Ovaj priručnik je pisan na osnovu materije koju obuhvataju, naši prvi Propisi o kvalitetu stočne hrane PK-E4 objavljeni u „Službenom listu SFRJ“, br. 42/64. Priručnik obuhvata ona područja nauke o ishrani domaćih žinotinja koja tretiraju pomenuti propisi u odredbama člana 1. do 159, a delom je obuhvaćena i materija potrebna radi poznavanja ove nauke kao celine. Pošlo se, naime, sa stanovišta da će primena odredaba ovih propisa odigrati značajnu ulogu u našem privrednom i društvenom sistemu samo ako se posveti dovoljna pažnja njihovom doslednom sprovodenju u praksi, a to je moguće ako inspekcijske službe, nadležne za kontrolu primene propisa, raspolažu priručnikom koji u celini obuhvata materiju o ishrani domaćih Sivotinja.

Cilj priručnika je, prema tome, da na prvom mestu omogući inspekcijskim službama pravilnu kontrolu primene odredaba pomenutih propisa, a isto tako da doprinese osposobljavanju kadrova interne kontrole u privrednim organizacijama. Priručnik može korisno poslužiti proizvođačkim i drugim privrednim organizacijama koje se bave proizvodnjom i prometom stočne hrane, kao i onim ustanovama i laboratorijama koje su angažovane na proveravanju kvaliteta stočne hrane pre stavIjanja u promet ili kada se ona nalazi u prometu. Na taj način omogućeno je da se lakše izbegnu ili koriguju greške deklarisanja koje su promakle u proizvodnji hraniva, krmnih smeša, u načinu deklarisanja pakovanja, transporta i čuvanja ovih proizvoda.

Celokupna materija u priručniku podeljena je na tri dela koja se u suštini podjednako odnose na kvalitet stočne hrane posmatran sa različitog aspekta.

U prvom, opštem, delu izložene su karakteristike propisa o kvalitetu stočne hrane čime su naglašeni bitni elementi ovih propisa.

U drugom, posebnom, delu izložena je materija koju tretiraju propisi, kao i materija za koju propisi nisu odredili elemente kvaliteta, ali je ona gotovo konstantna komponenta krmnih smeša. To su mineralne materije, vitamini, antibiotici i sl. Način izlaganja materije u ovom delu priručnika je, uglavnom, sledeći: definicija, hemijski sastav, uslovi kvaliteta, proveravanje kvaliteta, deklaracija, pakovanje, transportovanje, mešanje i čuvanje. Posebno je izložen organoleptički način pro veravanja kvaliteta stočne hrane i uopšte način kontrole kao i uzimanje uzoraka i pripreme za slanje na fizičko-hemijska i druga ispitivanja.

U trećem delu izložene su povrede Propisa o kvalitetu stočne hrane i inspekcijski postupak utvrđivanja povreda ovih propisa. U ovom delu izložena su najvažnija uputstva o postupku i kontroli kvaliteta stočne hrane, kao što su prava i dužnosti organa inspekcije i privrednih organizacija, metodu rada inspekcije i pravne sankcije u slučajevima utvrđivanja privrednih prestupa i prekršaja, pravni odnos Propisa o kvalitetu stočne hrane prema drugim propisima itd.

Pri izradi teksta priručnika uzete su u obzir i izmene i dopune Propisa o kvalitetu stočne hrane na osnovu donetog rešenja Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju u “Službenom listu SFRJ“, br. 57/65 Ove izmene i dopune odnose se na čl. 53, 74, 75, 90, 92, 94, 97, 98, 99, 106, 115, 119. 120, 129. 130. 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139. 143. 144. 145. i 150. Radi bolje preglednosti na kraju knjige dat je registar pojmova (indeks) po abecednom redu i oznakama strana na kojima je materija obrađena, čime je čitaoc upućen na lako i brzo snalaženje u knjizi.

Za pripremu ovog priručnika korišćena je obimna strana i domaća literatura.

Stručnu recenziju priručrvika izvršili su dr Simeon Pribičević i dr Nemanja Ševković, profesori Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Pošto je ovo prvi priručnik koji tretira odredbe Propisa o fakultetu stočne hrane postoji mogućnost da ima izvesnih nedostataka koje bi trebalo korigovati. Stoga će se eventualni saveti i predlozi rado primiti i biti od velike koristi kod daljeg usavršavanja ovakve publikacije.

Dr Živojin M. Milosavljević

Sadržaj

PREDGOVOR

OPŠTI DEO
KARAKTERISTIKE PROPISA O KVALITETU STOČNE HRANE
POSEBNI DEO
UVOD

I OSNOV ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Sastav stočne hrane i životinjskog tela
Organska i neorganska jedinjenja biljaka i životinja
Uslovi kvaliteta za stočnu hranu
Način ishrane biljaka i životinja i uloga hrane
Sastojci stočne hrane

1. Voda
Utvrđivanje vode u stočnoj hrani
Sadržaj vode u hrani i njen značaj
Potrebe životinja u vodi

2. Ugljeni hidrati
Učešće ugljenih hidrata u stočnoj hrani
Klasifikacija ugljenih hidrata
Iskoriščavanje ugljenih hidrata

3. Lipidi
Značaj lipida u životinjskom organizmu
Podela lipida

1) Masti
Masne kiseline
Podela masnih kiselina
Uloga masti u životinjskom organizmu
2) Složeni lipidi
3) Derivati lipida
4) Pratioci lipida
Esencijalne masne kiseline
Uticaj masti iz hrane na kvalitet slanine

4. Proteini
Elementarni sastav proteina
Određivanje proteina u hrani
Sadržaj belančevina u stočnoj hrani
Aminokiseline i njihov biološki značaj
Podela aminokiselina
Biološka vrednost belančevina
Klasifikacija proteina
Azotna jedinjenja neproteinske prirode („Amidi“)
Ureja kao izvor proteina

5. Mineralne materije
Značaj i uloga minerala
Esencijalni mineralni elementi
Kalcijum
Prirodni izvori
Pojave deficitarnosti
Fosfor
Sadržaj fosfora u stočnoj hrani
Nastajanje deficitarnosti u fosforu
Magnezijum
Natrijum, kalijum i hlor
Natrijum
Kalijum
Hlor
Natrijumhlorid
Gvožđe
Bakar
Kobalt
Jod
Sumpor
Mangan
Cink
Molibden
Selenijum
Fluor
Ostale mineralne materije

6. Vitamini
Izvori vitamina
Vitamin A
Prirodni izvori
Uticaj fizičko-hemijskih faktora na održivost vitamina A i karotina
Fiziološka funkcija
Vitaminske i druge jedinice
Vitamin D
Fiziološka funkcija vitamina i potrebe u njemu
Pojave deficitarnosti
Prirodni izvori
Vitamin E
Fiziološka funkcija i simptomi deficitarnosti
Prirodni izvori
Vitamin K
Grupa vitamina B
Vitamin B1 — tiamin
Vitamin B2 — riboflavin
Pantotenska kiselina
Nikotinska kiselina
Piridoksin
Biotin
Holin
Folna kiselina
Vitamin B12
Vitamin C
Prirodni izvori
Fiziološka funkcija

7. Fermenti (enzimi)

II ODREĐIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI HRANE

Određivanje hranljive vrednosti hrane hemijskom analizom
Određivanje svarljivosti hrane
Određivanje produktivnog dejstva hrane

III HRANIVA — KRMIVA

Biološko ocenjivanje hranljive vrednosti hrane
Definicije i opšte osobine hraniva
Faktori koji utiču na sastav i hranljivu vrednost hraniva

Klasifikacija hraniva

1. Brašno od lucerke
a) Brašno od prirodno osušene lucerke
b) Brašno od veštački sušene lucerke
c) Brašno od lucerkinog lišća
Proveravanje kvaliteta brašna od lucerke
Pakovanje, deklaracija i čuvanje

2. Zrnasta hraniva
Kukuruz
Sastav pojedinih delova kukuruznog zrna
Hranljive karakteristike i hemijski sastav kukuruza
Ovas — zob
Ječam
Raž
Pšenica
Sirak
Proso
Pirinač
Zajednički uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Utvrđivanje hektolitarske mase zrna žita
Pakovanje, deklaracija i čuvanje
Grašak, bob i grahorica
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Lupina
Soja
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Način upotrebe

3. Sporedni proizvodi prerade žita mlinske industrije
a) Mekinje
Pšenične mekinje
Ražane mekinje
Kukuruzne mekinje
Pirinčane mekinje
b) Stočna (krmna) brašna
Pšenično stočno brašno
Ražano stočno brašno
c) Klice žita
Kukuruzne klice
Pšenične klice
d) Izlomljena zrna žita

4. Sporedni proizvodi industrije skroba
a) Kukuruzni gluten
b) Kukuruzni gluten sa sitnim mekinjama
c) Kukuruzna droždina

5. Sporedni proizvodi industrije alkohola i vrenja
a) Osušena džibra
b) Osušeni stočni (krmni) kvasac
c) Osušeni pivski kvasac
d) Osušeni pivski kom
e) Ječmene sladne klice

6. Sporedni proizvodi industrije šećera
a) Suvi rezanci šećerne repe
b) Melasa

7. Sporedni proizvodi industrije ulja
a) Sačme i pogače od suncokretovog semena
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Pakovanje, čuvanje i deklaracija
b) Sačme i pogače od sojinog zrna
Botanički opis
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Termička obrada sačme
c) Sačme i pogače od oljuštenog arašida — kikirikija
Botanički opis
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta

Proveravanje kvaliteta
d) Sačme i pogače od oljuštenog bundevinog semena
e) Sačme i pogače od uljane repice
f) Sačme i pogače od oljuštenog pamukovog semena
g) Sačme i pogače od makovog semena
h) Sačme i pogače od lanenog semena
i) Sačme i pogače od sezamovog semena
j) Sačme i pogače od kukuruznih klica
k) Sačme i pogače od jezgra uljanih palmi
l) Sačme i pogače od jezgra kokosovog oraha — kopra

8. Hraniva životinjskog porekla
Vrste hraniva životinjskog porekla
a) Riblje brašno
Definicija
Sastav i hranive osobine
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Pakovanje, čuvanje i deklaracija
b) Mesno brašno
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
c) Krvno brašno
d) Jetreno brašno
e) Obrano mleko u prahu
Definicija
Hemijski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Pakovanje, čuvanje i deklaracija
f) Osušena surutka
g) Kazein
h) Laktoalbumin

9. Mineralna hraniva
a) Koštano brašno
b) Sirovo koštano brašno
c) Stočna kreda (krečno brašno)
d) Stočna so
Definicija
Klasifikacija stočne soli
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Pakovanje, transportovanje i čuvanje

10. Zajednički principi proveravanja kvaliteta za hraniva iz člana 10. Propisa
Uzimanje uzoraka i pripremanje za slanje na laboratorijska ispitivanja
Uzimanje uzoraka kod melase

IV HRANLJIVI I OSTALI DODACI

Hranljivi dodaci
1. Mineralna jedinjenja
2. Masti
3. Ureja
4. Aminokiseline
5. Vitamini i vitaminski preparati

Ostali dodaci (aditivi)
1. Antibiotici
2. Antioksidansi
3. Emulgatori
4. Boje (pigmenti)
5. Kokcidiostatici i antihelmintici
6. Mirisi i enzimi

V KRMNE SMEŠE (MEŠANA STOČNA HRANA)

Opšti principi sastavljanja obroka (smeša)
Podela krmnih smeša
Kompletne — potpune krmne smeše
Dopunske krmne smeše
Predsmeše ili premiksi
Podela krmnih smeša prema vrstama životinja
A. Krmne smeše za ishranu svinja

1. Krmna smeša — zamena mleka za rano odbijanje prasadi
Definicija
Sirovinski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta

2. Krmna smeša za rano odbijanje prasadi (prestarter smeša)
Definicija
Sirovinski sastav
Uslovi kvaliteta
Pakovanje, čuvanje, transportovanje i deklaracija

3. Krmna smeša za rano odlučenu prasad — starter smeša
Definicija i sirovinski sastav
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta

