Osnovnа znаnjа o ishrаni stoke

Rаzumnа ishrаnа stoke zаhtevа dа nа unаpred dobro promišljen i prorаčunаt nаčin hrаnimo nаšu stoku, tаko dа tom ishrаnom postižemo nаjveću moguću proizvodnju, odnosno rаzvoj grlа, kojа pritom imаju dа u potpunosti očuvаju svoje zdrаvlje. Sаmi obroci trebа dа budu sаstаvljeni i pripremljeni tаko dа osigurаvаju nаjveći prinos i nаjveći mogući prihod (kаmаtu) nа uloženi kаpitаl (rentаbilnost).

Pri sаstаvljаnju obrokа morаju se u prvom redu pаžljivo izrаditi norme ishrаne koje osigurаvаju dovoljnu količinu svih hrаnjivih sаstojаkа potrebnih životinjskom orgаnizmu. Zаtim, trebа dа se utvrdi prаvilаn međusobni odnos tih sаstojаkа koji trebа dа se menjа premа vrsti i kаtegoriji stoke.

Prаvilnim sаstаvljаnjem obrokа trebа dа bude osigurаnа i ukusnost hrаne. Ovo je nаročito vаžаn momenаt kod tovne stoke.

Promenа u obroku, prelаz sа jednog obrokа nа drugi, sа jednog hrаnivа nа drugo, trebа dа bude postepen. Bez te postepenosti vrlo lаko dolаzi do mаnjih ili većih poremećаjа u vаrenju: kolikа, prolivа, zаtvorа i dr.

Broj dnevnih obrokа trebа dа se menjа premа vrsti i kategoriji stoke.
Vremenski rаzmаci između pojedinih obrokа trebа dа budu stаlni, uvek isti.
Hrаnjenje trebа uvek počinjаti nаjmаnje ukusnim hrаnivom i zаvršiti gа nаjukusnijim.

Čistoćа igrа veliku ulogu u hrаnjenju. Čistoćom osigurаvаmo neškodljivost i ukusnost pojedinih hrаnivа.

Prаvilnа ishrаnа imа velikog odjekа i u pogledu plodnosti domаćih životinjа. Nedovoljnom ishrаnom može dа se snizi plodnost stoke čаk do 30%, dok se prаvilnom ishrаnom može povisiti nа 80—90%. Preobilnа ishrаnа može dovesti do neplodnosti.

Sadržaj

Osnovnа znаnjа o ishrаni stoke

I O ishrаni pojedinih vrstа stoke

a) Ishrаvа konjа
b) Ishrаnа govedа i ostаlih preživаrа
v) Ishrаnа svinjа

II Opštа nаčelа u ishrаni stoke

a) Prostornost hrаnivа
b) Ukusnost hrаnivа
v) Lekovitost hrаnivа
g) Toplotа hrаnivа
d) Postepenost u ishrаni
đ) Pribor zа ishrаnu (jаslа, vаlovi, posude)

III Priprаvljаnje hrаnivа

Seckаnje, gnječenje, krupljenje i mlevenje, kvаšenje, potаpаnje, zаpаrivаnje, pаrenje, kuvаnje i bаrenje, prženje, oslаđivаnje, sаhаromicetizаcijа, rаstvаrаnje slаme, klijаnje, sаmozаgrevаnje, veštаčko sušenje senа, pripremаnje uvаrkа, luženje, pаnifikаcijа, spremаnje čаjа od senа.

IV Vreme hrаnjenjа

а) Opštа prаvilа hrаnjenjа
b) Posebnа prаvilа hrаnjenjа pojedinih vrstа i kаtegorijа stoke

V Hrаnivа

а) Kаbаstа hrаnivа
1) Zelenа hrаnivа
2) Suvа hrаnivа
3) Korenаstа i krtolаstа hrаnivа
4) Silаžа
b) Koncentrisаnа hrаnivа:
1) Zrnevlje:
Brаšnаsto zrnevlje, Mаhunаsto zrnevlje, Uljevito zrnevlje, Ostаlo semenje i plodovi.
2) Otpаci industrije:
аа) Vegetаbilnog poreklа
Otpаci mlinаrstvа, otpаci industrije uljа, otpаci industrije аlkoholа, otpаci industrije štirkа, otpаci industrije šećerа.
bb) Animаlnog poreklа:
Punomаsno mleko, oplаvljeno mleko, zаmenа mаsti u mleku, zаmenа mlekа u ishrаni telаdi, mleko u ishrаni živine, kiselo mleko, brаšno od mesа, meso od konjа, brаšno od životinjа iz strvodernice, riblje brаšno, krv, krvno brаšno, ostаlа hrаnivа životinjskog poreklа.

VI Priprаvljаnje hrаne zа pojedine vrste i kаtegorije stoke

A) Zа rаdnu stoku:
Zа rаdne volove, zа rаdne konje.
B) Zа mlаdu stoku u odgoju
Zа ždrebаd, zа telаd, zа jаgnjаd, zа prаsаd
V) Zа tov životinjа:
Zа tov govedа, zа tov ovаcа, zа tov svinjа
G) Zа mlečnu stoku i dojаre:
Zа krаve, zа ovce i koze, zа krmаče, zа kobile
D) Zа živinu:
Zа kokoši nosilje, zа plovke nosilje, zа tov kokošiju, zа tov plovki, zа tov gusаkа, zа tov ćurаkа, zа piliće, zа plovčiće, zа guščiće, zа ćuriće
Đ) Zа muške priplodnjаke:
Zа pаstuve, zа bikove, zа ovnove, zа nerаstove
E) Zа bremenite životinje:

VII Minerаlnа hrаnivа

VIII Vitаminskа hrаnivа

IX Vodа i nаpаjаnje

Literаturа

I. O ishrani pojedinih vrsta stoke

a) Ishrana konјa

Stomak konja je mnogo manjeg obima nego stomak govečeta (7 — 8 luta). Zato stomak konja nije u stanju da primi najedanput onako velike količine kabaste hrane kao stomak govečeta. Pored toga, stomak konja slabije iskorišćava kabastu hranu od stomaka govečeta, jer ne raspolaže u dovoljnoj količini potrebnom mikroflorom. Zato, u poređenju sa govečetom, konju treba dati u obroku srazmerno manje kabaste a više zrnaste hrane.

Prilikom davanja obroka počinje se sa senom. Posle sena dolazi zrno. Ima konja pohlepnih (halavih) na zrno, te ga ne sažvaću čestito nego ga gutaju celo. Usled toga veliki deo zrna prođe nesvaren kroz organe za varenje. U takvom slučaju treba mešati zrno sa sečkom od slame ili sena i tako ga davati. Na taj način naterujemo životinju da žvaće polako, da hranu dobro nakvasi plјuvačkom i time olakša varenje u stomaku. Posle zrna dolazi opet malo sena, pa slama.

Zrnasta hraniva koja sadrže visok procenat masnih materija — kao napr. suncokret, olajna repica, soja i dr. — ne smeju se davati konjima, jer konjski organizam ne podnosi ovoliki procenat masnih materija u obroku.

b) Ishrana goveda i ostalih preživara

Stomak govečeta je srazmerno mnogo veći nego stomak konja i zato goveče može da primi najedanput mnogo veće količine kabaste hrane od konja. Pored toga, stomak govečeta je podešen tako da kabastu hranu srazmerno daleko bolјe iskorišćava od stomaka konja. Međutim, ni goveče, kao ni konj, ke podnosi hraniva koja sadrže veći procenat masnih materija, iako su ove masne materije neophodno potrebne u izvesnom procentu kako konjima tako i govedima.

Prilikom davanja zimskog obroka, prvo se ima dati sečka sa plevom i repom ukiselјena, zatim zrnasti obrok u samlevenom i suhom stanju, pa na kraju seno i slama.

Prilikom davanja letnjeg obroka, mesto ukiselјene sečke sa repom, dolazi zelena pića. Zelena pića se često puta sečka zajedno sa ovsenom slamom i tako pohranjuje. Ovo se praktikuje naročito kada su u pitanju hraniva koja lako nadimaju, kao što su razne deteline.

Oplavlјeno mleko mogu telad dobro iskorišćavati samo u slučaju ako se mleku bude dodavalo pšenično stočno ili koje drugo slično brašno.

Štogod je napred rečeno za goveda, važi i za ostale preživare.

v) Ishrana svinјa

Od sve domaće stoke svinjče ima srazmerno najmanji stomak. Zato svinče ne može da primi velike količine kabaste hrane. Pored toga, organi za varenje kod svinčeta podešeni su tako da vrlo slabo mogu da koriste suhu kabastu hranu. Svinče može dnevno da primi i svari srazmerno velike količine zrnaste hrane, te obrok svinčeta treba da bude sastavlјen u tome pravcu. Nasuprot ostaloj domaćoj stoci, svinče podnosi i znatan procenat masnih materija u obroku.

Svinje najbolјe napreduju kada u obroku, pored hraniva bilјnog porekla, ima još i hraniva životinjskog porekla. Ovo isto važi i za živinu.

II. Opšta načela u ishrani stoke

a) Prostornost hraniva

Kako je napred već rečeno, pojedine vrste domaće stoke podnose veće ili manje količine kabaste hrane. Međutim, i bez obzira na vrstu stoke, prostornost (volumen) pojedinih hraniva igra veliku ulogu. Ako bismo davali životinji samo kabastu hranu, životinja bi bila stalno napeta, ali mršava i bez snage, jer kabasta hrana ima srazmerno malo svarlјivih sastojaka. Davanjem u obroku samo zrnaste hrane izaziva se kod životinje stalan osećaj gladi, jer organi za varenje nisu ispunjeni. U takvom slučaju veliki deo zrnevlјa prolazi nesvaren kroz organe za varenje, te se gubi sa balegom. Davanjem prevelikih količina zrnaste hrane lako dolazi do prsnuća stomaka i creva. Pravilna ishrana zahteva da prema vrsti životinje dajemo hraniva kombinovano: i kabasta i zrnasta. Da bi stomak mogao dobro da samelјe i provari primlјenu hranu, mora biti njegova šuplјina dobro ispunjena. Taj odnos, između kabaste i zrnaste hrane, menja se prema vrsti i kategoriji stoke. Preživari: goveda, ovce i koze mogu da prime mnogo kabaste hrane. Za njima dolaze konji. Najmanje podnose kabastu hranu svinje, pošto je njihov stomak srazmerno najmanji.

b) Ukusnost hraniva

Pri ishrani stoke veliku pažnju val>a posvetiti ukusnosti hraniva. Ukusno pripremlјenu hranu stoka jede s većim apetitom i bolјe je iskorišćava. Kukuruzovinu treba seći odmah nakon berbe, kada sadrži još dosta vlage i hranjivih sokova i dok nije sasvim odrvenila. Ovakva kukuruzovina ima se pažlјivo osušiti i spremiti, jer plesnivošću gubi ne samo mnogo hranjivih sastojaka, nego gubi mnogo i od ukusnosti. Ispitivanjem je utvrđeno da kukuruzovina sečena novembra meseca ima za 60% manju hranjivu vrednost od one sečene oktobra meseca. Prema tome pohranjivanje kukuruzovine na licu mesta, kao što negde praktikuju, nije nikako za preporuku.

Ukusnost obroka povećava se raznolikošću u sastavu obroka. Pored toga, ukusnost često povećavamo dodavanjem izvesne količine kuhinjske soli. Specijalnu pažnju treba posvetiti ukusnosti obroka kod tova stoke. Ukoliko su hraniva ukusnija, utoliko će stoka više pojesti i pojedeno bolјe iskoristiti. Naročito je ukusnost hraniva od velike važnosti u završnom periodu tova, kada stoka počne naglo da gubi apetit. Ogledima je utvrđeno da dobro i ukusno pripremlјenu i sa apetitom pojedenu hranu stoka mnogo bolјe iskorišćava.

Većom mešavinom pojedinih hraniva u obroku postižemo da stoka bez većih poteškoća pojede i ona hraniva koja inače ne jede rado. Hraniva koja stoka manje rado jede treba mešati sa hranivima koja pohlepno jede, kao napr.: kokotac (ždralјiku-melilotus) sa lucerkom ili zrnevlјa mahunastih bilјaka (grašak) sa zrnevlјem žitarica.

Radi osiguravanja ukusnosti moramo nastojati da ni-‘ kada u jedan mah ne damo suviše veliki obrok, iz razloga što nagrižena, zdruzgana i obalavlјena hrana gubi od svoje ukusnosti. Neobraćanje pažnje na ukusnost hraniva ima za posledicu da stoka takav obrok samo delimično pojede, dok drugi deo zabrlјa i ostavi, što je svakako od velike štete za vlasnika grla.

