Pčelarstvo je visoko vredna proizvodna grana s tim što pčelar proizvođač ostvaruje oko trećine prihoda a oko dve trećine indirektno ostaje poljoprivredi (voćarstvu, ratarstvu, povrtarstvu, lekovitom bilju) od povećanja prinosa oprašivanjem. Obzirom da su društvene investicije za razvoj minimalne jer je pčelarstvo, gotovo u celosti, u privatnom sektoru, društvena korist je još veća.

Život pčelinje zajednice je izvanredna tvorevina prirode. Jedan je od najtananijih i najpreciznijih organizama sa izvanrednim proizvodnim mogućnostima. Održavanje i korišćenje te čudesne mašine za proizvodnju je, međutim, vrlo osetljivo i komplikovano. Svi štetni spoljni faktori današnjice prvenstveno štete ovim nežnim organizmima (pesticidi, radijacije, hemijski otpaci, virusi, gljivice, bakterije, krpelji i sl.), te je, sem zaštite koju pruža pčelar a koja zahteva veliko stručno znanje, neophodna i zakonska zaštita.

Stručno znanje pčelara je bogatom pčelarskom literaturom obezbeđeno a zakonska zaštita je gotovo u celosti doneta — nevolja je što se ona, uglavnom, ne sprovodi jer nedostaje inicijative pčelara za sprovođenje. Nje nema jer je zakonodavna materija vrlo komplikovana pa često i pravnici imaju muke oko toga.

Zahvaljujući ovoj knjizi prvi put se zakonska regulativa iz ove oblasti nalazi na jednom mestu temeljno obrađena, akcentuirane su važnije regulative, naveden je niz primera iz sudske prakse, dato je nekoliko uglednih primera tužbe u postupku, a dat je i spisak svih važnijih propisa.

Na ovaj način će pčelarima biti ne samo jasnija njihova prava i obaveze već im se omogućuje da se svojih prava i domognu kad su im povređena, kao što će znati i svoje obaveze da ne bi snosili posledice svog neznanja, što se zakonski ne opravdava.

Nesumnjivo je da će, obzirom na specifičnost materije, ova knjiga moći da posluži i pravnicima svih profila a naročito stručnjacima angažovanih u poljoprivredi da bi posvetili više pažnje sprovođenju propisa iz ove oblasti.

Autor, koji je i sam vrsni pčelar, je izvrsnim načinom izlaganja i neposrednim tumačenjem praktične primene važnijih zakonskih regulativa u okviru pravne zaštite u pčelarstvu vrlo uspešno do kompletirao postojeću pčelarsku literaturu.

Dr Aleksandar Draginčić

Sadržaj

Od recenzenta

Predgovor

Odeljak I: PRAVNA ZAŠTITA PČELA

1. Zaštita pčela od trovanja
2. Zaštita pčela od zaraznih pčelinjih bolesti

Odeljak II: DRŽANJE I GAJENJE PČELA

1. Pozitivni propisi o držanju i gajenju pčela
2. Stara pravna pravila o odbeglom roju

Odeljak III. NAKNADA PROUZROKOVANE ŠTETE

1. Naknada štete prouzrokovane trovanjem pčela
2. Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete
3. Naknada štete za uništena pčelinja društva i uništene ili oštećene
predmete u postupku suzbijanja zaraznih bolesti pčela

Odeljak IV. O KVALITETU MEDA KAO ŽIVOTNE NAMIRNICE

Obrasci:
1. Tablica za izračunavanje postotka vode i svih šećera u medu merenjem mase
2. Tabela za proračunavanje sadržaja vode u medu na osnovu refraktrometrijskog određivanja
3. Tužba za naknadu štete prouzrokovane trovanjem pčela
4. Tužba radi naknade štete zbog neispravnog leka
5. Žalba protiv presude
6. Revizija protiv drugostepene presude

Spisak propisa prema redosledu citiranja

Predgovor

U našoj zemlji ne postoji poseban zakon o pčelarstvu, izuzev SAP Vojvodine, pa je, verovatno, to razlog što u pčelarskim krugovima vlada uverenje da oblast pčelarstva nije u dovoljnoj meri pravno regulisana. Otuda, tvrdi se, proističu izvesne poteškoće, kako u efikasnijoj zaštiti pčela od uništavanja, tako i u ostvarivanju pojedinih prava pčelara, osobito kad je u pitanju ostvarivanje prava na naknadu štete prouzrokovane uništenjem pčelinjih društava.

Međutim, stvarna situacija je drukčija. Oblast pčelarstva, nasuprot vladajućem uverenju, regulišu mnogobrojni propisi, doduše, ređe na eksplicitan a češće i brojnije na implicitan način. Najčešće su norme o zaštiti medonosne pčele inkorporirane u propise o zdravstvenoj zaštiti životinja i u propise o zaštiti bilja od bolesti i štetočina. Oni su ne samo brojni, već i različite pravne snage, počev od Ustava (odredbe o zaštiti čovekove prirodne sredine), zakona i podzakonskih akata (uredbe, naredbe, pravilnici i sl.) koje donose savezni, republički i pokrajinski organi, do odluka opštinskih skupština kao organa vlasti. Takođe je oblast pčelarstva regulisana i opštim aktima samoupravnog prava koje donose pčelarski savezi i pčelarska društva, a postoji i jedinstven Pčelarski kodeks, donet na IX. Kongresu pčelara Jugoslavije 1979. godine u Osijeku.

