Proizvodnja živinskog mesa i jaja najbrži je i najracionalniji način dobijanja hrane životinjskog porekla. Koristeći dostignuća nauke i praktična tehničko tehnološka rešenja, odgoj živine poprimio je industrijska svojstva, pa je u savremenim živinarnicama malo posla za ruke.

Potrošnja hrane u svetu i u nas sve više raste, što upućuje na potrebu dalјeg osavremenjavanja živinarstva, naročito u privatnom sektoru. Međutim, u masovnom gajenju živine još uvek se mnogo greši. Živina se često odgaja u provizornim prostorijama i neodgovarajućim uslovima temperature, vlage i vazduha. Posledice toga su slab prirast, nedovolјna nosivost jaja i uginuća. Otuda i neophodnost stručnog osposoblјavanja proizvođača, posebno onih koji u živinarstvu žele da ostvare značajan izvor prihoda.

Ova knjiga je deo nastojanja da se pruže osnovna znanja o savremenom uzgoju kokošaka, gusaka, ćuraka i pataka, da bi odgajivači lakše ovladali savremenim odgojem živine.

Knjigu „Praktično živinarstvo“ pisali su naučnici i iskusni stručnjaci, specijalisti za živinarstvo. Nјihova stručna uputstva pisana su tako da su razumlјiva širokom krugu čitalaca, te se lako mogu primeniti.

Knjiga „Praktično živinarstvo“ usaglašena je s npogramom obrazovanja polјoprivrednika za prvi i drugi stepen stručne spreme u Vojvodini, na je zato prikladan priručnik za buduće školovane polјoprivrednike odgajivače živine. Oea knjiga koristiće svima onima koji odgajaju živinu.

Sadržaj

PREDGOVOR

UVOD

I ŽIVINSKO MESO I JAJA

II ORGANI ŽIVINE

1) Organi za varenje
2) Organi za disanje
3) Organi za izlučivanje
4) Organi za razmnožavanje

III POREKLO, ODOMAĆIVANјE I RASE KOKOŠAKA RASE

A) RASE

1) Lake rase
2) Teške rase
3) Rase kombinovanih svojstpava
4) Borci
5) Ukrasne i patulјaste rase

B) LINIJSKI HIBRIDI

IV IZVOĐENјE PILIĆA (inkubacija)

1) Inkubatori
2) Nasađivanje

a) Jaja za nasad
b) Uslovi za inkubaciju

3) Okretanje i prosvetlјavanje jaja
4) Izvođenje pilića
5) Greške u inkubaciji

V ŽIVINARNICI

Čišćenje i dezinfekcija

VI ODGAJIVANјE PODMLATKA DO 18 NEDELjA

1) Uslovi za uspešno odgajanje

a) Temperatura
b) Vlaga
c) Osvetlјenje
d) Naselјenost
e) Prostirka

2) Oprema
3) Priprema živinarnika za naselјavanje
4) Porast podmlatka
5) Ishrana
6) Kontrola hranjenja u napajanja
7) Sečenje klјunova
8) Pronošenje
9) Odgajanje petlova

VII PROIZVODNјA JAJA ZA NASAD

1) Načela proizvodnje
2) Uslovi proizvodnje

a) Temperatura
b) Vlaga
c) Provetravanje
d) Osvetlјenje
e) Naselјenost

3) Oprema
4) Izbor hibrida
5) Naselјavanje
6) Kontrola mase
7) Ishrana u napajanje
8) Hocueocm u postupak s jajima
9) Iselјavanje živinarnika

VIII PROIZVODNјA KONZUMNIH JAJA

1) Način držanja nosilјa

a) Podno držanje
b) Kaveznodržanje

2) Uslovi za proizvodnju

a) Temperatura
b) Vlaga
c) Osvetlјenje
d)Provetravanje

3) Oprema
4) Izbor nosilјa
5) Naselјavanje
6) Ishrana u napajanje
7) Hocueocm
8) Sortiranje jaja
9) Mane jaja

IX TOV PILIĆA

1) Pilići za tov
2) Uslovi držanja

a) Temperatura
b) Vlaga
c) Provetravanje
d) Osvetlјenje
e) Prostirka

3) Naselјavanje pilića
4) Ishrana
5) Napajanje
6) Porast brojlera
7) Čišćenje živinarnika

X ODGAJANJE GUSAKA

1) Rase
2) Razmnožavanje
3) Odgajanje guščića
4) Tov gusaka
5) Tov za pečenicu
6) Proizvodnja guščije jetre
7) Klјukanje
8) Klanje
9) Čupanje perija

XI ODGAJANјE ĆURAKA

1) Rase
2) Razmnožavanje
3) Odgajanje ćurića
4) Ishrana ćuraka
5) Tov ćuraka

XII ODGAJANјE PATAKA

1) Rase
2) Razmnožavanje
3) Tov pačića

XIII BOLESTI ŽIVINE

1) Bolesti izazvane nepravilnim držanjem i ishranom

a) Krivlјenje prstiju
b) Kanibalizam
c) Avitaminoze

2) Virusne bolesti

a) Sindrom pada nosivosti (EDS)
b) K u g a
c) Kolera
d) Zarazni bronhitis
e) Boginje i difterija
f) Epidemični tremor
g) Marekovo obolјelјe
h) Leukoza
i) Upala jetre ćuraka i pataka

3) Parazitarne bolesti

a) Aspergiloza
b) Kokcidioza
c) Hronična respiratorna bolest (sijaridi)
d) Kokošiji tif

Uvod

Za poslednjih dvadesetak godina proizvodnja živinskog mesa i jaja u našoj zemlјi, od bezmalo sporednog posla, prerasla je u značajnu delatnost. Za relativno kratko vreme nijedna druga grana stočarstva nije zabeležila tako brzo povećanje obima, kvaliteta proizvoda i potrošnje.

Intenzivni razvoj živinarstva u nas počinje od 1962. izgradnjom velikih društvenih farmi. Ubrzo savremeniji uzgoj živine, naročito tov pilića brojlera, uzima maha i na privatnim posedima. Od tada proizvodnja živinskog mesa naglo raste. U 1962. proizvedeno je nešto preko 60 hilјada tona mesa, desetak godina kasnije dva i po puta više, a 1981. čak oko 280 hilјada tona.

