Reklama

Bolesti i štetočine pčela i pčelinjeg legla, posebno varoatoza, postale su ozbiljan problem kod nas i u svetu. Prouzrokovali su ogromne štete, a prete da naprave još veće. Pčelarstvo zbog toga preživljava takvu krizu kakva se ne pamti, niti nalazi u zapisima iz najstarije istorije pčelarstva.

Naučnici, stručnjaci i celokupna pčelarska javnost u svetu i kod nas, nikad nisu bili toliko angažovani u oblasti pčelarstva, kao što su u ovom periodu po pitanjima suzbijanja bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla, posebno varooze. Borba sa bolestima i štetočinama teška je i vrlo komplikovana i za školovanije pčelare, a posebno za neškolovane.

Međutim, pčelarska teorija i praksa saznale su metode kako da se i u ovakvoj situaciji pčelari uspešno, te da se postignu visoki prinosi meda i ostalih pčelinjih proizvoda. Neophodno je te metode prenositi u široku praksu, na što je moguće veći broj pčelara neposrednih proizvođača, pa su zato ovom prilikom i za ovaj priručnik angažovani naši najeminentniji naučnici i stručnjaci iz ove oblasti, jer se samo sa njihovom pomoći, uz ostale organizacione, tehnološke i tehničke mere, mogu postići željeni rezultati.

Mora se respektovati činjenica da je bavljenje pčelarstvom, ne samo veoma lepo i interesantno, već i korisno i za čuvara zdravo zanimanje, sa kojim se mogu baviti, odnosno bave se lica svih zanimanja, oba pola i raznovrsne starosti.

Veliki broj inostranih i naših naučnika i stručnjaka iznose da su pčelinji proizvodi i rad sa pčelama korisni za zdravlje i dugovečnost ljudi. Uz to rad na pčelinjaku razvija u čoveku osećaj zadovoljstva, stvaralaštva, ljubavi prema prirodi i želju da se u što većoj meri koriste prirodna bogatstva itd. Takođe se ističe da je za hronične bolesnike, invalide rada, vojne invalide penzionere i slične kategorije stanovništva, razumna upotreba pčelinjih proizvoda i rad sa pčelama najbolja radna terapija, koja snažno deluje na oporavak, okrepljenje i znatno lakše i uspešnije lečenje niza bolesti. Zdravima omogućuje dugotrajno održavanje vitalnosti, mladima da se brže i skladnije razvijaju, trudnicama, da lakše održavaju trudnoću i lakši porođaj itd.

Sadržaj

Uvod, Božidar Vesković, dipl. inž. polj

Varooza, dr Aleksandar Draginčić
O nekim referatima na III Simpozijumu o varoi u Splitu, dr Jovan Kulinčević
Savremen način gajenja pčela u prisustvu varoe, Prof. dr Bogoljub Konstantinović
Proizvodnja i zamena matica kao mera za lakšu borbu protivu varooze, Prvoslav Nešić, glavni i odg. urednik „Pčelara“
Američka kuga legla, Prof. dr Miroslava Lolin
Blaga trulež legla, Prof. dr Miroslava Lolin

Nozemoza, dr Aleksandar Draginčić
Bolesti pčela uzrokovane virusima, Mlaćen Vladimir, dipl. veterinar
Bolesti pčela uzrokovane gljivicama, Mlaćen Vladimir, dipl. veterinar
Akaroza, dr Dušan Todorović
Bolesti matice, dr. Dušan Todorović
Štetočine i neprijatelji pčela, dr. Dušan Todorović
Pesticidi i pčele, Prof. dr Nemanja Ostojić
Propisi koji se odnose na pčelarstvo, Dr Aleksandar Draginčić

Uvod

Pčelari čine značajne usluge odgajivačima bilјa, jer pčele oprašivanjem deluju na povećanje proizvodnje i pobolјšanje kvaliteta plodova i semena velikog broja bilјaka. Vrednost toga povećanja može da bude i preko 20 puta veća od vrednosti svih pčelinjih proizvoda koje te iste pele proizvedu. Proizvodnja nekih bilјaka, na onaj način, može da bude veća i do 40% na i više. Prema tome, bavlјenje pčelarstvom je opšte-društveno korisno. Sve su to razlozi da pčelarstvo kao privrednu granu treba stimulisati i boriti se svim snagama da se ona brže razvija. Ceo tim pre što se naša zemlјa ubraja u zemlјe sa najpovolјnijim prirodnim uslovima za razvoj pčelarenja. Posebno treba istaći klimatske razlike, konfiguraciju zemlјišta, geografsku širinu i dužinu i nadmorsku visinu, što sve omogućava pčelarima da seobom pčela jednu istu medonosnu bilјku koriste dva na i više puta godišnje. Uz to, postoje uslovi da se u toplijim krajevima naše zemlјe, kao što su, na primer, južna Makedonija, Crnogorsko primorje i neka ostrva u Jadranskom moru, organizuje proizvodnja ranih selekcionisanih matica i pojedina za paketni način pčelarenja, koji mogu u hladnijim predelima iste godine da se uspešno iskoriste ili da se izvezu.

