određen životni ciklus. Trajanje pojedinih perioda njenog aktivnog ciklusa, u poređenju s nekim drugim voćkama, znatno je kraće. Mladalački (juvenilni) stadijum je kraći nego u jabuke. Breskva počinje da donosi plodove već posle druge godine. Ovo je vrlo značajna osobina breskve. Period pune rodnosti je takođe kratak, kraći nego u mnogih drugih kontinentalnih vrsta voćaka. Svi periodi koji čine životni ciklus u breskve su relativno kratki, što uslovljava i njen vek života — 20 do 25 godina.

Godišnji ciklus. U godišnjem ciklusu breskve razlikuje se nekoliko faza koje se svake godine ponavljaju:

1. kretanje sokova;
2. bubrenje pupoljaka;
3. cvetanje i oploćenje (biologija cvetanja, precvetavanje i listanje);
4. porast plodova i letorasta (fizičke i hemijske promene u plodovima do pune razvijenosti, šarak plodova, sazrevanje plodova);
5. druga vegetacija;
6. obrazovanje i diferenciranje cvetnih pupoljaka;
7. otpadanje lišća — završetak vegetacije.

Početak i trajanje pojedinih faza u godišnjem ciklusu breskve uslovljeni su uticajem različitih činilaca. Prema tome, svaka pojedinačna faza u toku godine predstavlja određeni kvalitet u sorti breskve. Faze se razlikuju ne samo kod pojedinih sorta već i kod iste sorte u toku više godina. Tako je početak vegetacije uslovljen pre svega temperaturom zemljišta i vazduha. Kada temperatura zemljišta dostigne 3—5“ (na dubini najvećeg dela korena), a temperatura vazduha 5—6S (srednja dnevna) u trajanju 6—8 dana, nastaje pojačana fiziološka aktivnost korena koja se odražava na buđenje vegetacije. Nastaje kretanje sokova, a zatim i morfološke promene pojedinih organa — pupoljci se povećavaju razvitkom pojedinih delova cvetnih elemenata i lista. Na taj način dolazi do kvalitativnih promena u pojedinim organima.

Poznavanje toka i vremena pojedinih faza u godišnjem ciklusu breskve je od posebnog značaja za praktičnu delatnost. Primena odgovarajućih agrotehničkih mera mora biti u odgovarajućem skladu s pojedinim fazama razvoja.

Cvetanje. Neki autori tvrde da na vreme cvetanja imaju pretežan uticaj činioci sredine u toku proleća, iako je očigledno da cvetanje mora zavisiti i od naslednih osobina pojedinih sorta. Postoji pozitivan odnos izmeću temperature i početka cvetanja. Pri visokoj temperaturi za vreme cvetanja sve sorte, izuzev nekoliko poznocvetnih, mogu da cvetaju istovremeno.

Međutim, vreme cvetanja se ne može tačno predvideti ako se ne vodi računa o još jednom važnom ekološkom činiocu — o broju dana u toku perioda zimskog mirovanja s temperaturom 5—7°, jer su mnogobrojni autori utvrdili da je za normalno, ujednačeno i blagovremeno cvetanje nužno da kontinentalne voćke budu izložene izvesno vreme relativno niskoj temperaturi.

Važan činilac je i sunčano osvetljavanje, jer se svetlosni režim određenih mesta ,uslovljen nejednakom nadmorskom visinom, odražava na jednovremeno cvetanje pojedinih sorta breskve.

Dalje je utvrđeno da i podloga utiče na vreme cvetanja, a ne treba zanemariti ni uticaje koje u tom pravcu mogu ispoljiti starost, bujnost, iznurenost i zasenjenost krune voćke. Osim toga, od uticaja je i zemljište.

Početak cvetanja vezan je i za trajanje perioda zimskog mirovanja. U južnim krajevima, koji se odlikuju srazmerno visokim zimskim temperaturama, period zimskog mirovanja voćaka je dugotrajniji u poređenju sa onim u rejonima s niskim zimskim temperaturama. U ovom slučaju u pitanju je jedna paradoksalna pojava: početak cvetanja u južnim geografskim širinama dolazi docnije nego u severnim. Ovo se zapaža i u istom voćnjaku. Ukoliko je cvetanje zakasnilo, ono zatim mnogo brže napreduje ako su toplotni uslovi povoljni.

Od značaja je i suma temperatura od 1. marta do početka cvetanja. U Smederevskom vinogorju ona je u desetogodišnjem proseku iznosila 20,8° C.

Na početak cvetanja utiče i temperatura zemljišta. Izgleda da za buđenje biljnog života u prolećnim mesecima nije toliko važno da li se temperatura vazduha povećala do izvesne visine iznad 0° C, već je važno da li je temperatura vazduha viša od temperature zemljišta u dubini žila. Zbog ovoga vegetacija počinje u proleće u ono vreme u kojem je temperatura vazduha postala viša od temperatura zemljišta.

Uticaj klimatskih činilaca na trajanje faze cvetanja breskve

Trajanje cvetanja raznih sorta breskve može znatno da varira. Na primer, kratak period cvetanja imaju sorte: aleksandar (15,2 dana) i majski cvet (15,4 dana); najduži period cvetaša imaju haleova pozna (17,8 dana) i moretini-1 (17 dana, Smederevo). Međutim, period cvetanja breskve varira od 15 do 35 dana.

Ako se osvrnemo na odnose klimatskih činilaca i faze cvetanja, videćemo da se pri intenzivnoj transpiraciji skraćuje faza cvetanja, i obrnuto. To potvrđuju podaci za Smederevo: trajanje cvetanja u 1951, 1953. i 1954. g. bilo je približno isto (oko 20 dana), dok je 1955. godine iznosilo 35 dana.

U 1952. godini s najkraćim periodom cvetanja (prosečno za sve sorte 15 dana) i u 1955. godini s najdužim periodom cvetanja (35 dana) klimatski činioci pokazali su da je: srednja temperatura vazduha iznosila 10,85“ (1952) prema 7,16°C (1955); temperatura zemljišta 8,94° prema 7,64°; oblačnost 4,4 prema 6,5; ukupne padavine 13 mm prema 69 mm; dužina sunčevog sjaja 7,2 časa prema 3,21 časa; intezitet zračenja 278“ u 1952. god. prema 211° u 1955. god.

Osobine cveta breskve

U breskve se razlikuju dva osnovna tipa cveta: u obliku ruže i u obliku zvona. Pravilno razvijeni cvetovi oba tipa karakterišu se hermafroditizmom, s potpuno formiranim muškim i ženskim organima. Prašnika ima 25 do 40 (obično ih je 35), nejednake dužine (5-13 mm). Tučak je pretežno jedan, dužine 10 do 21 mm. U pojedinih sorta mogu se bez teškoća zapaziti osetne morfološke nejednakosti.

Kod breskve može biti dva, tri i više tučkova u jednom cvetu. U nekih sorta ova pojava može biti dosta česta, dok je kod drugih vrlo retka.

Dinamika cvetanja je od uticaja na oprašivanje i oplođenje breskve. U godinama s povoljnim klimatskim uslovima breskva otvori u toku 3 do 10 dana 20-90% cvetova. Zato su za oprašivanje i oplođenje od velikog značaja klimatski činioci u to vreme.

Na oplođenje breskve utiču i optimalni klimatski uslovi, a posebno temperatura. Za oprašivanje i oplođivanje breskve od velikog je značaja nesmetana poseta insekata, pre svega pčela.

Procent zametanja plodova, odnosno oplođenja, mnogo zavisi od klijavosti polena. Sorte breskve — izuzev haleove pozne i nekih drugih — imaju visok procent klijavosti polena. U haleove pozne je zakržljao polenov prah.

Jače sniženje temperature u toku zime i neposredno pre početka cvetanja može smanjiti klijavost polena breskve. Klijavost se umanjuje ako se u samom periodu cvetanja polen izloži niskoj temperaturi (—3,4° u trajanju 2 časa).

Klijavost polena zavisi i od klimatskih činioca. Na primer, kiša i vetar za vreme cvetanja negativno utiču na klijavost polena.

Plodnik breskve ima koničan oblik. U loži plodnika nalazi se po jedan semeni zametak, a ponekad i dva, od kojih je jedan najčešće zakržljao.

Breskva je po pravilu samooplodna (autofertilna) voćka, Međutim, postoje sorte koje su samobesplodne (autosterilne), kao što je haleova pozna. Iako je breskva samooplodna voćka, ipak se postiže bolja rodnost ako u breskviku ima više sorta.

Porast i razvitak plodova i letorasta

Početne faze porasta plodova i letorasta vremenski se uglavnom poklapaju. Plodovi i letorasti breskve u početku se razvijaju na račun rezervnih materija skladiranih u pojedinim organima još u toku prethodne vegetacije. Postoji konkurentski odnos između porasta plodova i letorasta. Zbog ovog odnosa plodovi najčešće posle izvesnog vremena otpadaju.

U razvitku plodova zapaža se nekoliko faza koje se uglavnom razlikuju po nizu promena (fizičko-morfoloških i biohemijskih i fizioloških). U tom razvitku razlikuju se ove faze: zametanje; početna faza usporenog rastenja; faza intenzivnog rastenja; završna faza usporenog rastenja; zrenje; dozrevanje (upotrebna, potpuna i tehnološka zrelost) i razlaganje. Ove faze obično se svode na zametanje, zrenje i prezrevanje s razlaganjem.

U početnoj fazi porasta plodova, prve 3-4 nedelje, svi se plodovi podjednako razvijaju, pa tek posle nastaje diferenciranje u krupnoći. Zapaženo je da otpadnu svi plodovi koji u ovoj fazi zaostaju po krupnoći.