Postoji, u stvari, mnoštvo propisa koji regulišu oblast pčelarstva. Oni ne manjkaju. Pre bi se moglo govoriti o hiperprodukciji nego o nedostatku propisa.

Nije, dakle, problem u nedostatku propisa nego je problem u njihovom neizvršavanju. Neki se svesno krše, a neki i ne poznaju. Dešava se, na žalost, da se neka pravna norma sazna tek kad nastane incident, tek kad se norma prekrši i njen prekršilac pozove na zakonsku odgovornost. Ali tada je već kasnio. I danas još uvek važi načelo starog rimskog prava: »Ignorantia iuris nocet« — neznanje zakona škodi, odnosno nepoznavanje zakonskih propisa ne opravdava krivca.

Naša je namera da na jednom mestu prikažemo propise koji na direktan ili indirektan način regulišu oblast pčelarstva. Neke samo u meri koja je neophodna da se shvati kompleksnost ove materije, a nešto opširnije one koje pčelari treba da znaju radi njihove svakodnevne primene u radu s pčelama, kako u svom sopstvenom interesu, tako i u interesu pčelarstva u celini.

Ova knjižica je namenjena prvenstveno pčelarima, jer većina njih nije u mogućnosti da sazna propise iz službenih novina u kojima su objavljeni. To je jedan razlog. Drugi je, pak, što se u »šumi« propisa, objavljenih u dužem razdoblju, sa čestim izmenama i dopunama, teško snalazi i pravni stručnjak a nekmoli laik, pa propisi ažurirani i prezentirani ovako, na jednom mestu, lako su pristupačni svima koji su za njih zainteresovani. To je uglavnom, i razlog što su neki propisi u ovoj knjižici citirana bezmalo u celini, a osobito propisi o držanju i gajenju pčela i propisi o medu kao životnoj namirnici.

Pojedini propisi, a naročito prikazana sudska praksa, mogu korisno poslužiti poljoprivrednim organizacijama, posebno zaštitarima biIja, pogotovu što često puta dolazi do velikog pomora pčela prilikom zaštite bilja od bolesti i štetočina pesticidima, pa se zbog trovanja pčela vode duge i komplikovane parnice radi naknade štete.

Najzad, u ovoj knjižici mogu naći korisne informacije svi oni koji koriste med kao životnu namirnicu, a njih je, na sreću, sve više.

Ako ova knjižica zaista olakša upoznavanje propisa iz oblasti pčelarstva i u praksi dođe do poboljšanja njihove primene, biće to znak da je ispunila svoju namenu i da nije uzalud objavljena.

Žarko Simin

Odeljak I Pravna zaštita pčela

Medonosna pčela (Apis mellifica) je u našem pravnom sistemu zaštićena, a sama zaštita je dvojake prirode: zaštita pčela od zaraznih pčelinjih bolesti i zaštita pčela od trovanja.

Zaštita pčela je najčešće ugrađena u propise kojima se reguliše zdravstvena zaštita životinja i u propise o zaštiti bilja od bolesti i štetočina, ali ima i propisa koji regulišu isključivo oblast pčelarstva. No, bez obzira o kojim se propisima radi, zaštita pčela ima isti kvalitet. Povrede propisa o zaštiti pčela inkriminisane su kao privredni prestupi i prekršaji za koje se izriču novčane kazne. Samo izuzetno grube povrede sa teškim posledicama inkriminisane su kao krivično delo. ‘

1. Zaštita pčela od trovanja

Najčešći i najmasovniji pomor pčela nastaje trovanjem prilikom zaštite bilja od bolesti i štetočina pestioidima, ili prilikom tretiranja zemljišta (terena) protiv komaraca aviometodom.

PESTICIDI su hemijska sredstva za borbu protiv biljnih bolesti i štetočina. Dele se u četiri osnovne grupe: insekticidi, herbicidi, fungicidi i rodenticidi. Pojam pesticida obuhvata još i akaricide, baktericide, antibiotike i druga sredstva kojima se sprečava rad biotičkih štetnih činilaca.

Ukratko o osnovnirn grupama pesticida.

INSEKTICIDI su hemijska otrovna jedinjenja, a koriste se protiv tetnih linsekataf Klajjaće i najmasovnije trovanje pčela nastaje Kad se| (mseKticichma tretiraju gajene biljke u fenološkoj fazi cvetanja.j

HERBICIDI su hemijska sredstva za uništavanje zeljastih i drvenastih korova u poljoprivredi i šumskim kulturama, kao i na mestima gde vegetacija nije poželjna. Dele se u dve grupe: totalne i selektivne. Totalni herbicidi irnaju moć potpunog ili delimičnog uništavanja biljaka vrio raznovrsnih morfoloških i fizioloških karakteristika, dok selektivni herbicidi, kada se primenjuju u određenim koncentracijama, uništavaju korovske, a pošteđuju kultume biljke.

FUNGICIDI su hemijska sredstva za suzbijanje biljnih bolesti koje izazivaju gljive. Imaju snažno odbijajuće (repeletno) dejstvo na pčele, pa stoga pčele za izvesno vreme ne posećuju tretirano bilje. Sem toga, imaju mali stepen otrovnosti za pčele, na-

RODENTICIDI su hemijska otrovna jedinjenja za trovanje štetnih glodara.