Med proizveden u Jugoslaviji je meću najkvalitetnijim u svetu. Međutim, mi nemamo dovolјno pčela da iskoriste tako bogatu i kvalitetnu pčelinju pašu. Smatra se da samo 10 posto nektara pčele iskoriste, a 90 posto propadne.

Pored prirodnih, ekonomskih i drugih uslova za razvoj pčelarenja, mi imamo i savremena tehnološka i tehnička rešenja za uspešnije gajenje pčela.

Ipak, pčelarska proizvodnja u nas godinama stagnira. Poslednjih godina broj pčelinjih društava u nas na i obim pčelarske proizvodnje opada i to iz dva najbitnija razloga: neku, što se pojavom i širenjem pojedinih bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla, u prvom redu varioze, smanjuje broj pčelinjina pčela i pčelinjeg legla, u prvom redu varooze, smanjuje broj pčelinjih društava i drugi, što veliki broj pčelinjih društava iz istih razloga izađe iz zime jako oslablјen, na do neke glavne paše ne mogu da se razviju u jaka proizvodna društva, koja su u stanju da sa uspehom iskoriste tu i drugu pašu, a nisu pogodna ni za veštačko izrojavanje.

Prema nekim procenama, samo za poslednje dve godine (1983. i 1984.) u SR Srbiji van teritorija SAP, uginulo je oko 30% pčelinjih društava, u SAP Vojvodini, Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori oko 30 do 40%, SR Makedoniji oko 40%, BiH 30%, Sloveniji 5%, a na području Srema i do 50%. U Srbiji duž bugarske granice, kad je ona tek ustanovlјena, već je uginulo oko 2000 pčelinjih društava.

Procenjuje se da je u istom periodu od početka u SR Srbiji uginulo oko 150.000 pčelinjih društava i to: u SAP Vojvodini oko 60.000, SAP Kosovu 20.000 i u SR Srbiji van teritorija SAP oko 70.000. Neposredna šteta mogla bi se proceniti na 150 milijardi starih dinara, a to je ogromna šteta.

Računa se da su svi napred izneti gubici u 1984. godini izvesnim delom sanirani. Međutim značajan broj pčelinjih društava još nije nadoknaćen, a veliko je pitanje šta bi bilo u narednom periodu ako se ne bi preduzele ozbilјnije mere na planu suzbijanja ovoga veoma opasnog parazita.

U našoj zemlјi je, pored varoatoze, pojava i širenje američke truleži pčelinjeg legla takođe zabrinjavajuća. Prema podacima iz 1983. godine, na primer, evidentirano je 439 žarišta američke truleži pčelinjeg legla u 173 opštine, u SR Srbiji van teritorija SAP 41 žarište u 22 opštine. Međutim, to je samo ono što je prijavlјeno i evidentirano, a sasvim je sigurno da nje ima mnogo više.

Ovo je katastrofalna pojava nad kojom se moramo duboko zamisliti, bez obzira da li su ovi podaci u potpunosti tačni.

Iz kontakata sa pčelarima i predstavnicima pčelarskih organizacija saznaje se da je važna neke pčelinjake u potpunosti uništila, neke prepolovila, a veoma su retki oni koji nisu značajnije oštećeni. Dosta je pčelara kojima je uginulo od 5 do 15 pčelinjih društava, a ima ih kojima je uginulo i no 50, 60, 100 nađu do 200 društava.

Pred ovakvim činjenicama ne može se ostati skrštenih ruku, već se moraju preduzeti najenergičnije mere, i to organizovano, na širem planu i stalno. Naročito je važno da se zahvate svi pčelinjaci, odnosno u akciju uklјuče svi vlasnici pčela, bez obzira koliko društava imaju. Kad je u pitanju borba protiv bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla, najveću opasnost predstavlјaju oni pčelari koji nisu učlanjeni ni u jednu pčelarsku organizaciju. Oni su van svih događaja, ne samo u borbi protiv bolesti i štetočina, već i van svih drugih metoda savremenog načina gajenja pčela, na bi ih trebalo na razuman način uklјučiti u pčelarska društva, odnosno u organizovanu borbu za brži razvoj pčelarstva.