4. Krmna smeša za prasad
Krmna smeša za odbijenu prasad — grower

5. Krmne smeše za svinje u porastu i tovu
Podela na težinske grupe i specifičnost ishrane
Krmna smeša za svinje u porastu i tovu težine od 20 do 50 kilograma
Krmna smeša za svinje u porastu i tovu težine preko 70 kilograma

6. Krmna smeša za suprasne krmače i priplodne nazimice
Osobenosti ishrane
Krmna smeša za svinje u porastu i tovu težine od 50 do 70 kilograma
Uslovi kvaliteta

7. Krmna smeša za dojne krmače

8. Krmna smeša za ishranu nerasta
Osobenosti ishrane
Krmna smeša za ishranu nerasta u sezani pripusta
Krmna smeša za ishranu nerasta u sezani mirovanja
Krmna smeša za ishranu nerasta u sezoni mirovanja
1. Dopunska krmna smeša za ishranu rano odlučene prasadi, prasadi starosti do 10 nedelja, svinja u porastu i tovu do 70 kilograma, suprasnih krmača I priplodnih nazimica i dojnih krmača
2. Dopunske krmne smeše za svinje u porastu i tovu preko 70 kilograma
B. Krmne smeše za goveda
Osobenosti ishrane goveda

Podela krmnih smeša za ishranu goveda
1. Krmna smeša — zamena mleka za rano odbijanje teladi
Osobenosti ishrane teladi
Definicija smeše
Uslovi kvaliteta
2. Krmna smeša za rano odlučenu telad — starter smeša
3. Krmna smeša za telad
4. Krmna smeša za junad
5. Krmna smeša za krave muzare sa najmanje 12% proteina
6. Krmna smeša za krave muzare sa najmanje 18% proteina
Dopunske belančevinske krmne smeše za goveda
1. Dopunska belančevinska krmna smeša za goveda sa najmanje 25% proteina
2. Dopunska belančevinska krmna smeša za goveda sa najmanje 32% proteina
C. Krmne smeše za ishranu živine
Opšte karakteristike ishrane živine

Podela krmnih smeša za živinu
1. Krmna smeša za ishranu pilića
2. Krmna smeša za priplodni podmladak živine
Definicija
Uslovi kvaliteta
Proveravanje kvaliteta
Pakovanje, transportovanje, čuvanje i deklaracija
3. Krmna smeša za nosilje
Osobenosti ishrane nosiija
Uslovi kvaliteta
4. Krmna smeša za ćuriće i fazančiće
Dopunske krmne smeše za ishranu živine
1. Dopunska krmna smeša za gajenje i tov pilića i ćurica
2. Dopunska krmna smeša za nosilje
D. Krmne smeše za ostale životinje, ptice, divljač i ribe
E. Predsmeše (premiksi)
F. Ostali opšti uslovi kvaliteta za krmne smeše
a — Organoleptički uslovi i sadržaj stranih primesa
b — Usitnjenost
c — Izmešanost
d — Pakovanje, transportovanje i čuvanje krmnih smeša
e — Deklaracija

VI ZABRANJENE MATERIJE U PROIZVODNJI KRMNIH SMEŠA

Zajednički principi proveravanja kvaliteta za krmne smeše (kompletne i dopunske krmne smeše i premiksi)

VII PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET KRMNIH SMEŠA PO POSEBNOM ODOBRENJU JUGOSLOVENSKOG ZAVODA ZA STANDARDIZACIJU

POVREDE PROPISA O KVALITETU STOČNE HRANE
INSPEKCIJSKI POSTUPAK UTVRĐIVANJA POVREDE PROPISA O KVALITETU STOČNE HRANE

INDEX

LITERATURA

Karakteristike propisa o kvalitetu stočne hrane

Propisi o kvalitetu stočne hrane PK—E4 i njihove izmene i dopune i koje je na osnovu Rešenja o izdavanju ovih propisa (»Službeni list SFRJ«, br. 42/64 i 57/65) i objavio Jugoslovenski zavod za standardizaciju, spadaju u posebnu kategoriju privrednih propisa kojima je osnovni cilj pravno određivanje normi kvaliteta za pojedine proizvode ili grupe proizvoda. Iako je poenta propisa o kvalitetu na normama kvaliteta, oni, pored odredaba ove vrste Ikoje su inače najmnogobrojnije, sadrže i veći broj odredaba kojima se određuju uslovi iza očuvanje i obezbeđenje kvaliteta. To su odredbe o ambalaži, načinu pakovanja, deklarisanju, čuvanju i transportovanju. Osim toga, ovakvim propisima se često propisuje i način ispitivanja i kontrole kvaliteta.

Za razliku od jugoslovenskih standarda, koji, takođe, velikim delom sadrže i odredbe o (kvalitetu, propisi o kvalitetu su specijalizovani propisi ikoji regulišu materiju koja se isključivo odnosi na kvalitet proizvoda, očuvanije i obezbeđenje kvaliteta. Prema čl. 34. Zakona o jugoslovenskim standardima, propisima o kvalitetu određuju se pojedini elementi kvaliteta i druga pitanja koja su u tesnoj vezi sa kvalitetom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda namenjenih širokoj potrošnji ili izvozu. Do sada je iz ove oblasti doneto i objavljeno više pravilnika o kvalitetu životnih namirnica i mnogo pravilnika o kvalitetu i načinu obavljanja kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu. Inače, treba napomenuti da se često pitanje kvaliteta tretira uzgredno i kroz neke druge propise. Tako neki propisi sadrže i odredbe o kvalitetu, ali u tim propisima su elementi kvaliteta određeni s drugog aspekta i važe samo kad je u pitanju primena tih propisa (najčešće su to propisi o cenama). Donošenje Propisa o kvalitetu stočne hrane doprinosi kompletiranju oblasti propisa o kvalitetu i u to isto vreme se time popunjava praznina ikoja se već duže vreme osetila zato što materija o kvalitetu stočne hrane nije bila pravno regiulisana. Istima, u propisima o cenama bila je propisana obaveza deklarisanja stočne hrane industrijskog porekla, ali je na taj način samo uzgredno bilo dodirnuto pitanje kvaliteta stočne hrane.

Kad god se pristup pravno regulisanju neke materije koja spada u spornu oblast standardizacije proizvoda, postavlja se kao prethodno pitanje da li tu materiju treba regulisati jugoslovenskim standardni su kroz propise o kvalitetu. Takvo se pitanje postavilo i prilikom donošenja propisa, kojim je trebalo odrediti norme kvaliteta ; uslove za obezbeđenje i očuvanje kvaliteta stočne hrane. Pored toga što standardi šire zahvataju određenu materiju standardizacije od propisa o kvalitetu, oni predstavljaju norme koje se donose za duži vremenski period i tamo gde se pretpostavlja da nije potrebno i nužno vršiti česte izmene postavljenih normi i normativa u proizvodnji, to jest tamo gde treba postići tipizaciju proizvodnje za duži vremenski period. Naprotiv, propisi o kvalitetu donose se za one proizvode čiji se asortiman stalno proširuje zbog neprestanog povećanja potreba za raznovrsnim proizvodima i gde dolazi do čestih izmena u kvalitetu i uslovima za njihovo očuvanje i obezbeđenje. To znači da se propisima o kvalitetu reguliše ona materija koju treba prema potrebi menjati i dopunjavati kako bi se i pravno sankcionisala dostignuća savremenog razvoja proizvodnje i omogućio njen dalji razvoj. Zato je zauzeto stanovište da se i materija o kvalitetu stočne hrane regluliše ovom vrstom propisa, jer savremeni razvoj stočarstva zahteva provizvodnju sve raznovrsnjih proizvoda stočne hrane i neprestano usavršavanje kvaliteta, pakovanja, transporta i drugih uslova proizvodnje i prometa. Uklapanjem kvaliteta stočne hrane u ovu vrstu propisa omogućeno je da se na najbrži način akceptirajiu i ozakone najnovija dostignuća u tehnologiji proizvodnje i u prometu stočne hrane, kao i pravno regulišu druga aktuelna pitanja značajna za ovu privrednu granu. Pored toga, normiranjem kvaliteta stočne hrane putem propisa o kvalitetu, želelo se da se onemoguće razne zloupotrebe u pogledu kvaliteta i drugi vidovi špekulacije, pošto su propisi o kvalitetu uvek s obaveznom snagom i od njih se po pravilu, ne odstupa (izuzev u slučajevima ,gde je to propisima o kvalitetu uvek s obaveznom snagom i od njih se, po pravilu, ne odstupa (izuzev u slučajevima gde je to propisima o kvalitetu stočne hrane predviđeno).

Zato što spadaju u grupu propisa o kvalitetu u Propisima o kvalitetu stočne hrane dominiraju odredbe koje sadrže norme kvaliteta, to jest norme Ikojima se određuje kakva kvalitetna svojstva moraju imati hraniva i krmne smeše (stočna hrana), pri čemu nisu obuhvaćena sva hraniva (npr. gruba hraniva). Takođe, ovim propisima su određene norme kvaliteta za hranljive i ostale dodatke čija je upotreba dozvoljena u proizvodnji krmnih smeša. Osim toga, Propisi o kvalitetu stočne hrane sadrže veći broj odredaba koje se odnose na određivanje vrste ambalaže. način pakovanje, obeležavanje, uskladištenje i transportovanje stočne hrane. U Propisima o kvalitetu stočne hrane ima i izvestan broj odredaba koje se odnose na higijensku ispravnost stočne hrane.

Svi propisi o kvalitetu, po pravilu, imaju opšte odredbe, pa je takav slučaj i sa Propisima o kvalitetu stočne hrene. Opšte odredbe u Propisima o kvalitetu stočne hrane sadržane u članovima od 1—8,

Opšte odredbe Propisa o kvalitetu stočne hrane sadrže osnovne i zajedničke pojmove i postavke koji se odnose na sve proizvode stočne hrane, pa stoga njihovo pravilno interpretiranje ima određeni značaj i iza pravilno razumevanje posebnih odredaba ikojima se određuju uslovi kvaliteta za pojedine proizvode stočne hrane.

U stvari, opšti deo ovog Priručnika ima za cilj da iznese i objasni opšte odredbe Pravilnika o kvalitetu stočne hrane.

Za koga su obavezni Propisi o kvalitetu stočne hrane

Član 8. Propis o kvalitetu stočne hrane predviđa da su njihove uredbe obavezne za sve radne i druge organizacije, kao i građane koji proizvode i stavljaju u promet hraniva i krmne smeše (stočna hrana). Dakle, odredbe Propisa o kvalitetu stočne hrane odnose se na privredne organizacije i ustanove koje proizvode stočnu hranu, kao i na privredne organizacije koje se bave prometom stočne hrane. Iako je u članu 8. Propisa rečeno da se Propisi o kvalitetu stočne hrane odnose i na građane (pojedince) koje proizvode i stavljaju u promet stočnu hranu, ovakva norma nema za sada praktični značaj. Ovo zato što nijedan pozitivnim propisom nije predviđena mogućnost izdavanja odobrenja građanima za obavljanje delatnosti proizvodnje stočne hrane za tržište. Ipak, ova odredba primenjivaće se ukoliko bude propisom nadležnog organa dozvoljeno pojedincima da se bave proizvodnjom i prometom stočne hrane.

Kad se tretira pitanje na koga se odnose Propisi o kvalitetu stočne hrane treba istaći da se oni neće primenjivati na one proizvođače koji proizvode stočnu hranu za potrebe svoje stočarske proizvodnje. Prema tome, ako na primer, pogon proizvodnje stočne hrane u nekom poljoprivredno-prehrambenom kombinatu proizvodi stočnu hranu za potrebe samog kombinata, na takvu se proizvodnju ne primenjuju odredbe Propisa o kvalitetu stočne hrane. Ali, ovi propisi će se primenjivati kada se stočna hrana daje kooperantima, jar takva delatnost ulazi u pojam prometa.