Otpadanje plodova breskve može izazvati delimičnu nerodnost, a samo u retkim i izuzetnim slučajevima moguća je pojava preterano smanjenih prinosa. I u takvim slučajevima visina prinosa u velikoj meri zavisiće od sorte. Otpadanje plodova breskve, kao i plodova svih ostalih voćaka, posle zametanja predstavlja u stvari jedno korisno proređivanje.

Plodovi breskve otpadaju uglavnom u dva perioda: prvi put 30 dana posle cvetanja i drugi put 15 dana posle prvog otpadanja, odnosno 45 dana posle cvetanja.

Hemijsko fiziološke promene u plodubreskve. Nisu manje izražene ni hemijske promene u plodu breskve u toku njegovog razvitka. U fazi brzog razrastanja nagomilava se celuloza, a manje skrob i šećeri; u fazi usporenog rastenja nagomilava se skrob i šećeri; u fiziološkoj zrelosti nagomilavaju se šećeri; u potpunoj zrelosti skrob potpuno iščezava a šećer dostiže maksimum. Ukus i tehnološka vrednost ploda breskve zavise od količine organskih kiselina. Količina kiselina u plodu breskve dosta je promenljiva i zavisi od sorte, sredine, stupnja zrelosti i primenjene agrotehnike.

Količina šećera i kiselina je sortna odlika, mada taj procent varira u iste sorte pod uticajem različitih klimatskih i zemljišnih uslova. Plodovi koji sazrevaju rano imaju malo šećera, a više kiselina, dok je slučaj s plodovima kasnih sorta obrnut. Na primer, utvrđeno je da su sorte breskve čiji plodovi sazrevaju polovinom juna imale 7,78% šećera i 0,51% kiselina; druga grupa sorta čiji plodovi dozrevaju polovinom avgusta imala je 10,14% šećera i 0,46% kiselina; treća grupa sorta koje sazrevaju krajem avgusta i početkom septembra imala je 11,20% šećera i 0,40% kiselina. Prilikom izbora sorta treba voditi računa i o ovim okolnostima.

Porast letorasta je najintezivniji prvih 45 dana vegetacije, a zatim se postepeno usporava i polovinom vegetacije sasvim prestaje. Po prestanku porasta letorasta počinju da se obrazuju cvetni pupoljci.

Neke osobenosti ploda breskve kao činioca ekonomičnost sorte. Poznato je da je krupnoća ploda vrlo različita, i u jedne iste sorte i da je podložna raznim uticajima. U ukupnoj težini ploda promenljiva je, uglavnom, količina mesnatog dela, dok je koštica relativno nepromenljiva.

Stepen iskoristivosti plodova najveći je u najkrupnijih sorta, i smanjuje se sa smanjenjem njihove veličine. Za određivanje ekonomske vrednosti sorte neophodno je da se uzme u obzir i iskoristivost njenih plodova. Međutim, najkrupniji plodovi, iako su najveće iskoristivosti, nisu i najboljeg kvaliteta ako mnogo odstupaju od svoje optimalne veličine tipične za odgovarajuću sortu. Ovo zbog toga što je u takvih plodova malo suvih materija i šećera. Prema tome, ako su namenjeni industrijskoj preradi, naročito za proizvode za koje se traži veći procent suvih materija, takvi plodovi nisu pogodni. Oni su često znatno pogodniji kao stono voće ili za sokove i sl. Osim iskoristivosti ploda od značaja je da se ceni i vrednost sorte prema količini šećera u plodovima.

Formiranje (diferenciranje) cvetnih pupoljaka u breskve

Posle intenzivnog vegetativnog porasta, koji obično traje do početka juna, nastaje period usporenog porasta pojedinih vegetativnih organa. Taj period ne traje dugo — oko dve do tri nedelje — kada vegetacija prividno prestaje. U ovom periodu se u breskve obično odigravaju složeni fiziološko-biohemijski procesi koji su značajni za obezbeđenje rodnosti u narednoj godini. Kao posledica ovih promena nastaje period početka obrazovanja cvetnih pupoljaka, koji je uslovljen delovanjem mnogobrojnih činilaca od kojih su najznačajniji: osobina sorte, stanje i količina vode u zemljištu, prisustvo azota u zemljištu, starost voćke i dr. U bujnijih sorta, kao i u snažnijih i razvijenijih voćaka, obrazovanje cvetnih pupoljaka nastaje docnije, i obrnuto. Isto tako, sve agrotehničke mere kojima se podstiče razvoj usporavaju početak obrazovanja cvetnih pupoljaka. U većine sorta cvetni pupoljci počinju da se obrazuju već pri kraju juna i početkom jula. U ovom periodu treba nastojati da u zemljištu bude dovoljno vode i mineralnih materija.

Već u prvoj polovini avgusta, ako je godina kišna, počinju ponovo da se u stablu intenzivnije kreću sokovi, što se poznaje po lakom odvajanju kore od drveta. U ovom periodu se izvesnih godina dešava i neznatan porast letorasta. Ova faza je nazvana „drugom vegetacijam”. U praksi se u ovoj fazi primenjuje kalemljenje na spavajući pupoljak.

Otpadanje lišća i završetak vegetacije

Otpadanje lišća i završetak vegetacije je poslednja faza u godšinjem ciklusu breskve. Završetak vegetacije je nasledna osobina ove voćke. Završetak vegetacije u pojedinih sorta može da se razlikuje, ali neznatno. Uglavnom nastaje s pojavom niskih odnosno nižih temperatura. Pri najnižim temperaturama životna aktivnost svodi se na najmanju meru. Čim prestane aktivna veza između lista i grančica nastaju morfološke promene lista — zelena boja postaje žućkasta do žutocrvena, list gubi hlorofil i zatim otpadne. Otpadanje lista sa stabla breskve praktično je označena kao faza završetka vegetacije. U našim rejonima u kojima se breskva gaji to je kraj oktobra, odnosno vreme kada srednje dnevne temperature padnu ispod 10°.

Uslovi za gajenјe breskve

Klima. Breskva se, uglavnom, gaji u rejonima vinove loze, jer zahteva toplija područja. U našoj zemlji su se već izdvojila odnosno izdiferencirala područja u kojima se ona uspešno gaji. I pored toga u njima se u zimskom periodu pojavljuju prodori vazduha sa izuzetno niskim temperaturama koje izazivaju oštećenja pojedinih organa breskve. Takav je slučaj bio 1962/63. godine.

Dejstvo niskih negativnih temperatura u pojedinim rejonima može biti različito, jer mikrorejon ima znatnog uticaja na njihovu pojavu i dejstvo. Oštećene grane posle izvesnog vremena ne obavljaju u punoj meri odgovarajuće funkcije, pa se često dešava da se te grane ili celo stablo osuše.

Breskva iziskuje dosta toplote u toku vegetacije. Toplota na ovu voćku retko kad može nepovoljno delovati.

Breskva se može gajiti na različitim nadmorskim visinama, od morskog nivoa do 3000 n/m (severna Indija i Himalaji). Ukoliko je bliže ekvatoru gaji se na većoj nadmorskoj visini, i obrnuto, U našoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama Evrope, ona se masovno gaji do 500 m nadmorske visine.

U Jugoslaviji se breskva gaji u priobalnom pojasu Jadranskog mora na maloj nadmorskoj visini. U Podunavlju njen rejon ide od 100 do 300 m; u zapadnoj Srbiji od 200 do 450 m i u Makedoniji od 700 do 800 m (predeli Ohridskog i Prespanskog jezera).

U uslovima u kojima su mogući pozni prolećne mrazevi za gajenje breskve pogodnije su severozapadne, severoistočne i severne ekspozicije (položaji); južni položaji su povoljniji u severnijim područjima, pod uslovom da ima dovoljno vodenih taloga ili da je obezbeđeno navodnjavanje.

Najpogodniji nagibi su do 8˚.

Temperatura je činilac koji omogućava, ograničava ili sprečava gajenje breskve u nekom kraju.

Breskvu ugrožavaju zimski i pozni prolećni mrazevi. Zimski mrazevi deluju nepovoljno kada nastaju jača kolebanja temperature koja zbog labilnosti zimskog mirovanja mogu izazvati kretanje vegetacije. Ipak, cvetni pupoljci nekih sorta izdrže do —30°C; ne otvoreni cvetovi do —3,8°C; otvoreni cvetovi do —2,7°C; sasvim mali plodovi do —1,1°.

Visoke temperature u toku vegetacije nisu ograničavajući faktor, osim kada je u pitanju suša. Visoka temperatura i nedostatak zemljišne i atmosferske vlage i sunčana pripeka izazivaju poremećaje u razvoju breskve.

Povećana vazdušna vlažnost otežava oprašivanje a time i zametanje plodova. Ona stvara uslove i za razviće bolesti breskve.

Hladni vetrovi (košava, bura) štetno deluju na oplođenje, a u nekih sorta i na otpadanje plodova neposredno pred berbu.

Gradom oštećena stabla se teško oporavljaju: povređena mesta ne kalusiraju, a nekroza se jače širi. Ako je stepen oštećenja od grada veći, stabla se moraju krčiti.

U proleće za vreme jačeg rastenja breskva zahteva dosta vode, dok se leti zadovoljava s manjom količinom. Nјen koren i lišće su prilagođeni uslovima suše. Ipak joj treba obezbediti umerenu vlažnost zemljišta, naročito ako vlage nema dovoljno u zemljištu.

Kao voćka toplih predela breskve su prilagođene uslovima dobre osvetljenosti. Tada su plodovi boljeg kvaliteta, a rodnost je obilnija.