Interesantno je u ozbilјno pitanje zaostajanja pčelarske proizvodnje za razvojem polјoprivrede i pre pojave varoe.

Kad uporedimo razvoj polјoprivredne proizvodnje sa pčelarskom, zapažamo da je porast polјoprivredne proizvodnje, pored svih teškoća i problema koji je prate, znatno veći od pčelarske. Za poslednjih tridesetak godina ukupna polјoprivredna proizvodnja povećana je za nešto preko 2,5 puta, stočarska za nešto više od tri puta, dok proizvodnja meda u ovom periodu varira praktično na istom nivou ili se povećava samo nekih godina za najviše oko 35%. Mada ovom prilikom, u prvom redu, razmatramo bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla i ogromne štete koje oni pričinjavaju našem pčelarstvu, smatramo korisnim da se iznesu još neki drugi razlozi zaostajanja našeg pčelarstva. Ovo iz razloga da bi se dao još veći značaj organizovanijoj i efikasnijoj borbi protiv bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla, jer su one daleko opasnije, odnosno ubitačnije, ukoliko su oni drugi razlozi zaostajanja našeg pčelarstva više izraženi.

Osnovni razlozi zaostajanja pčelarske proizvodnje za polјoprivredom, uglavnom, su sledeći:

1. Nedovolјca organizovanost u pčelarskoj proizvodnji. U pčelarstvu, uglavnom, nema posebno organizovane naučno-istraživačke, stručne i razvojne službe, a praktično nema ni organizacija udruženog rada koje se na širem planu bave neposrednom pčelarskom proizvodnjom. Naučno-istraživačkih i drugih službi za unapređivanje pčelarske proizvodnje, koje najčešće nalaze u okviru instituta, fakulteta, zavoda i stanica nema dovolјno. Naučnih i stručnih kadrova za pčelarsku struku takođe nema dovolјno, a i ono što ima nije raspoređeno tako da služi neposredno pčelarskoj proizvodnji.
2. Povećanju proizvodnje hrane u našoj zemlјi davao se, a daje se i danas, poseban značaj, na joj je dato i prvenstvo. Prema mogućnostima i uslovima, raznovrsnim merama stvarno su određene pogodnosti za brži razvoj polјoprivredne proizvodnje, kao što su, na primer, regresi i premije, zaštitne cene polјoprivrednih proizvoda, kreditiranje, pomoć pri osnivanju i razvoju naučno-istraživačke i razvojne službe, arondacija, komasacija i drugo. Pčelarska proizvodnja imala je, takođe, isvesnih pogodnosti. Međutim, čini nam se, nedovolјno i kratkotrajno. Pčelarstvo bi trebalo više stimulisati, jer pored proizvodnje pčelinjih proizvoda, pčele oprašivanjem bitno utiču na povećanje polјoprivredne proizvodnje i pobolјšanja kvaliteta plodova i semena velikog broja bilјaka, a isto tako na značajno pojevtinjenje proizvodnje i povećanje produktivnosti rada.
3. Intenzivnim razvojem polјoprivredne proizvodnje pogoršavaju se uslovi za pčelarenje. Nije slučajno što iskusni pčelari žale za onim vremenima kada se, bez naročitih teškoća, bez mnogo stručnog znanja, postizala relativno visoka proizvodnja. Međutim, tada se, praktično, nisu koristila otrovna sredstva za zaštitu bilјa, kojima se uništavaju svi štetni insekti, ali i plemeniti — pčele; nisu bili u upotrebi herbicidi kojima se vrlo efikasno suzbijaju korovske u gajenim bilјkama, koji uništavaju i mnoge medonosne bilјke, nisu bile proširene bolesti pčela i pčelinjeg legla, ni blizu kao danas; posle žetve pšenice, ječma, ovsa, raži i drugih bilјaka, zemlјa nije obraćivana do proleća, na je pčelinja paša na tim površinama prosto bujala, itd.

Komasacija, arondacija i drugi oblici uređenja zemlјišta su nezaobilazne mere na putu dalјeg osavremenjivanja polјoprivredne proizvodnje i postizanja visoke i rentabilne proizvodnje hrane. Međutim, one dalјe pogoršavaju uslove za pčelarsku proizvodnju, jer na urećenim zemlјištima nema drvoreda, međa, neobrađenih parcela, čestara, šumaraka, sporednih puteva, potoka, rečica i dr., a sa njima nestaje i veoma značajno medonosno bilјe, posebno bagrem, jedna od najmedonosnijih bilјaka.

