Poštovani čitaoci i korisnici,
Pred Vama se nalazi jedinstveni vodič prerađivača voća i povrća na teritoriji Republike Srbije.

Ovim putem želimo da Vam donesemo informacije o kompanijama koje se bave otkupom, skladištenjem, preradom,… voća i povrća na teritoriji Republike Srbije. Vodič je zamišljen kao polazna tačka za potencijalne proizvođače, dobavljače, distributere, skladištare i kupce, kako bi saznali nešto više o glavnim vrstama voća i povrća u Republici Srbiji.

Takođe ovim putem želimo da poboljšamo trgovinsku saradnju između proizvođača i otkupljivača, do krajnjeg kupca.

U ovoj publikaciji su štampani podaci o kompanijama dostupni javnosti. Svi izabrani subjekti su aktivni i uključeni u platni promet Narodne banke Srbije. Kompanije su izabrane selektivno, tako da se izvinjavamo kompanijama koje su izuzete.

Urednik izdanja
Radovan Veselinović

Sadržaj

REČ UREDNIKA
UVOD
SEVERNI DEO SRBIJE
BEOGRAD, MAČVA, CENTRALNI I ISTOČNI DEO SRBIJE
ZAPADNI DEO SRBIJE
JUGOISTOČNI DEO SRBIJE
SRBIJA BAŠTA EVROPE

Privredna komora Srbije

Proizvodnja voća i povrća u Srbiji zauzima značajno mesto u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje i veliki deo proizvedenog voća i povrća se izvozi, pa se samim tim zahtevaju i veliki kapaciteti i uvođenje novih tehnologija za skladištenje istih.

Nove tehnologije koje obezbeđuju sigurno i produženo skladištenje bioproizvoda su skladišta sa kontrolisanom atmosferom (CA) i ULO hladnjače.

Cilj proizvodnje; prerade, skladištenja I distribucije svežeg ili zamrzutog voća i povrća, je da zadovolje zahteve potrošača na održiv, ekološki i ekonomski efikasan način. Kvalitet hrane je danas glavni kriterijum za izbor tehnologije i opreme za njenu preradu.

Priprema voća i povrća za skladištenja započinje njihovom berbom koja treba biti pravovremena. Čuvanje voća i povrća predstavlja završnu fazu nakon branja. Kada je u pitanju čuvanje voća i povrća u dužem vremenskom periodu onda se proizvodi konzervišu zamrzavanje.

Poljoprivreda je najznačajnija privredna oblast Srbije. U stvaranju društvenog proizvoda učestvuje sa više od 20 odsto, a sa pratećim delatnostima premašuje 40 procenata. Godine 2012, izvoz srpskog agrara iznosio je 2,09 milijardi evra, a gro sume odnosio se na tržište Evropske unije.

Prvi na listi izvoznih proizvoda Srbije je kukuruz, zatim slede šećer, pa maline, koje na godišnjem nivou u izvozu učestvuju sa 130 miliona dolara. Srpske maline najviše konzumiraju potrošači u EU. U izvozu su u velikoj meri zastupljeni i ulje, pivo, višnje i brašno. U zemlje CEFTA regiona Srbija izvozi 37 odsto poljoprivrednih proizvoda, a najbolju „prođu“ imaju kukuruz i duvan. Dobar deo „izvoznog kolača“ odlazi u Rusku Federaciju, gde Srbija najviše prodaje voće, kao i mesne prerađevine i proizvode od povrća. Od voća, najtraženije su jabuke i šljive, za čiju su kupovinu, prošle godine, Rusi izdvojili 54 miliona dolara. U prva tri meseca 2013. godine iz Srbije je izvezeno 74,2 miliona dolara svežeg, zamrznutog i sušenog voća, što je za 7,3 odsto manje nego u istom periodu lane. Lošiji izvozni rezultati posledica su smanjenog roda, zbog loših vremenskih uslova tokom dužeg perioda prošle godine. Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku ukupan rod voća u 2012. u Srbiji iznosio je 1,2 miliona tona, što je za 28 odsto manje u odnosu na godinu ranije. U izvoz je lane otišlo oko 264 hiljade tona voća u vrednosti od 370 miliona dolara, ili 17,2 odsto manje nego 2011. U protekloj godini, najveće količine sveže jabuke, breskve, nektarina, šljiva i sveže jagode izvezeno je u Rusku Federaciju, višnje u Nemačku i Austriju, trešnje na rusko tržište i u Crnu Goru, dok je zamrznuta jagoda plasirana na tržišta Austrije i Nemačke. Rashlađena kupina izvezena je na tržište Austrije, borovnica u Francusku, a zamrznuta malina, kao najvažnije voće po vrednosti izvoza, našla se na tržištu Nemačke, Francuske, Belgije i Austrije i beleži sve veći izvoz poslednjih godina za Veliku Britaniju i SAD.