Zemljište. — Breskvi najbolje odgovaraju rastresita, duboka i topla zemljišta. Na teškim zemljištima ona pati od smolotočine, a na previše lakim i peskovitim trpi od suše. Peskuše na rečnim nanosima i s glinovitom zdravicom dobre su za gajenje breskve. Izbor podloge omogućuje korišćenje raznih zemljišta za njeno gajenje. Breskve uspešno rastu ako je zemljište dobro pripremljeno. Za gajenje je najpogodnije zemljište koje sadrži 55-65% peska, 15-25% gline i 15-20% koloida. Breskva najbolje podnosi reakciju zemljišta izmeću pH 6 i pH 6,5. Aktivnog kreča treba da bude 5%, mada ga može biti i više ukoliko je njegova rastvorljivost mala. Količina fosfora treba da bude 5-8 mg/100 grama suve zemlje, a kalijuma 15 do 20 mg. Takođe se smatra da je zemljište pogodno za breskvu ako ima 2-3,5% humusa. Nivo podzemnih voda u vreme maksimalnog vodostaja ne sme prelaziti 1,5 m.

Mnogi autori navode da breskva troši velike količine azota i da nedostatak ovog hraniva prouzrokuje nepovoljne posledice kako na vegetativnim tako i na generativnim organima. Breskvi su potrebne velike količine kalijuma. Nedostatak kalijuma najčešće se javlja na lakim peščanim i kiselim zemljištima. Vrlo često višak azota u zemljištu izaziva i povećano trošenje kalijuma. Pojavljuje se hloroza koja može da u jačem intenzitetu prouzrokuje promene na lišću.

Nedostatak kalcijuma najčešći je na kiselim zemljištima, a može i na barskim i nizijskim.

Ukoliko u zemljištu nedostaje cink, javljaju se simptomi u vidu hlorotičnog lišća, savijenih liski, rozeta, u zakašnjenju u razvoju letorasta i sl.

Nedostatak mangana u zemljištu izaziva usporeno razvijanje breskve, a u vegetaciji i pojavu hloroze.

Nedostatak magnezijuma javlja se na karbonatnom zemljištu. U ovom slučaju lišće prerano otpada u drugom delu vegetacije, i to počev od nižih grana ka vrhu.

Usled nedostatka gvožđa takođe nastaje hloroza, i to je vrlo težak problem nekih plantaža. Gvožđe ima vanredno značajnu ulogu u procesu fotosinteze. Zbog nedostatka gvožđa povećavaju se organske kiseline i redukujući šećer. Još nisu tačno definisani fiziološki uzroci nedostatka gvožđa.

Hloroza predstavlja poseban problem breskve, jer umanjuje njenu rentabilnost. Ima je u svim uzrastima stabla — dok su još mlada, a još češće kad su u rodu. Najčešće nastaje na težem, vlažnom i peskovitom zemljištu, pri upotrebi velikih količina veštačkih đubriva i pri dubokoj obradi zemljišta.

Nitratno đubrivo sprečava, a amonijačno povećava korišćenje gvožđa. Količina hlorofila je u uskom odnosu sa količinom gvožđa. U tom se odnosu javljaju simptomi nedostatka gvožđa.

Velike količine azota izazivaju smanjenje kalijuma; previše kalcijuma prouzrokuje smanjenje magnezijuma, kalcijuma i natrijuma; višak kalcij uma izaziva nedostatak niza mikroelemenata.

Zemljište za breskvu treba da je umereno plodno, umereno toplo, lako, duboko i sa propusnom zdravicom. U takvim zemljišnim uslovima postiže se uravnoteženost izmeću vegetativnog i generativnog razvoja, a time i bolje dozrevanje drveta i sigurnija proizvodnja plodova.

Zahteni breskve prema zemljišnim uslovima su veći nego što su u jabuke i kruške, a još veći nego u šljive i višnje. Osim klimatskih činilaca posebno su značajne i fizičke osobine zemljišta.

Ocena vrednosti sorta breskve

Sorte breskve se ocenjuju prema spoljašnjim i unutrašnjim pomološkim obeležjima. Ova ocena se odnosi na kvalitet ploda namenjen potrošnji u svežem stanju. Za druge svrhe još ne iostoji dovoljno razraćena i usvojena metodika.

Od spoljašljih osobenosti ocenjuje se: maljavost, boja pokožice, odvaja1ve pokožice, težina ploda, oblik ploda.

Od unutrašnjih osobina ocenjuje se: boja mesa (mezokarpa), čvrstoća mezokarpa, sočnost, ukus, stepen odvajanja koštice od mezokarpa, stepen lomljenja koštice.

Sem ovih obeležja može se ocenjivati i trajašnost plodova. Svako obeležje izražava se u poenima, a skup poena odrećuje kvaliget plodova svake sorte.

Tab. 15 Važnije sorte breskve i neke njihove odlike

Sorta	Vreme sazrevanja	Boja mesa	Tip cveta
Spring tajm	4 dana pre majskog cveta	bela	ružolik
Amzden	15 dana posle majskog cveta	bela	ružolik
Kardinal	15 dana posle majskog cveta	žuta	zvonast
Diksi red	17 dana posle majskog cveta	žuta	zvonast
Majčšld	18 dana posle majskog cveta	žuta	zvonast
Merildžem	18 dana posle majskog cveta	žuta	zvonast
Junska elberta	12 dana pre red hevena	žuta	ružolik
San rajz	11 dana pre red hevena	žuta	zvonast
Fertilija	10 dana pre red hevena	žuta	zvonast
Trijumf	10 dana pre red hevena	žuta	ružolik
Meri gold	8 dana pre red hevena	žuta	ružolik
Aurora	7 dana pre red hevena	bela	ružolik
Erli roze	7 dana pre red hevena	bela	ružolik
Peri sanrajz	5 dana pre red hevena	žuta	ružolik
Koronet	3 dana pre red hevena	žuta	zvonast
Džerzilend	3 dana pre red hevena	žuta	zvonast
Diksidžem	2 dana pre red hevena	žuta	zvonast
Red heven	–	žuta	zvonast
Zlatni jubilej	1 dan posle red hevena	žuta	zvonast
Triodžem	2 dana posle red hevena	žuta	zvonast
Karmen	6 dana posle red hevena	bela	ružolik
Julska elberta	6 dana posle red hevena	žuta	zvonast
Vadel	9 dana posle red hevena	bela	ružolik
Sout heven	10 dana posle red hevena	žuta	zvonast
Hale heven	12 dana posle red hevena	žuta	zvonast
Golden ist	14 dana posle red hevena	žuta	ružolik
Rana elberta	15 dana posle red hevena	žuta	ružolik
Ren globe	15 dana posle red hevena	žuta	ružolik
Haleova rana	15 dana pre haleove pozne	bela	ružolik
Sanhaj	14 dana pre haleove pozne	žuta	zvonast
Blejk	7 dana pre haleove pozne	žuta	zvonast
Haleova pozna		žuta	zvonast
Elberta	istovremeno sa h. poznom	žuta	zvonast

Podizanјe zasada breskve

Sortiment breskve vrlo brzo se menja blagodareći mnogobrojnim stvorenim sortama boljeg kvaliteta plodova i njihove šire upotrebne vrednosti. Sve je više sorta koje su podjednako dobre za potrošnju u svežem stanju i za preradu.

U analizi prirodnih činilaca, naročito klime, a na prvom mestu temperature, treba pogledati minimalne i maksimalne temperature, i to po pojedinim periodima, posebno za period zimskog mirovanja breskve i posebno za period vegetacije. Ovde je najznačajnije da se utvrdi u kojem se procentu u zimskom periodu za vreme od 10 do 20 godina javljaju apsolutni temperaturni minimumi, dakle oni minimumi koji izazivaju veća oštećenja na stablima. Ako se ovi minimumi javljaju više od 15 do 20%, takva područja treba izbegavati za gajenje breskve makar sorte bile i najotpornije na niske temperature. Isto tako ukoliko se od januara do početka vegetacije u sličnom procentu javljaju prodori kojim se smenjuju tople i hladne vazdušne mase, i takve lokacije ne treba uzimati u obzir za podizanje breskvi. U periodu vegetacije najosetljivija faza je cvetanje. Niske negativne temperature u ovoj fazi su štetne, iako nisu mnogo ispod nule. To su u stvari pozni prolećni mrazevi. Ako se u nekom području ovi mrazevi javljaju češće, to područje nije za gajenje breskve.

Priprema zemljišta za sadnju breskve

Pre rigolovanja zemljišta treba izvršiti izvesne predradnje. Pošto u praksi postoje mogućnosti da se zemljište namenjeno podizanju breskvika ranije iskorišćavalo na različite načine, to se sprovode i različite predradnje. Ako se koristilo za neku od poljoprivrednih proizvodnji, takvo zemljište treba pre osnovne pripreme nivelisati. Ukoliko je površina pod šikarom, valja je iskrčiti i očistiti odgovarajućim plugom s traktorskom vučom.

Nije preporučljivo da se na krčevinama (igumskim) podiže breskvik neposredno posle krčenja. Takva zemljišta se koriste tek posle 3—4 godine. Za to vreme se na njima gaje ratarske biljke ili one koje se zaoravaju u zelenom stanju.

Površine koje su ranije bile pod voćnjacima ostavljaju se posle krčenja da se izvesno vreme „odmore“ i da se žile razlože u humus, pa se tek posle nekoliko godina na njima može ponovo podizati zasad. U praksi se dešavalo da se na voćkama koje su bile odmah zasaćene na krčevini javila truležnica od koje su one najvećim delom uginule.

U nekim slučajevima se mogu za breskvik koristiti i livade. Takvo zemljište se prethodno razore na dubinu 30—40 cm i na njemu se jednu do dve godine gaji neka ratarska kultura.

Na ravnom, toplom i strukturnom zemljištu nisu potrebni meliorativni radovi.

Na zemljištima oštrijeg reljefa preko 8°, odnosno preko 16%, neophodno je terasiranje, pogotovu ako postoje uslovi da se breskvici mogu i navodnjavati.

