Cilj ovog priručnika je da uputi sve zainteresovane strane u proces kontrole i sertifikacije uzgajanja, sakupljanja i prerade lekovitog bilja. Trudio sam se da bude pisana razumljivim jezikom, bez previše stručnih izraza, a ipak da pruži sve najneophodnije podatke o složenom procesu kontrole i sertifikacije lekovitog bilja. Priručnik je podeljen u više celina. Počinje od objašnjenja zašto postoji potražnja za organskim proizvodima od strane profesionalnih kupaca ili krajnjih potrošača i zašto se uopšte rade kontrole u sopstvenoj firmi i malo šire, šta je to resursna ekonomija i održiv razvoj. Priručnik takođe daje osnovne podatke o standardima koji su najčešći u prehrambenom sektoru, pokušava da, iako svako konrolno telo ili sertifikaciona kuća ima svoj način rada, predstavi jedan uopšten postupak, korak po korak. Nakon opštih stvari slede tri najvažnija poglavlja, a to su poglavlje koje se bavi kontrolom primarne poljoprivredne proizvodnje, odnosno plantažno gajenog lekovitog i aromatičnog bilja, zatim poglavlje koje se bavi kontrolom sakupljanja lekovitog bilja iz prirodnih odnosno divljih populacija i na kraju poglavlje koje se bavi kontrolom različitih postupaka prerade koji se prirodno nadovezuju na plantažnu proizvodnju ili sakupljanje. Poslednji odeljak jedne teme ili glave uvek čini srž onoga što je najvažnije znati za uspešnu kontrolu u organskoj proizvodnji. Ovo iz razloga što sam smatrao da je nivo obaveštenosti o ovoj temi kod nas veoma nizak, kao i da je uvek bolje znati sve vezano i za proizvodnju i za kontrolu proizvodnje.
Kada sarađujem sa proizvođačem važno mi je na prvom mestu da je on dobar proizvođač, da može da proizvede dobar proizvod. Ako je on takav, organska proizvodnja je samo jedan korak dalje, ili bolje da kažem − iskorak. lako je kontrola organske proizvodnje posao kontrolora i sam proizvođač mora razumeti šta su zahtevi standarda, kako se oni ispunjavaju i poštuju, a takođe i kako se dokazuje da se oni poštuju. To zapravo i jeste suština − dokumentovano pokazati da je naš proizvod usaglašen sa standardom, potvrđeno bezbedan. U organskoj proizvodnji nema ništa “na časnu reč”. Sve mora biti pokriveno dokumentima. Priručnik je potkrepljen primerima, kojima je dodatni cilj da razjasne složeni proces kontrole i sertifikacije u nekim mogućim ili realnim situacijama iz moje ili prakse mojih kolega.
Autor
Sadržaj
BIOGRAFIJA AUTORA
PREDGOVOR
ISTORIJAT KORIŠĆENJA LEKOVITOG BILJA
RESURSNA EKONOMIJA I ODRŽIV RAZVOJ
DODATA VREDNOST PROIZVODA
STANDARDI
Standardi vezani za primarnu poljoprivrednu proizvodnju
IP − Integrated production quality standard (Standard integralne proizvodnje)
IPM − Integrated Pest Management (integralna zaštita bilja)
GLOBAL G.A.P. − Globalna dobra poljoprivredna praksa
Standardi u preradi hrane
HACCP − Hazard Analysis and Critical Control Points
(Analiza opasnosti i kritične kontrolnetačke)
ISO 22000:2005 FSMS Food safety management system
(Sistem upravljanja bezbednošću hrane)
IFS International Featured (Food) Standard
BRC British Retail Consortium
PAS 220 Publicly available specification
Standardi vezani za privredne subjekte − tehnički standardi
ISO 9001:2008 QMS Quality management system
(Sistem upravljanja kvalitetom)
ISO 14001 EMS Environmental management system
(Sistem upravljanja zaštitom životne sredine)
OHSAS 18001 Occupational Health and Safety Assessment Series (Menadžment zaštitom na radu i bazbednost zaposlenih)
GEOGRAFSKO POREKLO PROIZVODA
ORGANIC − STANDARD ORGANSKE PROIZVODNJE
ISTORIJAT ORGANSKE PROIZVODNJE
TIPIČAN PROCES − SERTIFIKACIONA ŠEMA