Osetan rast beleži i proizvodnja jaja. U 1962. proizvedeno je milijardu 420 miliona konzumnih jaja, u 1972. dve i po milijarde, a u 1981. četiri i po milijarde jaja.

Uporedo s proizvodnjom raste i potrošnja živinskog mesa i jaja. Pre desetak godina trošilo se oko šest kilograma mesa po stanovniku, a 1981. dvaput više, odnosno 12,5 kilograma po svakom Jugoslovenu. Iste godine potrošnja je dostigla 190 jaja po stanovniku.

Potrošnja je umnogome uticala na porast proizvodnje, ali ni izdaleka nisu zadovolјene potrebe stanovništva i prehrambene industrije, posebno potrebe izvoza živine, mesa i jaja. Postoje velike mogućnosti unapređenja živinarske proizvodnje podizanjem savremenih živinarnika i bolјim opremanjem postojećih, prevashodno na individualnim gazdinstvima. Samo na savremeno opremlјenim farmama moguć je intenzivan uzgoj. To podrazumeva stručan odgoj živine počev od pravilnog izbora rase, odnosno hibrida, ishrane i napajanja, do zdravstvene zaštite.

I. Živinsko meso i jaja

Živinsko meso i jaja imaju značajno mesto u ishrani lјudi širom sveta, naročito u razvijenim zemlјama. U SAD, na primer, potrošnja živinskog mesa dostigla je 24 kilograma po stanovniku, dok se u mnogim evropskim zemlјama troši od 10 do 18 kilograma.

Potrošnja jaja takođe je velika. Amerikanac godišnje troši prosečno 360, a većina Evroplјana oko 250 jaja.

Sve većem značaju živinarstva najviše doprinosi kvalitet živinskog mesa i jaja, jeftine i veoma svarlјive hrane, bogate belančevinama i drugim sastojcima neophodnim u ishrani lјudi.

Živinsko meso je po sadržaju belančevina blisko mesu ostalih domaćih životinja. Kvalitet mesa brojlera zavisi od vrste i kategorije živine, zaoblјenosti trupa, boje, ukusa i mirisa.

Belo meso brojlera sadrži 31,5 odsto belančevina (goveđe 22-27 odsto). Još hranlјivije je belo meso ćurke, koje ima 34 odsto belančevina.

Sadržaj masti u živinskom mesu znatno je niži nego u mesu drugih domaćih životinja. U belom mesu brojlera ima 1,3 odsto masti. Bataci su masniji, sadrže 1,85 odsto masti (svinjsko meso 26-33 odsto).

Živinsko meso je manje energetske vrednosti, što je poželјno u ishrani savremenog čoveka. Zbog toga je pogodno za dijetalnu ishranu, zatim za ishranu dece i starijih osoba.

Mesnatost se najbolјe određuje na liniji klanja. Važno je da grudi budu dobro razvijene celom dužinom, do vrha prsne kosti, i da budu što zaoblјenije. Nepoželјna su dugačka i klinasta prsa. Bataci takođe treba da su zaoblјeni i široki.

Na kvalitet trupa brojlera utiče i izgled kože. Ispod kože treba da bude tanak sloj masti, koja mesu daje sočnost i ukus. Boja kože zavisi od rase živine. Postoje selekcije za tov bele i žute kože. Jače izražena žuta boje postiže se ishranom kukuruzom, glutenom i lucerkinim brašnom.

Udeo mesa, kostiju, masti, kože i tetiva u trupu brojlera (u %)

	Prsa	Batak	Leđa	Krila
Meso	68,71	61,80	31,83	37,91
Kosti	17,08	22,95	39,77	37,04
Masnoća	2,23	1,85	7,33	0,79
Koža	8,24	8,82	12,38	20,14
Tetive	1,78	3,97	7,11	3,01

Meso treba da ima karakterističan ukus, bez ikakvih stranih mirisa. Najčešće neugodan miris potiče od riblјeg brašna slabijeg kvaliteta, plesnivog koncentrata, upotrebe nekih lekova jakog mirisa i slično. Da bi se izbegao neprijatan miris, dobro je bar 12 časova pre klanja brojlere ostaviti da gladuju.

Kvalitetan kukuruz, lucerkino brašno, soja, suncokret i druge komponente čine meso lepim i ukusnim.

Živinsko meso manje je energetske vrednosti, pa je pogodno za dijetalni ishranu

Izostgavljeno iz prikaza

VII. Proizvodnja jaja za nasad

1) Načela proizvodnje

Držanje roditeljskih parova teških linijskih hibrida je specijalizovan posao, koji zahteva poznavanje posebnih zahteva u pogledu držanja, nege i smeštaja. Roditeljski parovi teških linijskih hibrida imaju posebne zahteve u držanju od prvog dana života i tokom razvoja podmlatka, što bitno utiče na kasniju proizvodnju.

Osnovno pravilo je da se u živinarniku ili u dvorištu drži samo jedan linijski hibrid, odnosno jedna kategorija živine (sl. 25). Držanje jata za proizvodnju jaja za nasad zahteva strogu izolaciju da se ne bi unele bolesti.

Uslovi nege, smeštaja i ishrane treba da omogućavaju najveću proizvodnju jaja, dobru oplođenost i životnu sposobnost, tako da pilići budu sposobni za uspešan tov.

Držanje roditeljskih hibrida teškog tipa može se organizovati na dva načina:

• kupovinom jednodnevnih roditeljskih pilića, njihovim uzgojem i držanjem do kraja nosivosti,
• kupovinom osamnaestonedeljnih kokica i njihovim držanjem do kraja nosivosti.