Trovanje pčela nastaje, uglavnom, nečijim propuštanjem ili zanemarivanjem zakonskih obaveza, bilo od strane onih koji upotrebljavaju pesticide bilo od strane vlasnika pčela. Jer, zaštita bilja od bolesti i štetočina kao i zaštita pčela od trovanja mora se odvijati pod posebnim pravnim režimom. Propisana su pravila ponašanja za sve subjekte koji učestvuju u ovim poslovima.

Zaštita pčela od trovanja re-gulisana je u četiri savezna pro-pisa: dva zakona i dva podzakon-ska akta, kojd se primenjuju na celoj teritoriji SFRJ. To su: Za-kon o prometu otrova (»Službeni list SFRJ« br. 43/1982 i 64/1985), Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju (»Službeni list SFRJ« br. 74/82 — prečišćen tekst), Pravilnik o načinu izdavanja dozvola za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, kriterijuma za ocenu efikasnosti tih sredstava i načinu njihovog deklarisanja (»Službeni list SFRJ« br. 13/83) i Pravilnik o načinu izbacivanja hemijskih sredstava iz vazduhoplova (»Službeni List SFRJ« br. 62/1980 i 52/1983).

Zakon o prometu otrova je fundamentalni propis kad je reč o otrovima kao sastojcima u sredstvima za zaštitu bilja i lekovima i preparatima u medićini i veterini, jer prvenstveno vodi računa o zaštiti života i zdravlja Ijudi i zaštiti čovekove sredine.

Iz zakona o prometu otrova

Član 1.

Radi zaštite života i zdravIja Ijudi, zaštite čovekove sredine od štetnog dejstva otrova i sprečavanja zloupotrebe otrova, promet otrova i nadzor nad prometom otrova vrši se pod uslovima određenim ovim zakonom.

Član 2.

Otrovom, u smislu ovog zakona, smatraju se supstancije sintetičkog, biološkog il’i prirodnog porekla i preparata proizvedenih od tih supstancija kioji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti život i zdravlje Ijudi ili štetno delovati na čovekovu čin stavljanja u promet otrova.

Pod zaštitom čovekove sredine od otrova u smislu ovog zakona, podrazumeva se zaštita: vazduha, vode, zemljišta, Ijudske i stočne hrane, domaćih životinja, pčela, riba, ptica, zaštićene divIjači i kjorisnih biljaka.

Član 3.

Otrovi se mogu stavljati u promet i koristiti ako je toksikološkom ocenom ovlašćene organizacije udruženog rada utvrđeno da njihovo korišćenje u namenjene svrhe i na određen način nije štetno za zdravlje Ijudi i da ne deluje štetno na čovekovu sredinu.

Odredbom člana 6. zabranjuje se promet otrova za koje se u toku korišćenja utvrdi da su štetni za zdravlje Ijudi, dok član 7. stav 2. određuje da se prometom otrova ne mogu baviti pojedinci.

Dakle, kao što se iz citiranih odredaba vidi, Zakon o prometu otrova zaštićuje i medonosnu pčelu iako se eksplicitno ne odnosi na oblast pčelarstva.

Međutim, Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju u pojedinim odredbama na sasvim konkretan način zaštićuje medonosnu pčelu, a naročito u članu 43.

Iz zakona o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju

Član 42.

Sredstva za zaštitu bilja mogu se upotrebljavati samo za namene određene u dozvoli za njihovo stavljanje u promet i na način određen u upustvu za upotrebu sredstava za zaštitu bilja.

Sredstva za zaštitu bilja ne mogu se upotrebljavati za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina ili korova, u vreme u kome bi preko bilja mogla štetno delovati na zdravlje Ijudi ili korisnih organizama (karenca).

Član 43.

Držaoci bilja i organizacije udruženog rada kojii upotrebljavaju sredstva za zaštitu bilja dužni su:

1. da se staraju da ta sredstva prilikom upotrebe ne dospeju u vodu, na gajeno bilje, zemljište koje se ne tretira tim sredstvima, u skladišta poljoprftvrednih proizvoda, objekte za njihovu preradu i objekte za uzgoj i čuvanje domaćih životinja — ako bi takva upotreba mogla da ugrozi zdravlje i život Ijudi, domaćih životinja, riba, pčela (Podvukao Ž. S.), divljači i drugih korisnih organizama ili da izazove oštećenje ili zagađenje gajenih biljaka (kontaminacija);
2. da ne upotrebljavaju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele kada postoji najveća opasnost za trovanje pčela (za vreme cvetanja gajenih biljaka) i da najdocnije na 48 časova pre upotrebe sredstava na pogodan način obaveste držaoce pčela i konisnike rezervata divljači.

Pažljivom analizom citiranih propisa uočićemo niz zabranjenih radnji koje se odnose na one koji upotrebljavaju sredstva za zaštitu bilja otrovnih za pčele. Ukažimo na najznačajnije sa stanovišta pčelarstva.

Subjekti koji upotrebljavaju sredstva za zaštitu bilja otrovnih za pčele dužni su da ne upotrebljavaju, ili drukčije rečeno zabranjenoje da upotrebljavaju ova sredstva u vreme cvetanja gajenih biljaka, jer je tada najveća opasnost za trovanje pčela.