Najzad, treba napomenuti još i to da se Propisi o kvalitetu stočne hrane ne odnose na proizvođače hranljivih i ostalih dodataka, čiji je kvalitet (pored hraniva i krmnih smeša) normiran odredbama članova od 101 do 111. Propisa. Prilikom izrade ovih propisa stalo se na stanovište da nije celishodno, niti praktički lako izvodljivo, obavezivati proizvođače hranljivih i ostalih dodataka navedenih u čl. 100 do 111. Propisa da posebno proizvode, pakuju, deklarišu i pripremaju ove proizvode isključivo za proizvodnju krmnih smeša. Ovo stoga što upotreba pomenutih dodataka nije ograničena jedino na proizvodnju krmnih smeša već se oni koriste i u mnoge druge svrhe. To znači da sami proizvođači kmrnih smeša moraju voditi računa da upotrebljavaju samo one i onakve hranljive dodatke čija je upotreba dozvoljena Propisima o kvalitetu stočne hrane. Proizvođači krminih smeša mogu da sa određenim proizvođačima hranljivih i ostalih dodataka postignu aranžmane koji im obezbeđuju isporuku dodataka onakvog kvaliteta i sastava koji se traže Propisima o kvalitetu stočne hrane.

Propisi o kvalitetu stočne hrane određuju minimalne uslove

U članu 1. Propisa o kvalitetu istočne hrane naglašeno je da su norme kvaliteta i propisani uslovi za njegovo očuvanije i obezbeđenje određeni kao minimalni uslovi. To znači da je Propisima o kvalitetu stočne hrame data donja granica kvaliteta kao i da ostali propisani uslovi u vezi sa kvalitetom predstavljaju samo jedan minimum. Ali, nema sumnje da proizvođači mogu i treba da teže da proizvode stočnu hranu što boljeg kvaliteta od propisanog ; zajedno sa organizacijama koje obavljaju promet stalno poboljšavaju uslove za njegovo očuvanje i obezbeđenje. Na to ih, uostalom, upućuje i njihov sopstveni interes, jer roba boljeg kvaliteta ima i bolji plasman na tržištu i postiže više cene. Osim toga, postoji i društvena obaveza radnih organizacija da kao učesinici u proizvodnji i prometu posluju kao dobri i savesni privrednici, što se, svakako, odnosi i na pridržavanje propisanih normi kvaliteta proizvoda.

Prilikom postavljanja normi kvaliteta vodilo se računa o mogućnostima proizvođača i o potrebama stočarske proizvodnje za što kvalitetnijim proizvodima stočne hrane. Na isti način se postupilo i prilikom određivanja uslova za obezbeđenje i očuvanje kvaliteta stočne hrane.

Odstupanja od Propisa o kvalitetu stočne hrane

S obzirom ma to što odredbe o kvalitetu stočne hrame i o uslovim« za njegovo očuvanje i obezbeđenje predstavljaju minimalne uslove, u principu se od Propisa o kvalitetu stočne hrane ne može odstupiti. Međutim, u određenim slučajevima odstupanja su ipak dozvoljena.

U unutrašnjem prometu od Propisa o kvalitetu stočne hrane može se otkupiti samo pod uslovima iz čl. 157. Propisa. Prema odredbama ovog člana Jugaslovenski zavod za standardizaciju može, na obrazloženi zahtev proizvođača, a po predlogu stručne komisije nadležne za izradu pomenutih propisa, odobriti proizvodnju i stavljanje u promet onih krmnih smeša čiji se sastav razlikuje od sastava određenog za odgovarajuće smeše. To će biti slučaj ako se upotrebom takvih smeša postižu isti ili bolji rezultati u ishrani životinja, ili ako to zahtevaju naročiti ekonomski razlozi npr. nedostatak pojedinih uvoznih sirovina za proizvodnju krmnih smeša).

Uz zahtev za odobrenje proizvođač je dužan da podnese i nmišl|jen.je naučnog instituta koji se bavi istraživanjem na području ishrane životinja.

Treba još napomenuti da u nekim slučajevima i same odredbe Propisa o kvalitetu stočne hrane za pojedine proizvode izričito dopuštaju odstupanje od propisanog kvaliteta. Tako je po čl. 15. Propisa dozvoljeno da brašna od lucerke mogu sadržati manju količinu karotina, član 21. Propisa dopušta mogućnost odstupanja od kvaliteta propisanog za žita koja se upotrebljavaju kao stočna hrana.

Mogućnost odstupanje od propisanog kvaliteta, kad je reč o izvozu stočne hrane, regulisane je u stavu 2. člana 6. Propisa o kvalitetu stočne hrane, koji predviđa da se od propisanog kvaliteta može odstupiti ako propisi zemlje uvoznice ili običaji na inostranom tržištu to zahtevaju. Odstupanja u izvozu stočne hrane su, takođe, dozvoljena ako to predviđaju posebni propisi o stočnoj hrani namenjenoj izvozu (ovakvi propis do sada nisu doneti).

Prilikom uvoza stočne hrane od propisanog kvaliteta može se odstupiti jedino ako (to dozvoljavaju posebni propisi o uvozu stočne hrane. Budući da ovakvi propisi sada ne postoje, iza uvezenu stočnu hrani u nama mogućnosti odstupanja od kvaliteta i drugih uslova određenih u Propisima o kvalitetu stočne hrane.

Proizvođačka specifikacija

Prema stavu 1. član-a 37. Zakona o jugoslovenskim standardima proizvođačke radne organizacije mogu, radi postizanja određenog kvaliteta. donositi za svoje proizvode proizvođačke specifikacije. Ali, u stavu 2. ovog člana predviđa se da nadležni organ uprave može da propiše obavezu iza proizvođačke organizacije da za određene proizvode moraju doneti proizvođačke specifikacije. Ustaljena je već praksa da se prilikom donošenja propisa o kvalitetu ovakva obaveza propiše za one proizvode za koje tim propisima nije bliže normiran kvalitet.

To je učinjeno i sa stočnonom hranom. Name, prema članu 3. Propisa o kvalitetu stočne hrane proizvođači krmnih ,smeša za ptice, divljač, ribe i ostale životinje za koje nije propisan kvalitet (51a,n 147.), kao i proizvođači predsmeša (član 148.) dužni su pre početska proizvodnje doneti proizvođačke specifikacije propisane od strane nadležnog organa.

Naredbom o donošenju proizvođačkih specifikacija za krmne smeše : predsmeše (premikse), koja je objavljena u »Službenom listu SFRJ, br. 48/65, predviđeno je da proizvođačke privredne organizacije koje proizvode pomenute (krmne smeše i predsmeše (premikse) moraju doneti proizvođačke specifikacije. Proizvođačka specifikacija mora da sadrži:

1. naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime. ako ga on tana;
2. naziv (firmu) i sedište proizvođača:
3. sirovinski sastav proizvoda izražen u mernim jedinicama ili u procentima u odnosu na neto-masu proizvoda;
4. sastav proizvoda dobiven hemijskom analizom;
5. tetrapak opis tehnološkog postupka za dobijanje proizvode,

Treba napomenuti da hemijska analiza proizvoda može biti izvršena, kako u hemijskoj laboratorji samog proizvođača, tako i u hemijskoj laboratorji neke stručne ustanove ili druge privredne organizacije.

Deklarisanje stočne hrane

Odredbe o deklarisanju (označavanju) proizvoda, pa prema tome stočne hrane, spadaju u kategoriju veoma važnih odredaba u oblasti propisa o kvalitetu, jer one treba da pruže obaveštenja, u prvom redu, postupcima o osnovnim elementima kvaliteta i druge podatke o svemu onome što je u vezi sa kvalitetom. Osim toga, odredbe o deklarisanju imaju još i cilj da zaštite potrošača od mogućih obmana i prevare o kvalitetnim svojstvima proizvoda i da u isto vreme spreče nelojalnu utakmicu i pojave špekulacije na tržištu stočne hrane. Najzad, deklarisanje proizvoda omogućuje inspekcijskim organima da uspešno obavljaju kontroli kvaliteta.

Kako deklarisanje, u stvari, predstavlja spoljno obeležavanje kvaliteta, najvažnije je upoznati se sa osnovnim (opštim) podacima koje moro ta sadrži deklaraciju i sa načinom deklarisanja.

Član 4. i 5. Propisa o kvalitetu stočne hrane propisuje osnovne opšte podatke koje obavezno treba da sadrži deklaracija stočne hrane, kao i ostale obaveze u vezi sa deklarisanjem.

Opšti (osnovni) podaci u deklaracji

Osnovno je pravilo da se mora deklarisati, tako upakovana stočna hrana, tako i ona koja se stavlja tu promet u rasutom stanju (rinfuza).

Deklaracija hraniva i krmnih smeša čiji je kvalitet određen Propisima o kvalitetu stočne hrane mora obavezno da sadrži sledeće podatke (oznake):

• naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima,
• naziv (ime) i sedište proizvođača;
• neto masu težinu, zapreminu, proizvoda;
• datum proizvodnje (mesec j godina) iza sve krmne smeše, za brašna od lucerke i za hraniva industrijskog porekla.

Ovo su osnovni podaci koje mora da sadrži svaka krmna smeša i hranivo (izuzev datuma proizvodnje koji se za neka hraniva ne mora definisati). Međutim, pored ovih osnovnih podataka deklaracija momu da sadrži i druge podatke ako je to za pojedinu vrstu hraniva i krmnih smeša izričito predviđao. O ovim potrebnim podacima u deklaracji biće reči u posebnom delu ovog priručnika.

Naziv proizvoda. Proizvođači su dužni da se pod deklarisanju pridržavaju onih naziva proizvoda (koje su odredili sami Propisi o kvalitetu stočne hrane. Uz naziv proizvoda dopušten su i drugi podaci, naravno samo ukoliko se time ne menja i sam maziv. Svaka obmana u ovome povlači kaznenu odgovornost.

Upotreba trgovinskog imena dozvoljena je pored naziva, što je u proizvodnji krmnih smeša svakodnevna pojava. Na primer, pojedine krmne smeše označavaju se kombinacijom raznih slova i brojeva.

Naziv (ime) i sedište proizvođača. Ovde se misli u prvom redu na firmu radne organizacije koja je proizvođač stočne hrane, pri čemu se može upotrebiti i skraćena oznaka firme. Ako je proizvođač stočne hrane neka druga organizacija, onda deklaracija njenog naziva mora odgovarati nazivu pod kojim je ta organizacija registrovana odnosno pod kojim posluje.

Kad je reč o fizičkom licu kao proizvođaču stočne hrame, što je mogućno ako to dozvole posebni propisi, onda deklaracija maziva proizvođača treba da predstavlja njegovo građansko ime.

U svakom slučaju pored naziva {imena) mora se označiti i sedište proizvođača.

Neto-masa (težina, zapremina) proizvoda. Izražavanje ovog podatka mora biti učinjeno u mernim jedinicama koje predviđa Zakon o mernim jedinicama i merilima (»Službeni list FNRJ«, br. 45/81 SFRJ, br 12/65).

Datum proizvodnje (vreme proizvodnje). Ovaj podatak u dehidratacji ima veoma veliki značaj za kupca, jer preko njega kupci saznaju da li je odnosno proizvod svež. Osim toga, od vremena proizvodnje računa se rok upotrebljivosti proizvoda, što je od važnosti, kako za kupce, tako i za inspekcijske organe koji treba ,da proveravaju da li se u prometu nalazi proizvod čiji je rok upotrebe istekao (naravno ako je propisano za odnosni proizvod i obavezno deklarisanje roka upotrebe).

Kao vreme proizvodnje obavezno se deklariše mesec i godina, ,a ne i određeni redni broj dana u mesecu u kome je roba proizvedena. Naravno, proizvođač može sam da navade i ovu, još bližu, oznaku vremena proizvodnje. Prilikom izračunavanja da li je rok upotrebe prošao uzimaće se kao početak roka poslednji datum u mesecu proizvodnje ukoliko sam proizvođač nije označio datum.

Prema članu 4. Propisa o kvalitetu stočne hrane, datum (vreme) proizvodnje mora ,da sadrži deklaraciju za sve krmne smeše, kao i za hraniva industrijskog porekla i za brašna od lucerke. Za ostala hraniva navedena u Propisima o kvalitetu stočne hrane deklarisanje ovog podatka nije obavezno.