Oba načina imaju dobre i loše strane. Pri držanju na prvi način od samog početka treba se striktno pridržavati tehnologije uzgoja, pravilno primeniti programe osvetljenja, ishrane, nege i preventive, obaviti odabiranje i posebno obratiti pažnju na uzgoj petlova. Ovim načinom izbegava se uznemiravanje prilikom preseljavanja. Nedostatak ovakvog načina držanja je mogućnost veće infekcije, jer živina ostaje na istoj prostirci tokom uzgoja i nošenja jaja.

Primenom drugog načina držanja mlade nosilje se presele u čist živinarnik u 18. nedelji, kada se i odabiraju i vakcinišu. Nedostatak ovog načina je to što mlade nosilje pretrpe stres u transportu. Potrebno je i više radne snage.

Sl. 25. U živinarniku ili dvorištu treba držati samo jedan linijski hibrid, odnosno jednu kategoriju živine

Izostavljeno iz prikaza

Roditeljska jata teških linijskih hibrida iskorišćavaju se 10-11 meseci od početka nosivosti, dok ona ne padne na 40 odsto, kada nema ekonomske opravdanosti da se dalje drže. Jata se drže na podnom sistemu i prirodno se pare. Na 10-11 kokica dolazi jedan petao. Odabiranju petlova se posvećuje posebna pažnja. Do osam nedelja petlovi se odgajaju u posebnom živinarniku ili delu živinarnika, a posle toga se unose u jato. Tada se odabiraju, seku im se kljunovi i unose se među kokice.

Zdrav podmladak osiguraće veliku proizvodnju. Zato se s pravom može reći da je odgajanje podmlatka od prvog dana do pronošenja najvažniji deo proizvodnje jaja za nasad.

2) Uslovi za proizvodnju

Uslovi sredine omogućavaju u reprodukciji ispoljavanje genetskih svojstava svake rase živine.

a) Temperatura

Temperatura zavisi od termoizolacije, provetravanja i postojanja dodatnog grejanja u živinarniku. Najčešće se objekti u kojima su nosilje za reprodukciju ne zagrevaju, ali u izuzetno hladnim danima, kada se temperatura naglo spusti, bilo bi dobro da se održava povoljna temperatura u živinarniku.

Smatra se da je temperatura u granicama od 16 do 26 stepeni povoljna, a najbolja je između 18 i 22 stepena. Temperatura iznad 30 stepeni znatno smanjuje nosivost i posebno oplođenost jaja, a preko 35 stepeni nosivost skoro prestaje.

Visoka temperatura smanjuje apetit, nosilje nemaju dovoljno hrane za formiranje jajeta, a posebno ljuske. U takvim danima treba maksimalno uključiti ventilatore i održavati suvu i čistu prostirku. Često davanje sveže vode smanjiće opasnost od toplotnog udara.

Niska temperatura takođe negativno utiče na nosivost. Povećava se i potrošnja hrane. U uslovima niske temperature značajno je da prostirka bude suva, što se zimi teško može održati. Tada se koristi dodatno grejanje. Ako je odgovarajuća naseljenost nosilja u živinarniku (4,5-5 po kvadratnom metru) i dobra termoizolacija, temperatura neće opasti do granice smrzavanja vode (0°C). Pad temperature ispod 10 stepeni smanjiće nosivost.

b) Vlaga

Znatnija odstupanja od najpovoljnijeg procenta vlage imaju negativne posledice po živinu. Vlažnost u živinarniku treba da se kreće od 65 do 75 procenata relativne vlage. Pošto se jata za razmnožavanje drže na prostirci, zbog velike vlage prostirka se ulepljuje, manje je trajna i omogućava brz razvoj mikroorganizama, često i patogenih. Iz suviše vlažne prostirke izdvaja se mnogo amonijaka, koji s ostalim štetnim gasovima nepovoljno utiče na zdravlje živine i smanjuje nosivost.

Vlaga se najčešće povećava zbog nepravilne izmene vazduha, ali i zbog nepravilnog napajanja živine. Naime, ako je nedovoljan broj pojilica, živina se gura oko njih i prosipa vodu.

Mala vlažnost (ispod 40 procenata relativne vlažnosti) takođe nepovoljno utiče na nosilje. Živina je nervozna, kljuca se međusobno i postaje mlitava. Zato je neophodno održavanje odgovarajuće mikroklime u živinarniku i postavljanje određenog broja pojilica. Na 50-60 kokica treba postaviti jednu viseću pojilicu u visini leđa živine.

c) Provetravanje

Dobra izmena vazduha u živinarniku uslov je za postizanje dobre nosivosti. Jato nosilja ili petlova tovnog tipa treba da ima pet kubnih metara vazduha po kilogramu žive mere na čas. Izmena vazduha treba da bude ravnomerna u celom živinarniku. Provetravanjem se iz živinarnika otklanjaju prašina, štetni gasovi i suvišna vlaga.

d) Osvetljenje

Svetlost stimuliše nosivost. Postoje programi osvetljenja za teške linijske hibride, kojih se u praksi treba pridržavati. U objektima s prozorima dužina dana se postiže električnim osvetljavanjem produžavanjem dana i skraćivanjem noći. U objektima bez prozora svetlosni program se određuje prema linijskom hibridu koji se odgaja.

Jednom linijskom hibridu odgovara ovakav svetlosni program:

U 18. nedelji starosti, kada se kokice useljavaju u živinarnik, dužina dana je svega osam časova. Ovo trajanje osvetljenosti se produžava do 20. nedelje. Nakon 20 nedelja povećava se osvetljenost za pola časa nedeljno, tako da u 30. nedelji osvetljenost traje 15 časova.

Jačina svetlosti u živinarniku je tri vata po kvadratnom metru poda. Sijalice ne treba da su jače od 40 vati. Ako su ovi normativi ispunjeni, nosilje su mirnije, troše manje energije i manji je utrošak hrane nego kad je jača svetlost, što unosi nervozu u jato.

e) Naseljenost

Kokice stare 18 nedelja useljavaju se u živinarnik u kojem će ostati do kraja nosivosti. Unosi se pet kokica po kvadratnom metru poda, pod uslovom da je dobro provetravanje i da ima dovoljno hranilica i pojilica (sl. 26).