Slama je redovno neukusna. Da bi joj se podigla ukusnost i ‘hranjivost, ima više načina. Jedni je sečkaju i škrope slanom vodom, pa ostavlјaju 24 sata da omekša i napije se slane vode. Drugi je isto sečkaju i mešaju s melasom. Treći je ukiselјavaju, a četvrti je pripremaju pomoću krečnog mleka.

v) Lekovitost (dijetetičnost) pojedinih hraniva

Dijetetičnost pojedinih hraniva igra veliku ulogu u ishrani stoke. Tako napr. u državnim ergelama u Mađarskoj, radi pravilnog varenja i sprečavanja zatvora, konjima se daju dvaput nedelјno mekinje. Drugi za vreme zimskog perioda ishrane daju po 2—5 kg mrkve ili stočne repe. Mnogi u istu svrhu daju prženog lanenog semena ili uvarak od lanenog semena. Zelena pića predstavlјa takođe veliku dijetetičnu vrednost. U radu oronule i iznurene životinje ništa ne može tako brzo da oporavi i osnaži kao sveža paša.

Pri hranjenju stoke graškom, grahoricom, sastricom ili pasulјom, treba biti na oprezu, jer ova hraniva lako izazivaju poremećaje u varenju. Vrlo sporo se vare, a nadimaju i zatvaraju. Da bi se ovim nezgodama pariralo, obroku se dodaju pšenične ili ječmene mekinje ili kukuruzna prekrupa.

Kada stoka dobije proliv, sa uspehom joj se daje prekruplјeno i prženo semenje mahunjača (graška — grahorice) u obliku toplog napoja.

Laneno seme je takođe odlična dijetetična hrana koja deluje protiv zatvora, a upotreblјava se crvenstveno kod kobila bređih i dojilјa.

Brašno od konoplјinog semena ima isto takvo dejstvo.

Bukvica, pelen, oman i mlada palamida podižu apetit stoke i jačaju organe za varenje, a često puta bolјe deluju od svih lekarija. Mlada palamida daje konjima svežinu i svetlu dlaku.

g) Toplota hraniva

Po pravilu, smrznuta hrana ne daje se stoci. Prehlađenu hranu stoka ne jede rado i ovakva hrana lako izaziva razna stomačna obolјenja. Ovo naročito važi za hraniva koja se ne daju u suhom nego u nakvašenom stanju.

Zagrevanje hrane vrši se normalno u dva slučaja:

1. kod veštačkog napajanja teladi i
2. kod zimskog hranjenja svinja.

Kod veštačkog napajanja mleko treba da se zagreje na 35—40° C. Prilikom davanja oplavlјenog mleka u smesi sa stočnim (šneničnim), ječmenim ili kakvim drugim brašnom, ovo se takođe ima zagrejati na 35—40° C. Isto tako i kod davanja kakvih drugih napoja, ovi se imaju zagrejati do navedene mere.

Kod zimskog hranjenja svinja krompirom i repom, ovaj se prvo prokuva i izgnječi, a zatim se daje svinjama u obliku gustog i toplog napoja. Na isti način se daje i prekrupa od zrnaste hrane, razume se, bez prethodnog kuvanja. Minimalna toplota hraniva ne treba da silazi ispod 10° C, a maksimalna ne sme preći 40° C. Suviše topla hrana može da izazove obolјenje organa za ishranu i varenje, pa čak i smrt.

Suviše hladna hrana izaziva razne poremećaje u varenju, kao kolika, proliv i dr. Od hladne hrane mlade životinje i životinje u tovu daju manji prirast telesne težine. Kod bremenitih životinja odviše hladna hrana često izaziva pobačaj.

d) Postepenost u ishrani

U ishrani stoke mora uvek vladati postepenost, kakou pogledu povećanja ili smanjenja količine pojedinih hraniva, tako isto i u pogledu prelaza sa zimskog obroka na letnji i obratno, sa suhe hrane na zelenu i obratno, sa kabaste na koncentriranu i obratno itd.

Već kod odbijanja mladih grla od sise prelaz treba da bude postepen i da traje 8—10 dana. Isto tako kod veštačkog napajanja teladi prelaz sa punog mleka na oplavlјeno treba da bude postepen, pa čak i irelaz kod najzdravije hrane. Tako napr. kod unošenja u obrok zrna graška, grahorice, sastrice i dr. kod naglog prelaza na ova hraniva vrlo često dolazi do obolјenja koja se pokazuju u vrlo raznolikim formama. Tako, kod konja dolazi do afekcije mozga, slabosti u krstima, teškog disanja i upale kopita. Kod jaganjaca i prasadi dolazi do tepgkog kretanja, a kod ovaca do zapalјenja mozga. Još češće dolazi do raznih obolјenja ako zrno nije zdravo, nego je nedozrelo, zaraženo žiškom i buđavo. Kod upotrebe graška, grahorice. sastrice i boba treba početi sa 7« obroka, pa ghostepeno ići do 1/2 obroka, tako da se svake nedelјe količina ovog hraniva postepeno povećava. Teško bremenitim životinjama ne treba davati ova hraniva, jer nadimaju i lako izazivaju zatvor.

Ove u ishrani stoke toliko korisne i potrebne bilјke mogu dovesti u zelenom stanju još do većih neugodnosti, ako se ne poštuje zakon postepenosti. Opšte je poznata činjenice da bujna detelina lako i brzo izaziva nadutost kod preživara, koji se često završava smrću. U tom pogledu je najopasnija crvena detelina, zatim lucerka i švedska detelina, pa i pojedine korovske bilјke, kao napr. gorušica. Osim naduna, lucerka i švedska detelina često puta izazivaju kod konja ospe na unutrašnjoj strani buta, dalјe, teško zapalјenje sluzokože usta i očiju, nekad koliku i zapalјenje creva. Bolest se često puta pokazuje u obliku zapalјenja belih oznaka na koži glave i po nogama, kao i u obliku malaksalosti. Ovako obolele životinje nekada posrću, dobivaju žuticu, ranice u ustima, a nekada se i pomame. Radi lečenja obolele životinje treba prekinuti sa ovakvom ishranom i životinjama davati gorke soli za čišćenje.

Pri hranjenju uvelom detelinom zapaženo je da se u želucu životinje stvaraju zbijene lopte od bilјnih vlakanaca. Isto tako životinje obolevaju kada se prejedu već otvrdle deteline, boba, graška ili grahorice. Za grahoricu je utvrđeno da kod konja prouzrokuje, ako se mnogo daje, teško disanje i uzetost leđnih mišića. f

Sve navedene pojave dolaze samo kod naglog prelaza sa jedne hrane na drugu. Da bi se izbeglo nadimanje kod stoke, mnogi polјoprivrednici seju crvenu detelinu i lucerku u smesi sa italijanskim lјulјom (utrincem). Drugi je opet sečkaju i mešaju sa sečkom slame i pleve. Mnogi odgajivači goveda postepenim privikavanjem svojih grla na detelinu postigli su toliko da su svoj dželep napasali po ceo dan na detelištu bez ikakve bojazni od naduna.

Pri puštanju stoke oproleća na ispašu potrebno je kod kuće prethodno donekle prehraniti je suhom hranom, kako ne bi suviše proždrlјivo pasla i dobila nadun.

đ) Pribor za ishranu

Jasle treba uvek da budu uzorno čiste. Da bi se čistoća jasala mogla održati bez većih teškoća, potrebno je da im površina bude ravna, glatka i bez pukotina. Hrana ne sme nigde zapadati, bilo da se radi o kabastoj, zrnastoj ili korenastoj. U pukotine zapala hrana ili plesnivi ili se ukiseli, te kvari i novopodeljenu hranu. Ovo može imati veoma neprijatnih posledica; može izazvati razne poremećaje u organima za varenje: proliv, začep, koliku, jače trovanje, a kod bređe stoke i pobačaj. Najbolјe su jasle betonske, zidane i prevučene betonskom košulјicom, kao i drvene ako su prevučene pocinkanim limom. S vremena na vreme treba jasle oprati klјučalom vodom. Pre svakog hranjenja jasle treba da budu očišćene od stare hrane. Ova stara hrana vrlo često se ukiseli. Pogrešno je verovanje da će životinje, a naročito konji, crilikom novog hranjenja potropšti ostatak stare hrane. Osetlјive životinje radije gladuju nego što će pojesti neprijatne i ukiselјene ostatke hrane.

Za valove — bilo da služe za hranjenje svinja, bilo za pojenje stoke — važe ista pravila kao i za jasle: ne smeju imati pukotina, niti kakvih većih neravnina. Treba da budu takvi da se u svako doba mogu lako očistiti i ocrati, a po potrebi i dezinfikovati. Proliv kod prasadi na sisi, kao i zalučenih, vrlo je često izazvan baš ukvarenom hranom koja je zaostala u pukotinama ovakvih valova. Valove treba po mogućnosti svakog dana, a u najgorem slučaju svakog trećeg dana, oprati klјučalom vodom. Najbolјi su betonski valovi.

Ostale posude u kojima se sprema hrana ili koje služe direktno za ishranu stoke takođe treba da budu napravlјene od takvog materijala da se mogu lako prati i održavati u čistom stanju. Drvene posude nisu dobre, jer drvo upija vlagu a sa vlagom i razne druge sastojke koji se lako kvare, a od kojih drvo, odnosno posuda, lako dobiva neugodan zadah. Posude od pocinkovanog lima daleko su bolјe, a najbolјe su emajlirane posude, jer se one najlakše peru i održavaju čisto. Kod veštačkog napajanja teladi upotreba pocinkovanog posuđa je prvi uslov za uspeh, pošto se mleko veoma lako i veoma brzo kvari, a organi za varenje mlade stoke veoma su nežni. Uzroci čestih neuspeha u veštačkom odgoju teladi imaju se tražiti u prvom redu u nehigijenskim posudama iz kojih se telad napaja. Pre i posle upotrebe ove posude se imaju ocrati potapanjem u klјučaloj ili u vreloj vodi u kojoj je rastvorena soda.

Da bi se mogla održati čistoća jasala, valova i posuda koje služe u ishrani stoke, svako imanje treba da raspolaže dovolјno velikim kazanom u kome će se svakog dana moći pripremiti klјučala voda.

Iz jedne posude možemo napajati po nekoliko teladi, ali se posuda mora temelјno oprati posle napajanja svakog pojedinog teleta. Nakon upotrebe oprane posude imaju se čuvati u čistoj i suhoj prostoriji.

III. Pripravlјanje hraniva

1. Sečkanje

Sečkanje slamaste stočne hrane, kao: sena, slame, kukuruzovine c sl., ima za svrhu ovo:

1. omogućavanje lakšeg i bolјeg mešanja ovih hraniva sa raznim drugim hranivima: korenastim i krtolastim, ulјanom sačmom i pogačama, prekrupom, stočnim brašnom i sl.;
2. omogućavanje lakše potrošnje relativno tvrdih slamastih hraniva, kao: kukuruzovine, graškove slame, mlade trske i sl.;
3. omogućavanje mešanja sa zrnastom hranom, naročito kada životinje iz pohlepnosti ovu ne sažvaću dobro, te zrna nesamlevena i neiskorišćena, u celom stanju, prolaze kroz organe za varenje i gube se u đubretu;
4. omogućavanje kuvanja, parenja i pacovanja (kiselјenja), kao i stvaranja silaže;
5. sprečavanje mešanja slame za ishranu sa slamom za prostirku;
6. sprečavanje rasipanja slame za ishranu u godinama oskudnim u stočnoj’ hrani;
7. omogućavanje mešanja sa zelenom pićom koja lako izaziva nadun kod preživara, kao napr.: lucerkom, crvenom detelinom, grahoricom i sl.

Za konje sečka treba da bude dužine 1 1/2 i 21/2 cm., dakle kraća nego za goveda. Na ovo treba naročito paziti kod motornih sečki, pošto kod njih, usled brzine (velikog broja obrtaja), postoji tendencija za jačim skraćivanjem slame. Jače skraćivanje kukuruzovine, pošto je ona tvrđa i surovija od slame, nije ni od kakve štete, već naprotiv dobro dolazi. Ukoliko je neko hranivo tvrđe i surovije, zahteva sečkanje na kraće delove.

Ako je sečka isuviše kratka, konji je brzo pojedu. Takva sečka ne probavi dovolјno vremena u ustima konja, ne sažvaće se temelјno, niti se natopi čestito plјuvačkom. Usled toga nastaju poremećaji u varenju i vrlo često i teške kolike. Slama treba da provede u ustima što duže vremena, kako bi se što bolјe sažvakala i natopila plјuvačkom. Ovo natapanje plјuvačkom vredi koliko polovina varenja. Naročito je važno kod konja da se dobro natopi plјuvačkom, jer stomak konja ne obiluje takvim količinama i jačinom stomačnih sokova kakvom obiluje stomak govečeta. Zato je važno da se slama u ustima konja dobro usitni, u što više sitnih delića, i time izloži lakšem dejstvu plјuvačke i stomačnih sokova.