Dodatne (dopunske) oznake

Pored obaveznih osnovnih (opštih) oznaka u deklaraciju se moraju uneti i drugi podaci ako se to posebno zahteva za pojedini proizvod stočne hrane. To je ređi slučaj kod hraniva, ali je u 61. članu 155. Propisa o kvalitetu istočne hrane predviđen čitav niz dodatnih oznaka (podataka) koje se, pored osnovnih podataka, moraju obavezno imati u deklaraciju krmnih smeša (o tome se govori u Posebnom deltu ovog Priručnika)

Pored obaveznih osnovnih i obaveznih dodatnih podataka, proizvođač u deklaraciju može unositi i druge podatke prema svom nahođenju radi isticanja pojedinih elemenata kvaliteta, svojstava proizvoda, upozorenja, načina upotrebe, očuvanja i tako dalje. Jedino ograničenje je u tome što proizvođač mora voditi računa da se time kupac ne dovede u zabludu odnosno da se ne obmane ili prevari u pogledu kvaliteta.

Prema članu 5. Propisa o kvalitetu stočne hrane obaveza deklarisanja postoji i kad se hraniva i krmne smeše stavljaju u promet u rasutom stanju (rinfuza). Dakle, kad je reč o deklarisanju stočne hrane. onda je usvojen drugi princip od onoga koji je sproveden u deklarisanju drugih proizvoda, a naročito životnih namirnica. Prilikom deklarisanja drugih proizvoda pravi se razlika da li se proizvod stavlja u promet upakovano (originalno pakovanje) ili u rasutom stanju. U prvom slučaju deklaracija je obavezna za sve proizvode, a u drugom slučaju samo ako se za pojedinačne proizvode to izričito traži.

Mesto i jezik deklaracije

Kad je reč o hranivima i krmnim smešama koje se stavljaju u promet upakovane, onda se deklaracija stavlja na samom pakovanju, to jest na omotu, ambalaži ili etiketi. Istina, o tome ne postoji neka izričita odredba u Propisima o kvalitetu istočne hrane, ili to (nesumnjivo proizilazi iz same prirode deklaracije.

Međutim, kad se hraniva krmne smeše stavljaju u promet u rasutom stanju, onda je prema čl. 5. Propisa o kvalitetu stočne hrane prodavac dužan da prodatu robu snabde posebnom propratnim koja prati robu i mora kupcu biti poslata zajedno sa fakturom. Propratnica, u stvari, predstavlja dokument koji potvrđuje da prodata roba (hranivo ili krmna smeša) u svemu odgovara propisanom kvalitetu i mora sadržati sve podatke koji su obavezni za deklaraciju pakovane robe.

Prema članu 4. Propisa o kvalitetu istočne hrane deklaracija mora biti na jednom od jezika naroda Jugoslavije, lako uočljiva, jasna, i čitka.

Deklarisanje robe obavlja onaj ko robu stavlja u promet. Po pravilu, to je proizvođač. Međutim, nema smetnji da organizacija koja obavlja samo promet stočne hrane, pakuje robu (hraniva i krmne smeše) u kom slučaju obaveza i deklarisanja pada na tu organizaciju.

Treba napomenuti da se obaveza deklarisanja odnosi samo na hraniva i krmne smeše, da iako se u Propisima o kvalitetu stočne hrane tretiraju i razni dodaci koji ulaze u sastav krmnih smeša. Međutim, Propisima o kvalitetu stočne hrane nije za proizvođače ovih dodataka propisana obaveza deklarisanja, s obzirom na to što se ovi dodaci upotrebljavaju i u razne druge svrhe. Naravno da proizvođači ovih dodataka mogu proizvoditi i stavljati u promet dodatke s ciljem da se isključivo upotrebljavaju u proizvodnji krmnih smeša, u kom slučaju ih mogu deklarisati prema ovoj nameni.

Pakovanje, čuvanje i transportovanje hraniva i krmnih smeša

Pravilno pakovanje, čuvanje i transportovanje hraniva i krmnih smeša predstavljaju, nesumljivo, najvažnije uslove za očuvanije i obezbeđenje njihovog kvaliteta.

Član 7. Propisa o kvalitetu stočne hrane sadrži opštu obavezu za sve proizvođače stočne hrane iza tržište i ostale učesnike u prometu ovih proizvoda da moraju pakovati, čuvati i transportovati hraniva i krmne smeše na način koji obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta.

Ova načelna odredba razrađena je u posebnim odredbama o pakovanju, čuvanju i transportovanju hraniva i(61an 97. Propisa) i odredbama o pakovanju, čuvanju i transportovanju krmnih smeša (član 152).

S. Petković

II. Određivanje hranljive vrednosti hrane

Sastojci hrane služe, pored ostalih uslova, kao osnova za proveravanje kvaliteta i ocenjivanje hranljive vrednosti hrane. Poznavanje samo sastojaka hrane, međutim, ne može da zadovolji realnu ocenu vrednosti hrane i da nas upozna sa naukom o ishrani toliko da možemo koristiti sva njena dostignuća.

Za poznavanje nauke o ishrani i tumačenje tablica o sastavu i vrednosti hrane, koje se koriste pri sastavljanju obroka za sve vrste i kategorije domaćih životinja, potrebno je poznavati sve načine ocenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane. Ona se ocenjuje:

• hemijskom analizom,
• određivanjem svarljivosti hrane,
• određivanjem produktivnog dejstva hrane, i
• biološkim ocenjivanjem hranljive vrednosti hrane.

Određivanje hranljive vrednosti hrane hemijskom analizom. Hemijska analiza stočne hrane vrši se po tzv. Weender postupku (ime eksperimentalne stanice u Nemačkoj) i svodi se na određivanje: vode, proteina, masti, celuloze i pepela. Bezazotne ekstraktivne materije (ugljeni hidrati bez celuloze) izračunavaju se iz razlike do 100.

Kada bi se količina utvrđenih sastojaka u hrani iskorišćavala u potpunosti u hranive svrhe, bila hi to dovoljna infornacija o hranljivoj vrednosti hrane. Sastojci hrane, ustvari, nikad se ne iskorišćavaju u potpunosti za pokriće potreba životinja. Zbog toga se ishra.na životinja ne može bazirati samo na poznavanju sastava stočne hrane. Potrebno je da se utvrdi koliko životinja vari od nekog hraniva, koliko se resorbuje od svarenih sastojaka 5 kako se iskorišćavaju resorbovani sastojci.

Postupak analize, međutim, moraće se i dalje primenjivati, jer su podaci analize neophodni za određivanje svarljivosti i produktivne vrednosti hrane.

Određivanje svarljivosti hrane. Ocenjivanje hranljive vrednosti hrane, prema njenoj svarljivosti, određuje se eksperimentalnim postupkom i to kao razlika između primljenih sastojaka hrane i sastojke izlučenih iz organizma u vidu ekskremenata. Razlika između unetih sastojaka i izlučenih ekskremenata predstavlja onaj deo koji je svaren Svareni deo hranljivih sastojaka izražava se u procentima od ukupnih količina tih sastojaka u hrani. Ovi procenti nazivaju se koeficijentima svarljivosti.

Tablica 12 Primer — Po Popovu: varenje sena jednog ovna u ogledu

–	Protein g	Mast g	Bezazotne ekstraktivne materije g	Celuloze g
Uneto sa senom	591,2	112,0	2.695,2	2.583,2
Izbačeno fekalijama	286,3	52,5	1.099,0	1.222,9
Svareno	304,9	59,5	1.596,2	1.360,3
Koeficijenti svarljivosti	51	53	59	52

Iz ovog primera vidno da je vareno nešto više od 50n/o organske materije pri 8 kg konzumiranog sena. Svarljivost proteina iznosila je 51, masti 53 itd.

U SAD u poslednje vreme sve više upotrebljavaju količinu ukupnih svarljivih sastojaka kao jedinicu za ocenu hranljive vrednosti hrane. Ukupni svarljivi sastojci — Total Digestible Nutritients (=TDN) izračunavaju se zbrajanjem podataka za svarenu belančevinu, celulozu i bezazotne ekstraktivne materije (BEM), a podatke za svarenu mast množe sa 2.25 (jer je kaloriona vrednost masti za toliko veća od drugih sastojaka) i to:

• TDN = % pirobavljivih belančevina i(sirovih sa amidima i dr.)
  = % probavljive masti (sirove) x 2.25
  = % celuloze (sirove)
  = % probavljivih BEM.

Svarljivost hrane nije u svim uslovima ista. Ona zavisi od više faktora, a na prvom mestu od vrste životinje i sastava hrane. Gruba hraniva najbolje vare goveda i konji, ovce lošije, a svinje i, naročito, živina vrlo slabo. Pri uzimanju velike količine hrane, ona brže prolazi kroz organe za varenje i nepotpunije se vari. Podela dnevnog obroka u više puta povoljno utiče na svarljivost. Sastav hrane ima znatan uticaj na varenje. Izraziti nedostatak, kao i suvišak pojedinih hranljivih sastojaka (protein, mast, ugljeni hidrati), nepovolj.no utiče na obim svarljivosti. Visok sadržaj celuloze smanjuje svarljivost svih sastojaka hrane, a isto tako i nizak nivo belančevina u obroku. Za efikasno varenje važan je tzv. proteinski odnos koji pokazuje koliko težinskih delovo svarljivih ugljenih hidrata i masti u nekom hranivu dolazi na jedan težinski deo svarljivih proteina. Optimalno varenje hrane, na primer, kod preživara dešava se kod odnosa 1:8 do 10. Na obim varenja hrane utiče i snabdevenost vitaminima i mineralnim materijama. Postoje i drugi, ali manje značajni, faktori kao doba starosti, način pripremanja hrane i dr.

Prama tome, koeficijenti svarljivosti nisu konstantne vrednosti. Oni podležu varijacijama zavisno od uslova ishrane. Zato su kao orijentacioni koeficijenti svarljivosti uzeti prosečni podaci iz više eksperimenata na većem broju životinja. Takvi su podaci; uneti u posebne tablice i koriste se kao izračunati koeficijenti svarljivosti.

Ocenjivanje hranljive vrednosti hrane, prema svarljivosti, daje potpuniju sliku o vrednosti hrane nego ocena po hemijskom sastavu, ali nije moglo uvek zadovoljiti. Nije se ništa moglo znati o ulozi hranljivih sastojaka u organizmu i njihovim kvalitativnim potrebama.

Određivanje produktivnog dejstva hrane. Za dalju ocenu hranljive vrednosti hrame potrebno je poznavati i njeno produktivno dejstvo. Produktivno dejstvo je krajnji efekat postignut uzetom i svarenom hranom. Ono nam pokazuje koliko se od svarenih sastojaka hrane iskoristilo, posle svih gubitaka, za održavanje života (fizoloških procesa) i produkciju. Produktivno dejstvo hrane, prema tome, određuje se bilansom materija ili bilansom energije.

Bilansom materija određuje se količina hrane koja posle gubitaka fekalijama, urinom i gasovima ostane životinji na raspolaganju za pokriće njenih potreba, za održavanje živote i produkciju. Uzeta hrana deponuje se u životinjskom organizmu, uglavnom, u vidu masti i proteina. Prema tome, produktivno dejstvo hrane određuje se prema obimu deponovanja masti i proteina u životinjskom telu. Nivo deponovanja određuje se bilansom ugljenika i azota.

Azot i ugljenik se utvrđuju analizom u hrani, fekalijama, ekskrementima i gasovima. Naknadnim jednostavnim obračunavanjem utvrđuje se količina deponovane masti i belančevina, s tim što se količina dobije ako se elementarnom analizom utvrđeni azot pomnoži sa faktorom 6 (zbog sadržaja azota u belančevinama 16,67% ili 1/6).

Kao primer navode se rezultati dva Kelnerova ogleda na volovima (cit. po Popovu):

Tablica 13

–	Ogled 1	–	Ogled I
Vo je dobija0 livadskog sena	9,0	kg	8,5 kg
U hrani primljeno azota	116,2	g	109,4 g
Izbačeno azota u fekalijama	48,7	g	57,66 g
Svareno azota	67,5	g	51,74 g
Izbačeno azota u mokraći	61,3	g	65,57 g
Nagomilano azota u telu	6,2	g	—
Izbacio azota više nego što je primio	—		13,83

U prvom ogledu svareno je 67,5 azota, a izbačeno od toga mokraćom 61,3 g, tj. bilans je pozitivan. Ostatak je iskorišćen za prirast mesa. U .drugom ogledu 51,74 g svarenog azote iz hrane nadoknadili su samo jedan deo azota izbačenog iz tela. Životinji nije bio dovoljan azot iz hrane, te je ona bila primorana da troši azotne materije svoga tela. U ovom slučaju bilans je negativan.