Ovaj normativ važi i za objekt s rešetkama. Ako se postavljaju rešetke-sedala, tada treba dve trećine živinarnika da bude pod sedalima, a tećina van sedala. Na sedalima se nalaze hranilice i pojilice. Za brojnija jata poželjno je da se naprave pregrade od žice i da se jato podeli na grupe od 500 do najviše 1.000 kokica. Time se postiže bolja oplođenost i mirnoća jata.

3) Oprema

Kokice je najbolje hraniti pomoću transportnih konvejera. Svaka nosilja treba da ima 10—15 santimetara hranidbene površine. Ako je brzina lanca 12 metara u sekundi, biće dobra i ravnomerna ishrana. Ako su hranilice okrugle, računa se na 50 hranilica za hiljadu kokica, odnosno od 17 do 20 kokica na jednu hranilicu prečnika 50 santimetara.

Sl. 26. Po kvadratnom metru poda unosi se nem kokica, pod uslovom da je dobro provetravanje i da ima dovoljno hranilica i pojilica

Izostavljeno iz prikaza

Lomljeni kamen (grit) daje se u posebnim hranilicama, a jedna hranilica je dovoljna za 300 kokošaka.

Potrebno je postaviti na svakih 50-60 nosilja jednu okruglu viseću pojilicu.

Gnezda se mogu postaviti u jednom ili dva reda, računajući jedno gnezdo za četiri kokoši. Dimenzije su: širina 30, dubina 35 i visine 25 santimetara. Razmak od prostirke do najniže letve, na koju se penju kokoši, ne sme da bude veći od 50 santimetara.

Da kokoške ne bi nosile na podu, jer se jaja prljaju i veći je procenat razbijenih u početku pronošenja, u živinarnik se unose dodatna gnezda. Tako će se kokice lakše priviknuti da nose jaja u gnezdima.

4) Izbor hibrida

Proizvodnja jaja za nasad zasniva se uglavnom na teškim linijskim hibridima visoke genetske vrednosti, kao što su hubard, ros, hibro, domaći linijski hibrid preluks bro i loman. Ovi hibridi treba da se koriste 10-11 meseci.

5) Naseljavanje

Ne treba preseljavati kokice pre 18. nedelje (sl. 27). Ako nisu zajedno odgajani mužjaci i ženke, pred seobu se izmešaju u odnosu 1:10 i 1:11.

Vozilo za prevoz matičnog jata i kavezi u koje se živina smešta moraju biti temeljno očišćeni i dezinfikovani. U jedan kavez unosi se od 10 do 12 kokica.

Živinarnik u koji se živina useljava treba takođe dezinfikovati i opremiti hranilicama, pojilicama i gnezdima.

Ako su u živinarniku sedala ili rešetkasti pod, kokice se posle istovara stavljaju na rešetkasti pod, gde se nalaze pojilice. Pošto su kokice odgajane na podu i navikle su na napajanje s poda, treba ih od samog početka učiti da se na rešetkastom podu nalazi „mokri deo“. U protivnom, ovde se javljaju najčešće i najveće greške. Živina dehidrira, postaje iznurena, dolazi do uginuća, a i početak pronošenja se produžava.

Ako je bilo grešaka prilikom selektiranja (pošto se ne radi o autoseksiranim jedinkama), pogrešno odabrane treba odstraniti (mužjake iz ženske linije). U odabiranju petlova treba obratiti pažnju na vitalnost, telesnu kondiciju, zdravlje, noge i prste, koji treba da su čisti i glatki. Odstranjuju se suviše teške ili suviše lake jedinke.

Osamnaestonedeljne kokice naseljavaju se na pod ili u živinarnik s rešetkastim podom, gde 70 odsto čine sedala i 30 odsto prostirka. U oba slučaja useljava se pet kokica po kvadratnom metru poda živinarnika.

6) Kontrola mase

Kada su stare 18 nedelja, odnosno 126 dana, kokice imaju od 1.730 do 1.840, a petlići od 2.170 do 2.280 grama. Da bi se ove mase postigle, neophodno je da se živina meri svake nedelje do kraja proizvodnog ciklusa. Prosečna masa se dobija kada se meri jedan procenat kokica i petlića iz svakog odeljenja pregrade. Prosek se upoređuje sa standardnim masama koje daje proizvođač linijskog hibrida. Količine hrane podešavaju se na osnovu ovih rezultata. Pri kraju proizvodnog perioda kokoši imaju od 3.200 do 3.400, a petlovi od 4.750 do 4.850 grama.

Pošto se teški linijski hibridi hrane svaki drugi dan do 23. nedelje života, živina se mora meriti u dane kad ne jede. Masa se brzo povećava posle hranjenja i može da varira čak 160 grama za kokice i 230 grama za petliće. Masa ne sme da se smanjuje.

7) Ishrana u napajanje

Roditeljski parovi teških linijskih hibrida brzo rastu i dobro iskorišćavaju hranu. Ove osobine, koje su za brojlere poželjne, stvaraju u odgajanju roditelja, a i kasnije u reprodukciji, određene teškoće. Naime, roditeljsko jato koje za vreme odgajanja nije u granicama propisanih težina, prerano sazri i u proizvodnji daje loše rezultate. Prevelika masa dovodi do smanjenja nosivosti i oplođenosti jaja za nasad. Najbolja masa postiže se ograničavanjem hrane, što se radi po određenoj šemi za određeni linijski hibrid.

Stručno hranjenje čini jato vitalnijim i ujednačenijim. Kokoške odgovarajuće mase brže i povoljnije reaguju na osvetljenje i ishranu i na početku uzgoja i za vreme nosivosti.

Osamnaestonedeljne kokice hrane se u zavisnosti od mase do početka nosivosti. Pošto se u to vreme hrane svaki drugi dan, daje se od 150 do 190 grama hrane po kokici. Posle 23 nedelje hrane se svaki dan. Kad je nosivost pet odsto obrok se povećava, tako da u vreme kad je nosivost 50 odsto dostigne dnevno 150 grama po nosilji. U punoj nosivosti dnevna potreba za hranom je od 155 do 165 grama po nosilji. Prilikom određivanja potreba kokoši za hranom moraju se uzimati u obzir i potrebe petlova, koje se računaju kao potrebe 1,8 kokošaka.