Onaj hranilac konja koji se trudi da mu se konji čim brže nahrane, neprijatelј je tih konja. Konja treba privići da jede polako, te da svako hranivo što temelјnije sažvaće.

U ishrani konja naročitu pažnju treba obratiti na dužinu sečke, kada ovu treba mešati sa prekrupom ili stočnim brašnom, još ako je ovo pritom i pokvašeno. Tada većina konja pohlepno navali na hranu i svoj relativno mali stomak začas pretovari, te otuda dolaze neželјeni poremećaji u varenju i kolike.

Suviše kratka slama negativno utiče na tok varenja i radi toga što ne draži u dovolјnoj meri stomačne zidove i sluzokožu, te stomak postaje mlitav i len i ne luči dovolјno stomačnih kiselina. Kada se konjima daju cela zrna u smeši sa sečkom, treba ovu smesu pokvasiti, jer konj ume vešto da oduva sečku i pojede čisto zrno bez sečke.

Prilikom hranjenja konja celim zrna ovsa ili ječma, a nekada i kukuruza, jedan izvestan deo prolazi nesažvakan i nesamleven u balegu. Ogledima je utvrđeno da se mešanjem ovsa, ječma ili kukuruza u zrnu sa sečkom ovaj gubitak smanjuje za 90, 99%.

Za goveda slamu i kukuruzovinu treba sečkati na duže delove: 3—5 sm. Tvrđu slamu i kukuruzovinu treba rezati kraće, a mekšu duže. Mladoj junadi treba sečkati na IV2—2 sm.

Ako govedima dajemo obrok u zrnastom a ne u samlevenom stanju, tada ovaj bezuslovno ima da se daje pomešan sa sečkom. Ogledima je utvrđeno da ako dajemo obrok govedima u čistom stanju, bez sečke, količina nesvarenog zrna koja odlazi sa balegom iznosi kod ovsa 11,5, kod ječma 42%, dok u mešavini sa sečkom ovaj gubitak pada kod ovsa na 6%, a kod ječma na 24%.

Sečka za goveda treba da bude sastavlјena iz dužih delova, iz razloga što u slučaju da je sastavlјena iz vrlo kratkih delova često puta —mesto da ode u burag, gde se natopi sokovima i kasnije ponovo vrati u usta radi preživanja — ode pravo u kapuru i listovac koji je u ovako sirovom stanju ne mogu preraditi. Neophodno je potrebno da sva utrošena hrana prvo ode u burag, onde se dobro raskvasi i razmekša, zatim da se vrati u usta gde se za vreme preživanja još bolјe usitni i natopi plјuvačkom, pa tako pripremlјena ode u kapuru i iz ove u listovac. Preživanje je preka potreba organizma svakog preživara i tome se mora obratiti stroga pažša. Ako raspolažemo samo vrlo ograničenim količinama kabaste hrane, tada radi održavanja pravilnog preživanja ovu ne treba sečkati, nego je davati u celom stašu.

Ako dajemo stoci kabastu hranu koja je delimično ukvarena, plesniva, tada je bolјe davati je u celom stanju, kako bi stoka mogla probrati samo zdrave delove a ukvarene ostaviti. Na taj način ćemo izbeći mnogobrojne poremećaje u varenju.

Dobri ekonomi sečkaju i zelenu piću radi mešanja sa sečkom od slame. Mešavina se vrši u odnosu 3 :1 ili 4 :1, tj. 3 ili 4 dela zelene piće na 1 deo suhe sečke. Ovo je naročito za preporuku kada je zelena pića sasvim mlada i vrlo sočna, te lako izaziva nadun, proliv ili koliku. Kada je zelena pića vlažna ili dirnuta slanom, treba je isto tako isečkati i pomešati sa sečkom od slame. Na taj način se izbegavaju mnogobrojni poremećaji u varešu.

Iseckana zelena pića ima se odmah pohraniti, jer inače brzo uvene, gubi ukusnost i znatan procenat od svoje hranjive vrednosti. Ako je ostavimo na gomili, brzo se potpali i ukiseli.

Sečkanje zelene piće nije nikako za preporuku samo u tom slučaju ako sadrži veću količinu otrovnih bilјaka, jer u sečkanom stanju goveda nisu u mogućnosti da ih izdvoje i ostave, kao što to čine sa njima dok su u celom stanju. Isto tako nije za preporuku sečkanje zelene piće kada se ova ne meša sa sečkom, jer u tom slučaju gubitkom sokova gubi se i u hranjivosti.

Korenje i krtole se takođe sečkaju iz više razloga:

1. da bi se krupnije korenje i krtole lakše mogle pojesti;
2. da bi se korenje i krtole lakše mogle pomešati s krepkom hrakom, kao što je prekrupa, mekinje, ulјana sačma i dr. koje ih u hranjivosti dopunjuju;
3. da bi se lakše pomešali sa sečkom od slame i kukuruzovine, kao i plevom, čime ova hraniva poetaju mekša i ukusnija;
4. da bi se izbeglo zaglavlјivanje u ždrelu (jednjaku) krupnijeg komađa. Ovo se naročito često dešava kod goveda pri ishrani krompirom, i posledice su često puta katastrofalne. Najčešće se dešava ovaj slučaj s krompirom srednje veličine.

Korenje i krtole ne treba sečkati suviše sitno, jer se time gubi mnogo bilјnog soka. Najbolјe je sečkanje na plјosnate delove u formi šake. Zato je bolјe sečkanje mašinom s noževima negoli sekirom.

Sečkati treba pred hranjenje, jer inače kriške brzo venu, sečene površine se brzo suše, postaju kožaste i neukusne i teško se vare. Za ishranu goveda kriške treba da budu debele oko 35 mm, a za ovce 12—15 mm.

Za konje i svinje korenje (repu, mrkvu i sl.) nikako ne treba sečkati nego samo u celom stanju davati.

2. Gnječenje

Ova radnja se praktikuje kod zrnaste hrane. Kod gnječenja košulјica zrna pukne, dok samo zrno ostaje utlavnom celo, ne raspada se.

Gnječena zrna upotreblјavaju se obično kod mladih grla kojima zubi još nisu dovolјno razvijeni i jaki da bi mogli razdrobiti tvrdo zrnevlјe. Pored toga, mlada grla imaju još nedovolјno razvijen stomak i stomačne žlezde još nisu ušle u svoje puno delovanje.

Gnječenje zrna praktikuje se takođe kod ishrane starijih konja velike vrednosti koji su počeli da gube zube, te radi toga nisu u stanju da tvrda zrna dobro sažvaću. Pored toga, ni njihov stomak ne vrši više svoju dužnost besprekorno.

Dr. E. Bemelman, veterinar iz La Naue (Belgija), nakon dvogodišnjeg ispitivanja utvrdio je da se procenat celih zrna ovsa koja nesvarena prođu kroz probavni trakt kreće od 1—13.

Prof. Anri iz Alfora (Francuska) utvrdio je da se ovaj procenat kreće od 0,75—25, prosečno 6,45.

Brok-Ruso je utvrdio da konj koji dobiva svakodnevno 5 kg ovsa gubi sa balegom po 322 grama.

Gnječenjem ovsa postiže se stoprocentno iskorišćavanje; prema mišlјenju Bemelmana, dnevni obrok ovsa može se smanjiti za 10%, ako ovas gnječimo.

Pristalice gnječenja ovsa pripisuju gnječenju ove prednosti:

1. gnječenjem se podiže koeficijent svarlјivosti zrka, te se time popravlјa težina i kondicija konja;
2. smanjuje se vreme potrebno za žvakanje i ostaje na taj način više vremena za varenje do odlaska na posao. Na taj način je i asimilacija potpunija;
3. kolike ređe dolaze;
4. brže se oporavlјaju zamoreni i iscrplјeni konji. Dokaz: 1800 konja u Vojnoj bolnici u Lorenu 1919 godine iscrplјenih i šugavih; veoma malo je bilo kolike, uopšte bez težih slučajeva, a vrlo je brzo nastupio oporavak grla, prikuplјanje snage i skraćenje bolovanja;
5. ušteda koja se dobiva smanjenjem obroka.

Gnječenju se pripisuju ovi nedostaci:

1. ako se gnječenje obavlјa suviše jako, dlačice sa zrna, naročito ovsa, odvoje se i izazivaju mehanički nadražaj creva, što ima za posledicu stvaranje loptica koje mogu doneti i smrt;
2. ako se konjima daje da piju vode ubrzo posle obroka, hrana veoma brzo prođe kroz probavni trakt;
3. gnječenje ovsa izaziva nov trošak.

Umesto zrna u celom stanju, stoci bi se mogla davati zrna u prekruplјenom ili samlevenom stanju. Međutim ovo nije za preporuku, jer je neophodno da zrno malo duže vremena provede u ustima i da se natopi plјuvačkom. Na taj način se lakše, brže i bolјe vari.

Ponekad daju gnječena zrna i konjima pohlepnim koji mnoga zrna nesažvakano samo halaplјivo progutaju; takva zrna se posle gube sa balegom. Međutim, bolјi rezultat se postiže ako se ovakvim grlima, mesto zrna u gnječenom stanju, daju zrna u celom stanju, u mešavini sa sečkom. Na taj način prinuđavamo životinju da jede polako i da dobro žvaće.

Ishrana gnječenim zrnom praktikuje se i tada kada je potrebno da se grla nahrane u relativno kratkom roku.

Ogledima je utvrđeno da se konji hranjeni gnječenim ovsom brzo utoje i lepše zaoble. Međutim za konje koji se upotreblјavaju za brzu kretnju (kočije, galop) gnječeni ovas se pokazao nepodesnim: konji se više znoje nego kada se hrane ovsem sa celim zrnom. Ovo se objašnjava time što se gnječeni ovas u stomaku brže vari, razvija veću toplotu i usled toga grlo pije više vode.

Isto tako je ogledima utvrđeno da je za odrasle zdrave konje u punoj snazi podesnije davati zrnevlјe ovsa ili ječma u celom nego u gnječenom stanju.

Stari kukuruz i stari ječam uvek se moraju gnječiti, odnosno drobiti, jer su jako tvrdi, te ih zato stoka ne jede rado.

Ogledima je utvrđeno da u ishrani konja 1 kg ovsa u zrnu može biti zamenjen sa 941 gramom ovsa u gnječenom stanju.

Zrno kukuruza ima tvrdu opnu i čvrstu jezgru. Zato se teško žvaće. Utvrđeno je da se kod kogaa koji se hrane celim zrnrm kukuruza zubi više i brže troše nego kod konja koji se hrane gnječenim odnosno droblјenim zrnom. Ovo naročito važi ako je kukuruz tvrdunac (osmak, činkvantin i sl.).

Svinjama u tovu daju se zrna kukuruza u celom stanju samo u prvoj polovini tova, i to ne na gomili nego rasuto malo šire da bi svinje kupile zrna polako, jedno po jedno, lagano ga prežvakale i natopile plјuvačkom. Na taj način zrno u stomaku ne bubri mnogo i lako se vari. U drutoj polovini tova, kada tovlјenici otežaju, te im je teško dugo stajati i usled umora od stajanja ne jedu dobro ili pak gutaju zrna živa i poluživa te stomak nije u stanju da ih dobro samelјe, treba zrna zdrobiti.

Ogledima je utvrđeno da 1 kg kukuruza u zrnu može kod konja biti zamenjen sa 841 gramom, a kod svinja sa 921 gramom u samlevenom stanju.

Gnječenje se praktikuje isto tako kada se svinje hrane kuvanim krompirom i repom, pa ove treba dobro izmešati sa stočnim brašnom, prekrupom, surutkom ili sl.

Bob je takođe tvrd i treba ga pre upotrebe zgnječiti, odnosno zdrobiti. U doba žetve može se davati ceo, u mahuni.

3. Kruplјenje i mlevenje

Kod gnječenja ostaje zrno skoro potpuno celo, tako da je životinja prinuđena da ga propisno sažvaće i nakvasi plјuvačkom, pa tek potom croguta. Kruplјenjem se zrno razbija na mnogo sitnih i finih delića, koji se obično daju stoci u nakvašenom stanju, te doepevaju u stomak nedovolјno sažvakani i plјuvačkom natoplјeni.

Ovo kruplјenje i mlevenje nije uvek za preporuku. Iako žvakanje i natapanje plјuvačkom nije neophodno potrebno pri varenju, ipak u velikoj meri olakšava varenje. Hranjenje prekrupom utiče negativno na organe za varenje: ovi postaju mlohavi i lenji; nema dovolјno nadražaja da ih natera na živlјu aktivnost. Kod konja hranjenih prekrupom ili mekinjama posle izvesnog vremena opažamo poremećaje u varenju, česte kolike i sl. Potrebno je vraćanje na zrnastu hranu, ali ovo se ima vršiti oprezno i postepeno, da ne bismo izazvali još veće zlo.