Putnu mrežu valja izgraditi pre nego što počne neposredna priprema zemljišta —rigolovanje. Glavni putevi kroz plantažu moraju biti dovoljno široki da se dva vozila mogu nesmetano mimoići, a to je najmanje 6 m. Raspored glavnih puteva zavisi najviše od reljefa. Pored glavnih puteva treba ostaviti kanale za odvođenje vode, naročito ako je površina s padom.

Neposredna priprema. Zemljište za podizanje breskvika mora se dobro pripremiti za neposrednu sadnju voćkica. Postoji nekoliko načina pripreme. Međutim, pre nego što se ovo uradi treba izvršiti dopunu hranljivih elemenata u zemljištu do potrebnog nivoa, a to znači da u sloju od 40 cm bude oko 2—3% humusa, 5—8 mg lako pristupačnog fosfora i 15—20 mg lako pristupačnog kalijuma u 100 grama vazdušno suve zemlje. Ukoliko se u zemljištu ne nalaze ove količine, valja ih odgovarajućim đubrivima uneti. Kao izvor organskih materija mogu biti kompost, treset, stajnjak ili biljke za zelenišno đubrivo. Svi ovi izvori mogu se kombinovati u različitim odnosima, pri čemu se vodi računa o ukupnoj potrebnoj količini humusa.

Za sadnju breskve zemljište se priprema na jedan od ovih načina: kopanjem jamića (individualna priprema za sadnju); kopanjem tranšeja ili jarkova, tj. oranjem u pantljikama, odnosno priprema zemljišta za grupnu sadnju; rigolovanjem cele površine, odnosno potpuna ili zajednička priprema zemljišta za sadnju voćkica. Uvek treba dati prednost potpunoj odnosno zajedničkoj pripremi zemljišta, jer je to najbolji način da se omogući pravilan i nesmetan razvoj korena budućeg stabla.

Pri pripremi zemljišta uzimaju se u obzir njegova fizička i hemijska svojstva. Zemljišta u aridnim područjima, bez obzira na strukturu treba dublje rigolovati nego ona u humusnoj zoni. Po pravilu, treba dublje rigolovati i sva zbijena i teža zemljišta. Osobine podloge, naročito pojedine podloge kao što je badem, takođe nameću potrebu da se zemljište dublje rigoluje nego što bi to bio slučaj kad se kao podloga koristi vinogradska breskva. Za breskvu na sejancu dovoljno je da se rigolovanje obavi na oko 60 cm, a samo u nekim slučajevima na 80 cm.

Najbolje je da se zemljište za breskvu rigoluje u toku leta. Tako izrigolovana površina ostavlja se do početka jeseni, a najmanje 6 do 7 nedelja. Zatim se površina iztanjira i podrlja mašinama.

Posebno za svaku sadnicu zemljište se priprema na malom posedu ili u okućnici. Rupe se kopaju na dubinu 50 do 60 cm i u prečniku 2 m.

Podloge za breskvu

Za breskvu, kao i za jabuku, upotrebljavaju se vegetativne i generativne podloge.

Od generativnih podloga koriste se: vinogradarska breskva, kajsija, badem i šljiva.

Od vegetativnih podloga najbolje su naša domaća i vinogradarska breskva, a za suva područja — badem. Za teža zemljišta, koja su po pravilu i vlažna, može se preporučiti i šljiva. Na nekim podlogama breskve rastu patuljasto i otporne su protiv mraza. Međutim, na svim podlogama, 0sim na samoj breskvi, nedovoljan je afinitet.

Sadnice za breskvu

Od sadnog materijala podjednako se uspešno mogu koristiti za sadnju na stalnom mestu: jednogodšpnje sadnice s korenom od dve godine; jednogodišnje sadnice s korenom od jedne godine (sadnice proizvedene junskim kalemljenjem); okulanti; sejanci koji se naknadno kaleme i sadnice proizvedene iz semena.

Jednogodišnje sadnice. Za podizanje breskvika danas se najviše upotrebljavaju jednogodišnje sadnice. Odmah da napomenemo da se razlikuju dve vrste jednogodišnjih sadnica: one u kojih je obrazovanje krune počelo još u toku prve godine, i one u kojih nije počelo obrazovanje krune. Ove druge jednogodišnje sadnice mogu se prema razvijenosti korenovog sistema i nadzemnog dela grupisati u tri klase. Prvu klasu čine sadnice koje su po razvijenosti najslabije i čiji prečnik stabla u zoni odmah iznad mesta kalemljenja ne prelazi 1,5 cm, a koje su osim toga razvile vrlo malo prevremenih grančica. Ovakve sadnice treba uvrstiti u prvu klasu, jer su kao sadni materijal najbolje, pošto po celoj dužini imaju dobro razvijene pupoljke, te je mogućno uspešnije formiranje krune na visini koja se želi.

U drugu klasu dolaze nešto razvijenije sadnice, s prečnikom u zoni iznad mesta gde je vršeno kalemljenje do 2 cm. Nešto su bolje nego sadnice treće klase, a lošije od sadnica prve klase. U njih ima više prevremenih grančica, ali nema pupoljaka po celoj dužini stabla, naročito do visine 40 cm, tako da je nemogućno uspešno formiranje krune gde se želi. Procenti primanja sadnica nešto je manji ,a korenov sistem je slabije razvijen nego u I klase.

U treću klasu sadnica ubrajaju se jako razvijene sadnice u kojih prečnik stabla prelazi 2 cm. One su kao sadni materijal najslabije, pošto je u njih procent primljenih sadnica najmanji, s najslabijim korenovim sistemom koji se sastoji od nekoliko jako razvijenih osnovnih skeletnih žila sa malo žilica — sisalica. Rane stvorene orezivanjem nadzemnog dela su najveće, tako da je oboljenje od nekroze u ovakvih sadnica najčešće. U donjem delu stabla 60 do 70 cm nema dobro razvijenih pupoljaka, tako da se kruna ne može lako formirati na mestu na kojem se želi.

Jednogodišnje sadnice u kojih je počelo obrazovanje krune još u toku prve vegetacije po izvršenom kalemljenju malo se proizvode, pošto je njihova proizvodnja skupa. Upotrebljavaju se uglavnom kada je proizvodnja sadnog materijala namenjena za sopstvene potrebe.

Sadnice proizvedene junskim kalemljenjem. Jednogodišnje sadnice proizvedene junskim kalemljenjem su u izvesnim slučajevima dobar sadni materijal. Nјihov kvalitet uglavnom zavisi od toga u kojoj meri su razvijene, a zatim kakva je njihova zdrvenjenost. Ako je okuliranje obavljeno dovoljno rano i ako je vegetacija bila nešto duža, sadnice su obično dovoljno razvijene i dobro odrvenjene. Ove sadnice su s mladim i nedovoljno razvijenim osnovnim korenom i sa relativno velikim udelom aktivnog korena, što je vrlo značajno za njihov prijem. Znači, i ovaj sadni materijal je dobar kad su u pitanju bolji prijem i ukorenjivanje.

Okulanti. Okulanti su takav sadni materijal koji od plemenite voćke imaju samo pupoljak. To je najjevtinija vrsta sadnog materijala. Ovakva sadnica ima najmanje negativnih posledica od presađivanja, pošto je korenov sistem vrlo razvijen u odnosu na nadzemin deo i pošto su povrede nastale pri vađenju sadnica najmanje. Primanje sadnica je stoprocentno, a formiranje krune je mogućno na visini koja se želi i u različitim oblicima. Breskvici podignuti ovakvim sadnim materijalom pokazuju veću otpornost prema suši, naročito u godini sađenja.

Osim dobrih osobina okulanti imaju i nedostatke: nešto je veći procent uništavanja sadnica odnosno pupoljaka iz kojih treba da se razvije buduća voćka. To uništavanje nastaje prilikom postupka s okulantima pri vađenju, prevozu i sađenju. Procenti uništenih sadnica nekad je i do 10%, i on se povećava ukoliko se u proleće docnije sade.

Sadnja sejanca na stalnom mestu. Pre svega, ovo je dobar način podizanja zasada, naročito ako se sadni materijal proizvodi za sopstvene potrebe i ako se sadnice željenih sorta ne mogu nabaviti u roku predviđenom za sadnju. Osim toga, na ovaj način podignut breskvik se dobro razvija, manje pati od eventualnih suša, a stabla se ravnomerno razvijaju.

Treba obratiti pažnju da se za sadnju upotrebe sejanci sa razvijenim korenom. Opšta razvijenost sejanca mora biti dobra. Oni treba da su jednogodišnji i podjednako razvijeni. Posle sađenja se skrate na 2—3 pupoljka iznad površine zemlje. U toku vegetacije odneguje se samo jedan letorast koji se kalemi na spavajući pupoljak. U vreme kalemljenja mogu se na sejancu kalemiti tri pupoljka. U ovom slučaju deblo je od divljačice (sejanca).

Setva semena na stalno mesto. Podizanje breskvika setvom semena na stalnom mestu još nije mnogo rašireno. Taj način su samo mestimično i u manjem obimu primenjivali pojedinci (Smederevo). Postignuta iskustva u ovome su vrlo zadovoljavajuća, a naročito na suvljim zemljištima. Ovaj način podizanja breskvika treba pretpostaviti drugim načinima, bar u rejonima i na zemljištima koja su siromašnija vodom, naravno, uz stručni nadzor.

U prvoj godini. U toku prve godine vegetacije po obavljenoj setvi semena na stalnom mestu izvodi se kalemljenje. Najprikladniji način kalemljenja je okuliranje (očenje) na spavajući pupoljak. Okulirani pupoljak ne bi trebalo da u toku jeseni krene, već samo da se primi i da ostane u stanju mirovanja. Ukoliko se desi da se on iste jeseni razvije u lastar, potrebno je naknadno kalemljenje, pošto je lastar iz okuliranog pupoljka obično vrlo nežan i nije sposobna da izdrži niske zimske temperature.