Roditeljska jata hrane se kompletnim smešama, dobro izbalansiranim, koje treba da omoguće veliku nosivost, bez zastoja, tokom celog proizvodnog perioda.

Smeše za teške roditeljske hibride sadrže od 15,5 do 16 odsto sirovih proteina i 2.750 do 2.850 kcal metabolične energije na kilogram hrane.

Pored toga što smeša za nosilje sadrži određenu količinu mineralnih materija, dodaje se i lomljeni kamen (grit) od šeste nedelje (pola kilograma na sto kokica nedeljno).

Ishrana zrnom (zob) dozvoljena je do količine kilogram na sto kokoši dnevno. Celo zrno ne treba da bude dodatak obroku, već tu količinu treba oduzeti od ukupnog obroka.

Ukupne potrebe po nosilji od 22. do 58. nedelje su 41-43 kilograma hrane (smeše).

Količina vode koju jato popije koristan je pokazatelj njegovog zdravlja i fiziološkog stanja.

Koliko vode popije sto kokica

Starost (u nedeljama)	Dnevno (litara)
18	20
19	21
20	22
22	23
preko 22	23-30

Da bi se sprečili stresovi i smrtnost živine zbog nedostatka ili suviška vode, napajanje treba tako podesiti da voda bude dostupna u neprekidnom periodu koji odgovara polovini efektivnog svetlosnog dana, vodeći računa o tome da napajanje počne 15 minuta nakon što je hrana podeljena. Ovaj postupak se može primenjivati od pete nedelje do pronošenja, a potom period napajanja treba dnevno povećavati, tako da kada je nosivost 15 odsto, napajanje bude po volji.

Računa se da odrasla kokoška popije dnevno 250 do 280 kubnih santimetra vode.

8) Nosivost i postupak s jajima

Kokice teških linijskih hibrida pronesu u 23-24. nedelji. U 26. nedelji nosivost iznosi 80 odsto. Oplođenost postepeno raste od 20 odsto na početku nosivosti do 90 odsto u periodu od 30. do 34. nedelje. Do prestanka nosivosti svaka nosilja treba da da 0d 140 do 150 jaja za nasad.

Jaja za nasad treba sakupljati tri-četiri puta dnevno i istovremeno kontrolisati čistoću gnezda, da bi se sprečilo prljanje ljuske. Sakupljena čista jaja se odlažu u određenu ambalažu, a sitna, prljava i napukla odvajaju još u živinarniku. Treba onemogućiti mlade nosilje da nose van gnezda, što se postiže nadzorom prvih dana pronošenja i vraćanjem kokica u gnezda.

Sl. 28. Kokice teških linijskih hibrida pronesu u 23-24. nedelji

Izostavljeno iz prikaza

Pre pakovanja u kartonske kutije jaja se malo rashlade u živinarniku.

Pravilan postupak s jajima za nasad utiče na dobro leženje. Zato ih ne treba ostavljati na sunčanom mestu, u prostorijama u kojima su niske temperature ili ih izlagati bilo kakvim drugim uticajima koji bi štetili leženju pilića. Najbolje je da se jaja što kraće drže u živinarniku i odnesu u odgovarajuće skladište ili inkubatorsku stanicu, gde će biti pravilno čuvana do nasađivanja. Ako se moraju čuvati do nasađivanja, jaja treba držati na temperaturi od 15 do 18 stepeni i vlazi od 75 do 80 odsto.

Ambalaža za jaja ne sme biti s drugih farmi ili ranije upotrebljavana. Plastična ambalaža se može dezinfikovati, a papirna je najbolja nova, neupotrebljavana.

Svakodnevno treba voditi uredno evidenciju o nosivosti, utrošku hrane i uginuću. Podaci se upisuju svakodnevno u liste nosivosti, koje stoje na vidnom mestu u objektu.

9) Iseljavanje živinarnika

Na kraju proizvodnog ciklusa nosilje se kolju. Posle iseljavanja roditeljskog jata živinarnik se mora temeljno pripremiti za novo jato.

Oprema se rastavi i po mogućstvu ne iznosi iz objekta, a prostirka se iznosi. Nakon toga objekt se temeljno čisti, skida se paučina s tavanice, zidova i vetilacionih otvora. Sledi detaljno pranje jakim mlazevima vode s deterdžentom ili vrućom vodom pod pritiskom. Sva oprema, uređaji za hranjenje, pojenje i ventilatori posle čišćenja treba da budu kao novi. Kada su živinarnik i oprema očišćeni, pristupa se „vlažnoj“ dezinfekciji, istim redom kao što se radilo prilikom čišćenja. Zatim se ponovo postavlja oprema. Objekt se suši najmanje sedam dana i tek tada se unosi suva, čista prostirka, debljine 15 santimetara. U ovako pripremljen živinarnik može da se useli novo jato.

VIII. Proizvodnјa konzumnih jaja

1) Način držanja nosilja

Konzumna jaja se proizvode držanjem komercijalnih nosilja na dva načina: na podu i u kavezima (sl. 29). Na oba načina treba da se drže jata linijskog hibrida lakog tipa, velike nosivosti i bez petlova. Ishrana je kompletnim smešama, a držanje intenzivno.

Sl. 29. Komercijalne nosilje drže se na podu ili u kavezima

Izostavljeno iz prikaza

a) Podno držanje

Komercijalne noeilje se na podu drže na prostirci ili rešetkastoj žici. Držanje je intenzivnije nego nosilja u reprodukciji. Naseljava se pet i po do šest nosilja po kvadratnom metru poda. Organizacija proizvodnje, oprema, ishrana i program osvetljenja podešavaju se prema zahtevima određenog hibrida. Međutim, držanje na podu sve više ustupa mesto kaveznom uzgajanju, jer ima više nedostataka.