Za konje prekrupa nikako nije podesna. Od prekrupe konji se goje i mlitave, gube muskulaturu, snagu i energiju. Konji postaju meki, neizdržlјivi. Kruplјenjem se ishrana konja poekuplјuje bez ikakve potrebe. Davanje prekrupe konjima opravdano je samo u slučaju, kada su ovi stari i kutnjaci su im slabi, te nisu u stanju da čestito sažvaću zrno, a rade polako u koraku a ne u brzom kretanju.

Kod ishrane konja prekrupom preporučuje se da se ova meša sa sečkom malo navlaženom, kako bi se u ustima duže zadržala, bila bolјe sažvakana i bolјe natoplјena plјuvačkom. Suhu sečku ne valјa mešati sa prekrupom, jer će je konji odvojiti od prekrupe i prekrupu samu pojesti. Sečka treba da bude malo duža a ne kratka, kako bi se što bolјe sažvakala.

Pri kruplјenju za koše pojedine čestice prekrupe treba da budu grube, promera 2—4 mm., a za goveda finije, promera 1—1,5 mm.

Davati konjima suhu prekrupu u čistom stanju nije za preporuku iz više razloga: što se već u ustima lepi, što se teško guta i stomak je teško vari. Usled toga konji često dobivaju kolike. Treba je davati uvek u smesi sa sečkom, pa će biti dobro sažvakana i lako svarena.

U ishrani goveda nije takav slučaj. Goveče guta hranu tek delimično razdroblјenu i tek kasnije, prilikom preživanja, svu hranu detalјno i brižlјivo sažvaće i natopi plјuvačkom. Ogledima je utvrđeno da goveče bolјe iskorišćuje zrnevlјe u samlevenom nego u celom stanju. Od zrnevlјa datog u nesamlevenom stanju otprilike lU prođe kroz organe za. varenje nesvareno.

Kruplјenje treba vršiti neposredno pred upotrebu, jer se dužim stajanjem prekrupa lako užeže i ukvari. Zato je dobro da svako. imanje ima svoj mlin čekićar.

Ogledima sa ishranom goveda utvrđeno je da mlada grla do 2,5 godine starosti bolјe iskorišćuju i bolјe napreduju sa gnječenim zrnevlјem, dok starija grla zahtevaju grubo prekruplјeno zrnevlјe.

Mlade životinje, u najranijoj mladosti, više vole cela i krupno prekruplјena zrna nego brašno.

Pri dopunskoj ishrani jagnjadi, ovima se ima davati gnječeno ili krupno prekruplјeno zrnevlјe.

Prekrupu treba davati u navlaženom a ne u suhom stanju, jer se inače u stomaku formiraju grudve koje se teško vare. No ogledima je utvrđeno da preživari s uspehom mogu koristiti samlevenu hranu, pod uslovom da im se podnese u rasutom stanju, tako da ne mogu da zahvate najedanput veću količinu, nego su prinuđeni da je polako uzimaju i na taj način bolјe natapaju plјuvačkom.

Nikako nije za preporuku davanje prekrupe ili mekinja u vidu napoja, jer je životiša slabije koristi.

Ulјane pogače, pošto su vrlo tvrde, moraju se pre upotrebe prekrupiti ili samleti. Ulјane pogače od repice i gorušice treba samleti, ali nikako ne kvasiti, jer će ih stoka teško primati, a pored toga lako izazivaju teške poremećaje u varenju. Ove pogače treba davati samo radnoj i jalovoj stoci, i to u ograničenoj količini: 0,5—1 kg.

Odrasloj živini zrnevlje se daje uvek u celom stanju, jer je njihov stomak (želudac) tako žilav da i najtvrđa zrna samelјe: Samo mladoj živini treba krupno prekrupiti.

Mlevenje zrna u brašno praktikuje se kod mlade stoke, napr. kod ishrane teladi i prasadi, kad im jedan deo oduzetog mleka nadoknađujemo krepkom (zrnastom) hranom. U tom slučaju se zrnevlјe melјe, meša se s posnim mlekom ili vodom i u žitkom stanju daje stoci.

Brašno se upotreblјava i kao dijetetično sredstvo, napr. kod zapalјenja organa za vareše dajemo životinjama čorbu od ovsenog ili ječmenog brašna. Negativne posledice koje nailaze kod stalne ishrane životinja prekrupom još se u većoj meri pokazuju pri ishrani brašnom: gubitak apetita, lenost i mlitavost organa za varenje, nakostrešenost dlake, sušenje usta, usahnjavanje mleka, prestanak preživanja i peristaltike itd/

Brašno je veoma teško očuvati duže vremena u zdravom stanju. Zato treba mleti samo onoliko koliko možemo za nedelјu dana potrošiti.

Mlevenje u brašno najčešće se praktikuje u tovu svinja i živine. Mlevenjem se podiže svarlјivost hrane u ishrani svinja za 5—10, pa i više crocenata.

Za lucerkino brašno se upotreblјava lucerka košena pre cvetanja, jer tada stablјika još nije zdrvenjena. Na lucerkino brašno treba svinče postepeno privići i tada može da zameni druga kpepka hraniva u količini do 30%. Lucerkino brašno je najbolјe davati u mešavini sa mekinjama ili prekrupom i u preparenom stanju.

4. Kvašenje

Kvašenje je jedna od mera u pripremanju stočne hrane, a izazvana je raznim potrebama. Hraniva koja stoka nerado jede obično se kvase slanom vodom da bi postala ukusnija i donekle i mekša. Kabasta hrana, kao slama i loše seno, kvase se i zato da bi malo navrela i postala ukuenija. Za tu svrhu se obično upotreblјava melasa, pomešana s vodom. Kvasi se i radi sprečavanja nadimanja napr. kod sušenih šećernih rezanaca, kao i radi sprečavanja udisanja lakih, brašnavih delova. Pri mešavini zrna ili prekrupe sa sečkom za konje, ova se kvasi da konji ne bi mogli razduvati sečku, pa čisto zrno pojesti. Bački tovlјači szinja, kada nemaju starog, suvog kukuruza, nego samo novoga, natapaju ovaj, kako ne bi svinjama od mladog kukuruza trnuli zubi. Suha hrana se kvasi takođe sproleća, kada želimo da priviknemo stoku na uzimanje većih količina vodenastih hraniva. Plevu redovno treba kvasiti, da ne bi prašina iz pleve dražila organe za disanje i izazivala kašalј.

Tek otelјenoj kravi i tek oprašenoj krmači daje se krepka hrana u obliku toplog napoja. Ovaj napoj kod krava ne sme biti mastan, dok su krmače pohlepne na mastan napoj.

Nakvašena krma može da stoji jedno vreme dok donekle ne uskisne, ali nikako ne sme prekisnuti, jer je stoka tada ne jede rado.

Ogledima je dokazano da se kod konja, goveda i ovaca postižu bolјi rezultati suhom nego kvašenom hranom. Ovo važi i za svinje u prvom periodu tova, kada se obrok daje u obliku zrna, a ne prekrupe ili brašna. Suha hrana se polako žvaće, dobro natapa plјuvačkom i zato lakše vari i bolјe iskorišćava.

Kod kvašenja hrane za svinje u tovu ne postoji određeno pravilo koliko dugo treba da stoji hrana u vodi. Ovo zavisi od više okolnosti: od vremenskog perioda, od stepena usitnjavanja i od Erste hraniva. Kada je zima oštra, preporučuje se da se sve hranivo fino samelјe i pomeša s mlakom vodom ili pomijama, surutkom i sl., te tako još toplo dade tovlјenicima. Pri takvom vremenu ne daju se hraniva koja imaju osobinu da jako bubre, te im je potrebno duže vremena za kvašenje, kao što su mekinje, sušeni repini rezanci, ulјane pogače i dr. Kada zima nije oštra, za fino samlevena hraniva -— kao mekinje, stočno pšenično brašno, kukuruzno brašno od kovog kukuruza, ječmeno brašno, mesno brašno i dr. — dovolјno je za kvašenje dva sata. Kada se pak kvase ulјane pogače i kukuruzno brašno od starog kukuruza, kvašenje treba da traje 6—8 sati. Ako ulјane pogače nisu prethodno samlevene, preporučuje se da se izdrobe i u posebnom sudu drže natoplјene dotle dok se ne počnu raspadati; tek potom ih treba mešati sa ostalom hranom.

Kad je vreme toplo, kvašenje ne sme dugo trajati, da ne bi počelo previranje, jer se ovim kvari ukusnost hraniva.

Kvašenjem treba pripremiti samo onoliko hrane koliko se može sa sigurnošću iotrošiti o jednom obroku. Nikako se ne sme pripremati nova hrana na ostatku stare koja je već počela da previre. Posle svakog obroka ima se sud u kome se hrana priprema temelјno oprati, da ne bi dobio kiseo zadah.

Kada imamo veći broj tovlјenika i uiotreblјavamo sud koji hvata po nekoliko hektolitara, tada u sud treba prvo nasuti vodu, pa tek zatim razna određena hraniva (mešavinu) i sve izmešati. Ako dajemo tovlјenicima i koštanog brašna, i ovo treba pomešati sa ostalim hranivom.

Ne može se dovolјno naglasiti važnost da se ova hraniva u sudu što bolјe izmešaju. Nipošto se ne smeju dozvoliti suhe grudvice, jer kad ove sa ostalom hranom koju svinče skoro nesažvakanu samo guta dospeju u stomak, izazivaju razna stomačna obolјenja i grčeve.

Hraniva koja nisu tvrda, kao napr. repa, bundeva, krompir i dr., imaju se mešati s vodom samo neposredno pred hranjenje.

Jedino grašak nikako ne treba kvasiti, jer gubi od ukusnosti. On se uvek daje u zrnastom stanju i suh.

Količina vode koja se upotreblјava u pripremi obroka za tovlјenike mnogo varira. Tako kapr. na početku tova za 1 kg mešane prekrupe upotreblјava se 1,75—2,50 litre vode; kod poluugojenih tovlјenika na 1 kg prekrupe dolazi 1,50 lit. vode, a kod teških tovlјenika samo 1 litra vode. Kada se prekrupa meša s kuvanom repom, kuvanim krompirom, pomijama ili zelenom lucerkom, tada je voda nepotrebna ili se uzima u minimalnim količinama. Kada se pak prekrupa meša sa hranivima koja gutaju mnogo vode — kao napr. mekinje, ulјane pogače, sušeni repini rezanci i sl. — tada se dodaje znatno više vode nego što je napred navedeno. Zimi se uvek dodaje više vode nego leti.

Niže navedeni podaci pokazuju koliko pojedina hraniva povećavaju svoju težinu, pa s tim u vezi srazmerno i svoju prostornost (volumen) nakon natapanja u vodi:

• 1 kg kukuruzne prekrupe na 1,85 kg
• 1 kg pšenične prekrupe na 1,95 kg
• 1 kg stočnog brašna na 2,45 kg
• 1 kg ulјanih pogača na 5 kg
• 1 kg krvnog brašna na 2,10 kg
• 1 kg sušenih repinih rezanaca na 3,75 kg
• 1 kg graška u zrnu na 2,15 kg
• 1 kg ječma u zrnu na 1,45 kg
• 1 kg ječmene prekrupe na 2,25 kg
• 1 kg graškove prekrupe na 2,15 kg
• 1 kg mekinja 4,15 kg
• 1 kg starog kukuruza na 1,30 kg
• 1 kg pšenice 1,45 kg
• 1 kg lucerkina brašna na 5,50 kg
• 1 kg sušene kukuruzne džibre na 3,75 kg

Iz prednjega se jednovremeno vidi i količina vode potrebna za 1 kg hraniva.

Melasa se obično upotreblјava za pojačanje ukusnosti slame, pleve, kukuruzovine i sečke. Upotreblјava se na taj način što se rastvori u trostrukoj količini vode i tim rastvorom se hranivo škropi i stalno meša, dok sasvim ne ogrezne. Prilikom hranjenja stoke melasom preporučuje se održavanje stroge čistoće jasala i krečenje jedanput nedelјno, jer melasa vrlo brzo počinje previrati. Nikako se ne preporučuje kupovina raznih veštačkih hraniva mešanih s melasom, jer su redovno mešana sa drvenom prpom, lјuskama pirinča i drugim za ishranu bezvrednim sastojcima.

Sušeni repini rezanci upotreblјavaju se prvenstveno u ishrani goveda. Pre upotrebe se potapaju, da se napiju vode kolikogod mogu, kako ne bi u stomaku bubrili i izazivali poremećaje u varenju.

Laneno seme se takođe daje često u mlevenom stanju, pomešano sa desetorostrukom količinom vruće vode, i služi više kao dijetetično sredstvo.