U drugoj godini. Rano u proleće pre kretanja vegetacije podloge se prekraćuju, i to na dva načina:

• da se prekraćivanjem ostavi patrljak;
• da se podloge prekrate do mesta na kojem je izvršeno kalemljenje.

Prvi način se u praksi više primenjuje od drugog. Direktno prekraćivanje podloge do mesta na kojem je izvršeno kalemljenje može prouzrokovati nekrozu (bolest koja se manifestuje izumiranjem tkiva), koja se može preneti i na lastar koji se razvije iz okalemljenog pupoljka. Zbog toga se podloga prekraćuje na patrljak. Prekraćivanje treba obaviti što ranije, svakako pre kretanja vegetacije, pošto je znatan deo hranljivih materija završetkom vegetacije bio prenet u koren i u donji deo stabla. U proleće, pri kretanju vegetacije, rezervne hranljive materije prelaze iz donjeg dela stabla i iz korena u vršne delove koji najpre i počinju vegetaciju. Ako bi se izostavilo prekraćivanje podloge, desilo bi se da se pupoljak primi, ali da se uopšte ne razvije. U slučaju da se zadocni s ovom radnjom, tada se prekraćivanjem podloge odbacuje i znatan deo hranljivih materija. Ako u toku jeseni nije olabavljena veza na kalemu, to se čini ovom prilikom, jer bi u protivnom lastar bio ometan da raste.

Iz okuliranog pupoljka razviće se lastar. Iznad i ispod lastara redovno se razvije veći braj pupoljaka na samoj podlozi. Ove lastare treba odmah uklanjati pošto se razvijaju na uštrb razvoja lastara kalema. Obično se ova radnja ponavlja u nekoliko navrata, jer razaranje lastara nije jednovremeno. Na gornjem delu patrljka stavlja se jedan ili dva lastara, koji se tokom vegetacije kratko pinsiraju kako bi samo vegetirali, tj. ne dozvoljava se da se jače razviju. Ovi lastari se ostavljaju zbog toga što se time povećava asimilativna površina dok se lastar iz okuliranog pupoljka dovoljno ne razvije i što su oni sigurna zaštita od nekroze.

Kad lastar-kalem dostigne dužinu 10 do 15 cm treba ga privezati uz patrljak. Posle izvesnog vremena vezivanje se ponovi. Pri vezivanju lastara uz patrljak često se greši. Najpogodnije mesto za privrezivanje je nešto bliže osnovi, a određuje se laganim pritiskivanjem palca. Vezivo treba postaviti tako da dođe ispod lisne drške.

U prvoj fazi vegetacije, koja je u breskve vrlo bujna, lastar se razvija oko 60 cm. Pri ovoj dužini treba da se pristupi prvoj operaciji u vezi s formiranjem krune, koja se sastoji u sprečavanju razvijanja lastara u visinu. Visina na kojoj će se prekratiti lastar zavisi od visine stabla i iznosi najčešće 40—70 cm.

Najčešći oblici krune breskve

U breskve se može uspešno formirati kruna u vidu vaze (čašasta ili kotlasta kruna), zatim palmeta s kosim granama i kruna u obliku slova „V“. Ostali oblici krune ređe su zastupljeni u breskve. Pošto je breskva voćka u koje je kruna u spontanom stanju uglavnom okruglasta, sasvim je logično da se to i u proizvodnoj praksi uzima u obzir pri formiranju krune. S obzirom na to da se kod breskve samo pri potpunoj osvetljenosti, i to direktnim sunčevim zracima, postiže najbolja kolorizacija (obojenost) plodova, treba formirati takvu krunu u kojoj bi maksimalan broj plodova bio izložen najboljoj osvetljenosti.

U praksi se najčešće primenjuje kruna u obliku vaze i palmete s kosim granama.

Važnije odlike čašaste krune — vaze. Čašasta kruna u breskve ima najčešće samo tri osnovne — primarne grane. To su grane prve serije odnosno prvog razgranjavanja. Vrlo je retko da se ova kruna formira sa četiri grane. Grane prve serije raspoređene su u prostoru pod uglom 120°. One su prema tome podjednako udaljene jedna od druge. Rastojanje zavisi od bujnosti sorte. Od osnove primarnih grana dozvoljava se razvoj druge serije grana — to su sekundarne grane (grane drugog reda). Svaka sekundarna grana je sa iste strane primarnih grana i nalazi se u prostoru izmeću dve primarne. Prvo razgranjavanje primarnih grana je udaljeno od njihove osnove 30 do 50 cm.

Drugo razgranjavanje na primarnoj grani, odnosno obrazovanje druge serije grana dozvoljava se na rastojanju 70—120 cm, što zavisi od vitalnosti sorte i drugih činilaca (plodnost zemljšita, mogućnost navodnjavanja i đubrenja i dr.). Često je potrebno da vaza ima i treću seriju sekundarnih grana. Ova serija grana treba da je na rastojanju 60—100 cm od druge serije. I ovde se uzima u obzir uticaj sorte, zemljišta i dr.

Tab. 16 Rastojanje izmeću pojedinih serija grana kod vaze u sorta različite bujnosti (u cm)

Rastojanje između serija grana (cm)
Bujnost	Visina debla	od osnove do I serije grana	od I do II serije	od II do III serije
Velika (R. 81)	70	50	120	100
Srednja (redhaven)	60	40	100	80
Mala bujnost (I. H. Hale)	50	30	70	60

Navedena rastojanja su orijentaciona, jer su moguća odstajanja u zavisnosti od mnogih činilaca meću kojima valja istaći plodnost zemljišta i mogućnost navodnjavanja.

Visina stabla kod čašaste krune treba da je u skladu s rastojanjem na kojem su zasađena stabla. I ovde se mora imati u vidu korisno dejstvo svetlosti. Ukoliko je visina stabla veća od međurednog rastojanja utoliko je jače zasenjivanje.

Odlike palmete s kosim granama. Palmeta se primenjuje u intenzivnoj proizvodnji. Ovaj oblik krune je novijeg datuma. Nјegova najznačajnija karakteristika je maksimalna mogućnost primene mehanizacije i mogućnost bolje komunikacije po breskviku.

Palmeta u breskve je takav oblik krune koji ima centralnu osnovnu granu sa 3 do 4 para primarnih grana, koje se razvijaju u jednoj ravni — to je špalirski sistem uzgoja.

Na rastojanju 40 do 60 cm od korenovog vrata dozvoljava se da se razviju dve primarne grane i dalje na 80 do 120 cm da se razvijaju još dve primarne grane (drugi etaž), na 70 do 110 cm razviće se treći par primarnih i na 60 do 90 cm eventualno četvrti etaž sa dve primarne grane. U palmete je najčešće šest osnovnih grana s vođicom od 50 do 60 cm, a u vrlo bujnih sorta na plodnom zemljištu može da se obrazuje i osam primarnih grana sa vođicom.

Tab. 17 Orijenaciono rastojanje izmeću osnovnih grana u palmete s kosim granama u zavisnosti od bujnosti sorte

–	–	Rastojanje izmeću grana (cm)				–
Bujnost	Visina debla cm	I i II	II i III	III i IV	Dužina voćice	Ukupna visina (cm)
Velika bujnost P. 81	60	120	110	90	50	430
Srednja bujnost — redhaven	50	100	90	70	40	350
Mala bujnost — I. H: Hale	40	80	70	60	30	280

Broj sadnica po jedinici površine

Kao merilo razvijenosti krune svake sorte može poslužiti prečnik krune. Već je rečeno da se za ovaj konkretan slučaj, na osnovu podataka o fizičkim i hemijskim osobinama zemljišta, zatim mogućnosti navodnjavanja i primenjene agrotehnike, određuje rastojanje za svaku sortu. Iz praktičnog razloga, zbog tipizirane mehanizacije, rastojanje između redova treba da je u plantaži jednako za sve sorte a da se u redu vrši korekcija rastojanja za svaku sortu prema njenim biološkim osobinama. To znači da je u istoj plantaži rastojanje između redova za sve sorte isto, a u redu varira prema sortama.

Na rastojanje ima uticaja i oblik krune, što takođe treba uzeti u obzir. Kruna u obliku vaze zahteva veće rastojanje pri sadnji na etalnom mestu nego stablo u obliku palmete s kosim granama.

Tab. 18 Prosečno rastojanje i odstojanje za sorte breskve različite bujnosti i oblika krune (orijentaciono)

Bujnost sorte	Oblik krune
	Baza			Palmeta
	između redova m	u redu m	kom/ha	između redova m	u redu m	kom/ha
Bujne	5	5,5	364	4	5,0	500
Srednje bujne	5	4,5	444	4	4,5	555
Slabo bujne	5	4,0	500	4	4,0	625

Za maksimalne prinose plodova pojedinih sorta breskve važno je da se u skladu s biološkim osobinama svake sorte odredi i veličina hranljivog prostora, tj. rastojanje voćaka u plantaži. Proizvodnost po stablu pojedinih sorta je u direktnoj zavisnosti od razvijenosti krune. Stabla s manje razvijenom krunom imaju i manji prinos po stablu, i obrnuto. Međutim, razlike u prinosu po jedinici površine u dve sorte nejednake razvijenosti mogu biti neznatne ukoliko se odredi pravilan sklap stabala. Sorta haleova pozna ima projekciju krune oko 15,26 m2 i prinos po 1 m2 projekcije krune 2,87 kg. Znači, u ove dve sorte prinos po jedinici površine je približno isti, iako se njihovi prinosi po stablu vrlo mnogo razlikuju.

Od značaja je naglasiti da su novija istraživanja pokazala da koren breskve ne prodire i ne meša se s korenom susednog stabla breskve. Ova okolnost još više povećava značaj optimalnog rastojanja za razvoj stabala breskve.