Nedostaci podnog držanja su: četiri-pet puta je manja iskorišćenost živinarnika u odnosu na držanje u kavezima, ima mnogo jaja prljave ljuske, potrebno je stalno održavanje prostirke i gnezda, a jaja se ne mogu mehanizovano sakupljati kao u kavezima, što sve iziskuje više rada.

b) Kavezno držanje

Kavezno držanje nosilja konzumnih jaja danas je u potpunosti zastupljeno u društvenom sektoru, a podno držanje uglavnom na posedima individualnih proizvođača.

Prednosti kaveznog držanja nosilja:

• četiri puta bolja iskorišćenost objekta,
• veća preglednost jata,
• smanjena mogućnost infekcije,
• bolje iskorišćavanje hrane zbog manjeg rasipanja,
• jaja su čiste ljuske i lakše se sakupljaju,
• odmah nakon nošenja jaja se hlade,
• veća higijena objekta,
• mehanizovano iznošenje izmeta,
• nije potrebna prostirka.

Nedostaci držanja nosilja u kavezima su: zahteva veća ulaganja i ima više razbijenih jaja nego kada se nosilje drže na podu.

Osamnaestonedeljne kokice se useljavaju u kaveze i ostaju u njima do kraja nosivosti (12-13 meseci), kada su stare od 75 do 78 nedelja.

2) Uslovi za proizvodnju

Kokice će biti dobre nosilje samo u odgovarajućim uslovima sredine. Veća odstupanja od najpovoljnije temperature i vlažnosti vazduha, nepravilan program osvetljenja i nedovoljno provetravanje smanjiće nosivost, utoliko više ukoliko su ta odstupanja veća.

a) Temperatura

U proizvodnji konzumnih jaja temperatura ima važnu ulogu. Najpovoljnija temperatura je od 18 do 22 stepena. Manja kratkotrajna odstupanja od ove temperature nemaju značajnijeg negativnog uticaja.

Povećanje temperature smanjuje nosivost i masu jaja. U uslovima visokih temperatura nosilje gube apetit, unose manje hranljivih materija, posebno kalcijuma, koji služi za formiranje ljuske jajeta. Iznad 35 stepeni kokice skoro prestaju da nose. Pad nosivosti je nagao zbog toplotnih udara. U toplim periodima godine javlja se veliki postotak jaja meke ljuske.

Ako se očekuje naglo povećanje temperature za duži period, poželjno je u obroku povećati proteine i kalcijum da bi se ublažio pad nosivosti. U toplim mesecima preporučljivo je dodavanje C vitamina i stalno napajanje čistom svežom vodom.

U uslovima pravilne naseljenosti živinarnika u kavezima od 20 do 25 nosilja po kvadratnom metru poda, a u podnom držanju pet-šest nosilja po kvadratnom metru temperatura sredine će se održati tokom zimskih meseci na 14-15 stepeni. Da bi se zimi održala nosivost, temperatura ne treba da padne ispod 15 stepeni. U vreme niske temperature povećava se utrošak hrane.

b) Vlaga

Vlaga je neprijatelj živine. Pravilno postavljeni ventilatori regulisaće vlagu izbacivanjem s upotrebljenim vazduhom i prašine i amonijaka. Najpovoljnija vlaga u živinarniku je od 65 do 75 procenata.

Pravilno provetravanje, posebno u objektima većeg kapaciteta, uslov je dobre nosivosti i zdravstvenog stanja jata. Smatra se najboljim ako se obezbedi pet kubnih metara vazduha na čas po kilogramu žive mere nosilja.

Provetravanje može biti krovno, s dovodom vazduha sa strane, i bočno, kada na jednoj strani čist vazduh ulazi prirodnim putem, a na drugoj se odvodi ventilatorom. Bez obzira na sistem držanja, dobro je da se ventilatorima može regulisati broj obrtaja, da bi se prema spoljnim klimatskim uslovima mogla regulisati pravilna izmena vazduha.

c) Osvetljenje

Program osvetljenja ima takođe značajnu ulogu u prozvodnji jaja. Povećanje trajanja dnevnog osvetljenja stimuliše hormonalnu aktivnost i ubrzava polnu zrelost, odnosno početak nošenja. Ograničavanje trajanja osvetljenja usporava pronošenje. To daje mogućnost odgajivaču da podesi pronošenje u ono vreme koje odgovara linijskom hibridu, što je veoma značajno, jer od toga zavisi kasnija proizvodnja jaja.

Za lake linijske hibride primenjuje se određeni svetlosni program. Preseljavanjem osamnaestonedeljne kokice dolaze sa svetlosnog programa u kojem je dan trajao svega osam časova. Nakon 18. nedelje trajanje dana počinje da se produžava za čas nedeljno, sve dok se ne postigne 12 časova osvetljenosti (u 22. nedelji). Nakon 22 nedelje dužina osvetljenosti se i dalje povećava za pola časa nedeljno, sve dok se ne postigne šesnaestočasovno osvetljenje, a to je u 30. nedelji.

Jačina svetla je tri vata po kvadratnom metru poda živinarnika. Sijalice ne treba da su jače od 40 vati. U svakom međuprostoru kaveza postavlja se red sijalica u visini gornjeg sprata kaveza. Dobro je da se dužina osvetljenosti u živinarnicima reguliše satnim mehanizmom, koji je, inače, sastavni deo opreme.

U uslovima najpovoljnije osvetljenosti nosilje su mirnije, troše manje energije i jedu manje nego kada je svetlo jako. Svetlost nikada ne treba pojačavati, čak ni za kratko vreme, jer se nosilje uznemiravaju i može doći do stresa.

d) Provetravanje

U živinarniku je neophodno postaviti dovoljno ventilatora, kojima stalno treba da se održava odgovarajuća svežina vazduha, bez suvišne vlage, ugljen-dioksida, amonijaka, drugih štetnih gasova i prašine. Brzina strujanja vazduha ne sme da bude veća od 0,15 do 0,30 metara u sekundi, zavisno od temperature. Normativi izmene vazduha u uzgoju nosilja iznose od pet do šest kubnih metara po kilogramu žive mere na čas.