Srbija je prva evropska zemlja sa HALAL standardom, koji čine pravila i smernice za proizvodnju i pripremu hrane, u skladu sa islamskim verskim običajima. Zahtevi potiču iz Kurana i šerijatskog zakona, koji propisuju šta je halal – dozvoljeno, a šta haram – zabranjeno. HALAL je primenljiv na različite vrste proizvoda i usluga, a najčešće se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. Za konzumiranje nije dozvoljeno mleko, meso, jaja i proizvodi koji potiču od domaćih i divljih životinja i ptica, koje su uginule ili nisu zaklane po šerijatskim propisima. Nisu dozvoljene ni namirnice, koje sadrže sirovine ili derivate genetski modifikovanih organizama. Kada su u pitanju kozmetički i farmaceutski proizvodi, oni ne smeju u sebi da zadrže bilo koju supstancu sa liste harane, kao ni alkohol. Kao rezultat višegodišnje asistencije, šest firmi-članica klastera danas nude građanima Beograda i svim gostima jedinstvene proizvode, svrstavajući srpsku prestonicu među svetske metropole, koje neguju raznovrsnost. Vlada Srbije, Američka organizacija za međunarodni razvoj i „Halal agencija Srbije“ potpisali su pre skoro godinu dana Memorandum o saradnji sa klasterom preduzeća „Čuvari tradicije – Pešter, Kopaonik i Golija“, što je omogućilo otvaranje prve prodavnice ovakve hrane u Srbiji. U ovom specijalizovanom marketu mogu se kupiti mlečni proizvodi, pršuta, jagnjeće, teleće i juneće meso, pripremljeno u skladu sa islamskim propisima. Radnja je otvorena početkom ove godine, a USAID je pružio pomoć u stvaranju klaster proizvođača hrane, kao i u opremanju prodavnice. Tokom protekle tri godine, USAID projekat za jačanje ekonomske sigurnosti obezbedio je kompanijama u sastavu klastera odgovarajuću obuku na polju upravljanja, marketinga i prodaje. Takođe, „Halal agencija“ je još pre nekoliko godina sertifikovala celokupnu proizvodnju ulja, margarina i drugih proizvoda najveće uljare u Srbiji „Dijamant“, a potpisan je i sa Novosadskim sajmom Memorandum o poslovnoj saradnji.

Takođe, Mlekari „Subotica“, koja se svrstava među vodeće kompanije u domaćoj mlekarskoj industriji, uručen je HALAL sertifikat. Na ovaj način, 24 vrste proizvoda ove mlekare uspešno je sertifikovano, čime je potvrđeno da njihovi proizvodi zadovoljavaju šerijatske propise o zdravstvenoj, higijenskoj i sanitarnoj ispravnosti hrane. Tržište proizvoda po HALAL standardu postalo je izvor velikog protoka kapitala, koji se procenjuje na 1,2 biliona dolara godišnje, jer njih ne konzumiraju samo pripadnici ove verske zajednice, već i drugi potrošači, zbog garantovanog kvaliteta i bezbednosti. Baš zato HALAL sertifikat nije lako dobiti. Postoji striktna procedura, koju proizvođač mora da prođe, a ni na jedan zahtev se ne sme „zažmuriti na jedno oko“. Potrebno je dostaviti i spisak svih proizvoda, sirovina i aditiva, kao i opis tehnologije proizvodnje i kopije drugih sertifikata, odnosno, standarda, poput HACCAP-a, koji se aktivno primenjuje u Evropi i SAD. Ukoliko proizvođač ispuni sve predviđene uslove, Agencija izdaje sertifikat, kojim se potvrđuje HALAL status i odobrava upotreba ove oznake za kvalitet na ambalaži proizvoda. Do sada je u Srbiji desetak firmi dobilo ovaj sertifikat.