Ova norma ima, dakle, karakter zabrane. Drugi deo norme iz člana 43. st. 1. tačke 2. obavezuje subjekte koji upotrebljavaju sredstva za zaštitu bilja otrovnih za pčele na činjenje, naime, oni su dužni da najdoonije na 48. časova pre upotrebe sredstava na p o g o d a n način obaveste o tome držaoce pčela. Ova n’orma ima karakter maredbe, a obe su obavezujuće. Bilo da se prekrši jedna, bilo druga norma, povlači zakonsku odgovornost lica koje je normu prekršilo.

Izraz »na pogodan način« spada u kategoriju tzv. pravnih standarda. A to znači da se ovaj termin mora tumačiti, odnosno mora mu se utvrditi pravo značenje za svaki konkretan slučaj. Na primer, u jednom slučaju »pogodan način« biće, recimo, neposredno obaveštenje, u drugom preko dnevne štampe ili radija i sl.

Zakon o pčelarstvu SAPV (Službeni list SAPV« br. 27/1972) na sličan način reguliše ovu materiju. S obzirom da pčelari iz raznih krajeva naše zemlje dovoze pčele na suncokretovu pčelinju pašu u Vojvodinu, korisno je da se izlože i pojedine odredbe iz ovog zakona.

Iz zakona o pčelarstvu SAPV

Član 5.

Korišćenje medonosnog bilja za pčelinju pašu je slobodno i bez naknade.

Član 11.

Radi korišćenja pčelinje paše držalac pčela može pčelinjak premeštati sa stalnog mesta na drugo mesto.

Držalac pčela je dužan da o mestu gde se premešta pčelinjak, tri dana pre premeštanja, obavesti torgan uprave nadležan za poslove poljoprivrede one opštine na čijoj se teritoriji nalazi to mesto.

Član 16.

Upotreba sredstava za zaštitu bilja (pesticida) otrovnih za pčele na bilju za vreme njegovog cvetanja odnosno za vreme korišćenja pčelinje paše, kao i za suzbijanje komaraca avio metodom, može se vršiti samo po posebnom odobrenju.

Odobrenje može dati organ uprave nadležan za poslove poljoprivrede opštine na obrazložen zahtev organizacije udruženog rada ili građanina.

O datom odobrenju Organ je dužan da obavesti i organizaciju udruženja pčelara.

Organizacija udruženog rada i građani kojima je dato odobrenje iz stava 2. ovog člana dužni su da obaveste neposredno ili putem javnih sredstava obaveštavanja (dnevne štampe, radia i dr) držaoce pčela o mestu i vremenu upotrebe sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele, načinu upotrebe, vremenu trajanja otrovniog dejstva i ugroženom području.

Pod ugroženim područjem podrazumeva se površina na koju se upotrebljava sredstvo za zaštitu bilja kao i okolno zemljište koje se prostire u krugu do 5 km udaljenosti od granice te površine.

Obaveštenje se mora dati tri dana pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja.

Ako organizacija udruženog rada ili građani upotrebe sredstva za zaštitu bilja otrovnih za pčele bez odobrenja nadležnog organa ili protivno odredbama stava 4. i 6. ovog člana, dužni su nadoknaditi štetu držaocima pčela koja nastaje uginućem pčela.

Član 17.

Kad je objavljeno obaveštenje o mestu i vremenu upotrebe sredstava za zaštitu bilja otrovnib za pčele, držaoci pčela dužni su preduzeti potrebne mere za zaštitu pčela ocl trovanja putem zatvaranja leta košnica ili iseljavanjem pčelinjih društava sa ugroženog područja za određeno vreme.

Ako držalac pčela ne preduzme mere za zaštitu pčela iz stava 1. ovog člana ne može tražiti naknadu štete koja bi nastala uginućem pčela.

Dok Savezni zakon zabranjuje upotrebu sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele za vreme cvetanja gajenih biljaka, pokrajinski Zakon o pčelarstvu ne sadrži izričito takvu zabranu, ali se iz stilizacije člana 16. nesumnjivo da zaključiti da i ovaj zakon sadrži takvu zabranu jer samo izuzetno ina osnovu posebnog odobrenja nadležnog organa mogu se upotrebiti ova sredstva za zaštitu bilja u cvetu ili za suzbijanje komaraca avio metodom. Dakle, ovoj normi kao izuzetku prethodi pretpostavljena norma zabrane kao pravilo ponašanja, i stoga izuzetak od pravila treba restriktivno i tumačiti i primenjivati. Inače, dispozitivno pravo je nadležnog organa da li će ovu posebnu dozvolu izdati ili je neće izdati. Ako bi organ ovu normu ekstenzivno tumačio pa olako izdavao dozvole, ova bi norma vremenom prerasla u pravilo, a od pravila ne bi ostalo ni traga. Zakon u tom slučaju ne bi ostvario cilj koji mu je ovom normom namenjen. U praksi se, inače, ovaj izuzetak koristi samo prilikom tretiranja zemljišta avio metodom u slučaju velike najezde komaraca.

Sva sredstva za zaštitu bilja od bolesti i štetočina su pod strogom zakonskom kontrolom, a mogu se stavljati u promet samo na osnovu stalne ili privremene dozvole saveznog organa uprave nadležniog za zaštitu bilja.

Ovu materiju reguliše poseban pravilnik.