Znajući bilans azota lako je izračunati bilans belančevina. U prvom slučaju, pri pozitivnom bilansu azota Stvoreno je 37,2 belančevina (6,2 x 6 = 37,2), a u drugom slučaju, kod negativnog bilansa azota, životinja je dnevno gubila 82,98 g belančevina (13,83×6 = 83).

Što se tiče prometa ugljenika njegov znatan deo napušta organizam u nesvarenim ostacima hrane, izvesna količina se gubi crevnim gasovima (CH4, CO2) koji se stvaraju previranjem hrane u Organima za varenje, a ostali ugljenik se po završenim metaboličkim procesima ili nagomilava u organizmu (belančevine i masti) ili izbacuje kao krajnji produkt mokraćom ili disanjem. Količina ugljenika izlučena izmetom, mokraćom i gasovima može da se odredi i ta razlika do unete količine predstavlja deponovani ugljenik. Kako se zna količina ugljenika u belančevinama, to je lako izračunati kolika je količina deponovana kao mast, odnosno količina masti.

Hrana služi životinjama osim za izgradnju telesnih materija, najvećim delom i za obezbeđenje energije za njene fizološke procese. Bilans energije prema tome, pogodno je merilo produktivne Vrednost hrane s obzirom da svi organski sastojci hrane imaju energetsku vrednosti za životinje.

Energija hrane izražava se u velikim kalorijama (Kal) ili u termama (1 terma = 1000 kalorija).

Svako hranivo ima određenu količinu hemijski vezane toplotne energije, koja se sagorevanjem može tačno odrediti.

Energija sagorevanja hrvanljivih sastojaka i hraniva u velikim kategorijama (Kal) na gram matarija prikazano je u tab. 14. (cit. po Pribičevićiu):

Tablica 14

• Skrob 4,23 x g
• Svinjska mast 9,48 x g
• Kukuruz, zrno 4,43 x g
• Soja, zrno 5,52 x g, itd.

Iskazana energija je ukupna energija hrane i naziva se bruto-energija, jer se sva ne iskorišćava od životinje.

Količina energije, ikoja ostaje životinji posle gubitka energije fekalijama, gasovima i kao toplotna energija naziva se čista ili korisna energija.

Utvrđeni bilans materija i bilans energije predstavlja produktivnu ili energetsku vrednost hrane. To je čista energija koja se u organizmu pokazuje kao produkt bilo u mesu, masti, mleku ili radu. Služi kao merilo za ocenjivanje potreba organizma. Odnosno vrednosti hrane na principu čiste energije.

Za ocenjivanje hranljive vrednosti hraniva (čiste energije, energetske vrednosti hrane) prema produktivnoj vrednosti hrane nema jedinstvene mere, već postoji više jedinica u upotrebi. Najpoznatije jedinke hranljive vrednosti hrane prikazane su u tablici 15.

Tablica 15

• Kelnerova skrobna jedinica,
• Krmna (ovsena jedinica) — Sovjetski Savez,
• Terma, toplotna Armsbijeva jedinica (američki fizičar),
• Skandinavska krmna jedinica,
• Melgardova produkciona krmna jedinica (Danska),
• Frapsova produktivna energija hrane, čije je podatke koristio mnogo Morison (SAD) i dr.

Većina ovih jedinica predstavlja meru čiste energije hrane.

Od ovih jedinica kod nas li u Evropi produktivno dejstvo hraniva se najviše meri jedinicama produktivne vrednosti skroba (Kelnerove skrobne jedinice, skrobni ekvivalenti), koji su uneti u tablicama standardne literature o ishrani.

Skrobna jedinica odnosno skrobni ekvivalent je broj koji pokazuje koliko kilograma skroba daje isti prirast masti (ima isto produktivno dejstvo) u tovu odraslih goveda kao 100 kg nekog hraniva. Mast je uzeta kao merilo što je obroku za održavanje života dodavana određena količini ugljenih hidrata, proteina i masti ikoji su povrh poimirenih potreba mogli da se deponuju jedimo u vidu masti.

Biološko ocenjivanje hranljive vrednosti hrane. — ispitivanje hranljive vrednosti hrane u pogledu količine i odnosa amino-kiseina, mineralnih materija, vitamina i dr. vrši se prvenstveno bološkim ogledima sa životinjama. Na ovaj način utvrđen je značaj ovih sastojaka u hrani, kao i kvantitativne potrebe u hrani za razne vrste i kategorije životinja. Bološkim ogledom otkrivaju se i one razlike u hranivima koje se ne vide iz hemijskih analiza, svarljivosti i produktivnoj vrednosti hrane.

VII Proizvodnja i stavljanje u promet krmnih smeša

Povrede propisa o kvalitetu stočne hrane

(Propisi o kvalitetu, pa prema tome i Propisi o kvalitet stočne hrane, (kao i najveći deo propisa iz oblasti privrede spadaju u granu javnog prava, jer se propisivanjem kvaliteta proizvoda i određivanjem uslova za njegovo očuvanje i obezbeđenje štiti određena sfera društvenih interesa, sigurnost prometa, interesi kupaca, usmerava proizvodnji i dr. Propisima o kvalitetu stočne, hrane i štite se, u prvom redu, interesi stočarstva kao veoma važne privredne grane kojoj treba da se omogući razvoj i garantovanje kvalitetom stočne hrane. Osim toga, propisivanjem kvaliteta stočne hrane umnogome se doprinosi sređivanju tržišta na ovom sektoru (sprečavanje nelojalne utakmice i špekulacije). Posebno, normiranje kvaliteta hraniva, kao sirovine za proizvodnju krmnih smeša ima veliki značaj iza industriju stočne hrane, jer joj to omogućuje kvalitetnu proizvodnju finalnih proizvoda i bolji plasman na tržištu. Zbog ovakvog značaja Propisa o kvalitetu stočne hrane, njihova primena obezbeđena je i kazneno-pravnom zaštitom, to jest određenim kaznenim sankcijama. Takođe, na prekršioce ovih propisa primenjuju se i određene upravne sankcije.

Povrede Propisa o kvalitetu stočne hrane inkriminisane su kao privredni prestupi L krivična dela. Međutim, povrede ovih propisa nisu inkriminisane 1 kao prekršaji s obzirom na to što se prema važećim propisima fizička lica ne mogu za sada pojaviti kao proizvođači stočne hrane za tržište. Ukoliko se pojedinci i pojavljuju na pijacama kao prodavci nekih poljoprivrednih proizvoda sopstvene proizvodnje koji se mogu upotrebiti i kao stočna hrana (npr. kukuruz), onda se to ne smatra prometom u smislu Propisa o kvalitetu stočne hrane. Ukoliko bi pajedinac preporodavao hraniva ili krmne, smeše odgovarao bi za nedozvoljenu trgovinu — krivično delo iz člana 226. K. Z. ili prekršaj iz čl. 111a u vezi član 107. st. 1. tač. 1 Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama odnosno iz čl. 44. Zakona o regulisanju poštovanih odnosa na tržištu.

S obzirom na to što neke povrede propisa o kvalitetu stočne hrane koje čine pravna lica nisu predviđene kao prekršaji, to praktično znači da u oblasti povreda Propisa o kvalitetu stočne hrane nema prekršaja kao vrste delikata.

1. Privredni prestupi

U oblasti povrede Propisa o kvalitetu istočne hrane najčešći su oni slučajevi koji predstavljaju privredne prestupe, što je sasvim prirodno kada se ima u vidu da proizvodnju i promet stočne hrane obavljaju radne i druge organizacije sa sredstvima u društvenog svojini.

Za privredne prestupe, kao povrede propisa (pravite) o privrednom poslovanju, odgovaraju radne i druge organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, a pored toga za iste delikte odgovaraju u njima zaposlena i fizička lica određene kategorije, takozvana odgovorna lica, Kad je reč o Propisima o kvalitetu stočne hrane povrede ovih propisa mogu učinili sve organizacije ikoje proizvode sto.6nu hranu za, tržište (fabrike stočne hrane, poljoprivredno-industrijski kombinati, zemljoradničke zadruge koje u .svojim pogonima proizvode stočnu hranu ili ustanove koje kao sporednu delatnost imaju proizvodnju stočne hrane) i one organizacije koje ,se bave trgovinom stočne hrane i specijalizovana preduzeća za promet stočne hrane odnosno organizacije koje se bave uvozom ili izvozom ,ovakvih proizvoda). Kao odgovorno lice može se pojaviti lice kome je poveren određen delo krug poslova, a Zakon o privrednim postupcima navodi kao, primer direktora, upravnika, rukovodioca komercijalne službe, knjigovođu, blagajnika, magacionera. S obzirom ima to što Zakon o privrednim prestupima odgovorna da imenuje samo primera radi, u proizvodnji stočne hrane se kao odgovorna mogu pojaviti i ,druga lica, kao, na primer, tehnički rukovodilac proizvodnje, tehnolog i slično.

Za privredni prestup radna i, druga organizacija (pravno lice) odgovorno je ako je do izvršenja prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnijom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. Dakle, pravno lice odgovorno je na osnovu same činjenice da je od strane odrađenog odgovornog lica učinjena nedozvoljena radnja odnosno izostalo obavezno postupanje (činjenje) ili pak alko je privredni prestup počinjen propuštanjem dužnog nadzora od istakne organa upravljanja (usvojen je princip objektivne krivice). Međutim, kad se utvrđuje odgovornost odgovornog lica u privredne prestupe traži se subjektivni element krivice. Naime, odgovorno lice biće odgovorno ako je privredni prestup počinio sa umišljaljem ili iz nehata, što znači da se odgovorno lice može osloboditi odgovornosti jedino ako se dokaže da prilikom izvršenja privrednog prestupa nije postupio nehatno.

Pre nego što se ne sa izlaganjem pojedinih privrednih prestupa u oblasti proizvodnje i prometa stočne hrane treba odmah naglasiti da Propisi o kvalitetu stočne hrane ine ,sadrže nikakve kaznene odredbe (odredbe o inkrirminacijama i kaznama). To je sasvim razumljivo kad je reč o stručno tehničkim propisima kakav je slučaj sa Propisima o kvalitetu stočne hrane. Međutim, to sigurno ne znači da je ime isključena i kaznena odgovornost iza povrede takvih propisa. Za utvrđivanje da li kakva odgovornost postoji zbog povrede nekog propisa, u kome nisu sadržane i kaznene odredbe, mora se poći od propisa u kome je sadržano ovlašćenje za donošenje takvog propisa (matični propis).

U konkretnom slučaju, Propisi o kvalitetu stočne hrane PK-E 4 doneti isu na osnovu stava1. člana 3. i 4. i stava 1. i 3. član-a 35. Zakone o jugoslovenskim standardima (»Sl. list FNRJ«, br. 16 -60 i 30/62), iz čega proizilazi da je taj zakon matični propis za Propise o kvalitetu stočne hrane i da se za povrede ovih propisa -primenjuju kaznene odredbe Zakona o jugoslovenskim standardima.

Međutim, čl. 76. Zakona o jugoslovenskim standardima predviđa da će se na radne i druge organizacije koje stave u promet proizvode koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu primeniti Upravne i kaznene mere predviđene propisima koji regulišu promet robe. Ti propisi su Zakon o prometu robe i vršenju trgovinskih usluga ,(»91iužbeni list 9FRJ«, br. 16/65) odnosno Uredba, o trgovinskoj delatnosti i trgoviniskim preduzećima i r0dnj,ama koja je obuhvaćena ovim zakonom (»Službeni list FNRJ, br. 49 59, 09/60. 19/60, -13/61, 6/62. 16/62 4/6,3).