Ipak, ne znači da se i u sadašnjim uslovima ne može uspešno pčelariti i ostvarivati visoka proizvodnja meda i ostalih pčelinjih proizvoda. Sasvim je sigurno da može, ali uz dovolјno znanja i sposobnosti prilagođavanja novonastalim uslovima.

Sadašnjim i budućim pčelarima trebalo bi otvoreno i jasno ukazati da je pčelarstvo veoma korisna privredna grana, ali, da bi se postigli zadovolјavajući rezultati, neophodno je svakodnevno sticati nova saznanja o stanju i merama za što savremeniji način gajenja pčela.

Promene uslova za pčelarsku proizvodnju, koje su relativno česte, iziskuju da se pronalaze nova tehnološko-tehnička i zaštitna rešenja pomoću kojih se pčelari mogu prilagođavati i ostvarivati visoku proizvodnju. Ta nova rešenja treba, što je moguće brže, prenositi u široku praksu na pčelare neposredne proizvodnje. Međutim, i sami pčelari treba da se bore i traže puteve i načine da dođu do novih, savremenih rešenja. Samo na takav način, uz odgovarajuće organizacione mere, možemo se nadati napretku pčelarstva. Razumlјivo, u ove i slične aktivnosti moraju se uklјučiti i sve društvene pčelarske organizacije, pčelarske organizacije udruženog rada i njihove asocijacije.

Savez pčelarskih organizacija SR Srbije povremeno organizuje savetovanja o klјučnim pitanjima iz oblasti pčelarstva. Ovoga puta odabrana je tema: »Bolesti i štetočine pčela i pčelinjeg legla«, za koje je i pripremlјen ovaj priručnik. Savetovanja se održavaju u četiri proizvodna regiona i to: u Kruševcu, Valјevu Nišu i Beogradu. Autori ovog priručnika su i predavači na savetovanjima.

Značaj ovog savetovanja i Priručnika je utoliko veći što se detalјnije obrađuje i pitanje zaštite pčela od hemijskih sredstava za zaštitu bilјa, zatim što se obrađuje tema o savremenom načinu gajenja pčela uz prisustvo varoe i tema o proizvodnji i zameni matica kao mera borbe protiv bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla. Sve je to neophodno da se zna, kako bi se uspešnije mogla zaštiti pčelinja društva, odnosno da bi se postigli želјeni efekti u pčelarskoj proizvodnji.

Sa ovim Savetovanjem i sa štampanjem ovog Priručnika, uz angažovanje naših zaista najeminentnijih eksperata, naučnika i stručnjaka, Savez želi da osposobi što više pčelara na i stručnjaka za uspešniju borbu prema bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla. Bilo bi veoma korisno da sve učesnici na ovim savetovanjima budu posrednici u prenošenju svih saznanja ovde stečenih pčelarima svojih sredina. Naravno, sve zajedno se moramo zalagati da se intenzivnije stručno uzdižemo pored prisustva na savetovanjima i predavanjima i čitanjem pčelarskih knjiga, priručnika, časopisa i druge literature.

U borbi protiv bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla, odnosno u preventivnim i zaštitnim merama, ima toliko finesa koje treba jasno i sasvim sigurno znati, odnosno znati kolike ozbilјne posledice mogu da nastanu po zdravlјe pčela i zdravlјe lјudi ako se ne ispune pravilno svi uslovi prilikom primene. Međutim, često se dešava kod značajnog broja pčelara da ne znaju koje lekove kada treba primeniti pa ni osnovna pravila njihove primene, a da ne govorimo o finesama. Zbog svega toga, ovo savetovanje i izdavanje ovog Priručnika imaju veliki značaj. Svim snagama se moramo boriti za shvatanje veličine opasnosti od bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla. One su jedan od ozbilјnih razloga što nam je u zemlјi uginuo toliki broj pčelinjih društava.

Bilo bi veoma korisno da se u ovu i sve druge slične akcije za borbu protiv bolesti i štetočina pčela i pčelinjeg legla uklјuče u većem broju veterinari i veterinarski tehničari, polјoprivredni inženjeri i tehničari i njihova udruženja, a da se akcija proširi na celu našu republiku, razumlјivo još bolјe i na celu našu zemlјu.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">