Važan je pravilan raspored i rad ventilatora, tako da je odgovarajući dovod vazduha. Ventilatore treba tako rasporediti da se vazduh izmenuje u svim delovima živinarnika. Brzina strujanja treba da je u određenim granicama i bez promaje.

U kaveznom držanju nosilja primenjuje se isti normativ izmene vazduha kao i u podnom držanju, ali je zbog tri-četiri puta veće naseljenosti potrebno više ventilatora.

3) Oprema

Svaki način držanja nosilja konzumnih jaja zahteva odgovarajuću opremu. Nosilje se na podu mogu držati na prostirci ili sedalima. Ako su na sedalima, normativ je, kao i u reprodukciji, dve trećine pod sedalima i trećina poda pod prostirkom. Hranilice i pojilice su na sedalima. Na svakih 50 nosilja potrebna je jedna okrugla hranilica i na 60-80 nosilja jedna pojilica. Ako se kokice drže u gnezdima, na svakih četiri-pet nosilja potrebno je jedno gnezdo.

Kavezi za komercijalne nosilje su najčešće trospratni. Kavez za pet nosilja je dimenzija 50 h 48 h45 santimetara, tako da svaka ima 460-480 kvadratnih santimetara prostora. Svaki kavez ima pet santimetara hranidbenog prostora po nosilji i jednu ili dve nipl pojilice. U kavezima se naseljava četiri ili pet nosilja, tako da na dužnom metru trospratnog kaveza bude oko 60 nosilja.

Valovi za hranu u kavezu i nipl pojilice najčešće se automatski regulišu.

Đubre iz kaveza može da se čisti na tri načina: sistemom skrepera, noževa i traka ispod svakog sprata. Stepenasto poređani kavezi, poznati kao kalifornijski tip kaveza, čiste se godišnje i najčešće se postavljaju na kanale za skupljanje izmeta. Na ggrva dva načina đubre se izbacuje svakih 14 do 21 dan, odmah ubacuje u prikolicu, a može da se deponuje stajnjak u betonirani bazen, odakle se crpkama iznosi na njive.

4) Izbor nosilja

Za ekonomičnu proizvodnju konzumnih jaja od najvećeg je značaja dobar izbor mladih nosilja (sl. 30). Samo linijski hibridi velike nosivosti i otpornosti, koji dobro iskorišćavaju hranu, mogu da omoguće ekonomičnu proizvodnju.

U nas se najčešće drži laki linijski hibrid CCJI, koji nosi jaja obojene ljuske. Ovaj hibrid ima svojstvo autoseksa -jednodnevne kokice su crvenkastozlatne, a petlići beli. Razlika je veoma uočljiva i već se jednodnevni pilići mogu odvajati prema polu.

Sl. 30. Važan je dobar izbor mladih nosilja

Izostavljeno iz prikaza

5) Naseljavanje

U podnom sistemu držanja naseljava se pet-šest kokica po kvadratnom metru živinarnika.

Naseljenost u kavezima zavisi od tipa kaveza i veličine živinarnika. U živinarnicima za pet do deset hiljada kokica u jednom kavezu odgaja se pet nosilja.

Pre naseljavanja treba pregledati svaku kokicu. Nedovoljno razvijene i slabe kokice ne treba naseljavati, nego ih izdvojiti i zasebno odgajati.

U proizvodnji konzumnih jaja obično se gaje linijski hibirdi, a jata su bez petlova, pa je važno stalno pratiti porast i razvoj živine. Masa ne bi smela da prelazi 10 odsto prosečne mase, koja za hibridne SSL kokice iznosi od 1,5 do 1,6 kilograma.

Linijski hibrid SSL i njemu slični (hiseks, dekalb) odlikuju se velikom vitalnošću i otpornošću. Smrtnost godišnje ne prelazi sedam procenata. Vrhunac nosivosti SSL kokice brzo postižu i dugo održavaju. Za vreme nosivosti treba da snesu 260-265 jaja godišnje i utroše 43-54 kilograma kompletne smeše, što čini 160-165 grama po jajetu. Masa jajeta je prosečno 60 grama, a ljuska je intenzivno žuta. Na kraju proizvodnog ciklusa nosilje imaju dva i po kilograma.

6) Ishrana u napajanje

Pored dobro odabranih nosilja i hrana je veoma važna u proizvodnji konzumnih jaja, i fiziološko-biološki i ekonomski. Ishrana čini više od polovine troškova u proizvodnji jaja i zato joj se mora posvetiti posebna pažnja.

Visokoproduktivne nosilje se hrane kompletnim smešama, dobro izbalansiranim sirovinama ujednačene meljave. Smeše treba da sadrže sve hranljive materije, vitamine i mikroelemente koji će obezbediti dobru nosivost cele godine.

Svaka nosilja konzumnih jaja ima određene zahteve u pogledu kvaliteta i količine hrane.

Hrana za nosilje treba da je sveža. Ne treba je nabavljati za duže od 15 dana. Čuva se na suvom mestu, zaštićena od sunca i štetočina.

Smeše za nosilje sadrže prosečno 16,6 procenata sirovih proteina, od 2.750 do 2.800 kcal metabolične energije po kilogramu hrane, 3,5 odsto kalcijuma i do 0,65 odsto fosfora. Potrošnja hrane godišnje se kreće od 43 do 47,5 kilograma po kokoški.

Komercijalne nosilje u kavezima hrane se po volji, jer je automatsko snabdevanje hranom. Na svaku kokoš u kavezu dolazi 10 santimetara hranidbenog prostora. Svaki objekt treba da ima silos sa sedmodnevnom rezervom hrane. Preko usipnog koša, u manipulativnoj prostoriji, pune se hranilice na svakom spratu kaveza. U određenim vremenskim razmacima male količine hrane dolaze pred svaki kavez, tako da nosilje jedu prema potrebi. Tako je najmanje rasipanje, hrana se ne zagreva i uvek je sveža.

Nosilje reaguju na kvalitetnu hranu dobrom nosivošću i kvalitetom .jajeta i ljuske. Od kvaliteta hrane zavise boja žumanceta, fizičke osobine i ukus jajeta.