Iz PRAVILNIKA o načinu izdavanja dozvola za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, kriterijuma za ocenu efikasnosti tih sredstava i naoinu njihovog deklarisanja.

Član 3.

Zahtev za ispitivanje sredstava za zaštitu bilja mora da sadrži ove podatke:

5. o aktivnoj materiji, njenom uobičajenom nazivu (commonname) i hemijskom nazivu i sadržaju čiste aktivne materije u sredstvu (na 20°C) izraženom u procentima u odnosu na težinu ili zapreminu;

9. o vrstama štetočina, biljnih bolesti i korova protiv kojih se sredstvo za zaštitu bilja koristi; o nameni tog sredstva (regulatori rasta bilja, defolijanti, desikanti, fiziotropi i dr.); o vrstama bilja na koje se sredstvo može primeniti, kao i o količinama ili koncentracijama u kojima se sredstvo koristi.

13. o dejstvu sredstava na biljke, a posebno o mogućem negativnom dejstvu na biljku;

14. o otrovnosti aktivne materije i sredstva za zaštitu bilja — na čoveka, pčele, ribe, i toplokrvne životinje (domaće životinje, divljač i ptice).

U članu 18. propisano je da sredstvo za zaštitu bilja ispunjava uslove u pogledu dejstva na tretirano bilje i čovekovu sredinu ako na njih ne deluje negativno.

Na osnovu izveštaja određene organizacije udruženog rada koja je ispitivala sredstvo, odnosno na osnovu rezultata ispitivanja savezni organ uprave nadležan za poslove zaštite bilja daje stalnu ili privremenu dozvolu za upotrebu odnosnog sredstva ili odbija zahtev (član 19.).

PRAVILNIKOM o načinu izbacivanja hemijskih sredstava iz vazduhoplova regulisano je, pored ostalog, kako treba obeležiti zemljište koje se tretira hemijskim sredstvom, klimatske uslove i jačinu (brzinu) vetra pri kojoj se može izbadivati hemijsko sredstvo iz vazduhoplova, kako ovo sredstvo ne bi palo na zemljište i biljke koje nisu predviđeni za tretiranje.

Citirani propisi očigledno pokazuju da je zaštita pčela od trovanja u našem pravnom sistemu na adekvatan način regulisana. Pa ipak, i pored toga, dolazi do masovnog trovanja pčela. Opravdano se postavlja pitanje, kako se to izvršavaju zakonske norme koje medonosnu pčelu zaštićuju od uništavanja trovanjem?

Trovanje pčela pesticidima nastaje, uglavnom, usled kršenja propisa, bilo od strane radnih organizacija i građana koji koriste pesticide za zaštitu bilja od bolesti i štetočina, bilo od strane vlasnika pčela.

Radi ilustracije kršenja propisa navešću dva dzrazita primera.

Prvi primer. Poljoprivredna organizacija je aviometodom štitila useve od biljnih štetočina insekticidom visoke otrovnosti za pčele, a da prethodno nije tražila posebno odobrenje od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove poljoprivrede, niti je o tome obavestila pčelare na način koji zakon propisuje.

Ovakvim svojim ponašanjem radna organizacija je povredila dve norme Zakona o pčelarstvu, i to normu iz člana 16. stava 1. koja zabranjuje upotrebu sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele za vreme njegovog cvetanja, kao i za suzbijanje komaraca aviometodom, bez posebnog odobrenja nadležnom organu, i normu iz člana 16. st. 4. koja obavezuje organizacije udruženog rada i građane kojima je dato odobrenje da obaveste neposredno ili putem javnih sredstava obaveštavanja držaoce pčela o mestu i vremenu upotrebe sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele, načinu upotrebe, vremenu trajanja otrovnog dejstva i ugroženom području.

Ovom prilikom, dakle zbog kršenja zakona, potrovane su sve pčele izletnice iz pčelinjaka looiranih na ugroženom području.

Zbog ovakvih i sličnih slučajeva opravdano se postavlja pitanje, otkud ovako nezakonito ponašanje, pogotovo kad je reč o poljoprivrednoj organizaciji udruženog rada? Ne bi se moglo reći da tako postupaju zato što ne poznaju zakon, jer one imaju, ili bi morale imati, stručnjake za oblast prava, zaštite bilja i životinja, tehnologije i dr. Pre bi se njihovo ponašanje u konkretnom slučaju moglo shvatiti da pravne norme tumače onako kako njima odgovara u datim okolnostima, ili blaže rečeno, da su ih površno protumaoili pa zbog toga nisu utvrdili njihovo pravo značenje.

Svaka pravna norma, odnosno svaki pravni akt, donosi se iz izvesnih razloga (ratio legis). Razlog donošenja je određeni cilj koji se njihovim donošenjem želi postići. »Ovaj razlog je veoma važan i igra značajnu ulogu u tumačenju prava. Pravo se mora tumačiti tako da se kao pravo značenje uzme ono značenje pomoću koga se može najbolje ostvariti cilj prava. Dakle, pravo značenje nOrme je oino značenje koje omogućuje da norma najbolje izvrši društvenu funkciju koja joj je namenjena.« (Dr Radomir D. Lukić).

Kada se radi o zaštiti bilja, interes našeg društva je da se efikasno zaštite gajene biljke od bolesti i štetočina i tako zaštićene donesu normalan rod, ali na odgovarajući i propisan način a ne na način da se medonosna pčela, koja je takođe pravno zaštićena, truje i bezobzirno uništava. Naprotiv, takvu zaštitu bilja zakonodavac zabranjuje.