Iz ovoga proizilazi da će se na povrede Propisa o kvalitetu stočne hrane koje su se desile u proizvodnji (primenjivati kaznene odredbe Zakona o jugoslavenskim standardima, a na povrede istih propisa koje su počinjene u prometu primenjuju se kaznene odredbe Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama. S toga je od presudnog značaja za primenu kaznenih mena iz pomenutog zakona odnosno uredbe utvrditi pojmove proizvodnje odnosno prometa. Pošto zakonske definicije ovih pojmova, nisu date, mora se usvojiti ono što su u tom pogledu, odredili običaji u privredi i praksa sudskih i drugih organa. Prema tim izvorima proizvodnjom se smatra onaj deo procesa u privredi u kome se u tehnološkom postupku stvaraju nova dobra odnosno proizvodi, što znači da se proizvodnja završava Sa poslednjom fazom tehnološkog procesa. Pod prometom se podrazumeva svaka manipulacija postupak sa proizvodima od momenta kad je završena poslednja faza tehnološkog postupka ,pa do trenutka kad proizvod dospe u ruke potrošača (kupca). Na osnovu ovako utvrđenih pojmova proizvodnje i prometa sledi zaključak da će se na proizvođače stočne hrane primenjivati u prvom redu kaznene odredbe iz Zakona o jugoslovenskim standardima, ali i kaznene odredbe iz Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama s obzirom na to što i proizvođač stavlja robu tu promet. Smatra se da je proizvođač stavio robu u promet od trenutka kad je ona smeštana u magacin gotove robe odnosno i kad je, po završetku tehnološkog procesa, proda bez obzira gde se nalazi. Što se tiče organizacija koje se bave prometom stočne hrane (uglavnom je reč o prometu na malo, jer nema preduzeća bolje se isključivo bavi prometom stočne hrane na veliko) one će uvek odgovarati za privredne prestupe iz Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama.

Osim odgovornosti po Zakonu o jugoslovenskim standardima i Uredbi o trgovinskoj delatnosti trgovinskim preduzećima i radnjama, radne i druge organizacije koje se bave proizvodnjom i prometom stočne hrame mogu zbog povrede propisa o kvalitetu stočne hrane odgovarati i za privredne prestupe iz Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu (»Službeni list FNRJ«, br. 30/62).

1) Privredni prestupi iz zakona o jugoslovenskim standardima

Zakon o jugoslovenskim standardima predviđa. privredne prestupe u a. 71. i 72. Teža vrsta privrednih prestupa predviđena je u čl. 71, a lakša u 61. 72. Zakona, Visina kazne za privredne prestupe iz čl. 71ovog Zakona iznosi za radne i druge organizacije 2.000 do 50.000 novih dinara (200.000 dio 5,000,000 starih dinara), a za od@ovo.ma lica od 100 do 1.000 novih dinara (10.000 do 100.000 starih dinara). Kazna za privredne prestupe iz 61. 72. Zakona određena je za radne i druge organizacije od 500 ,do 10.000 novih dinara (50.000 ido 1,000.000 starih dinara), a za odgovorna lica od .50 do 500 novih dinara (5.000 do 50.000 starih dinara).

U članu 71. Zakona predviđeni su sledeći privredni prestupi:

a) Uvođenje proizvodnje koja će davati proizvode koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu — tač. 1. stav 1.

Ovaj privredni pristup mogu izvršiti samo proizvođači krmnih smeša i svih hraniva, sem zrnastih-hraniva. Povrede Propisa o kvalitetu stočne hrane za zrnasta hraniva mogu se pojaviti tek kad se stave u promet, o čemu će kasnije biti reči.

Radnja izvršenja ovog privrednog prestupa sastoji se, na primer. u tome što se krmne smeše proizvode po recepturi koja nije u skladu sa propisanim sirovinskim odnosno hranljivim sastavom, ili se kao sirovine upotrebljavaju hraniva koja ne odgovaraju Propisima o kvalitetu stočne hrame, ii. se u proizvodnja krmnih smeša upotrebljavaju uređaji (mešatice) koje ne mogu dati određeni, stepen homogenizacije i slično.

b) Izrada proizvoda koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu — tač. 2. stav 1.

U ovom slučaju inkriminisaina je izrada proizvoda koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu iako su za to obezbeđeni svi potrebni uslovi (sirovine, uređaji, stručni kadar i dr.). Dakle, ovde se imaju u vidu gotovi proizvodi, dok se u primeru navedenom pod a) inkriminišu, u stvari, postupci u proizvodnji. Prema tome, ne može doći do uporedne odgovornosti za privredni prestup iz tač. 1. stava 1. i privrednog prestupa iz tač. 2. stava 2. člana 71. Zakona.

U Slamu 72. Zakona predviđeni su sledeći privredni prestupi:

a) Neprilagođavanje postojeće proizvodnje novim propisima o kvalitetu — tač. 1. stav 1.

Propisi o kvalitetu stočne hrane PK-E 4 stupili su na snagu 1. aprila 1965. godine. Prema tome, do toga roka isti proizvođači stočne hrane — krminih smeša i hraniva (izuzev zrnastih hraniva), kolji proizvode stočnu hranu iza tržišne, bili su dužni da svoju proizvodnju saobraze ovim propisima. Saobražavanje, ,u stvari, znači nabavku odnosno adaptaciju uređaja i opreme, obezbeđenje odgovarajućih sirovina, štampanje etiketa sa deklaracijom itd.

Ukoliko to nisu učinili do napred navedenog rada, odgovarajuće za privredni prestup iz tač. 1. stava 1. 61. 72. Zakona.

b) Uvoz i izvoz proizvoda koji nisu u skladu sa propisima o kvalitetu — tač. 2. stav 1.

U članu 6. Propisa o kvalitetu istočne hrame predviđeno je da se njegove odredbe primenjuju i na stočnu hranu koja se uvozi ili koja je namenjena izvozu.

Međutim, radna i druga organizacija kaja je uvezla odnosno izvoza stočnu hranu koja ne odgovara Propisima o kvalitetu stočne hrane, može se osloboditi odgovornosti samo ako je reč o dozvoljenim odstupanjima. U kom slučaju su dozvoljena odstupanja ad propisanog kvaliteta prilikom uvoza odnosno izvoza (Stočne hrane, bilo je reči u opštem delu ovog priručnika.

c) Izrada proizvoda bez donete proizvođačke specifikacije —tač. 3. stava 1.

Tačka 3. stava 1. inkrminiše proizvodnju proizvoda bez donete proizvođačke specifikacije u onim slučajevima kad je ona obavezna. Kao što je u opštem delu ovog priručnika istaknuto, proizvođači krmnih smeša za ptice, divljač, ribe i ostale životinje za koje nije propisan kvalitet, kao i proizvođači krmnih predsmeša (premiksa) dužni su pre početka proizvodnje doneti proizvođačke specifikacije.

Privredni prestup iz tač. 3. stava11. biće učinjen:

• iako se sa proizvodonjom otpočne pre donošenja (proizvođačke specifikacije. Proizvođačku specifikacju donosi radnički savet odnosno najviši organ organizacije ili drugi statutom ovlašćen organ;
• ako proizvođačka specifikacija ne sadrži sve propisane podatke;
• ako ne postoji hemijska analiza o sastavu proizvoda;
• ako kvalitet proizvoda ne odgovara donetoj proizvođačkoj specifikacji;
• ako proizvođačka specifikacija nije uvedena ju ragistar koji je organizacija dužna da vodi prema čl. 40. Zakona o jugoslovenskim standardima.

d) Nepodvrgavanje proizvoda proveravanju kvaliteta pre njihovog stavljanja u promet — tač. 4. stav 1.

Prema članu 62. Zakona o jugoslovenskom standardima proizvođači su dužni da proizvode pre njihovog ispitivanja u promet podvrgnu proveravanju kvaliteta i drugih osobina određenih propisima o kvalitetu. Nema sumnje da se ova odredba odnosi i na proizvođače stočne hrane. Proveravanje kvaliteta treba izvršiti prema jugoslovenskim standardima o uzimanju uzoraka i metodama ispitivanja Stočne hrane, koji istina nisu obavezni, a svakako usvajaju i preporučuju najbolje metode. Sigurno je da će se ovih metoda pridržavati i stručne ustanove kad budu obavijale analize na zahtev državnih organa za kontrolu kvaliteta.

Ukoliko pojedini proizvođači nemaju organizovanu službu proveravanja kvaliteta, mogu kontrolu vršiti i u laboratorijama drugih organizacija ili u stručnim ustanovama (instituti), a više organizacija mogu fornirati zajedničku službu proveravanja kvaliteta.

Propuštanje proveravanja kvaliteta pre puštanja u promet stočne hrane (krmne smeše i sva hraniva) predstavlja privredni preskup iz tač. 4. stava 1. Zakona o jugoslovenskom standardu.

2) Privredni prestupi iz Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama

Zbog direktne povrede propisa o kvalitetu, predviđen je u Uredbi o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama samo jedan privredni prestup. Prema tač. 4. st. 1. člana 107. ove uredbe kazniće se za privredni prestup radna organizacija novčanom kaznom od 500 do 20.000 novih dinara (50.000 do 2,000.000 .starih dinara), a odgovorno lice novčanom kaznom od 50 do 500 novih dinara (5.000 do 50.000 starih dinara) ako stave u promet proizvode koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu. Kad je reč o povredi Propisa o kvalitetu stočne hrane, onda postoji odgovornost za ovaj privredni prestup, kako za stavljanje u promet krmnih smeša, tako i za stavljanje u promet svih vrsta hraniva. Kao povreda propisa o kvalitetu, obuhvaćena tač. 4. st. 1. člana 107.

Uredbe, smatra se i prema tome kažnjava ne samo povrede propisanih normi kvaliteta već i nedeklarisanje, nepravilno ii nepotpuno deklarisanje proizvoda, nepropisno pakovanje i nepridržavanje odredaba o 6uveniju i transportovanju proizvoda.

Radne i druge organizacije .koje se bave prometom proizvoda stočne hrane odgovaraju jedino za privredni prestup iz tač. 4. ,st. 1. član 107. Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama, a proizvođačke organizacije odgovaraju za ovaj privredni prestup samo u fazi stavljanja proizvoda u promet.

Osim privrednog prestupa iz tač. 4. st. 1. 61. 107. Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama, kojim se inkiriminišu direktne povrede propisa o kvalitetu, u tač. 7. st. 1. .člana 407. iste Uredbe predviđen je još jedan privredni prestup ikoji je u vezi sa kvalitetom proizvoda. Prema ovoj odredbi kažnjava se prikrivanjem i robe ili dovođenje na drugi način u zabludu kupca o kvalitetu prodate robe. Ovaj privredni prestup, uglavnom čini se prilikom neposredne prodaje robe potrošačima, a .može se pojaviti i pri prodaji stočne himne i to u prodaji na malo. Odgovorno lice za ovaj privredni prestup je prodavac odnosno poslovođa.

Najzad, ovde treba pomenuti i privredni prestup iz tač. 3. st. 1. člana 107. pomenute Uredbe kojim se inkriminišu prodaja robe protivno propisima o cenama. Nije rado slučaj da se povreda određenih cena vrši ne montiranim povećanjem cene već pogoršanjem kvaliteta, (propisanog ili uobičajenog). U takvom slučaju organizacija koja se bavi prometom takvih proizvoda odgovaraće, za privredni prestup iz tač. 3. stava 1. člana 107. Uredbe. Međutim, proizvođačka organizacija koja se ne pridržava propisanih cena kroz pogoršanje kvaliteta, odgovaraće za privredni pristup iz 51. 45. Zakona o društvenoj kontroli cena. Sve se ovo primenjuje i kad je reč o stočnoj hrani.

3) Privredni prestupi iz Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu

Zakon o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu (»Službeni list FNRJ«, br. 30/62, 53/62 i ,15/65) donet je s ciljem da se oštrijim kaznenim i drugim merama suzbiju pojave monopolizma, špekulacije u prometu robe i nelojalne utakmice 1 time sa ovog gledišta doprinese sređivanju tržišta. Stoga je i pitanje kvaliteta našlo svoje mesto u privrednom prestupu i nelojalne utakmice — tač. .2. stav. 2. član 23. Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu.