KONTROLA PLANTAŽNO GAJENOG LEKOVITOG IAROMATIČNOG BIUA
Opšti uslovi
Izbor lokacije za organsku proizvodnju
Obrada zemljišta
Đubrenje
Izbor vrsta i sorti
Setva i rasađivanje
Zalivanje
Zaštita lekovitog i aromatičnog bilja
Berba, žetva lekovitog i aromatičnog bilja
Proces kontrole prerade LAB
KONTROLA SAKUPLJANJA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA
Opšti uslovi
Proces kontrole sakupljanja LAB
KONTROLA PRERADE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA
Opšti uslovi
Proces kontrole prerade LAB
ZAKLJUČAK
LITERATURA
PRILOZI
Istorijat korišćenja lekovitog bilja
Od početka civilizacije čovek je pokušavao da pronikne u tajne vidanja odnosno lečenja biljem. Sastavni deo života tadašnjeg a i današnjeg čoveka jeste tegoba i bolest. Život u stalnoj opasnosti i borba sa okruženjem − neživom prirodom, kao i živim svetom životinja i biIjaka, i posebno život u stalnoj borbi sa pripadnicima svoje vrste takođe su bile svakodnevica. Upravo to je postavilo jedan od osnovnih zadataka Ijudskog delovanja, a to je da pronikne u tajne vidanja odnosno lečenja. Tu je čovek obilato koristio blagodeti prirode, jer priroda sve uglavnom reguliše sama. Treba je samo posmatrati, proučavati i koristiti njene principe i ono što nam je ona dala. Stoga je biljni svet, a naročito onaj deo koji se može svrstati u lekovito bilje, oduvek privlačio pažnju, prvenstveno zbog sadržaja specifičnih materija koje u Ijudskom organizmu iskazuju pozitivno fiziološko dejstvo i mogu pomoći u izlečenju od određenih bolesti i tegoba ili poboljšanju opšteg stanja organizma. Znanja su brzo dospela na nivo kulta, mešana pa razdvajana od raznih verovanja i religije. Još u primitivnim društvima svako selo ili pleme imalo je pripadnike koji su se u tome specijalizovali, marljivo i strpljivo kroz praksu sakupljali znanja, čuvali ih po cenu života i prenosili samo odabranima, dostojnim da tajnu prenesu dalje. Ovo znanje se veoma cenilo, a greške skupo plaćale i na strani vidara i na strani vidanih. Istorijski odnosno pisani podaci govore da su se lekovita svojstva bilja koristila još u drevnim civilizacijama Indije, Kine, Mesopotamije, Starog Egipta i kasnije u Staroj Grčkoj i Rimu, gde se vremenom razdvaja od kulta i dobija jedan naučan i praktičan oblik. Razvojem medicine u srednjem veku polako se uobličuje farmacija, zasnovana uglavnom na lekovitom bilju.
Ilustracija iz srednjovekovnog medicinskog priručnika Savremeno reprint izdanje Hiiandarskog medicinskog kodeksa No 517.
Farmakognoziju su baštinili i brojni samostani i manastiri. Na našim prostorima uzgajanje i sakupljanje lekovitog bilja bilo je tokom srednjeg veka vezano za manastire, pa su iz tog perioda ostali brojni pisani tragovi, kakvi su Hodoški kodeks, koji se smatra najstarijim kodeksom srpske svetovne medicine (XIV vek) ili Hilandarski medicinski kodeks broj 517 (XV ili XVI vek), najdragoceniji spomenik srpske medicinske kulture, pronađen 1951. godine u biblioteci manastira Hilandar. O upotrebi lekovitog bilja pisao je i veliki srpski prosvetitelj Sveti Sava.
Razvoj farmacije i farmakognozije u Srbiji donosi plejadu istraživača, kakvi su Josif Pančić, Vasa Pelagić i Jovan Tucakov. Njihov višegodišnji rad pretočen je u ozbiljna izdanja koja se i danas koriste. Danas je to moderna nauka sa jako puno kvalitetnih istraživača u više ozbiljnih institucija. Naši stručnjaci ovladali su tehnologijom uzgajanja vrsta i neprestano rade na selekciji varijeteta i sorti sa što boljim osobinama, a uglavnom se traži što veće učešće aktivnih materija, te rodnost i otpornost.