Standardi

HACCP System. HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) je sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih bioloških/mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti kojima su izložene sirovine, mogućih opasnosti pri rukovanju, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju krajnjeg proizvoda. HACCP sistem je prilagođen svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim vrstama proizvodnje i rukovanja hranom.

Sam HACCP se zasniva na sledećim principima:

• Analiza potencijalnih opasnosti – hazarda,
• Identifikacija kritičnih kontrolnih tačaka – CCP,
• Ustanovljenje kritičnih granica za svaku CCP,
• Uspostavljanje sistema monitoringa za svaku CCP,
• Utvrđivanje korektivnih mera za stanje izvan kritičnih granica, Uspostavljanje procedura za proveru sistema,
• Formiranje dokumentacije.

Pomoću HACCP sistema identifikuju se i kontrolišu zdravstvene opasnosti koje predstavljaju naročito visok rizik za bezbednost hrane. Njegove glavne karakteristike su da je naučno zasnovan, deluje preventivno, koristi ocenu rizika kao alat, sistematičan je, dokumentovan i proverljiv.
HACCP – HAZARD ANALYSIS CRITICAL CONTROL POINT

ISO 9001:2000. ISO 9001:2000 sertifikat je jedini međunarodno priznat dokaz kvaliteta koji izdaje nezavisno međunarodno sertifikaciono telo.

Implementacija Sistema menadžmenta kvalitetom ima izuzetan strateški značaj za sve vidove poslovanja. U tom smislu, standard ISO 9001:2000 je primenljiv na sve organizacije nezavisno od tipa, veličine, proizvodne ili uslužne delatnosti i jedini se može koristiti za sertifikaciju menadžmenta u poslovnom svetu. Proces sertifikacije započinje tako što sistem menadžmenta kvaliteta – QMS (Quality Management System) mora biti u potpunosti dokumentovan, proveren i odobren od strane menadžmenta, a potom implementiran u organizaciji.

QMS sadrži:

• poslovnik kvaliteta – opis načina zadovoljenja zahteva ISO 9001:2000,
• procese – opisi aktivnosti kroz sve procesne faze, procedure kvaliteta – metodi upravljanja procesima,
• radne instrukcije – uputstva za obavljanje individualnih zadataka i aktivnosti.

Nakon što su standardni uspešno implementirani u samoj organizaciji, sertifikaciju ISO 9001:2000 izvršava nezavisno međunarodno sertifikaciono telo. Sertifikacija predstavlja eksternu kontrolu, nakon čijeg pozitivnog izveštaja sledi izdavanje sertifikata za kvalitet koji se obnavlja na godišnjem nivou.

ISO 22000. ISO 22000 predstavlja međunarodni standard koji obuhvata sve organizacije u lancu ishrane i definiše zahteve Sistema menadžmenta bezbednosti hrane. Novi standard ISO 22000:2005 ima za osnovu principe HACCP sistema za dobijanje finalnog prehrambenog proizvoda u potpunosti poštujući standarde bezbednosti:

• Praćenje, proučavanje i opis proizvodnog procesa radi preventive ili uspostavljanja kontrole u slučaju rizika za bezbednost hrane.
• Sprovođenje analize, procena i uspostavljanje kontrole.
• Menadžment i raspolaganje resursima.

ISO 22000 može se uspešno primeniti na:

• Primarne proizvođače i pređivače hrane.
• Maloprodaju i isporuku hrane.
• Proizvodnju stočne hrane.
• Proizvođače opreme i materijala za pakovanje
• Proizvođače aditiva, sastojaka i sredstava za čišćenje.

HALAL. Halal na arapskom jeziku znači dozvoljeno. Kada se kaže dozvoljeno misli se na hranu koja je pripremljena po šerijatskim zakonima i većina muslimana širom sveta primenjuje ovaj način ishrane.