Razmeštaj sorta u rasadu breskve

Razmeštaj sorta breskve u zasadu ne pričinjava posebne teškoće. Ovo je olakšano time što je većina sorta samooplodna (autofertilna). Samo je mali broj sorta koje su samobesplodne (autosterilne). Od poznatijih sorta samobesplodna je haleova pozna. Ipak, evidentirani su veći prinosi odnosno bolje zametanje plodova u plantažama s većim brojem sorta. Pri razmeštaju sorta breskve treba poći od toga da u jednom kompleksu bude jedna sorta, kako usitnjenost i velika izmešanost sorta ne bi iziskivale različitu agrotehniku, odnosno izvođenja pojedinih agrotehničkih zahvata.

Kada je u pitanju obezbeđenje oprašivača za sortu haleova pozna, treba se rukovoditi time da se može sprovesti dobra organizacija rada ako je veća površina pod sortom oprašivačem koja istovremeno sazreva i sličnih je agrobioloških osobina. Obično se sorta haleova pozna razmešta tako da je sa svih strana okružena drugim sortama i na taj način se ostvaruje bolje oprašivanje, a time i bolje zametanje plodova.

Obeležavanje mesta i tehnika sađenja

Pošto se odredi rastojanje na pripremljenom zemljištu, treba obeležiti mesta na kojima će se zasaditi sadnice. Mesta se obeležavaju na način kako se to radi i pri svakoj drugoj sadnji voćaka.

Sadnja se izvodi u tri faze: priprema sadnica; kopanje jamica i postavljanje sadnica odnosno sađenje.

Pri pravilno organizovanom radu sve se faze blagovremeno obavljaju. Određeni broj radnika izvodi svaki posao i sađenje teče bez zastoja. U sadnji breskve nema nekih posebnih osobenosti. Sadnice se prethodno isklasiraju pa se u istom delu površine posade one što su podjednako razvijene. Preporučuje se da se pri sađenju voćke đubre veštačkim đubrivima, i to kombinovanim (NPK) u količini 100—150 grama po ovakoj sadnici. Đubrivo se ubacuje u jamu pošto se koren najpre pokrije zemljom. Ono ne bi nikako smelo da dođe u dodir s korenom, jer bi prouzrokovalo sušenje sadnice.

Breskva se sadi u jesen i u proleće. Prvenstvo treba dati jesenjoj sadnji, jer aktivnost korenovog sistema ne prestaje ni u zimskom periodu, pa se kod posađenih sadnica do proleća na presecima žila obrazuje kalus i nove žilice.

Nega voćaka do plodonošenјa

Ako su posađene u jesen preporučuje se da se posle sađenja sadnice skrate na 10 do 15 cm iznad visine predviđene za formiranje krune. Osim toga treba skratiti i prevremene grančice (ako ih ima), i to na 3—4 pupoljka, da se smanji transpiraciona površina, a u područjima s jačim vetrom da se ublaži njegovo nepovoljno dejstvo.

Osim skraćivanja sadnica preporučuje se i površinska obrada zasada, najčešće težom tanjiračom, jer je zemljište prilikom sadnje bilo ugaženo.

U proleće, pre početka vegetacije, sve jednogodišnje sadnice orezuju se na željenu visinu, bez obzira na to kada je sadnja obavljena. Isto tako prekraćuju se podloge u okulanata, a iznad okalemljenog pupoljka ostavlja patrlj dužine 10—15 cm. I divljačice se takođe prekraćuju. Visina na koju se sejanci — divljačice prekraćuju zavisi od njihove razvijenosti: razvijenije sejance i sejance na kojima će se obaviti kalemljenje sa tri pupoljka treba skratiti na visinu 30 do 40 cm, a manje razvijene na desetak santimetara od površine. Osim toga, sadnice se tretiraju odgovarajućim preparatima protiv bolesti i štetočina, a izvodi se i obrada zemljišta.

U proleće, a ponekad i u jesen ako je prilikom sađenja vreme suvo, preporučuje se zalivanje sadnica. Ova mera posebno je značajna što doprinosi boljem uspostavljanju kontakta korena sa zemljom, a time i boljem prijemu sadnica.

Održavanje zemljišta u breskviku. U breskviku zemljište treba održavati u obliku jalovog ugara kombinovanog s gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje. U ređim slučajevima, ako su u pitanju plodna zemljišta i ako postoji mogućnost za navodnjavanje, u breskviku se mogu gajiti neke povrtarske kulture ili jagoda.

Proizvodnja breskve može se kombinovati i s proizvodnjom nekih ratarskih kultura. Ovde je u pitanju specijalna proizvodnja koja je tako i organizovana od samog početka — sadnjom breskve na znatno većem rastojanju nego što je potrebno, tj. na oko 30 m red od reda.

Rezidba mladih stabala. Breskva se odlikuje vrlo bujnim porastom. Ova osobenost se može uspešno iskoristiti da se brže formira kruna i da breskva ranije prorodi. To znači da od primenjenog sistema rezidbe breskve u mladom uzrastu zavisi i dužina trajanja mladalačke besplodnosti. Mada je po svojoj prirodi period besplodnosti breskve vrlo kratak, on može orezivanjem i da se produži. To se dešava kada se od početka primenjuje kratka rezidba, koja pospešuje razvoj letorasta po dužini.

Osnovni princip kojeg se treba držati jeste da se breskva u toku formiranja krune duže orezuje. Docnije se skraćuje: ako se dužina prve rezidbe označi sa 100, u drugoj rezidbi treba da je 80, a u trećoj 60. V koliko se stablo više opterećuje rodom u toliko je rezidba kraća. Sem toga, neophodno je da se ostavi i veći broj sekundarnih grana.

Zelena rezidba. Osim zrele rezidbe u toku vegetacije izvodi se i zelena rezidba. Praktičan značaj zelene rezidbe ogleda se uglavnom u sledećem:

• reguliše se vegetacija i pospešuje razvitak grančica u donjem delu osnovnih grana, kako ove ne bi ostale prazne;
• uklanjanje jednog dela i jednog broja letorasta pojačava se priticaj sokova u ostavljeni deo grana i grančica, pa je u toku vegetacije i ishrana bolja;
• dobija se više hranljivih materija koje čine letoraste otpornijim prema nižim temperaturama;
• ispravljaju se neke greške učinjene zimskom rezidbom i omogućuje se da se utiče na stvaranje rodnih grančica po želji;
• izbegava se pojava nekroze;
• omogućuje se ekonomičnije izvođenje zrele rezidbe;
• ubrzava se obrazovanje krune mladih breskvi, jer je moguća primena duže zrele rezidbe;
• skraćuje se period mladalačke nerodnosti, a uz to se povećava i ekonomski efekat.

Jačina izvođenja zelene rezidbe bresaka u mladom uzrastu zavisi od više činilaca: od životne snage stabla, sorte, uslova uspevanja i primenjene agrotehnike.

Vreme i načini izvođenja zelene rezidbe. Vreme izvođenja ove rezidbe je različito i zavisi od svakog pojedinačnog slučaja.

1. Odmah po kretanju vegetacije, čim prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva treba početi zelenu rezidbu. Ona se izvodi da se otklone greške učinjene zrelom rezidbom ili da se uklone mrazom oštećene grane i grančice.
2. Kada letorasti dostižu dužinu 10—20 cm treba ih prorediti i još ukloniti sve one koji se nalaze s unutrašnje strane osnovnih grana.
3. Kada letorasti koji se razvijaju iz pupoljaka osnovnih i sekundarnih grana dostignu dužinu 50—60 cm, vrši se skraćivanje lastara — produžnica osnovnih i sekundarnih grana. Tim se sprečava da brskve „pobegnu“ u vis i podstiče se razvoj pupoljaka na donjem delu razvijenog lastara. Prekraćivanje se izvodi u nekoliko navrata, što zavisi od pomenutih činilaca.

Pri skraćivanju osnovnih grana treba voditi računa o sledećem: za skeletne grane ostavljaju se razvijeniji letorasti; produžnice orezuju utoliko niže ukoliko voćke izrastu više; u bujnih stabala skraćivanje treba da je manje, i obrnuto.

Ujednačeno razviće skeletnih grana postiže se dužom rezidbom slabih letorasta, a kraćom rezidbom bujnijih, posle potpunog formiranja krune treba zadržavati slabo bujne letoraste. Vodopije i nerodne grančice izrasle iz vršnih delova skeletnih grana treba sasvim ukloniti da bi se pojačao razvoj nižih grana i grančica sa spoljašnje strane.

Zelena rezidba ima veliki praktičan značaj, ali može imati i negativne posledice. Ako se izvede u pravo vreme i ukloni se sve ono što ometa normalan razvoj voćke u toku vegetacije, nema bojazni da će negativno uticati.

Bubrenje breskve u periodu uzgoja. Za brzi porast i obrazovanje vegetativne mase potrebne su velike količine azota. Ali preterana količina azota u zemljištu može izazvati i niz nepovoljnih posledica. Pre svega, višak azota u zemljšptu nepovoljno se odražava na sazrevanje drveta, a to ima za posledicu smanjenu fiziološku otpornost protiv niskih zimskih temperatura. Osim toga, povećana vitalnost stabla smanjuje rodnost, a kvalitet plodova je lošiji. Sve ove okolnosti nameću potrebu da se vodi računa o upotrebi azotnih đubriva.