Sve što je rečeno o tumačenju i primeni prava pravni stručnjaci u poljoprivrednoj organizaciji znaju, ali kako onda shvatiti njihovo ponašanje — znaju zakonsku normu, pravilno su saznalii njeno pravo značenje, a ponašaju se suprotno? Ili ne rade svoj posao, ili njihovi pravni saveti nemaju uticaja na ostale stručnjake i organ upravljanja radne organizacije. U svakom slučaju ovako ponašanje, ovako grubo kršenje zakona, nije u skladu sa principima socijalističkog morala.

Tako se ne bi smeli ponašati Ijudi koji predstavljaju organizaciju udruženog rada, dakle, drušlveno pravno lice. Jer, pretpostavlja se, i to s pravom, da je društveno pravno lice u našem samoupravnom socijaiističkom društvu ustanova ne samo stručnog, već i moralnog karaktera. To svojstvo proizilazi iz same prirode društvenog pravnog lica i iz suštine socijalističkog prava. U načelu, socijalistički moral mora biti u skladu sa socijalističkim pravom. Konkretne odredbe o odnosu socijalističkog morala i određenih delova socijalističkog prava sadrži Zakon o udruženom radu. Tako član 575. (ZUR) propisuje da samoupravni opšti akti ne mogu biti u suprotnosti sa načelima morala siocijalističkog društva. Ovde je, dakle, reč o svim opštim samoupravnim aktima, a to praktično znači o celom samoupravnom pravu. Druga norma o odnosu socijalističkog morala i samoupravnog socijalističkog prava tdče se samoupravnih sporazuma. Za njih je propisano (član 590. do 598. ZUR) da su ništavi, odnosno da će ih sud udruženog rada poništiti ako su suprotni načelima socijalističkog morala.

Neodgovorno ponašanje predstavnika organizacije udruženog rada nanosi i materijalnu štetu organizaciji, jer je društveno pravno lice subjekt prava — nosilac prava i obaveze — i kao takvo zakonski je odgovorno zbog privrednih prestupa i prekršaja za koje se izriču novčane kazne. Znači, kršenjem zakona predstavnik organizacije udruženog rada, sem moralne, nanosi i materijalnu štetu svojoj organizaciji.

Za pravilnu primenu zakona pravni stručnjak snosi veliku odgovornost, i zakonsku i moralnu, jer u organizaciji udruženog rada pravilna primena propisa u najvećoj meri zavisi od njega.

Sa stanovišta stručnih pravila, nije manja ni odgovornost stručnjaka za zaštitu bilja od bolesti i štetočina, kao ni stručnjaka koje to bilje uzgaja.

Saznao sam iz stručne literature da pčele kao oprašivači bilja prevazilaze sve ostale insekte. One, kako to poetično iskazuje N. Jojriš, »u krilatom orkestru oprašivača sviraju prvu violinu«. Tvrde stručnjaci, da je u lancu savremene tehnologije poljoprivredne proizvodnje, oprašivanje gajenih biljaka pomoću pčela jedna od veoma važnih karika. Kod nekih kultura pčele oprašivanjem povećavaju prinos od 10—35%, i više, po jediriici površine. Osobito kod suncokreta, lucerke i voća. I ne samo da povećavaju prinos, već poboljšavaju kvalitet semena i plodova; povećavaju sadržaj ulja u semenkama, a u plodovima sadržaj vatamina, mikroelemenata, mineralne soli, belančevina, šećera i dr. Sem toga plodovi su ujednačeniji i aromatičniji. To poljoprivrediii stručnjaci znaju pa i pored toga dozvoljavaju da se gajene biljke tretiraju insekticidima u fenološkoj fazi cvetanja, pogotovu kad zaštićuju uljanu repicu od repičinog sjajnika, koja je i medonosna biljka pa je stoga pčele masovno posećuju. Ovakvom zaštitom ne samo da se truju pčele nego se za izvesno vreme i odbijaju od tretiranih biljaka, pa izostaje oprašivanje pomoću pčela i stoga umanjuju prinosi. Inače, nauka dokazuje da je ovakva zaštita neefikasna, jer se sa zaštitom zakasnilo. Trebalo je zaštitu obaviti u fenološkoj fazi butonizacije, da se štetočina uništi dok je još na cvetnom pupoljku. Ovako su uzalud utrošeni i vreme, i novac i druga materijalna sredstva.

Pčelari koji su pretrpeli štetu trovanjem pčela tužili su poljoprivrednu organizaciju sudu radi naknade štete. Dakle, ovakvim ponašanjem nepotrebno je izazvana parnica.

Drugi primer. Vlasnik pčela nikome nije prijavio da je pčelinjak otselio na pašu, niti je na vidno mesto u pčelinjaku istakao tablu sa svojom punom adresom. Poljoprivredna organizacija štiti-la je svoje plantažne vinograde hemijskim sredstvima otrovnim za pčele i o tome prethodno obavestila pčelare. Oštećenog nije mogla obavestiti, jer niti je znala da se njegove pčele nalaze u blizini vinograda niti je znala njegovu adresu. Pčele su potrovane, ali je sud odbio tužbeni zahtev za naknadu štete, pošto je našao da je tužilac kriv za nastalu štetu a ne tuženi.