Ovaj privredni prestup sastoji se u stavljanju nestinitih oznaka o poreklu ili svojstvima robe ili isticanje takvih oznaka prilikom reklamiranja, oglašavanja ili ponude ,robe. Za postojanje ovog dala traži se da se iznetim radnjama nanosi šteta ili da se mogla naneti, šteta drugim organizacijama, potrošačima ili privredi zemlje. Za ovo delo predviđena je novčana kazna, i to za organizaciju od 500 do 50.000 novih dinara (50.000 do 5,000.000 starih dinara), e za odgovorno lice ad 30 do 1.000 (3.000 do 100.000 starih dinara). Osim toga, ugrožena ili oštećena organizacija može podneti tužbu nadležnom privrednom sudu radi ishrane daljeg nelojalnog rada, utemeljenija time skrojenog stanja i naknade pričinjene štete. Ako je ipak naneta šteta društvenoj zajednici ili potrošačima, tužbu mogu poimeti komore, organizacije i drugi zainteresovanim organi (npr. inspekcije). Ako se vodi postupak za privredni prestup, onda se tužba može podneti i u tom postupku.

Povreda propisa o (kvalitetu proizvoda može se (pojaviti i kao teža povreda dobrih poslovnih običaja. To je izričito naglašeno u tač. 4. člana 24. Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu, koji kao težu povredu dobrih poslovnih običaja smatra obmanjivanje potrošača, putem reklame ili na drugi način, o kvalitetu u drugim svojstvima robe.

2. Krivična dela

Pre nego se počne sa izlaganjem pojedinih krivičnih dela ,iz oblasti povrede kvaliteta treba istaći da za krivična dela mogu odgovarati samo fizička, a ne i pravna lica. Pravna lica (radne i druge organizacije) mogu odgovarati samo za privredne prestupe i prekršaje, a pored njih iza privredne prestupe i prekršaje odgovaraju u njima zaposlena odgovorna lica.

Fizička lica koja odgovaraju ,za krivična dela mogu ,se pojaviti kao pojedinci koji krivična dela one u iskri, svojih ličnih odnosa i odgovorna lica ,u radnoj ili drugoj organizaciji čija krivična dela proizilaze iz njihovog odnosa sa organizacijom i funkcija koje su im poverene.

U praksi se često postavlja pitanje da li jedna radnja odnosno propuštanje radnje predstavlja krivično delo, i prestup ili prekršaj. Kriterijum za razlikovanje nije izričito dati ,u propisima, niti se može propisima odrediti. Stoga se u svakom konkretnom slučaju određuje o kakvom je delikitu reč, pri čemu je merodavna veličina društvene opasnosti izvršene radnje odnosno prepuštanje obaveznog činjenja.

Kao tipično krivično delo iz oblasti povrede kvaliteta pojavljuje se delo obmanjivanja kupaca iz čl. 225. K. Z.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se iz sledećih delatnosti (alternativno):

• stavljanje u promet proizvoda sa oznakom u koji su uneti podaci ikoji ne odgovaraju sadržiti, vrsti, poreklu i kvalitetu proizvoda (lažna deklaracija). To je slučaj kad oznake deklaracije nisu propisane;
• stavljanje u promet proizvoda koji po svojoj težini ili kvalitetu ne odgovaraju onome što se redovno pretpostavlja sa takve proizvode (pretpostavljeni kvalitet). I ovo je slučaj kad oznake nisu propisane;
• stavljanje u promet proizvoda bez oznake o sadržini, vrsti, poreklu ii kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana (fornirani kvalitet).

Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora do jadne godine.

Osim toga, zbog povrede kvaliteta, mogu doći u obzir sledeća krivična dela:

• Dalo iz čl. 227. K. Z. — kršenje propisa o cenama. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u traženju ili primanju za robu ili predmete više cene od propisane. Jedan oblik ovog krivičnog dela predstavlja i povreda propisa o cenama kroz pogoršanje kvaliteta robe, iako se nominalno cene ne krše. Izvršilac ovog krivičnog dela može se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
• Delo iz čl. 213. K. Z. — nesavesno poslovanje u privredi. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u svesnom kršenju propisa, odluka organa samoupravljanja i ako se na drugi način očigledno nesavesno postupa u poslovanju, organizovanju procesa proizvodnje i organizovanju rada ili u pogledu korišćenja društvene imovine ili staranja o ovoj imovini. Za ovo delo odgovara odgovorno lice u radnoj ili drugoj organizaciji ako je svesno ili je moglo ili moralo biti svesno (nehat) da zbog iznetog može za organizaciju da nastupi šteta, pa takva šteta i nastupi ,u iznosu koji prelazi 1.000 novih dinara (100.000 starih dinara). Ako je nastupila imovinska šteta u iznosu ispod 1.000 novih dinara (100.000 starih dinara), može se postaviti pitanje disciplinske odgovornosti odgovornog lica, naravno i postavljanja zahteva iza naknadu štete. Za ovo krivično delo predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Teži oblik ovog krivičnog dela postoje ako je za organizaciju nastupila znatna imovinska šteta ili je nad organizacijom otvoren stečaj. Za ovaj teži oblik dela predviđena je kazna zatvora najmanje tri meseca ili strogi zatvor do pet godina.

Nesavesno poslovanje u oblasti. povrede kvaliteta mogilo bi doći u obzir ako bi sistematskom povredom propisa o kvalitetu ili uopšte stavljanjem u prometu robe lošeg kvaliteta nastupila šteta za to organizaciju u iznosu preko 100.000 starih dinara. Šteta bi se, ma primer, ogledala u tome što bi isporučena roba lošeg kvaliteta bila vraćena ,od strane kupca ili stavljena vam prometa od strane inspekcijskih, ili drugih nadležnih organa.

3. Zaštitne mere

Kazneno-pravna zaštita ne obuhvata samo kaznene mare, već i zaštitne mere kao posebnu vrstu kazneno-pravnih sankcija, koje sa kaznenim merama čine jednu celinu.

Zaštitne mere nisu kazne iako su, kao i one, prinudnog karaktera. Njihov je cilj, kao i one jedan od ciljeva kazne, otklanjanje mogućnosti za vršenje delikata, pa istoga i one služe zaštiti društvenih interesa i predstavljaju važan instrument u borbi protiv vršenija kažnjivih dela i nedozvoljenih dela uopšte.

Krivični zakonik i Zakon o privrednim prestupima predviđaju sledeće zaštitne mere koje se mogu primeniti zbog povrede propisa o kvalitetu:

• oduzimanje predmeta (čd. 23. i 27. Zakona o privrednim prestupima i 61. 62. K. Z.);
• oduzimanje imovinske koristi (61. 23. Zakona o privrednim prestupima i 61. 62a K. Z.);
• zabrana pravnom licu da se bavi određenom delatnošću — Slan 23, 24. j 29. Zakona o privrednim prestupima;
• zabrana odgovornom licu da vrši određene funkcije — 61. 23. i 30. Zakona o privrednim prestupima.

Međutim, kriterijumi za izricanje ovih mera prošireni su, a njihovo dejstvo i posledice pooštreni su u Zakonu o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu, što će se imati u vidu prilikom ovog izlaganja.

1) Oduzimanje predmeta

Prema članu 27. Zakona o privrednim prestupima predmeti koji su toli upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa ili koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa mogu se oduzeti od pravnog odnosno odgovornog lica.

Ovi predmeti mogu se oduzeti i ikad ne pripadaju pravnom licu odnosno odgovornom licu, ako to zahtevaju interesi čuvanja života i zdravlja ljudi, sigurnost prometa, interesi privrede ili razlozi morala. Prilikom povrede propisa o kvalitetu ova mera se izriče kad su u pitanju razlozi sigurnosti prometa i interesi privrede.

Zaštitna mera oduzimanja predmeta može se izreći i, kad nije predviđena propisom ikojim se određuje privredni prestup — st. 1. član 23. Zakona o privrednim prestupima.

Prema 61. 62. K. Z. predmeti koji su bili namenjeni ili su bili upotrebljeni ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela mogu se oduzeti. Ova opšta norma primenjuje se kad posebnom odredbom u Krivičnom zakoniku nije izričito predviđeno oduzimanje predmeta. Ukoliko takva posebna odredba postoji, onda se u pogledu oduzimanja predmeta postupa onako kako je u njoj predviđeno.

Po pravilu, predmeti krivičnog dela odnosno privrednog prestupa oduzimaju se ako su svojina učinioca krivičnog dela, ali se mogu oduzeti i ikad misu njegova svojina ukoliko to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili javnog morala, ali se ovim ne dira u pravo trećeg lica na naknadu štete. Interesi opšte bezbednosti mogu dati osnov da se primeni zaštitna mera oduzimanja proizvoda koji ine odgovaraju propisanom kvalitetu, a u isto vreme su higijenski neispravni.

Oduzimanje predmeta ističe se presudom nadležnog krivičnog odnosno privrednog suda, ali se i po okončanju postupka predmeti mogu oduzeti posebnim rešenjem suda. Oduzeti predmeti postaju opštenarodna imovina a po okončanju postupka sud odlučuje kako će se sa njima dalje postupiti.

Kao što je rečeno, definitivnu odluku o oduzimanju predmeta privrednog prestupa odnosno krivičnog dela donosi nadležni sud. Međutim, prema čl. 24. Osnovnog zakona o tržišnoj inspekciji, tržišni inspektor je ovlašćen da privremeno oduzme predmet krivičnog dela, privrednog prestupa i prekršaja ako je propisom predviđanja mogućnost oduzimanja predmeta kojim je učinjeno krivično delo i privredni prestup. O oduzimanju predmeta tržišni inspektor je dužan da izda potvrdu sa tačnim naznačenom (opisom) predmeta. U isto vreme tržišni inspektor je dužan, takođe, da odmah o tome obavesti organ nadležan za pokretanje postupka.

Ako je oduzeti predmet podložan brzom kvarenju, tržišni inspektor je ovlašćen da odredi da se predmet proda, o čemu je, takođe, dužan da izvesti organe nadležne za. pokretanje postupka.

2) Oduzimanje imovinske koristi

Prema čla.nu 28. Zakona o privrednim prestupima, zaštitna mera od kompanja imovinske koristi sastoji se u oduzimanju novca, predmeta od vrednosti i svake druge imovinske koristi od pravnog lica, Pri ovome treba. imati u vidu član 37. Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu koji bliže određuje pojam .nedozvoljene imovinske koristi i objašnjava da prilikom utvrđivanja imovinske koristi koja se presudom privrednog suida oduzima od učinioca privrednog prestupa predviđenog propisima u oblasti robnog prometa, sud neće priznavati troškove koje je radna i druga organizacija imala u vezi sa izvršenjem posla kojim je sačinjen privredni prestup. Dakle, oduzima se vrednost ostvarene imovinske koristi.

U smislu člana 23. Zakona o privrednim prestupima izricana mera oduzimanja imovinske koristi može se izreći i kad propisom o privrednom prestupu nije izričito predviđena.

Zaštitnu meru oduzimanja imovinske koristi predviđa i član 62a K. Z. Ova odredba predviđa da će se novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist ikoja je postignuta izvršenjem krivičnog dela obavezno oduzeti od učinioca. Ako to nije moguće, učinilac će se obavezati da plati iznose koji odgovaraju postignutoj imovinskoj koristi.

Ako je krivičnim delom službenog lica ili odgovornog lica postignuta imovinska korist za radnu i drugu organizaciju, ova korist će se oduzeti od te organdzacije.

3) Zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću

Prema stavu2. čla.na 24. Zakona o privrednim preskupima zaštitna mera zabrane pravnom ili su da se bavi određenom privrednom delatnošću može se izreći samo ako je predviđena propisom koijim se određuije privredri prestup.

U smislu člana 29. Zakona o privrednim prestupima ova se zaštitna mara sastoji u zabrani proizvodnje određenih artikala ili u zabrani obavljanja određenih trgovinskih ili drugih privredinih poslova. U presudi kojom se izriče ova mera, navešće se privredna delatnost čije se pribavljanje zabranjuje pravnom licu.

Propisom kojim se određuje privredni prestup propisuju se uslovi pod kojima ,se ova mera može izreći. Ako ovi uslovi nisu posebno propisani, ona se može izreći pravnom licu kad bi dalje bavljenje određenom delatnošću bilo štetno po privredu, ili ako je pravno lice već bilo za poslednje dve godine kažnjeno zbog istog ili sličnog prestupa.

Ova zaštitna mera može se izreći za vreme od šest meseci do pet godina, koje ,se računa od dana pravnosnažnosti presude.