Tab. 19 Orijentacione norme đubriva za breskvu u prve tri godine posle sadnje (u kg)

–	Čistog hraniva			Količina đubriva kg/stablo
Godine posle sadnje	N	P2O5	K2O	20% azotnog	18% fosfornog	40 kalijevog
Prva	100	20	50	0,5	0,10	0,10
Aruga	200	40	100	1,0	0,20	0,30
Treća	300	60	150	1,5	0,40	0,40
Svega:	600	120	300	3,0	0,70	0,80

Na kiselim zemljištima treba od azotnih đubriva dati prednost natrijum nitratu i nitromonkalu, a na neutralnim i alkalnim amonijumsulfatu. Azotnim đubrivima se đubri u više navrata: neposredno pred kretanje vegetacije, početkom maja i početkom juna. Tako raspoređene norme đubriva bolje se iskorišćuju. Od fosfornih đubriva upotrebljava se superfosfat na neutralnim i alkalnim zemljištima i tomasovo fosforno brašno na kiselim. Od kalijumovih đubriva najbolji je kalijum-sulfat.

Fosforna i kalijumova đubriva unose se rano u jesen. Ona se pre obrade ravnomerno rasture i zaoru.

Novodnjavanje

U uzgojnom periodu breskve može u izvesnim slučajevima biti potrebno navodnjavanje. Navodnjavanje se obično primenjuje kad se breskva gaji u nepovoljnim uslovima, kao i u sušnim godinama. Treba nastojati da se ova mera redovno izvodi (ako je moguće) kada se breskve naje na terasiranom zemljištu u kome se uvek oseća defncit vlage. Navodnjavanje je takođe veoma potrebno i na peskovitim zemljištima kada se ona nalaze u suvim područjima.

Zaštita breskve od bolesti i štetočina.

Breskva je najviše ugrožena kovrdžavošću lišća (Taphrina deformans), rupičavošću lišća (Clastenosporijum carpaphilum) i pepelnicom (Spherotheca pannosa var. persical), i lisnim vašima (Aphidea). Stoga je neophodna redovna i blagovremena zaštita.

Nega breskve u periodu plodonošenјa

Rezidba breskve na rod

Da ponovimo: rodni pupoljci u breskve nalaze se na jednogodišnjim grančicama. Prema tome, osnovno je da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji na sebi nose cvetne pupoljke. Ova okolnost nameće drukčiju rezidbu breskve nego što je ona kod drugih vrsta voćaka. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla, od njegove životne snage. Sa starošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. Tako na primer, u voćaka koje tek počinju da rađaju uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%, a u starijih (starijih za 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70% mase.

Pri rezidbi breskve vodi se računa o prirastu vegetativne mase u prethodnoj vegetaciji. Nema sumnje da na prirast utiče i starost stabla. U normalnim uslovima smatra se da breskva od 6 godina treba da ima jednu trećinu letorasta čija je dužina 60 — 100 cm, a starija stabla jednu trećinu letorasta dužine 40 — 80 cm. Iako su ove vrednosti samo orijentacione, ipak nam služe pri određivanju načina orezivanja breskve. Kada je prirast u protekloj vegetaciji ispod navedenih vrednosti, potrebna je kraća rezidba radi obnavljanja vegetativne mase, i obrnuto.

Izvođenje rezidbe. Najpre se izaberu produžnice osnovnih grana. Ovi letorasti se prekraćuju na visinu prošlogodišnjeg obrazovanja, da bi se sprečilo izduživanje osnovnih grana u visinu. Pri tome se ostavlja jedna grančica (prevremena) koja se razvija u polje, radi ravnomernije raspodele hranljivih materija koje pristižu u vršni deo osnovne grane. Osim toga, ispod prekraćene grane treba na 15 do 20 cm ukloniti sve letoraste.

Na isti način se postupa i sa sekundarnim granama.

Pošto se orežu primarne i sekundarne grane pristupa se pravoj rezidbi na rod. Ona se sastoji u odabiranih mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju, izuzev ako su bile oštećene (lisne vaši, moljac i slično). Pri ovome se vodi računa i da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. Ostale grane se uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljavanja, odnosno one se mogu orezati vrlo kratko radi popunjavanja eventualnih praznina na skeletnim granama.

Grančice koje su u prethodnoj vegetaciji donele rod a imaju u osnovi zamenu sasvim se uklanjaju; ako nemaju zamenu, prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. Ovakav sistem rezidbe pokazao je u nekim zemljama dobre rezultate plodova, koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova, dužem vremenu iskorišćavanja, ostvarivanju visokih prinosa itd.

Održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti zemljišta u bresviku

Činjenica da se po jedinici površine bresvika nalazi velika lisna površina, kojom su izložene gubitku znatne količine vode, posebno ukazuje da je održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu činilac o kojem se mora voditi računa.

Regulisanje vlažnosti u zemljištu zavisi od načina održavanja njegove površine. Rekli amo da se kao jedino pravilan način održavanja zemljišta u breskvicima pokazao jalovi ugar u kombinaciji s gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje.

Bubrenje breskve mineralnim đubrivima

Pojedine mineralne elemente treba u obliku đubriva unositi samo kada su oni potrebni, da ne bi nastali poremećaji u rastenju, razvitku i rodnosti. Da bi se đubrenje što potpunije primenilo, moraju se poznavati: celokupni bilans mineralne ishrane breskve, promet mineralnih materija, njihove količine u zemljištu u usvojivom obliku, potrebe breskve u pojedinim periodima i fazama vegetacije. Đubrenje treba primeniti blagovremeno, pre nego što se pojave znaci nedostatka nekih elemenata.

Norme đubriva se računaju po jedinici površine ili po stablu.

Smatra se da u periodu rodnosti jedno osrednje razvijeno stablo iznese iz zemljišta u jednoj godini:

— azota
— fosfora
— kalijuma
— kalcijuma
— magnezijuma

258.7 grama
63,5 grama
272.1 grama
430.8 grama
136.1 grama

Na iznesenu količinu hraniva iz zemljišta imaju uticaja: starost voćaka, stanje uzrasta, rodnost, broj voćaka po jednom hektaru, vremenske prilike u toku vegetacije, primenjena agrotehnika i dr. U svakom slučaju potrošnja ovih elemenata je znatna. Naročito je povećana potrošnja ovih elemenata u rodnih stabala. Poznato je da azot spada među najvažnije elemente. Od njega zavisi rodnost i vegetativni prirast stabla. Oskudica azota najčešće se oseća na lakom na peskovitom zemljištu. Na takvom zemljištu oseća se i oskudica kalijuma. Breskva zahteva najmanje količine fosfora, pa se na teškom i vlažnom zemljištu i ne preporučuje unošenje ovog đubriva.

U breskve se mogu istovremeno zapaziti simptomi nedostatka dvaju elemenata. Obično se prvo pokažu simptomi onog elementa koji je u datom momentu neophodniji. U nedostatku azota i fosfora prvo se pokažu nedostaci azota.

Pri nedostatku fosfora i kalijuma istovremeno se pojavljuju i znaci nedostatka azota. U ovim slučajevima lišće je manjeg obima, nepravilno je, savija se ka sredini, počinje da otpada od osnove ka vrhu i pojavljuju se crveni pigmenti. Osim toga, cvetni pupoljci se malo obrazuju, i slično. Nedostatak fosfora i kalijuma ispoljava se na breskvama u narednoj vegetaciji: lišće po obodu počinje da menja boju u crvenu, a zatim nekrotira, otpada, smanjuje se asimilaciona površina, a time se umanjuje i otpornost prema niskim temperaturama, itd.

Tab. 20 Orijentacione norme đubriva za 300 stabala breskve u periodu rodnosti (izraženo u čistom hranivu ipojedinim đubrivima kg/ha)

Period	Čistog elementa				Đubriva
–	N	P2O5	K2O	azotnog 20%	fosfornog 18%	kalijumovo 40%	Svega đubriva
Rodnosti	160	40	160	800	250	400	1450

Đubrenje breskve kalcijumom (Sa) iako je on značajan, u praksi se ređe izvodi, pošto se u zemljištu gotovo redovno nalazi u dovoljnoj količini. Osim toga, kalcijum ima i u mnogim drugim đubrivima, pa se ne unosi posebno.

Breskva koristi i magnezijum, i to više nego fosfor. Magnezijum je sastojak hlorofila. I njega ima u zemljištu dovoljno, a kada se pokaže nedostatak treba ga dodati zemljištu.

Od mikroelemenata mogu biti od značaja u ishrani breskve cink, mangan i gvožđe. Ovih elemenata uglavnom ima u zemljištu dovoljno, pa se retko oseća potreba za dodavanjem.

Proređivanje plodova breskve

Za kvalitet plodova breskve potreban je određen odnos između broja plodova i veličine lisne površine. Ovaj odnos se uspostavlja proređivanjem plodova, pa čak i cvetova.

Za postizanje visokih prinosa plodova ostavlja se gotovo redovno veći broj grančica. Ovo se čini iz prostog razloga što je breskva voćka koja rano cveta, kada su mogući pozni mrazevi i uticaj drugih činilaca koji mogu reducirati jedan deo prinosa. Zbog toga je često nužno proređivanje plodova za postizanje dobrog kvaliteta. Proređivanjem se obezbeđuje dobar kvalitet plodova i održava ravnoteža izmeću proizvodne i vegetativne aktivnosti.

Stepen proređivanja plodova treba saobraziti sorti, prirodnim uslovima i prirodnom otpadanju plodova.

Od 100 cvetnih pupoljaka breskva održi 3,3% (majski cvet) do 81,9% (moretini I). Ovaj procent varira u iste sorte po godinama (31,6% — 81,9% — moretini I).

Plodovi breskve se proređuju na sličan način kao i kod jabuke: ručno, pomoću štapova na čije se vrhove stave gumena creva, a u novije vreme Proređivanjem za upotrebljavaju se i specijalna hemijska sredstva.

U drugoj polovini jeseni, posle otpadanja lišća, izvodi se prskanje bakarnim oksihloridom (bakarni kreč — 50, konc. 1% ili bakarni kreč-25, konc. 2%) ili bordovskom čorbom (konc. 1,5%), odnosno preparatima na bazi cirama (dition, konc. 0,4 do 0,5%; radociram, konc. 0,2 do 0,3% ili tiram, konc. 0,2 do 0,3%).