Kvašenje sena u hladnoj ili toploj vodi preporučlјivo je samo prilikom hranjenja siplјivih konja. Kvašenjem sena ne podiže se ni hranjivost ni svarlјivost sena, nego se samo sprečava udisanje prašine koja se u senu nalazi. Seno treba kvasiti i kada se daje konjima koji kašlјu, i to samo za vreme dok kašalj ne prestane. Seno koje je buđavo dobro je navlažiti slanom vodom u količini 1 kg soli na 100 kg sena.

Svinjama se zimi hrana daje obično u samlevenom, vlažnom i toplom stanju. Na taj način se postiže potrošnja veće količine hrane i životinja troši manje energije za žvakanje.

Konjima, no pravilu, trba davati samo suhu hranu. U protivnom, konji postaju meki, limfatični, neizdržlјivi. Nakvašena hrana se u konjskim ustima ne zadržava dovolјno dugo, ne natapa se dovolјno plјuvačkom. Utvrđeno je da se prilikom hranjenja konja suhom hranom luči u ustima dvaput toliko plјuvačke koliko vlažnom hranom, te se zato hrana, dobro nakvašena plјuvačkom, bolјe vari. Kvašenom hranom unosi se u stomak više vode koja razređuje stomačne kiseline. Zato se slabije vari i brže prolazi kroz organe za varenje.

Kvašena hrana nije podesna ni za mlada goveda u odgoju, jer od takve hrane dobivaju veliki trbuh, zapupave. Kod takvih grla se razvija stomak na račun pluća i takva grla su redovno uskih grudi. Takva grla su neskladna, tankih i mekih kostiju.

Grla priviknuta kvašenoj hrani teško prelaze na suhu hranu.

Grlima koja češće obolevaju od stomaka nikako se ne sme davati hrana u navlaženom stanju.

Davanje hrane stoci u vlažnom stanju može da ima za posledicu i to da stoka prilikom uzimanja hrane nije u stanju da oduva štetno i otrovno zrnevlјe, te se lako može otrovati.

Prilikom davanja hrane u navlaženom stanju moraju se jasle često dezinfikovati, jer se vlažna hrana vrlo brzo kvari i može da izazove razna obolјenja.

5. Potapanje

Često puta se praktikuje da se kukuruz i drugo tvrđe semenje potapa pre upotrebe u ishrani. Potapanje se vrši na taj način što se sud sa kukuruzom, odnosno kakvim drugim zrnevlјem, napuni vodom tako da zrnevlјe potpuno ogrezne u vodi i da voda za jedan prst pokriva zrno. Potapanje zrna u vodi ne treba da traje duže od 12 sati. Samo u izuzetnim slučajevima, kada je zrno staro više godina, te vrlo tvrdo, može se potapaše produžiti na 24 sata.

Davanje stoci vode u kojoj je zrno bilo natapano ima i dobrih i loših strana. Dobre strane su u tome što se dužim potapanjem jedan deo hranjivih tvari zrna rastvori i iz zrna pređe u vodu. Davanjem ove zode stoci ne gubi se ni najmanji deo hranjivih sastojaka, sve se u potpunosti iskorišćuje. Zato prilikom nalivanja vodom suda napunjenog zrnom ne valјa staviti mnogo vode, jer će se u tom slučaju hranjivi sastojci rastvoreni u vodi naći u suviše razređenom stanju. Davanje ove vode stoci može da ima negativnih posledica iz razloga što ta voda opere sa zrna su prašinu i sve razne štetne glјivice. Isto tako zrna često sadrže i raznih štetnih materija, kao alkaloida, pa i te materije se rastvore i pređu u vodu.

Potapanje ne sme nikad trajati tako dugo da bi hrana počela da previre.

Pored kukuruza, potapaju se još i raž i zrnevlјe leptirastog bilјa, osim graška koji se uvek daje suh i u celom stanju.

Svrha potapanja je da se konjima, svinjama i ovcama olakša žvakanje i omogući lakše iskorišćavanje tvrde zrnaste hrane. S druge strane, potapanjem zrna raži i leptirastog bilјa sprečavamo naknadno previranje ovog zrnevlјa u stomaku životinje i na taj način izbegazamo zapalјenje organa za varenje i razne neugodne kolike. Govedima se nikada ne daje zrno u celom stanju, čak ni nakon potapanja.

Potapanje zrna za potrebe konja vrši se ili kada su konji matori, pa su im zubi slabi i defektni, ili u periodu kada menjaju zube. Ako u pripremanju hrane ovakvim grlima imamo da biramo da li da zrno potapamo ili gnječimo, uvek je bolјe i za preporuku ovo drugo. jer na taj način sigurno nećemo opteretiti stomak suvišnom vodom, nego ćemo omogućiti živlјe žvakanje i bolјe natapanje plјuvačkom.

Ulјane pogače npe upotrebe se prvo imaju izlomiti, pa tek potom potopiti.

Ulјane pogače od repice i slačice ne smeju se nikako kvasiti ni potapati, jer postaju otrovne.

Potapanje se naročito mnogo upotreblјava kod lupine, kada ova ulazi u dnevni obrok stoke.

Potapanje kabaste hrane vrši se ređe. Potapanje kabaste hrane je opravdano samo u ovim slučajevima:

1. kada je kabasta hrana suviše tvrda, kao napr. pasulјevina, repičina slama ili tvrdo ritsko seno;
2. kada hranivo bez prethodnog potapanja može biti štetno, kao napr. kada je u pitanju ječmena ili ražena pleva;
3. kada pripremamo stoku za prelaz na period ishrane vodenastim hranivima.

U pogledu upotrebe potapane kabaste hrane bilo je mnogo diskusije. Neki su dobivali veoma dobre rezultate i navodno znatne uštede, dok su se kod drugih pokazali negativni rezultati. Potapašem se svarlјivost hrane ne diže, ali se u znatnoj meri podiže ukusnost.

Ponekad se vrši potapanje kabaste hrane, kada konji treba da se ishrane u relativno kratkom vremenu. Ogledima je utvrđeno da konji za potrošnju iste vrste i količine kabaste hrane trebaju za % vremena manje kada je ova potapana, nego kada je suha.

Pri svemu tome ishrana konja potapanom hranom nije za preporuku. Negativne posledice ovakvog načina ishrane ne vide se odmah, nego tek kasnije. Organi za varenje postaju tromi, mlitavi i lenji, a na taj način hranjena grla kasnije se vrlo teško privikavaju na uzimanje suhe hrane. I sami konji hranjeni tim načinom postaju tromi, lenji, neizdržlјivi i nesposobni za rad u brzoj kretnji.

Zimi ovakvim načinom ishrane u znatnoj meri snizujemo telesnu toplotu organizma.

Prilikom potapanja kabaste hrane postupa se ovako: u jednoj specijalno za tu svrhu udešenoj prostoriji ili u jednom povećem sanduku složi se i nabije sečka od slame ili kukuruzovine ili pleva. Zatim se sve nalije vodom da ogrezne. Tako ima da postoji više dana, dok se temperatura sečke ne digne na 35—45° C, kada počinje previranje i sečka dobiva nakiseo kus. Posle toga se može s ovom sečkom mešati prekrupa. Nikako ne valјa mešati prekrupu pre nego što nastane previranje. Nakon toga ova se sečka može pohraniti. Dodavanje sečkane repe ili krompira ovoj sečki samo povolјno može delovati na previranje. Veliku pažnju valјa obratiti na količinu vode koja se ima upotrebiti. Prevelika količina vode, isto kao i premalena, nepovolјno deluje na kvalitet hraniva. Još se bolјi rezultat dobiva ako se potapanje vrši pomoću rastvorene melase. Mnogi odgajivači za ovu svrhu upotreblјavaju slanu vodu i u tom slučaju ne daju stoci soli posebno. Tamo gde stoji na raspoloženju topla džibra, kao po fabrikama piva i špiritusa, može se ova s velikim uspehom upotrebiti.

Potapanje krompira vrši se samo u slučaju ako stoci dajemo velike količine, a nemamo pribor za parenje ili kuvanje, pa preti opasnost da se stoka razboli od velike količine presnog krompira. Ako je krompir namenjen govedima i ovcama, tada se prilikom potapanja slaže u redove naizmence sa sečkom: red sečke, red sečkanog krompira. Da bi se hranjenje moglo praktično izvoditi, potrebno ie da imanje raspolaže sa 2—3 odelјka u spremnici ili sa 2—3 suda u kojima će se hrana sukpesivno pripremati i trošiti.

6. Zaparivanje

Ovaj način pripravlјanja hrane upotreblјava se kada je u pitanju upotreba tvrde slame, bilo od žitarica, repice, ili nekih leguminoza, kao i pleve ječmene, ražene, pšenične i kiselog ritskog sena.

Najobičniji način zaparivanja je ovaj: Slama se isečka i slaže u slojevima u specijalne bazene ili kade, pa se naporedo sa elaganjem preliva vrelom vodom. Ukoliko je voda vrelija, utoliko je i zaparivanje pravilnije. Kada se bazen napuni slamom, ostavlјa se da postoji 12—24 sata. Za to vreme slama omekša, a često puta se za to vreme izazove i malo vrenje. Ovim zaparivanjem slama ne dobiva u hranjivosti, ali postaje znatno ukusnija i zato stoka može od nje da troši veće količine. Ječmena pleva na ovaj način postaje zdravija, jer se zaparivanjem uništavaju štetne glјivice koje se na njoj nalaze; pored toga, toliko omekša da njeno osije ne čini više velike smetnje pri uzimanju i žvakanju.

Zaparena hrana mora se brzo trošiti, jer se dužim stajanjem kvari, prokisava, postaje nezdrava, štetna i često puta neupotreblјiva.

Kao i kod potapanja, zaparenu hranu treba pripremati u ešelonima, tako da se uvek troši u svežem stanju. Zaparenu hranu ne treba davati u hladnom stanju.

Konjima se nikako ne sme davati zaparena hrana, jer im škodi. Isto tako ne sme se davati stoci koja treba da nam služi dugo godina, jer se ovakvim: načinom ishrane organi za varenje ulenje i ceo ortanizam se razneži. Zaparena slama najpodesnija je za krupne preživare, u prvom redu za grla u tovu, dok je manje podesna za mlada grla i za ovce.

Koncentrate, mekinje, prekrupu i ulјanu sačmu ne treba zaparivati, jer zaparivanje deluje na njih više negativno nego pozitivno.

U Nemačkoj i u SSSR zimi daju svinjama detelins-ko (lucerkino) seno u smesi s kakvom prekrupom a pripravlјeno na ovaj način: Seno se sečka na 2—3 cm, pa se zatim meša s određenom količinom prekrupe, mekinja ili krompira. Posle toga se u drvenim kacama pari vodom od 70l C. Zaparena mešavina pokriva se slojem suvog sena da bolјe i duže saču.za toplotu, te tako postoji 1—1 ½ a sat, pa se tek nakon toga daje svinjama. Ovaj postupak je pravilan, jer na taj način držanje sušva postaje jevtinije, pošto na ovaj način pripremlјenu hranu bolјe iskorišćavaju. Osim toga, kod svinja u predtovu ovim načinom ishrane proširuju se organi za varenje.

7. Parenje

Parenje se sastoji u tome da se neko hranivo pomoću pare načini mekšim, ukusnijim, a po mogućnosti i svarlјivijim.

U Nemačkoj, Americi i SSSR neka gazdinstva raspolažu specijalnim zaparivačima. Ovi zaparivači imaju oblik velikih kaca s dvostrukim dnom, od kojih je gornje dno rupičasto (rešetkasto). Sud se napuni nakvašenom sečkom, kojoj se ponekad dodaje melasa, i zatvori poklopcem. Para se dovodi cevima između dva dna i pušta sve dotle dok ceo sloj slame od nje ne ovlaži. Ovakva slama se posipa mekinjama ili prekrupom i još topla pohranjuje. Usled toga veliki deo plesni i rđe koja se nalazi na slami uništava se, a slama postaje meka i ukusna. Na ovaj način priprema se najednaput samo onoliko hrane koliko se može potrošiti o jednom obroku. Prilikom parenja hrane treba paziti da se na dnu kazana ne skupi previše vlage, jer bi tada nastalo luženje, a hranivo bi gubilo kako u pogledu hranjivosti tako i u pogledu ukusnosti.