Obe ove presude biće prikazane u poglavlju o naknadi štete.

Pčela je iskonski vezana za cvet i nektar. Tamo gde nema cveta nema rii pčela. Kao oprašivači bilja pčele imaju izvanredno veliku ekološku ulogu, jer leteći sa cveta na cvet raznovrsnih biljaka doprinose očuvanju i obogaćivanju vegetacije. Sem toga, pčela je i jedan od indikatora čiste i zdrave oovekove prirodne sredine.

O značaju čiste i zdrave čovekove sredine i o velikoj odgovornosti Ijudi za očuvanje prirode i njenog bogatstva, karakteristične su i upozoravajuće reči druga E. Kardelja, izgovorene na Osnivačkoj Skupštini Saveta Jugoslavije za zaštitu i unapređivanje čovekove životne sredine. Citiraću samo jedan deo iz govora druga Kardelja. »Sa pravom se savremeni čovek pita, dokle će čovečanstvo moći da se koristi blagodetima sadašnjeg i budućeg napretka nauke i tehnologije, ako se bude mirilo s činjenicom da određene propratne pojave tog istog napretka nanose takve štetne posledice za čovekovu prirodnu okolinu da bi dalji stihijski razvoj u tom pravcu počeo ne samo da koči sam taj napredak, već i da sve više ugrožava čovekovo zdravlje. Vazduh, voda, tlo, te čovekova hrana zagađuju se otrovnim materijalima. Savremeni čovek ne može živeti u uverenju da su bogastva prirode neiscrpna, i da on u toj prirodi može da radi sve što hoće, bez obzira na posledice koje moraju da proističu iz takvog ponašanja. Ponašajući se bezobzirno i neodgovorno prema prirodi čiji je sastavni deo i od koje zavisi, čovek postaje sam sebi neprijatelj.«

Očuvanje prirode je još jedan razlog više da se prema medonosnoj pčeli odgovornije i pažljivije odnosimo, a ne da je bezobzirno trujemo.

2. Zaštita pčela od zaraznih pčelinjih bolesti

Zaštita pčela od zaraznih pčelinjih bolesti regulisana je jedinstveno za celu zemlju kroz tri savezna propisa, a to su: Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (»Službeni list SFRJ« br. 43/1986), Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje pčelinjih zaraznih bolesti (»Službeni list SFRJ« br. 49/1982 i 52/82) i Naredba o određivanju zaraznih bolesti životinja za koje se mora odmah osigurati utvrđivanje zarazne bolesti ili uzroka uginuća životinja) (»Službeni list SFRJ« br. 1/1978 i 43/83).

Iako Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju na jedinstven način reguliše ovu materiju, on utvrđuje i veći broj ovlašćenja za republike i autonomne pokrajine da pojedina pitanja i odnose urede svojim propisima (napr. naknadu štete nastale kao posledica izvršenih naređenih mera nadležnog organa u postupku suzbijanja zaraznih bolesti i sl).

Sve repulike i autonomne pokrajme su radi potpumjeg ostvarenja citiranog saveznog Zakona donele svoje propise pod nazivom: Zakon o zdiravstvenoj zaštiti životinja. Naravno ovi su zakoni u skladu sa svim odredbama saveznog Zakona.

Prilikom prikaza Zakona o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju citiraću samo one odredbe koje se odnose ili koje se analogno mogu primeniti i na oblast pčelarstva, odnosno koje pčelari treba da upoznaju.

Odeljak III. Naknada prouzrokovane štete

Za praktične potrebe pčelara biće dovoljno da se rasprave dve grupe pitanja: Prvo, prouzrokovanje štete trovanjem pčela pesticidima, bilo prilikom zaštite bilja od bolesti i štetočina, bilo prilikom uništavanja komaraca aviometodom, i naknada tako nastale štete. Drugo, naknada štete nastale uništavanjem pčelinjih društava i predmeta u postupku suzbijanja zaraznih bolesti pčela, kada te mere naredi nadležan organ uprave.

Ovakvo razlikovanje, odnosno sistematizovanje, neophodno je iz više razloga. Trovanje pčela pesticidima redovno nastaje nečijim zabranjenim radnjama ili propuštanjem, tj. nepreduzetim radnjama koje zakon naređuje da se preduzmu. U svaikom slučaju kršenjem zakona. Naprotiv, organ uprave u postupku suzbijanja zaraznih bolesti pčela preduzima radnje propisane zakonom, dakle, izvršenjem zakona. Zatim, zakonska je pretpostavka da je štetnik kriiv za nastalu štetu, dok o krivici nadležnog organa, po pravilu, ne može biti govora, jer naređujući mere uništavanja zaraženih pčelinjih društava i predmeta sprečava dalje širenje zaraze i na taj naoin zaštićuje mnogo veća dobra nego što su dobra koja se uništavaju, asa druge strane, on postupa u skladu sa zakonom. Krajnji i najznačajniji razlog ovog razlikovanja je u tome što se kod prouzrokovanja štete trovainjem pčela nalknađuje i obična šteta (damnum emergens) i izmakla ‘korist (luorum cessans), a u drugom slučaju, kad nadležni organ uprave naredi uništenje zaraženih pčelinjih društava i predmeta, naknađuje se (samo obična šteta.