Halal standard proističe iz šerijatskog zakona i kompanija koja je zainteresovana za uvođenje ovog standarda mora aplicirati Halal Agenciji Islamske Zajednice Srbije. Tom prilikom zainteresovana kompanija daje izjavu da su joj poznati svi zakoni koji se odnose na Halal standard, kao i sve zabrane koje proističu iz njega.

Kada se ispune svi neophodni uslovi, kompaniji se izdaje Halal sertifikat koji važi jednu godinu.

GLOBAL GAP. Primena Global Gap standarda. GlobalGap je ustanovljen od privatnih lica koja su napravila dobrovoljne standarde za sertifikaciju za sve poljoprivredne proizvode širom sveta. Cilj je bio da se napravi i ustanovi jedinstven standard za dobru poljoprivrednu praksu širom sveta, sa naglaskom da različiti poljoprivredni proizvodi mogu biti GlobalGap sertifikovani.

GlobalGap je standard koji se koristi pre proizvodnje, odnosno sertifikat pokriva procese koji ulaze u proizvodnju na farmi (npr. stočnu hranu ili sadnice), kao i sve radne aktivnosti na proizvodnji proizvoda sve dok finalni proizvod ne napusti farmu.

GlobalGap sertifikaciju vrši više od 100 nezavisnih i akreditovanih sertifikacionih tela u više od 80 država širom sveta, a sertifikat je dostupan za sve poljoprivredne proizvođače koji iskažu volju da uvedu GlobalGap sertifikat.

GlobalGap uključuje kako godišnju inspekciju pri proizvodnji, tako i dodatne nenajavljene inspekcije.

GlobalGap se sastoji od seta dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji: generalne odredbe, kontrolne tačke, usklađenost kriterijuma i kontrolnu listu

GLOBALG.A.P.

The Global Partnership for Good Agricultural Practice

IFS Standard. Usled rastućih zahteva potrošača, povećane odgovornosti prodavca, globalizacije, kao i pooštravanja zakonskih obaveza, bilo je neophodno razviti uniformni standard za obezbeđenje kvaliteta i osiguranje bezbednosti hrane.

IFS predstavlja standard kvaliteta i standard za bezbednost hrane u jednom, razvijen kako bi proverio kompetentnost proizvođača hrane u pogledu bezbednosti, ali i kvaliteta hrane uz pomoć jednog instrumenta, odnosno standarda, čime se štedi i vreme i novac.

Osnovni ciljevi IFS-a su:

• da uspostavi opšti standard sa jedinstvenim sistemom ocenjivanja
• da radi sa akreditovanim sertfikacionim telima i visoko kvalifikovanim ovlašćenim ocenjivačima
• da obezbedi uporedivost i transparentnost kroz ceo lanac snabdevanja
• da smanji troškove i uštedi vreme dobavljačima i trgovinskim objektima

IFS Food

BRC Standard. BRC standard razvijen je 1998.godine od strane vodećeg udruženja trgovaca u Velikoj Britaniji – BRC (British Retail Consortium), koje zastupa sve prodavce od malih, nezavisnih privatnih prodavnica, do velikih prodajnih lanaca i robnih kuća, kao alat maloprodajama za evaluaciju isporučilaca prehrambenih proizvoda koji su se prodavali pod njihovim robnim markama i pomoć u poštovanju propisa. Januara 2003.godine, BRC je prepoznao potrebu da se izmeni naziv standarda, ističući i promenu u njegovoj primeni, pa je tako BRC tehnički standard za hranu, postao BRC opšti standard za hranu. Danas je ovaj standard prihvaćen širom sveta od strane mnogih kompanija, čak i onih koje nisu u industriji hrane, kao osnova za procenu dobavljača i robe koja se prodaje pod privatnim robnim markama. Standard zahteva usvajanje i primenu HACCP principa, uspostavljanje dokumentovanog sistema upravljanja kvalitetom, kao i primenu standarda za kontrolu fabričkog okruženja, proizvoda, procedura i osoblja.