Zimskim prskanjem suzbijaju se štitaste vaši (kalifornijske štitaste vaši) i uništavaju jaja lisnih vašiju i druge štetočine koje prezimljavaju na stablu. Za ovo tretiranje koriste se preparati na bazi DNOC (kreozan, konc. 1%, rumesan, konc. 1,5%) ili kalcijum-polisulfida (sumpornokrečna čorba „Pinus“, konc. 15%).

U samom početku bubrenja cvetnih pupoljaka treba preduzeti prskanje radi suzbijanja kovrcavosti lista (Taphrine deformans) a i radi zaštite od gljivičnih bolesti.

Za ovo prskanje koriste se preparati na bazi bakra (bordovska čorba, konc. 1,2%; bakarni kre-50, konc. 1%; bakarni kreč-25, konc 1,5%) ili ciram (dition, konc. 0,4%; radociram, konc. 0,2—0,3%) ciram (radociram, konc. 0,2—0,3%).

Prskanjem pre cvetanja suzbija se pepelnica (Sphaerotheca pannosa)), pipa (Sciaphobus squalidus) i štetočine pupoljaka.

Protiv pepelnice koriste se sumpornokrečna čorba „Pinus“ (konc. 2%) ili sumbarit (konc. 1—1,5%) ili dispergovani sumpor (kosan, tiovit, kumulus, konc. 0,4—0,5%) uz dodatak sandovita 1konc. 0,1—0,15%).

U slučaju da se pojave štetočine, sumpornokrečnoj čorbi „Pinus“ i sumbaritu može se dodati jedino dieldrin C-25 (konc. 0,2%); a dispergovani sumpor može se upotrebiti i u kombinaciji s preparatima na bazi lindana za suspenzije (lindan C-25, konc. 0,05— 0,06%).

Prskanje posle cvetanja namenjeno je zaštiti od breskvinog moljca, omotavca lisnih pupoljaka, smeđe voćne pipe i drugih štetočina ,a od bolesti — pepelnice i rupičavosti lišća.

Za ovo prskanje protiv štetočina koriste se preparati na bazi diazinona (diazinon-20, konc. 0,1%) ili sevina (konc. 0,1—0,2%) u kombinaciji s preparatima na bazi cirama (dition, koncentracija 0,3—0,4%) ili kaptana (ortocid-50, konc. 0,2—0,25%). U rejonima u kojima se javlja pepelnica dodaje se dispergovani sumpor (kosan, tiovit, kumulus, konc. do 0,3% uz dodatak sandovita (konc. 0,1— 0,15%).

Prskanje do kraja juna namenjena su zaštiti od pepelnice (naročito plodova) i rupičavosti lišća i zaštiti od štetočina (breskvinog smotavca, breskvinog moljca, pregljeva i vašiju).

Za prskanje se koriste: protiv pepelnice preparati na bazi dispergovanog sumpora (kosan, tiovit, kumulus, konc. 0,3% ili karatan konc. do 0,06%), u kombinaciji s ciramom (dition, konc. 0,3-0,4%) ili kaptanom (ortocid-50, konc. 0,25%). Ovoj kombinaciji dodaje se pantakan C-25 konc. 0,4%) ili sevin (konc. 0,1-0,2%), radi zaštite od breskvinog moljca.

U slučaju jačeg napada lisnih vašiju treba obaviti posebno prskanje ekatinom (konc. 0,1%).

Prskanja u toku jula i avgusta namenjena su zaštiti lišća i mladara od pepelnice i plodova kasnih sorta od breskvinog moljca i smotavca. U ovom periodu izvode se prskanja u kraćim vremenskim razmacima.

Za prskanja se koriste preparati na bazi dispergovanog sumpora protiv pepelnice u kombinaciji s navedenim preparatima protiv štetočina, s tim što se za poslednje prskanje protiv breskvinog moljca i smotavca koristi jedino diazinon 20 (konc. 0,1%).

Berba i čuvanјe plodova breskve

Zbog nežnog ploda berba breskve mora biti veoma pažljiva, i to za sve sorte, a naročito za rane. Svaka sorta pokazuje osobene znake u vreme zrelosti, ali se ti znaci mogu ovako uopštiti:

• promena boje — zelene u žućkastu;
• omekšavanje vrha ploda;
• pojačavanje mirisa;
• broj dana od cvetanja do sazrevanja (starost plodova) s obzirom na sortu.

Za potrošnju u svežem stanju plodovi se beru nešto ranije. To procenjuje sam proizvođač, vodeći računa da na tržište stižu u dobrom stanju.

Beru se ručno, i to celom šakom, s tim da se ne pritiskuje meso. Treba voditi računa da se plodovi ne povređuju oko peteljke. Otkidaju se laganim zaokretom. Ređaju se u plitke sandučiće samo u jednom sloju.

U poslednje vreme čine se ozbiljni napori u iznalaženju prikladnih mašina i uređaja za mehanizovanu berbu plodova.

Klasiranje plodova breskve

Naš Pravilnik o kvalitetu voća i povrća, objavljen u Službenom listu SFRJ 27/64, propisao je standarde po kojima se vrši promet plodova breskve.

Prema kvalitetu, breskve su stavljaj u promet kao breskve esktra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Prema veličini, breskve se sortiraju u 7 grupa:

preko 90mm	AAAA
preko 81 mm do 90 mm	AAA
preko 74 mm do 81 mm	AA
preko 68 mm do 74 mm	A
preko 62 mm do 68 mm	B
preko 56 mm do 62 mm	C
preko 50 mm do 56 mm	D

U jedinici pakovanja do 10% od broja plodova može imati do 10 mm manji ili veći kalibar od onog koji je označen na deklaraciji. U breskve ekstra kvaliteta mogu se stavljati u promet samo plodovi plemenitih sorta. Plodovi ekstra kvaliteta moraju biti ujednačeni po obliku, boji i veličini, bez ikakvih nedostataka, i sortirani po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 62 mm.

U breskve I kvaliteta mogu se stavljati u promet plodovi plemenitih sorta. Breskve I kvaliteta moraju biti ujednačene po obliku, boji i veličini i klasirane po veličini, s tim da prečnik ploda mora iznositi najmanje 50 mm, a ako su obrani do 31. jula — onda najmanje 47 mm.

U breskve ovog kvaliteta dozvoljena su manja odstupanja u obliku, razvijenosti i boji karakterističnih za odnosnu sortu. U breskve ovog kvaliteta izduženost ploda ne sme biti veća od 1 cm, a oštećenja od bolesti, štetočina, grada, mraza, sredstva za zaštitu bilja i od mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 0,5 cm2 na jednom plodu.

Deklaracija za breskve ovog kvaliteta mora sadržati i oznaku sorte.

Breskve II kvaliteta moraju biti klasirane po veličini i ne moraju biti ujednačene po obliku i boji.

U breskve ovog kvaliteta oštećenja od bolesti, štetočina, spada, mraza, sredstva za zaštitu bilja i mehaničkih povreda mogu iznositi ukupno najviše do 1,2 cm2 na jednom plodu.

Breskve se pakuju u velike otvorene letvarice (JUS. D. F1. 022) zatvorene plitke letvarice (JUS D.F1023) ili u otvorene plitke letvarice (JYC D.F1.036).

Za izvoz ili transpotovanje plodova na veća odstojanja svaki plod treba posebno uviti u naročitu „svilenu” hartiju. Ovim se postiže bolja zaštita plodova od povreda, a i lepši izgled upakovanog voća. Pakuje se samo jedan red u sandučiće.

Čuvanje plodova breskve

Plodovi breskve čuvaju se u hladnjačama. Prema dosadašnjem iskustvu smatra se da je za njihovo čuvanje optimalna temperatura —0,5° do 0°C (2 do 6 nedelja). relativna vlažnost 85% za plodove u kojih je udeo vode 88%, a tačka mržnjenja —1,1° do —1,5°.

Plodovi bresaka nisu podesni za čuvanje, ali se pri pogodnoj zrelosti i na temperaturi oko 0° ipak mogu čuvati do 6 nedelja, što zavisi od sorte (elberta i haleova pozna 3 do 4 nedelje). Pošto breskve sazrevaju u sezoni drugih voćnih vrsta, kratkotrajno održavanje plodova nema većeg značaja. Međutim, čuvanje plodova poznih sorta i hlađenje pri dužem transportovanju najčešće je opravdano. Za čuvanje se uzimaju samo sorte dobrog kvaliteta.

Kvalitet plodova pri čuvanju zavisi od stapena zrelosti. Suviše rano obrani plodovi su podložni kvarenju i nisu dobrog kvaliteta. Za utvrđivanje vremena berbe koristi se osnovna boja ploda, obojenost pokožice — površina u procentima, čvrstoća mezokarpa, suva materija, broj dana od cvetanja do zrelosti plodova.

Broj dana za sazrevanje plodova po sortama izgleda ovako:

Aleksandar	89-113
Vadel	109-123
Majski cvet	72- 80
Moretini-I	77- 91
Trijumf	99-114
Haleova rana	114-128
Haleova pozna	140-152
Crvena ptica	98-111

Plodove ne treba brati dok su zelene boje, već kad ona prelazi od zelene u žutu. Meso mora da je čvrsto, dosta sočno, aromatično i pomalo kiselo.

Obrane plodove valja brzo rashladiti ledenom vodom, katkad uz dodatak natrijum-hipohlorida.

Četkanje plodova smanjuje trulež, ali pospešuje uvenulost.

Uslovi skladištenja u slobodnoj atmosferi. Održavanje plodova u slobodnoj atmosferi može biti najduže 8 nedelja, i to na temperaturi —1 do 0°C. Posle vađenja iz komore treba ih držati na temperaturi 7 do 13°C u trajanju 3 do 4 dana radi dozrevanja.