Treba napomenuti da kada su u pitanju krivična dela ova se mera ne može izreći, jer pravna lica, kao što je napomenuto, ne mogu odgovarati za krivična dela.

4) Zabrana odgovornom Iicu da obavlja određene dužnosti

Zabrana odgovornom licu da obavlja određene dužnosti, prema st. 1. člana 24. Zakona o privrednim prestupima, može (se izreći i tad propisom o privrednom prestupu nije izričito predviđena.

Prema 61a,nu 30. Zakona o privrednim prestiupima ova mara se sastoji u zabrani odgovornom licu da obavlja dužnosti koje je obavljalo za vreme izvršenja privrednog prestupa. U presudi kojom se izriče ta mera sud može odrediti da se zabrana odnosi i na rukovodne dužnosti i druge odgovarajuće dužnosti.

Ako su propisu kojim se određuje privredni prestup nije drugačije predviđeno, ova mera će se izreći ako je odgovorno lice zloupotrebilo obavljanje dužnosti radi izvršenja privrednog prestupa ili ako se osnovno može smatrati da bi bilo opasno da i dalje obavlja određene dužnosti.

Ova mera, kako to predviđa st. 3. člana 24. Zakona o privrednim1 prestupima, određuje se u trajanju od šest meseci do pet godina, a ovo vreme se računa od dana pravnosnažnosti presude.

Prema čl. 61b K. Z. sud može izvršiocu krivičnog dela zabraniti vršenje određenog poziva, samostalne delatnosti ili neke dužnosti koja je vezana za samostalno raspolaganje ili rukovanje društvenom imovinom ili čuvanje ove imovine. Ovu meru sud može izreći kada je učinilac zloupotrebio svoj poziv, samostalnu delatnost ili određenu dužnost ili ako se može smatrati da bi njegovo dalje bavljenje takvim zanimanjem bilo opasno. Ova mera može se odrediti u trajanju od 1 do 10 godina.

5) Javno objavljivanje presude

Prema stavu 1. člana 26. Zakona o privrednim prestupima zaštitnu meru javnog objavljivanja presude sud može izreći i kad nije propisom o privrednom prestupu izričito predviđena.

Zaštitnu meru javnog objavljivanja presude sud će izreći ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naročito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život ili zdravlje ljudi. Upoznavanje javnosti sa proizvodnjom i prodajom nekvalitetne robe je, svakako, razlog da sud odluči javno objavljivanje presude.

Sud odlučuje, prama značaju privrednog prestupa i potrebi obaveštavanja javnosti, da li će se pravosuđa objaviti putem štampe ili radija ili na oba načina, kao i da li će se obrazloženje objaviti u celini ili u izvodu.

Treba istaći da je prema Zakonu o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu sud dužan izreći zaštitnu meru javnog objavljivanja presude ako je organizacija osuđena za privredni prestup sporazumevanja radi postizanja monopolskog ili drugog povlašćenog položaja, špekulacije u prometu robe ili nelojalne Utakmice, kao i ako je presudom izrečena zaštitna mera zabrane da odgovorno lice obavlja i određene dužnosti.

4. Pravne posledice osude

Član 40. i 41. Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu predviđa vrstu mere sličnu zaštitnim merama, to jest zabranu zapošljavanja u radnim i drugim organizacijama, na određenim radnim mastima, lica koja su osuđena za izvesna krivična dela, privredne prestupe ili prekršaje.

Ova iza toga nastupa po samom zakonu (automatski) kao posledica osude, a ,ne kao zabrana odgovornom licu da obavlja određene dužnosti u smislu čl. 30. Zakona o privrednim prestupima ili po 61. 61b K. Z. koja se izriče presudom.

I sa gledišta povrede propisa o kvalitetu dolazi u obzir primena čl. 40. j 41. Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu.

U članu 40. predviđen je slučaj zabrane u trajanju od pet godina) zauzimanja rukovodećeg položaja i mesta na ikome se vrše komercijalni poslovi, ako je zaposleno lice osuđeno, između ostalog, i za krivična dela protiv narodne privrede, osim dela iz čl. 218a, 220. i 234. !do 248. K. Z. (glava XIX K. Z.).

U stavu 1. člana 41. predviđen je slučaj zabrane u trajanju od dve godine zauzimanja radnog mesta poslovođe, prodavaoca, trgovinskog predstavnika i trgovinskog putnika za privredni prestup istavljanja i promet robe koja ne Odgovara propisima o kvalitetu.

Odgovornost za zapošljavanje osuđenog lica leži na radnoj organizaciji koja, ukoliko zaposli takvo lice, odgovara za prekršaj može biti kažnjena novčanom kaznom i do 10.000 novih dinara (1,000.000 starih dinara), ,a odgovorno lice u toj organizaciji novčanom kaznom ido 200 novih dinara (20.000 starih dinara).

5. Upravne mere

Upravne mare predstavljaju posebnu vrstu sankcija tzv. upravnih sankcija. Cilj ovih mera je da se administrativnim putem deluje radi otklanjanja utvrđenih nedostataka i nepravilnosti i uspostavljanja stenja narušenog povredom propisa. Mada isu nezavisne od kaznenih sankcija, one najčešće uporedo su s njim odnosno vremenske pre njih a po pravilu, zasnivaju se na istom činjeničnom stanju.

Dok zaštitne mere izriču organi koji vode sudski postupak, dotle upravne mere donose upravni organi. i to, po pravilu, inspekcionski organi.

Upravne mere izriču se na osnovu provedenog postupka po propisima koji važe aa vođenje Upravnog postupka, dok se zaštitne mere izriču po kaznenoj proceduri. Zbog toga se upravne mere mogu izreći ne samo prema pravnom licu, to jest organizacji, već i prema pogonima prodavnicama i uopšte poslovnim jedinicama, jer se i ovi ogranci (delovi) preduzeća prema čl. 50. Zakona o opštem upravnom postupku smatraju kao stranke u upravnom postupku. Treba istaći da se odgovorno lice ne obuhvata upravnom merom, dok se određene zaštitne mere izriču baš prema odgovornom licu.

Upravna mera se izriče rešenjem. U rešenju se tačno mora naznačiti na šta se odnosi upravna mera odnosno koja se nepravilnost mora otkloniti.

Upravne mere predviđaju se propisima koji regulišu odnosu materiju. Međutim, Osnovni zakon o tržišnoj inspekciji predviđa izvestan broj upravnih mera koje imaju opšti karakter i koje se primenjuju na ,sve povrede propisa iz oblasti prometa robe i usluga.

U daljem izlaganju biće reči o onim vrstama upravnih mera koje se mogu izreći zbog povrede propisa o kvalitetu, pa prema tome i zbog povrede Propisa o kvalitetu stočne hrane.

1) Upravne mere iz zakona o jugoslovenskim standardima

U ovom zakonu predviđene su sledeće upravne mere:

a) Saobražavanje proizvodnje propisima o kvalitetu — čl. 66.

Ova upravna mera može se izreći prema proizvođač koji organizaciji treba se utvrditi da propisi o kvalitetu nisu nikako bili ili nisu pravilno primenjeni, ,a sastoji se u narednim da se proizvodnja saobrazi tim propisima.

U rešenju o izricanju ove upravne mere određuje se u čemu se sastoji radnja saobražavanja i postavlja rok u ikome se ona mora izvršiti. Istim rešenjem narediće se da se već izrađeni proizvodi, koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu, u određenom koraku prerade odnosno poprave hteo je to mogućno.

b) Zabrana proizvodnje proizvoda koji ne odgovaraju propisima o kvalitetu ako postji mogućnost nastanka velike materijalne štete — 61. 67.

I ova mera, kao i prethodna iz 61. 66, izriče se prema proizvođačkoj organizaciji. Uslov iza, njeno izricanje je postojanje mogućnosti nastanka velike materijalne štete, što se procenjuje u svakom kontorolnom slučaju.

2) Upravna mera iz Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama

U Uredbi o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama predviđena je samo jedna upravna mera koja se može doneti zbog povrede propisa kvalitetu. To je upravna mera ,iz člana 95. Uredbe koja se sastoji u zabrani prodaje proizvoda koji ne odgovaraju propisana o kvalitetu.

Ova upravna mera, koja je u praksi i najčešća, može se izreći kako prema organizaciji koja se bavi prometom, tako i prema proizvođačkoj organizaciji koja stavlja u promet stočnu hranu koja ne odgovara propisanom kvalitatu.

Zabrana može biti privremena i trajna.

Privremena zabrana može se izreći u dva slučaja.

U prvom slučaju, privremena zabrana prodaje se izriče kad se organoleptičkim putem utvrdi da određeni proizvodi stočne hrane ne odgovaraju Propisima o kvalitetu stočne hrane, a reč je o nedostacima koji se mogu otkloniti (npr. roba nije deklarisana ili nije pravilno deklarisana). Ova zabrana traje dok se ne otklone nedostaci, a može se odrediti i rok u kome se to mora učiniti.

U drugom slučaju privremena zabrana prodaje izriće se ako se na osnovu organoleptičkog pregleda od strane tržišnog inspektora posumnja da stočna hrana ne odgovara Propisima o kvalitetu stočne hrane. Pošto se izvrši uzorkovanje, uzeti uzorci se pošalju stručnoj ustanovi na analizu radi ocene kvaliteta.

U rešenju o privremenoj zabrani prodaje proizvoda mora biti, kako to predviđa stav 1. člana 217. Zakona o opštem upravnom postupku, izričito naglašeno da je privremeno. Rešenjem kaje se donosi po okončanju postupka, to jest kad se otklone nedostaci odnosno kad stigne rezultat analize, ukida se privremeno rešenje i stvar rešava meritorno (trajnom zabranom prodaje robe ili stavljanjem van snage privremenog rešenja, ikojim se., u stvari, dopušta prodaja robe).

Trajna izabrana prodaje može se, takođe, izreći u dva slučaja.

U prvom slučaju, trajna zabrana prodaje se izriče ako se organoleptičkim pregledom utvrdi da stočna hrana me odgovara Propisima o kvalitetu stočne hrane, a reč je o neotklonjivim nedostacima (npr. užegla stočna hrana).

U drugom slučaju, trajna zabrana prodaje izriče se ikad se na osnovu dostavljenih uzoraka od strane stručne ustanove analizom utvrdi da stočna hrana ne odgovara propisanom kvalitetu, odnosno ako se ne otklone aktivniji nedostaci.

3) Upravne mere iz Osnovnog zakona o tržišnoj inspekciji

U Osnovnom zakonu o tržišnoj inspekciji (koji je u delu »Ovlašćenja organa tržišne inspekcije« potpun savezni zakon) predviđene su sledeće upravne mere:

a) Naređenje o otklanjanju nepravilnosti — čl. 17.,

Ova mera u oblasti povrede kvaliteta primenjuje se ako nema mesta primeni mera iz posebnih propisa, to jest mera iz čl. 66. i 67. Zakona o jugoslovenskim standardima i 61. 95. Uredbe o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzećima i radnjama.

U članu 17. Osnovnog zakona o tržišnoj inspekciji predviđa se da će tržišni inspektor, ako utvrdi da propis nije primenjen ili nije pravilno primenjen, narediti rešenjem otklanjanje nepravilnosti, U rešenju će se odrediti i rok u kome se ima otklonjena utvrđena nepravilnost.

b) Oduzimanje razlike u ceni 61. 20.

Ovo je jedna od najefikasnijih mera koju organi tržišne inspekcije mogu izreći i koja ima karakter veoma oštre sankcije. Prema čl. 20. Osnovnog zakona o tržišnoj inspekciji, ako se radna organizacija prilikom kupovine ili prodaje robe ne pridržava propisane cene ili druge cene koja je za radnu organizaciju po važećim propisima obavezna, tržišni inspektor izdaće rešenje o oduzimanju razlike između cene po kojoj je radna organizacija bila dužna da robu kupi odnosno proda. Kako je izričito rečeno u ovoj odredbi, može se oduzeti samo pozitivna razlika u ceni.

U oblasti povrede propisa o kvalitetu, ova se mera izriče kada se kroz pogoršanje kvaliteta proizvoda vređaju propisi o cenama.

Sima Petković