Resursna ekonomija i održiv razvoj
Praćenjem tehničkog i tehnološkog razvoja, od industrijske revolucije pa do početka milenijuma, primetno je da se povećava broj stanovnika na planeti i da samim tim postoji prevelika tražnja za resursima koji su po prirodi stvari ogra-ničeni − jeftini i lako dostupni vidovi energije, rude i minerali, hemijske sirovine. Za-to je neophodno preusmerenje na resursnu ekonomiju, odnosno na onu koja će na prvom mestu uvažavati ograničenost resursa i svoj razvoj imati samo do granice do koje će se i narednim generacijama ovi resursi ostaviti na upravljanje.
Sigurno ste više puta čuli za termin održiv razvoj. Održivi razvoj je, po definiciji, proizvodnja dovoljnih količina traženog proizvoda koja može da zadovolji potrebe, ali na taj način i u toj meri da se ne ugrozi prirodna sredina. Obzirom da hemijske sirovine koje služe za proizvodnju lekova imaju kao prateći element veliki utrošak energenata, veliki uticaj na okolinu, kao i da je njihovo uklanjanje iz prirode skupo, a unišavanje na prirodan način komplikovano, sve više se javlja potreba da se u lečenju koristiti lekovito bilje. Iz svega ovoga nameće se zaključak da se gajenje, sakupljanje i prerada lekovitog bilja u potpunosti uklapa u koncept održivog razvoja.
- društvo
- poštovanje
- životna sredina
- pravednost
- ODRŽIVOST
- privreda
- očuvanje
O autorima
Dr Vlastimir T. Stamenković rođen je 1940. godine u selu Bogojevcu (opština Leskovac). Gimnaziju je završio u Leskovcu, a Prirodno-matematički fakultet (biologija) u Skoplju. Poslediplomske i doktorske studije iz biljne taksonomije i fitogeografije završio je u Novom Sadu.
Radio je u osnovnim i srednjim školama u Leskovcu i okolini, a poslednjih 16 godina radnog veka proveo je u Sektoru za istraživanje i razvoj Farmaceutskohemijske industrije „Zdravlje“ u Leskovcu. Zadnjih godina je radio kao pomoćnik direktora za naučno-istraživački rad. Biran je u zvanje naučni saradnik i docent za predmet Sistematika viših biljaka. Pored istraživanja prirodnih resursa lekovitih biljaka, za potrebe naučno-istraživačkog rada u Sektoru, radio je više godina na mikro i makro ogledima gajenja lekovitih biljaka u krugu Fabrike i na površinama „Porečje“ u Vučju. Radio je u timu za razvoj, registraciju i uvođenje u proizvodnju većeg broja fitopreparata.
O rezultatima florističkih, fitocenoloških, farmakognozijskih istraživanja, kao autor ili koautor objavio je više desetina radova na domaćim i inostranim skupovima. Takođe, autor je knjiga „Neškodljive lekovite biljke“ (1995), dopunjeno izdanje „Naše neškodljive lekovite biljke“ (2005) i „Prirodna kozmetika“ (2003). Koautor je većeg broja knjiga i priručnika: „Lekovite biljke jugoistočne Srbije“ (1998), „Lekovite biljke Timočke krajine I i II“, „Priručnik o lekovitim biljkama“ (4 izdanja) i dr. Održao je veliki broj stručnih i popularnih predavanja.
Dr Dragan T. Veličković rođen je 1970. godine u Nišu. Osnovnu školu započeo je u selu Blaževu na Kopaoniku, a nastavio u Leskovcu, gde je završio i srednju školu. Studije na Tehnološkom fakultetu (Univerzitet u Nišu), smer hemijsko i biohemijsko inženjerstvo, završio je u Leskovcu. Na istom fakultetu završio je poslediplomske i doktorske studije.
Radio je u Farmaceutsko-hemijskoj industriji „Zdravlje“ u Leskovcu. U Sektoru kvaliteta stekao je iskustvo u mikrobiološkoj laboratoriji, laboratoriji za kontrolu biljnih sirovina i gotovih proizvoda, proizvoda opšte upotrebe i API proizvoda, i delu za registraciju proizvoda. Sada radi u Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju, kao profesor za užu naučnu oblast Kontrola kvaliteta i Tehnološke operacije.
Ukijučen je u naučno-istraživačke projekte Ministarstva prosvete i nauke Vlade R. Srbije. Rezultate istraživanja prezentuje na skupovima koji se odnose na proučavanje i kontrolu biljaka, kao i u časopisima međunarodnog i nacionalnog značaja. Autor je i koautor većeg broja naučnih radova i monografija „Vrste roda žalfija − hemijski sastav i antimikrobno delovanje“ i „Ultrazvučna ekstrakcija žalfije (Salm L.)“.