1. Naknada štete nastala trovanjem pčela

Materiju prouzrokovanja i naknade štete iscrpno reguliše ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA (»Sl. list SFRJ« br. 29/78, 39/85 i 46/ /85) u glavi II, odeljku II, počev od člana 154. do člana 209.

Ovaj zakon na jedinstven način reguliše osnove odgovomosti, vrstu štete, obim naknade podeljenu i solidarnu odgovornost i dr. Primenjuje se na celoj teritoriji SFRJ.

Korisno je saznati pojedine njegove odredbe.

Član 16.

Svakb je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Odeljak IV. O kvalitetu meda kao životne namirnice

Med kao životna namirnica podleže pravnom režimu kontrole kvaliteta. Kvalitet je strogo propisan i detaljno određen.

Za razliku od meda kao životne namirnice, med kao pčelinja hrana ne podleže ovoj kontroli. Medu, kao pčelinjoj hrani, mogu se dodavati lekovite supstance i drugi pogodni sastojci bilo za lečenje bilo za ishranu pčela, dok med kao pčelinja hrana ove sastojke ne sme da sadrži. Zatim, med kao pčelinja hrana može se spravljati i veštačkim putem od saharoze procesom hidrolize ili invertovanjem pomoću pčela. Sve je to sa stanovišta prava irelativno. Naravno, samo dotle dok se ovakav med koristi iskljuučivo za ishranu pčela, dakle, kao pčelinja hrana.

U tehnološkom procesu proizvodnje i prometa meda, pčelari stoje na čelu tog procesa, jer oni su proizvođači, i oni su p r v i koji med kao životnu namimicu stavljaju u promet, bilo neposredno potrošačima, bilo otkupnim organizacijama. Zato su pčelari prvenstveno odgovomi za njegov kvalitet.

Zahvaljujući našem podneblju, sa mnogo sunčanih dana u toku godine, bogatstvu i raznovrsnosti flore, naši medovi su izvanrednog kvaliteta. Bez premca u svetu. Stoga pčelarima neče biti teško da zadovolje propise o kvalitetu meda. Treba samo da obezbede odgokoličine tih sastojaka; koje sastojke proizvod ne sme da sadrži; najveće dozvoljene količine određeniih osnlovnih i dodatnih sastojaka; dozvoljene tolerancije u pogledu pojedinih sastojaka i ukupne mase proizvoda; uslovi i naoin prerade i dorade pojedinih proiizvoda, način i metode ispitivanja kvaliteta ii drugih isvojstava proizvoda i dr.

Prema ovom zakonu propise o kvalitetu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda donosi direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, uz saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za poljoprivredu i Saveznog komiteta za zdravstvo i socijalnu politiku (Član 32. stav 1.).

Zakon o zdravstvenoj ispravnosti namirnica (»Službeni list SFRJ« br. 55/78 li 58/85) reguliše, kao što i sam njegov naziv kaže zdravstvenu ispravnost namirnica. Član 3. ovako definiše zdravstvenu ispravnost namirnica: »Pod zdravstvenom ispravnošću namirnica, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava koji ima uticaja na biološku vrednost namirnica.«

U članu 5. zakon takstativno navodi u kojim se slučajevima namirnice odnosno predmeti opšte upotrebe smatraju higijenski neispravnim. Citiraću samo one tačke propisa koje se mogu odnositi i na med.

»Higijenski neispravmm smatraju se namimice odnosno predmeti opšte upotrebe:

1. ako su zagađeni patogenim mikroorganizmima ili patogenim parazitima ili drugim mikroorganizmima, odnosno parazitima koji mogu štetno uticati na zdravlje potrošača, odnosno korisnika predmeta opšte upotrebe;
2. ako sadrže otrovne sastojke, antibiotike, hormone, mikotoksine ili druge materije u količinama koje mogu štetno uticati na zdravlje potrošača;
4. ako su mehanički zagađeni primesama koje mogu biti štetne za zdravlje potrošača;
5. ako su obojeni bojama ili konzervirani hemijskim sredstvima ili ako sadrže druge aditive koji nisu dozvoljeni za bojenje, konzerviranje, odnosno proizvodnju namirnica ili predmeta opšte upotrebe, ili ako sadrže nedozvoljene količine boja, konzervansa, odnosno drugih aditiva;
6. ako su im sastav ili organoleptička svojstva (ukus, miris, izgled) usled hemijskih, mikrobioloških ili drugih procesa u tolikoj meri izmenjeni da nisu više upotrebljivi za određene svrhe;
8. ako zbog sastava ili drugih osobina mogu štetno uticati na zdravlje potrošača.«

Odredba člana 6. stava 1. određuje: »Higijenski neispravnim smatraju se i namirnice, odnosno predmeti opšte upotrebe kojima je istekao rok upotrebe označen u njihovoj deklaraciji ili na omotu, sudu, odnosno etiketi, ako se u promet stavljaju u originalnom pakovanju.«

Pod zakonskim propisima konkretizuju se zakonske odredbe i propisuju postupci za njihovo izvršenje.

Kvalitet meda i drugih pčelinjih proizvoda (matičnog mleča, polena i propolisa) detaljno su regulisani posebnim pravilnikom, ali ovde ćemo prikazati samo odredbe o medu, u skladu s temom o kojoj raspravIjamo. Ove odredbe biće u celini citirane iz razloga koji su u Predgovoru navedeni.