Mnogi iskusni odgajivači i tovlјači stoke parenju daju prednost pred kuvanjem hrane, navodeći ove razloge:

1. Parenjem se u hranivu ne povećava količina vlage preko stvarne potrebe, sprečava se izluživanje hraniva i osiromašenje ovoga u hranjivim sastojcima.
2. Parenjem se postiže bolјe i potpunije razmekšavanje i rastvaranje hraniva nego kuvanjem, što je od naročite važnosti kada su u pitanju tvrda, slamovita hraniva.
3. Parenjem se postiže viši stepen toplote nego huvanjem, tako da se parenjem sa većom sigurnošću uništavaju razne škodlјive klice i glјivice na hranivu.
4. Kod parenja se hranivo ne lepi za zidove suda, što je čest slučaj kod kuvanja i radi čega se kod kuvanja hrana mora više puta promešati.
5. Parenje zahteva manje posla od kuvanja, te ide brže.
6. Parenjem se troši manje goriva nego kuvanjem, te se time postiže znatna ušteda.

Preporučuje se da se parena hrana daje u prvom redu krupnim preživarima, prvenstveno grlima u tovu, pa tek potom mladim grlima i ovcama. Isto tako se preporučuje da se ovakva hrana daje u umerenim količinama i sa manjim ili dužim prekidima. Ovo je potrebno radi toga da se organi za varenje ne bi ulenili, da se preživanje ne bi poremetilo, da sama konstitucija životinje ne bi oslabila.

Parena hrana se preporučuje za konje samo izuzetno, ako su od brzog i teškog rada iznureni, te je potrebno da se čim pre oporave. Isto tako potrebno je parenje sena za konje, kada je ovo mlado i još nije dovolјno prevrelo. Naime, mlado i nedovolјno prevrelo seno izaziva velike poremećaje u organima za varenje, izaziva koliku, koja se dosta puta završava katastrofom. Isto tako može izazvati poremećaje u mozgu. Međutim. mlado seno, davano u sasvim umerenim količinama, nije izazivalo nikakvih poremećaja mentalnih ili kod organa za varenje. Samo i tu važi pravilo da grlo postepeno treba privići na uzimanje mladog sena.

Parenje sena za konje opravdano je kada je ovo isuviše staro, višegodišnje, prašnjavo i lomlјivo, jer od ovakvog sena konji lako dobivaju sipnju. Konji koji su samo u maloj meri siplјivi, ali zato sposobni i za teške radove, kada se hrane ovako starim i prašnjavim senom brzo postaju nesposobni za bilo kakav ozbilјniji rad. Parenje sena se preporučuje i u slučaju ako je ovo grubo i potiče sa kiselih i podvodnih livada.

Naposletku, parenje slame i pleve za goveda preporučuje se samo zimi, kada je hladno vreme i stoka radije jede toplu nego hladnu hranu, te kada raspolažemo velikim količinama slame koju treba iskoristiti i preraditi; -isto tako, kada je ova zaražena sporama glavnice i gari.

Parenje krompira se preporučuje iz razloga što presan krompir, zbog solanina, često puta izaziva proliv. Osim toga, parenjem krompir, izuzetno od drugih hraniva, povećava svoju svarlјivost. Ovo je od naročite važnosti u ishrani svinja. Inače u ishrani goveda pokazalo se da je ishrana muzara krompirom — bilo presnim, bilo parenim — bez ikakva dejstva na količinu i kvalitet mleka. Međutim, ogledima je utvrđeno da maslac gubi mnogo u ukusu kada se muzare hrane većim količinama svežeg krompira. Teško bremenite krave, hranjene velikim količinama presnog krompira, lako pobacuju. Isto tako negativno utiče ishrana krava dojara presnim krompirom na kvalitet mleka, što se odmah pozna po mladima. Zato treba izbegavati veće količine presnog krompira u ishrani teško bremenitih krava i krava dojara. Jednoj muzari od 500 kg može se dnevno dati po 10—15 kg parenog krompira, dok je u presnom stanju ta količina previsoka.

Govedima u tovu daje se dvaput ovolika količina krompira. Veća količina presnog krompira izaziva proliv kod stoke. S obzirom na ovu njegovu osobinu, može se upotrebiti kao dijetetično sredstvo, kada se stomak kod stoke ulenji i ova pati od tvrde stolice.

Po pravilu, krompir nije podesan za ishranu konja. Ali može nekad da se desi da nas prilike nateraju da. i krompir uzmemo u obzir u ishrani konja. Tada se može davati samo grlima starijim od 2 godine i radnim grlima, u običnom ne naročito teškom i brzom radu. Daje se samo u manjim količinama, bilo u presnom, parenom ili kuvanom stanju. Da bismo izbegli proliv kod konja, bolјe je davati ga u parenom stanju, do 5 kg dnevno. Razume se da krompir treba da bude zdrav. Prelaz na ishranu krompirom treba da bude postepen. Za preporuku je davanje ovakvog krompira u smesi sa sečkom. Naravno, ovakav krompir mora se prethodno razdrobiti, izgnječiti. U takvom slučaju jasle se često moraju ribati.

Parenje zrnaste hrane nije za preporuku ni za jednu vrstu domaće stoke. Parenjem zrnevlјe gubi od svoje ukusnosti.

Parenje ulјanih pogača vrši se samo u slučaju ako su ove falsifikovane, tj. pomešane sa raznim korovskim semenjem.

Parenje se vrši pod visokim pritiskom, kako bi korovsko semenje i gnjivične spore izgubile svoju klijavost.

8. Kuvanje i barenje

Kuvanje i barenje imaju svojih dobrih i svojih loših strana. Dobre su strane što se kuvanjem uništavaju štetne glјivice, razni životinjski paraziti i hemijski otrovi i što se podiže ukusnost hraniva. Loše su strane što se kuvanjem gube neki hranjivi sastojci.

Kuvaju se obično ona hraniva koja se u presnom stanju teže vare i gde u presnom stanju predstavlјaju izvesnu opasnost za životinje. Tako napr. kuvaju se ili pare ona hraniva koja su malo buđava ili užežena. Kuvanjem se ovih hranivima smanjuje neugodni miris i škodlјivost a popravlјa ukusnost. Mleko koje potiče od tuberkuloznih životinja, naročito ako je vime zaraženo tuberkulozom, bezuslovno se mora variti. Ovo isto važi i za surutku. Mesto prethodnog varenja može se mleko pasterizovati. Pastarizaciju ćemo izvršiti na taj način što ćemo mleko zagrejati na 71 do 75° C, a zatim ga naglo (za 40—50 sekundi) ohladiti. Varenje mleka preporučuje se i tada kada se mlada životinja hrani mlekom od životinje druge vrste, napr. ždrebe kravlјim mlekom.

Ukvarena stočna hrana samo se kuvanjem može donekle spasti, učiniti neškodlјivom i iskoristiti.

Krompir se redovno ili pari ili kuva, jer je u takvom stanju prijatniji, zdraviji, svarlјiviji i lakše se meša s drugim hranivima. Voda u kojoj se kuvao krompir sa lјuskama nije za upotrebu u ishrani, jer je otrovna. Pre kuvanja krompir se ima dobro oprati, da se oslobodi zemlјe. Ako krompirima klica, ove se imaju očistiti pre kuvanja, jer sadrže solanin, jak otrov koji može škoditi životinjama. Upotreba presnog krompira nije za preporuku, jer su mu lјuske otrovne.

Korenje, kao razne vrste repe, ranije je takođe davano u kuvanom stanju u mešavini s drugim hranizima. Danas se ne troši ogrev na kuvanje, jer je dokazano da ih svinje i u presnom stanju odlično iskorišćavaju.

Kestenje se pohranjuje obično u sirovom stanju, ali se za svinje redovno kuva.

U Americi se praktikuje kuvanje zrnevlјa graška i drugih mahunjača, i navodno životinje bolјe iskorišćavaju ovo zrnevlјe u kuvanom stanju. Međutim, veliki tovlјači u Mađarskoj, i posle mnogih eksperimenata, nisu mogli da dođu do takvog zaklјučka. U SSSR takođe tvrde da se pri kuvanju zrnevlјa leguminoza: graška, sočiva i dr., belančevine bolјe iskorišćavaju. Neki njihovi ogledni zavodi dobili su u ishrani svinja s kuvanim vraškom za 20% veći prinos nego sa sirovim graškom. Preporučuje se kuvanje zrnevlјa od leguminoza u toku od 1 sata. Zatim se kuvano zrno meša sa ostalim koncentratima obroka i u takvom stanju daje stoci. Ogledima izvršenim u SAD utvrđeno je da je za zamenu krompirom 1 funte (454 g) smese brašna od žitarica u ishrani stoke potrebno sirovog hrompira 7 funti (3,178 kg), a kuvanog samo 4,7 funti (2.134 kg).

9. Prženje

Prženje hrane praktikuje se onda kada je potrebno da se unište neke štetne tlјivice, kao napr. kod hraniva koja su se uplesnivila, kao i za uklanjanje iz hraniva neprijatnog kusa što ga ima divlјi kesten i lupina. Pržena hrana se daje i kao dijetetično sredstvo, napr. ovas radi zaustavlјanja proliva.

Prženjem se daje zrnevlјu prijatan, aromatičan ukus i povećava se svarlјivost. Praktikuje se najviše prilikom spremanja zrnaste hrane za mlada grla. Za ždrebad je vrlo korisno da prilikom svakog obroka uz ovas dobiju i po jednu pregršt prženog lanenog semena.

Kukolј prženjem gubi svoj otrov zv. gitagin i može se vrlo korisno upotrebiti u ishrani stoke, pa čak i živine.

Prženje zrnevlјa se vrši u običnim pećima za hleb ili u sušnicama. Prženo zrnevlјe pre upotrebe treba zdrobiti, usitniti. Prilikom prženja treba zrnevlјe stalno mešati, da ne bi zagorelo ili se uglјenisalo. Dobro prženo zonevlјe dobiva otvoreno keetenjastu boju i prijatan miris. Dobro je prethodno ga pokvasiti, jer onda puca i lakše se vari.

Prženjem divlјeg kestena i žira kvalitet im se delimično popravlјa, ali se opori ukus ne može sasvim ukloniti.

10. Oslađivanje

Da bi se pobolјšao ukus zrnastih i krtolastih hraniva, često puta se praktikuje oslađivanje stočne hrane.

Ovo oslađivanje se vrši na taj način što se zrnevlјe samelјe i zatim preliva vrelom vodom od 85—90° C, meša i ostavlјa da postoji nekoliko sati (oko 4 s.). Pri tom treba održavati temperaturu od 55—60° C. Potrebna količina vode iznosi 2—2,5 litre na svaki kg zrna. Vrlo je korisno prilikom mešanja dodati i 2—3% ječmenog slada. Radi održanja temperature krma se pokriva vrećama ili asurama.

Kod kuvanog i gnječenog krompira dodaje se na 1000 kg krompira 0,5 kg slada.

Ovaj način pripreme hrane služi prvenstveno u tovu svinja, a ređe kod krava muzara i odgoja podmlatka, i daje se u ohlađenom stanju. Oslađena krma ne treba da iznese više od 50% dnevnog obroka, jer u protivnom životinje se brzo objedu i izgube apetit, a pored toga parenjem se gubi i znatan procenat vitamina.

Pripremanje potrebnog slada vrši se na ovaj način: uzme se zdravo i klijavo semenje ječma, dobro se očisti, pokvasi vodom i rasturi na kakvoj čistoj drvenoj podlozi u deblјini od 3—4 cm. Potom se pokrije vlažnim vrećama. Prostorija treba da bude relativno topla (18—20° C), te da se može zamračiti. Zrnevlјe treba više puta preko dana promešati i poprskati mlakom vodom. Posle nekoliko dana zrnevlјe pusti klice. Tada se osuši i samelјe u fino brašno.

11. Saharomicetizacija

Cilј saharomicetizacije se sastoji u tome da se pomoću kvasca poveća hranjiva vrednost i pobolјša ukus nekog hraniva. Sam proces vrši se na ovaj način:

Na 100 kg suhe hrane uzima se 1 kg pekarskog presovanog kvasca koji se razmuti u toploj vodi. U kazan za saharomicetizaciju uspe se prvo 200 litara vode zagrejane na 30—40° C. Zatim se dodaje razmućeni kvasac, a posle toga se dodaje suha hrana, uz postepeno mešanje. Posle toga svakih Vs sata celokupna masa se dobro promeša. Hrana je gotova kroz 6—9 sati.

Drugi način bi bio ovaj: Prvo se spremi maja. U tom cilјu se uzme 1 kg presovanog pekarskog kvasca i razmuti v toploj EODI U kazan za saharomicetizaciju uspe se 50 litara tople vode i razmućeni kvasac, te se uz neprestano mešanje dodaje 20 kg suhe hrane. Ova mešavina ostavi se da postoji 4—6 sati, mešajući svakih V-2 sata. Posle toga se u gotovu maju dosipa 150 litara tople vode, a uz stalno mešanje i preostalih 80 kg suhe hrane, pa se sve to ostavi da postoji 3 sata. Za to vreme potrebno je svu masu dobro promešati svakog sata.