Zbog uspeha i globalnog prihvatanja BRC standarda za hranu, danas postoje BRC standardi za sledeće četiri oblasti:

• Bezbednost hrane
• Krajnji proizvodi
• Pakovanje i ambalaža
• Skladištenje i distribucija

Kosher Standard. Reč Košer u izvornom (širem) značenju se može prevesti kao odgovarajući, u skladu, ispravan. Ujedno, to je i naziv sertifikata u industriji hrane i pića kojim se garantuje da je određeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga) i da kao takav može biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice. Postoji knjiga koja sadrži detaljna objašnjenja za sve grupe prehrambenih proizvoda, a mi smo izdvojili samo osnovna pravila koja određuju koja hrana jeste „odgovarajuća“ u najužem smislu:

Voće, povrće i zrnasto povrće

Ove vrste proizvoda, po pravilu jesu Košer. Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine vrste proizvoda koji se dobijaju od grožđa.

Sertifikat izdat od ovlašćenog Rabina garantuje da se Vaša proizvodnja obavlja u skladu sa Košer pravilima. S obzirom da Košer nije tako redak kod nas, možete se raspitati među preduzećima iz Vaše branše koje korake treba preduzeti u cilju pribavljanja ovog sertifikata. Tendencija da se, bez obzira na veroispovest,

Ljudi sve više okreću zdravom načinu života, pa samim tim i ishrane, otvara nove tržišne mogućnosti za sva domaća preduzeća kojima je cilj širenje i unapređivanje postojećeg načina proizvodnje i poslovanja.

U zavisnosti od karakteristika samog proizvodnog procesa, verifikacija usaglašenosti sa Košer standardom može biti zahtevnija ili manje zahtevna (npr. za mesnu industriju je potrebna detaljna kontrola, samim tim je i verifikacija dugotrajnija i skuplja). Takođe, posedovanje drugih standarda i sertifikata poput HACCP i Halal znatno olakšavaju uvođenje Košer standarda. Kako ne biste uvodili novu liniju, savet je da neku od postojećih proizvodnih linija prilagodite Košer zahtevima.

Posedovanje Košer sertifikata omogućava osvajanje novih tržišta i klijenata.

ORGANIC Sertifikat – BIO. Organska sertifikacija je sertifikacioni proces namenjen proizvođačima organske hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda. Neophodni uslovi za sertifikaciju se razlikuju od države do države; ali generalno uključuju paket standarda za gajenje, skladištenje, prerađivanje, pakovanje i pošiljku.

Usled prekomernog zagađenja planete i težnje za očuvanjem opšteg zdravlja, osamdesetih godina prošlog veka nametnula se potreba za smanjenjem hemijskih proizvoda koji se koriste u proizvodnji hrane. Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kakva je danas zastupljena na globalnom tržištu i sve većom upotrebom đubriva i pesticida, došlo je do preteranog zagađenja na poljoprivrednim površinama koje zahvataju veliki procenat naše planete. Iz tog razloga bilo je neophodno organizovati alternativni način proizvodnje koji će obezbediti dovoljne količine zdravije hrane, čija će proizvodnja i potražnja prevladati sadašnju konvencionalnu proizvodnju. Cilj je da se obezbedi kvalitet, spreči zloupotrebe i promoviše trgovinu organskom hranom. Današnji vid trgovine hranom zahteva obavezan organic sertifikat da bi svi korisnici u lancu trgovine bili sigurni da su kupili organski proizvedenu hranu, naročito krajnji konzumenti jer moraju da se oslone na sertifikaciona tela kako bi bili sigurni da su kupili kvalitetan organski proizvod.

Farme i proizvođači hrane koji poseduju BIO sertifikat imaju strogo kontrolisanu proizvodnju biološki vrednije hrane. Biološku vrednost hrane određuje sam način gajenja, izbor vrsta i sorti ili rasa, kao i rast i razvoj u uslovima približnim prirodnoj sredini. Drugim rečima, u pitanju je proizvodnja sa što manje tretiranja, koja isključuje prisustvo fungicida, pesticida, insekticida, rodenticida, antibiotika, hormona i sintetičko-hemijskih supstanci.