Pored toga što smeša sadrži određenu količinu mineralnih materija, dodaje se i lomljeni kamen (grit) u popodnevnim časovima (šest grama dnevno po grlu).

Dnevni utrošak hrane lakih linijskih hibrida iznosi od 105 do 125 grama po nosilji, a po jajetu 162,5 grama. Utrošak hrane po jajetu značajno utiče na ekonomičnost proizvodnje.

Što je veća proizvodnja jaja, utrošak hrane po jajetu je manji. Poželjno je svakodnevno kontrolisanje potrošnje hrane i proizvodnje jaja.

Napajanje je omogućeno u kaveznom sistemu pomoću nipl pojilica, sistemom „kap po kap“. Dnevna potreba je 250 kubnih santimetara vode po nosilji. Sistem nipl pojilica omogućava da je voda uvek čista i sveža, da se ne prosipa i ne isparava.

7) Nosivost

Osamnaestonedeljne kokice, smeštene u objekte za proizvodnju konzumnih jaja, prve dve nedelje se prilagođavaju na kavezni način držanja. Ako su pravilno odgajane, počinju da nose u 21. ili 22. nedelji. U 26. nedelji kokice postižu 50 odsto nosivosti, a već u 27. nedelji od 90 do 92 odsto, što znači da je veoma brz porast nosivosti lakih linijskih hibrida.

Nosivost traje oko 53 nedelje (sl. 31). Ako završetak nosivosti pada u vreme kada je potražnja jaja veća, držanje se može produžiti mesec-dva.

Za vreme držanja nosilja treba strogo voditi računa o mikroklimatskim uslovima u objektu, o ishrani, vodi, programu osvetljenja. Ako su svi uslovi ispunjeni, kokoši će moći da snesu onoliko jaja kolike su njihove genetske mogućnosti.

Većina kokošaka nosi u prepodnevnim časovima, pa se jaja mogu sakupljati u jednom ili u nekoliko navrata. Sakupljena jaja se iznose u radnu prostoriju, a odatle se odnose u sortirnicu, gde se klasiraju po težini.

Sl. 31. Nosivost traje oko 53 nedelje

Izostavljeno iz prikaza

Masa jaja se povećava sa starošću nosilje. Prva jaja imaju 50 grama, ali vrlo brzo, već u 34. nedelji, dostižu 60 grama, u 53. nedelji 64 grama, a kada nosilje imaju 70 nedelja masa jajeta je 65 grama.

Da bi se svakodnevno mogla pratiti i analizirati nosivost, neophodno je uredno svaki dan voditi evidenciju. Podaci se beleže za svaki objekt posebno i upisuju u „stajske liste“, koje se nalaze na vidnom mestu u radnoj prostoriji.

Iz ovih dnevnih podataka na kraju meseca se vidi brojno, stanje jata, procenat upšuća, ukupna proizvodnja jaja, broj jaja po nosilji, procenat razbijenih jaja, potrošnja hrane po nosilji i jajetu.

8) Sortiranje jaja

Sva jaja iz prihvatnog magacina odnose se u sortirnicu na klasiranje (sl. 32). Klasiraju se pomoću mašina za sortiranje, različitih kapaciteta, u težinske klase:

• SS preko 70grama
• S 65-70 grama
• A 60-65 grama
• B 55-60 grama
• C 45-50 grama
• E ispod 45 grama

Procenat jaja SS klase je vrlo mali, ako je svetlosni program pravilno podešen. Jaja D i E klase se ne isporučuju na tržište već služe za preradu.

Sl. 32. Klasiranje jaja

Izostavljeno iz prikaza

Masa jaja zavisi od genetskih svojstava linijskog hibrida, od ishrane i starosti nosilje.

Ako su u ukupnoj godinšnjoj proizvodnji jaja S i A klase zastupljena s više od 50 odsto, ili ako jaja S, A i B klase bude od 80 do 85 odsto, tada je proizvodnja zadovoljavajuća.

Rastur čine jaja razbijena prilikom sakupljanja, sortiranja i transporta do tržišta. Ukupni lom od osam do deset procenata predstavlja veliki gubitak u proizvodnji konzumnih jaja, a zadovoljavajući je ako čini od 0,3 do 0,4 procenta ukupne proizvodnje. Pored loše ishrane (malo kalcijuma u hrani), lom se povećava uznemiravanjem životinja i zbog loših podova u kavezima.

Sl. 33. Neoplođena jaja lakše se i sigurnije čuvaju

Izostavljeno iz prikaza

9) Mane jaja

Mane jaja mogu biti spoljašnje — u obliku i građi ljuske, urođene ili nastale usled promena zdravstvenog stanja nosilja (infektivni bronhitis).

Postoje i unutrašnje mane jaja. To su tzv. krvave mrlje koje nastaju pucanjem krvnog suda u folikulu. U zidovima folikula su krvni sudovi preko kojih se žumance hrani. Manji deo zida mehurića nema krvne sudove i na tom mestu mehurić puca da bi oslobodio žumance. Taj deo se naziva linija pucanja, pošto se uglavnom na ovom delu sazrelo žumance oslobađa i pada u jajovod. Međutim, ako mehurić pukne na mestu gde postoji krvni sud, na žumancu dolazi do pojave krvavih mrlja. Nekada dolazi i do pojave krvavog belanceta. Krvave mrlje mogu biti veličine glave čiode, pa i do devet milimetara.

Slične su i „mesne mrlje“, koje mogu biti bele, svetlo ili tamnomrke. To su, po svoj prilici, stare, oksidisane krvave mrlje, ali mogu biti i komadići sluzi jajeta.

Da do mana jaja ne bi dolazilo osnovno je:

• da se osamnaestonedeljne kokice kupuju od renomiranih proizvođača, koji odgajaju poznate linijske hibride primenom savremene tehnologije,
• da se odabiraju linijski hibridi koji se odlikuju dobrim unutrašnjim kvalitetom jaja,
• da se nosiljama daje odgovarajući obrok (hrana),
• da obrok sadrži dovoljno vitamina A,
• da se odgajivač pridržava programa osvetljavanja.