Ovaj način pripremanja hraniva našao je gniroku primenu u SSSR, naročito u ishrani svinja.

12. Rastvaranje slame

Rastvaranje je ustvari obrada slame hemijskim putem. Ovo rastvaranje dobiva specijalnu važnost u ratnim i nerodnim godinama. Ima više načina ovakvog pripremanja slame. Ovde će se prikazati dva načina:

Prvi, Bekmanov način, sastoji se u tome što se u drvenim kacama slama luži kod obične temperature 12% natgaijevim lugom u toku ] 2 sati bez pritiska. Posle toga se lug ispušta, a slama ispira čistom vodom, dok ne iščezne reakcija. Na taj način se svarlјivost slame povećava za 80—100%. Krupnim preživarima daje se ovakve vlažne slame dnevno 20—30 kg, junadima 10—15 kg, a ovcama 2—3 kg. U oskudnim godinama ovakvom slamom se može u velikoj meri zamenuti seno. Na isti način se može iskoristiti i kukuruzovina.

Drugi način je ovaj: Uzme se jedan kilogram negašenog kreča na 100 litara vode. Tome rastvoru se doda 300 grama soli. U takav rastvor spušta se sečkana slama i drži u njemu oko pola sata. Zatim se vadi iz rastvora i u rastresitom stanju stavlјa na drvenu platformu da bi se suvišna tečnost ocedila. Posle tri sata ceđenja vlažna i jako požutela slama skida se sa platforme i stavlјa u jamu obloženu daskama. Tu se nabije i odozgo pokrije poklopcem. Posle 24 sata može se takva slama pohraniti bez prethodnog ispiranja vodom. Preostali rastvor može se upotrebiti za obradu sledećih partija slame. Na ovaj način svarlјivost slame povećava se skoro dvostruko. Krupnim lreživarima daje se ovakve vlažne slame dnevno do 20 kg, junadi 10—15, a ovcama do 2 kg. Na ovaj način pripremlјenu slamu treba davati stoci pre pojenja.

13. Klijanje

Klijala zrna se upotreblјavaju u ishrani priplodnih životinja: kobila i krava, kada ove nikako ne dolaze u lolni žar. Zrnevlјe određeno za klijanje prvo se u toku 2 dana u toploj prostoriji kvasi vodom od 25° C, a zatim se ostavlјa da klija u sanducima sa dnom od mreže. Tako ima da postoji 4—8 dana, za koje vreme se stalno održava topla temperatura prostorije, a zrno stalno vlaži. Kada klice narastu 3—5 cm, zrno se daje stoci. Neki preporučuju da se to uradi već kada su slice dužine 0,5 cm.

Klijala zrna se upotreblјavaju i kod zimske ishrane živine, samo se zrna ostavlјaju dotle dok klice ne dostignu dužinu od 6—10 cm.

Ovakvo zrnevlјe je naročito bogato u vitaminu E, koji važnu ulogu igra u reprodukciji životinja.

Klijala zrna se upotreblјavaju i za spravlјanje sladovog brašna, ovo pak za ubrzavanje crocesa zaslađivanja drugih koncentrisanih hraniva, kako je to opisano kod Oslađivanja.

Češći slučaj davanja stoci klijalog zrnevlјa javlјa se kao sredstvo za suzbijanje avitaminoze: nedostatka vitamina A, B, D i E. Proklijalo zrnevlјe daje pozitivne rezultate kako kod ždrebadi tako i kod odraslih grla, radnih i priplodnih. Dodavanje redovnom obroku klijalot zrnevlјa naročito je važno u drugoj polovini zime i u ranom proleću, pre izlaska stoke na pašu, kao i za vreme letnjih suša, ako nema paše ili druge žakve kvalitetne zelene krme.

Ždrebadi oboleloj od avitaminoze daje se dnevno 200—250 grama sve do prestanka pokazivanja znakova avitaminoze.

Radnim grlima daje se 1—2 kg, a priplodnim grlima 2—2,5 kg dnevno.

14. Samozagrevanje ili pacovanje

Slama se ponekad priprema putem samovarenja. Vrši se na ovaj način: Sečka od slame slaže se u basene, sabija i poliva 1% slanom vodom, a dodaje se i nešto prekrupe. Kada je basen pun, optereti se kamenjem i ostavi 3—4 dana. Za to vreme se razvija u slami povišena temperatura i počinje previranje. Slama dobiva prijatan miris i nakiseo kus. Ovako pripremlјenu slamu treba davati samo govedima, a nikako konjima.

Kada „pacujemo“ samo sečku od slame ili kukuruzovine ili pleve, za polivanje . mesto slane vode može se upotrebiti rastvor melase. Melasa takođe podiže ukusnost i hranjivost ovog hraniva. U „pacu“ počiše da se razvija mdečna kiselina, pod čijim uticajem slama, pleva i kukuruzovina postaju mekši, tako da ih stoka radije jede i na taj način veće količine utroši. Na imanjima koja raspolažu džibrom od piva ili alkohola može se mesto melase upotrebiti oza džibra. Kada se „pac“ ne poliva slanom vodom, potrebno je. uvek dodavati stočne soli.

Najčešći način pripravlјanja stočne hrace putem samozagrevanja — „pacovanja“ — je ovaj: Vrši se po mogućnosti u basenu. Ako ovoga nema, onda u nekom uglu spremnice na t.vrdom. podu. Slaže se naizmence sloj sečke od slame ili kukuruzovine ili pleve, zatim rezana stočna repa, sečka od sena, zelena pića, džibra i do., i sve se pomalo kvasi. Deblјina ovakvog sloja treba da dostigne bar 1 m. Ovoj smesi se može dodati i soli, da bi bila ukusnija. Tako pripremlјen „pac“ ostavi se da postoji 12—24 sata. Duže od 24 sata ne valјa ostavlјati, jer nastaju gubici u hranjivim sastojcima. Za to vreme u sloju dolazi do previranja, podiže se temperatura i cela smesd. dobiva prijatan miris i nakiseo kus. Na ovaj način pripremlјenu hranu stoka vrlo rado jede. Mogu se i krepka hraniva dodati ovoj smesi, ali tek pred samo hranjenje, jer bi previranjem u gomili izgubila od svoje hranjivosti. Ovakav način pripreme dolazi u obzir samo za preživare, u prvom redu za odrasla goveda i ovce, u drugom redu za mladu stoku, izuzetno i za konje. Za svinje se upotreblјava samo u slučaju ako pretežni deo čini krompir i repa.

15. Veštačko sušenje sena

U novije vreme u zemlјama naprednim u polјoprivredi mnogo se upotreblјavaju t. zv. „hesikatori“ za sušenje sena. Prema podacima dobivenim iz tih zemalјa, na ovaj način sušeno seno, — naročito od leptirnjača: lucerke, crvene deteline, prahorice, graška i dr. — zadržava daleko veću hranjivost nego uz dosadašnji prirodni način sušenja na suicu. Dosadašnjim načinom sušenja sena na suncu seno gubi 25—50% od svojih hranjivih sastojaka. Veštačkim načinom sušenja, pomoću hesikatora, gubici u hranjizim g.gaterijama ne prelaze 5%.

Negativna strana sušenja sena putem hesikatora je u tome što seno gubi znatan procenat D vitamina, dok se sušenjem na suncu procenat D vitamina povećava.

16. Pripremanje uvarka

Uzme se 1 kg lanenog semena i prelije se sa 8—10 litara vrele vode i kuva 2—3 sata. Posle toga se skida s vatre i ostavlјa da se staloži. Posle taloženja se odliva i cedi kroz krpu. Proceđen uvarak daje se stoci oboleloj na organima za varenje. Ovakav uvarak može se davati i teladi prilikom prevođenja sa prirodnog na veštački način dojenja.

17. Lužeše

Luženje se praktikuje obično kod lupine. Naime, lupina, među svima leptirastim bilјkama skoro najbogatija belančevinom, sadrži neke otrovne sastojke i ima vrlo gorak ukus.

Lupina sadrži 4 alkaloida: lupanidin, lupinin, lupanin i spartein. Najotrovniji je lunjanidin; naročito utiče na srce i živce. Osim toga, sadrži i jedan glikozid koji je pravi uzrok gorkog ukusa lupine. Ovi otrovni sastojci mogu biti veoma opasni, a gorak ukus odbija stoku. Najlakše podnose lupinu ovce, ali se i one moraju postepeno privikavati i već priviknutoj ovci može se dati do 30 prama dnevno. Međutim, u ishrani ostale stoke lupina se može upotrebiti samo nakon potpunog otstranjenja otrovnih sastojaka i gorkog ukusa. OEO se postiže luželјem. Ima mnogo načina lužegva. Ovde će biti opisani samo neki od njih:

1. Lupina se drži 3 dana u jednoprocentnom rastvoru sone ili sumporne kiseline. Posle toga se ocedi, opere čistom hladnom vodom i pohrani.
2. Lupina se drži u vreloj vodi od oko 75° C da postoji 10 sati. Vodi se doda nešto kvasca. Na taj način počinje u zrnevlјu stvaranje mlečne kiseline. Posle toga voda se ispusti i zrnevlјe opere hladnom vodom. Nakon pranja opet se nalije vrelom vodom, kao u početku postupka, i ostavi da postoji opet 10 sati. Zatim se ova voda ispusti a zrnevlјe se kuva SU sata u čistoj vodi. Ova se ocedi i zrnevlјe se osoli: na svaki litar suvog zrnevlјa po 5 grama kuhinjske soli, pa se potom ponovo kuva 11/2 do 2 sata. Zrnevlјe se ocedi. opere hladnom vodom i pohrani.
3. Lupina se 24 sata potapa u hladnoj vodi. Zatim se 1 sat pari na 2—2 1/2 atmosfere. Posle toga se drži u hladnoj vodi 48 sati. Za to vreme se mora više puta dobro promešati, kako bi voda mogla ravnomerno delovati na svako zrno, i vodu treba više puta promenuti.
4. Lupina se kuva IV2 do 2 sata. a zatim se ispira hladnom vodom dotle dok ne izgubi gorak ukus.

Izlužena lupina ne može se dugo držati. Mora se u relativno kratkom roku (24 sata) pohraniti, da se ne bi uplesnivila.

Zrnevlјe, izluženo i potoplјeno u 1%-nom rastvoru boraksa, može se držati leti i 10 dana bez štete. Ovakvo zrnevlјe treba pred hranjenje oplaknuti čistom hladnom vodom.

Ovako izluženog i opranog zrna može se dati konju dnevno do 5 kg, a govečetu 3—4 kg.

Seme kukolјa, nakon potapanja i parenja, takođe je dobro za upotrebu u ishrani stoke, prvenstveno goveda.

18. Panifikacija

U normalnim prilikama vrlo retko se primenjuje. Obično se praktikuje u ovim slučajevima:

1. kada treba da pohranimo zrnevlјe leptirastog bilјa koje je usled lošeg rezugena ostalo šturo i neukusno, ili je prezrelo, ili se ubuđalo, pa stoka neće da ga troši u presnom stanju;
2. kada treba da pohranimo lupinu, kesten ili žir koji stoka nerado jede a koji zbog jevtinoće želimo da iskoristimo i pohranimo;
3. kada imamo konje stare, loših zuba, slabog stomaka i još slabijeg apetita;
4. kada je potrebno da stoka utroši neka hraniva koja inače nikako ne prima i prema kojima oseća neku odvratnost, kao napr. krvno brašno, krv i mesno brašno;
5. kada stoka treba da prima neke lekove ili neka sredstva za apetit, oporavak i očvršćenje konstitucije kroz duže vreme, kao napr. koštano brašno, lupinu, zelenu galicu i dr.

Panifikacijom se popravlјa ukus hraniva, što je veoma važan momenat, jer je ogledima dokazano da s velikim apetitom utrošena hrana biva mnogo bolјe iskorišćena od strane životinjskog organizma.

Za pravlјenje hleba mogu biti upotreblјena najraznolikija hraniva: žitarice i mahunjače, odnosno brašno ili prekrupa od njih.

Prekrupa ili brašno zamesi se bilo čistom vodom bilo oplavlјenim mlekom ili krečnom vodom, doda se kvasac, ostavi da uskisne, a zatim stavi u peć da se ispeče. Brašnu ili prekrupi može se dodati i krompir. Temperatura u peći treba da se kreće od 250—270 0 C. Jedan hleb od 4 kg ispeći će se za 60—80 minuta.

Pod uticajem pečenja u hleb uneta hraniva postaju ukusnija i mnogo svarlјivija. Hranjenje konja hlebom privremeno ili uzgredno nema nikakvih loših posledica. Međutim, ako hleb služi kao osnovna hrana u obroku, lako dolazi do poremećaja u varenju i do kolika.

Hleb se nikada ne daje svež i vruć, kao ni ukvaren i buđav. Obično se isecka na manje komade koje se samelјe, izdrobi, okvasi i sa sečkom izmeša. Zrnevlјe ne valјa mešati sa hlebom. Ogledima je utvrđeno da u slučaju mešanja sa hlebom zrnevlјe prolazi kroz probavni trakt životinje nedovolјno svareno i iskorišćeno.

Od 1 kg brašna ili prekrupe dobiva se obično 1,30 do 1,40 kg hleba.

Buđav hleb izaziva poremećaje u varenju, često puta koliku, a nekada i upalu organa za varenje (creva). Dat u većoj količini (3—4 kg) lako izaziva smrt.

Ako je hleb spravlјen od raženog branša zaraženog glavnicom, dolazi do obolјenja celog organizma, a kod bređih grla do pobačaja.

Pored lake svarlјivosti, hleb ima i tu osobinu da je prijatnog mirisa i ukusa. Prijatan miris i prijatan ukus izazivaju obilnije lučenje plјuvačnih i stomačnih žlezda, a posledica toga je lakše i brže varenje. Ovim putem i životinje lenje na hrani postaju ješnije. Naše spremanje obroka, bazirano samo na hemijskim formulama, pogrešno je. Još je u. staro vreme slavni lekar Hipokrat sa ostrva Kosa tvrdio da znatno bolјe dejstvo na organizam ima hranivo koje s dobrim apetitom potrošimo negoli ono koje nam izgleda bolјe i snažnije, a čija potrošnja izaziva izvesnu odvratnost. Ovako s prijatnim ukusom i mirisom spremlјen hleb pokazuje svoje blagotvorno dejstvo naročito kod starijih konja s oštećenim zubalom.

U manjoj količini hleb se može upotrebiti i u ishrani voznih i jahaćih konja. Veća količina izaziva jače znojenje i klonulost. Naročito se, s obzirom na laku i brzu svarlјivost, preporučuje za konje koji u nedostatku vremena treba brzo da se najedu, kao i za konje koš menjaju zube. Najbolјe je pre upotrebe iseckati ga na sitnije zalogaje i izmešati sa blago nakvašenom sečkom u obilnijoj količini.

Hleb se sa dobrim uspehom može upotrebiti i u ishrani svinja, ovaca i mlade teladi.

Hleb s mesom

Sastoji se iz 61 težinskog dela boašna, 5 delova kvasia i 34 dela sitno iseckane govedine. Spravlјa se ovako: Govedina se kuva oko 1 sat, onda se i vrlo fino isecka. Zatim se brašno zamesi ovom vodom u kojoj se kuvala govedina i sa iseckanim mesom doda potrebna količina kvasca i ostavi na umerenoj toploti da 2—3 sata kisne. Posle toga se na uobičajeni način ispeče. Ovakav hleb može da posluži i za lјudsku hranu. Dobro zgotovlјen može se godinama držati da se ne ukvari i da ne izgubi od svoje vrednosti. Veoma je podesan za vojničke konje u ratu, rado ga jedu, ima visoku hranjivu vrednost, lako se vari i lako transportuje.

Ovo je formula jednog francuskog akademika preporučena i usvojena od Francuske akademije nauka 1885.

Hleb sa mesnim brašnom

• 42.— kg belog brašna
• 12.5 kg mesnog brašna
• 15 gr hlorkalijuma
• 70,5 gr fosforno kiselog kalijuma
• 7,59 grama fosforno kiselog magnezijuma
• kuhinjska so
• kim

Ispečeni su hlebovi težine 1/8 kg. Izdroblјeni i pomešani sa sečkom dati su konjima nemačkog gvozdenog puka u Deucu 1879. Skoro svi konji su rado pojeli hleb. Posle toga je belo brašno zamenjeno kukuruznim. Kao najpodesniji dnevni obrok se pokazao ovaj: 1 3/4 kg hleba s mesnim brašnom, 3 kg sena i 5 kg slame. Ovaj obrok ravan je obroku od 5 kg ovsa, 1 1/2 kg sena i 1 3/4 kg slame, a bio je jeztiniji. Nekoliko nedelјa nakon početka ishrane konja ovim hlebovima održani su veliki vojni manevri na kojima je dokazano da ovi hlebovi daju konjima i snagu i izdržlјivost. Zato se preporučuje pri odgoju brzih i izdržlјivih konja, kao i za konjicu u ratu, pošto ima visoku hranjivu vrednost, a malo prostora zauzima.

19. Čaj od sena

Daje se obično oboleloj stoci dalјe, mladim grlima po zalučenju i majkama nakon porođaja. Sprema se ovako: U jedan poveći drveni lonac uspe se 4,5—5 litara vrijuće vode i u tu vodu 2 kg dobrog sena, prvenstveno livadskog, zatim se pokrije i ostavi da postoji 6 sati. Tako se dobije napitak koji sadrži oko 16% proteinskih materija iz sena. Seno se može osušiti i pohraniti.

Drugi način pripremanja je taj da se seno drži u hladnoj vodi 12 sati. Na taj način se dobiva čaj još bogatiji u proteinima, jer iz sena izvuče oko 35—36% proteinskih materija. Negativna strana ovog načina sasto1i se u tome što seno postaje neupotreblјivo za dalјu potrošnju: dobija skoro belu boju, vrednost sena je kao onog koje je mnogo stajalo na kiši.

Prilikom pripravlјanja hrane za stoku bilo na jedan ili na drugi način treba voditi računa da se u tome poipravlјanju ne pretera. Usitnjavanjem se skoro ništa ne menja u prirodi samog hraniva, dok kuvanjem, parenjem, prženjem, „pacovanjem“ i luženjem menja se prirodno stanje hraniva. Tim promenama smanjuje se donekle svarlјivost hraniva, javlјaju se gubici u hrašivoj vrednosti. Pri svemu tome, bez ovakvog prethodnog prepariranja, hraniva su ponekad potpuno neupotreblјiva. Kako je napred rečeno, u tome ne sme biti preterivanja, jer bi se stoka odvikla od uzimanja prirodne hrane. Ovo je od naročito velike važnosti u odgoju mlade stoke. U protivnom dolazi do slablјenja konstitucije grla.

IX. Voda i napajanje

Sve domaće životinje uzimaju za piće samo vodu. Zato voda treba da bude zdrava, čista, bez ikakva mirisa i specijalnog ukusa. Za stoku odgovara u prvom redu ona voda koja služi i za lјude, iako ima vode koju čovek kao blјutavu ili „slatku“ ne pije dok je za stoku sasvim dobra. Za stoku je voda dobra i iz bistrih potoka i reka, ali nije dobra onde gde se u blizini ulivaju odvodni kanali koji nose lјudske ekskremente ili fabričku prlјavštinu.

Napajanje stoke na rekama i potocima ima i drugih nezgoda. Naime, leti je voda suviše topla, a zimi suviše hladna. Osim toga, može biti i nosilac zaraze. Izuzetak čine brzice.

Voda iz jarkova i raznih bara nije nikako za preporuku, naročito nije podesna za mlada grla koja su osetlјivija od odraslih i kojima takva voda lako naškodi. Ovakve bare ne samo da se lako uzmute, nego su veoma često i zaražene. Zato ih po svaku cenu treba izbegavati.

U zaslanjenim polјima često se nalaze bunari sa zaslanjenom vodom. Ovakva se voda takođe može upotrebiti za napajanje stoke.

Najbolјa je voda iz arteskih bunara, jer dolazi iz zelikih dubina, nije zaražena, a uvek je iste temperature.

Pojila su najbolјa automatska.

Ako u blizini staja nemamo arteskih bunara sa stalno umereno hladnom vodom, tada zimi treba u stajama osigurati jedan rezervoar za vodu, kako bi ona uvek bila temperirana. Tada se napajanje vrši u samoj staji.

Bunari iz kojih se uzima voda za napajanje stoke ne smeju biti u blizini taložnica i klozeta, a treba da budu uvek pokriveni.

Stoku treba privići na napajaše raznim načinima: vedrom, iz valova, na potoku, kao i automatskim pojilima. Ovo je važno radi toga da prilikom premeštaja ili transporta ne bi bilo kubure oko napajanja.

Ukoliko ima mogućnosti, voda treba da stoji stoci stalno na raspoloženju. U tom slučaju stoka pije češće, a po manje količine. Izuzetno, ne daje se stoci vode koliko hoće ako su u pitanju muški priplodnjaci, da ne bi dobili veliki stomak i postali limfatični. Isto tako ne daju se veće količine vode ni konjima koji služe za brzu kretnju: vožnju i jahanje. Konjima koji služe za brzu kretnju, u crilikama kada od njih zahtevamo izvanredne napore, treba prilikom napajanja davati oslađenu vodu. Šećer u vodi blagotvorno utiče na razvoj njihove energije. Naročito treba paziti leti da se stoka češće napaja, jer u protivnom mnogo ožedni, te najedanput apsorbuje prevelike količine vode. Usled toga nastaje i suviše veliko rastezanje organa za varenje koji otežaju i ulenje se. Time se varenje usporava i često puta nastaju prolivi. Ovo se dosta dešava kod stoke koja se leti vraća s posla zagrejana i ožednela. Da bi se sprečilo naglo napajanje, treba u sudove za napajanje staviti sena preko vode. Time je životinja prinuđena da polako uzima vodu.

Prilikom hranjenja treba prvo dati kabastu hranu, zatim treba stoku napojiti i posle toga dati zrnastu hranu.

Radna stoka kada se vrati sa posla zagrejana ne sme se odmah napajati, nego se mora pustiti jedan sat da se izduva i ohladi. Zato joj se odmah daje kabasta hrana i tek posle toga dolazi pojenje. Ako je stoka toliko žedna da neće da jede, tada joj se ima dati manja količina vode, do jedne litre, koja je u staji odstojala i tako temperirana. Ostalu vodu može dobiti tek posle jednog sata. U ovom pogledu su naročito osetlјivi konji. Napajanjem zagrejanih konja često se izazivaju obolјenja organa za varenje, zimi zapalјenje pluća, vodene kesice na kičičnim i skočnim zglobovima, a ponekad i ukočenost nogu.

Temperatura vode za napajanje treba da se kreće od 10 do 15° C.

Sve domaće životinje ne troše srazmerno podjednake količine vode. Utvrđeno je da za 1 kg utrošene suhe materije pojedine domaće životinje potrebuju ove količine vode:

• konj, ovca i koza 2—3 litre
• mlada i radna goveda 4—6 litara
• krave muzare 6—8 litara
• svinje 7—8 litara

Prema tome, svinje potrebuju srazmerno najviše vode.

Potreba u vodi varira prema dnevnoj temperaturi, kao i prema količini vode koju životinja izgubi znojenjem. Leti, za vreme velikih všćina, organizam zahteva veće količine vode. Isto tako radna stoka troši veće količine vode nego stoka na pašnjaku.

Prilikom izračunavanja potrebe u vodi treba u obrok uračunati i vodu koju životinja prima vegetabilnim putem. Ako je hrana vodenasta, prestaje potreba za napajanjem ili se daju samo minimalne količine vode.

Ako goveda hranimo u staji hranivima koja nadimaju, moramo ih prethodno napojiti. Na taj način ćemo sprečiti nadimanje. Ovakvo prethodno napajanje ima se vršiti i kada goveda isterujemo na pašu koja sadrži mnogo bilјaka koje nadimaju, kao razne deteline, gorušica i dr.

Redovno napajanje treba vršiti jedan sat pre hranjenja, kao i posle kabastog obroka. Ne valјa pojiti stoku neposredno posle davanja zrnaste hrane, jer se ova može velikim delom sa vodom isprati u debelo crevo, pošto dovodi do slabog iskorišćavanja i gubitaka skupocene hrane.

Ako ne raspolažemo automatskim pojilima za stoku, ovu treba po pravilu napajati, zimi dvaput, a leti bar triput dnevno.

Ako stoku napajamo iz valova, voda se ima davati svakog dana sveža. Valovi se imaju svakog dana savesno oprati. Zimi, posle svakog napajanja, voda se ima iz valova ispustiti. U valovu nikada ne sme biti leda, niti se stoka sme napajati vodom ispod leda. Za svako napajanje ima se navući sveža voda.

U vodu koja služi za napajanje živine treba staviti malo čistog peska, po koje parče drvenog uglјena i metilenskog plavila. Voda se ima svakodnevno menjati, a leti i po više puta.

Ako se valovi za napajanje stoke na pašnjaku nalaze u blizini nekog javnog puta kojim mogu da prolaze stoka i strana kola, valovi treba da budu pokriveni poklopcima i zaklјučani i pre i posle svakog napajanja stoke na pašnjaku, iz razloga da se ne bi strana stoka na tim valovima napajala i eventualno nanela kakvu zarazu, kao naprimer sakagiju, slinavku, ždrebećak i dr.