Vrlo rado sam se odazvao pozivu Farmaceutskog društva SR Srbije koje je, podstaknuto ,,sa terena”, predložilo izradu jednog ovakvog priručnika, koji bi trebalo da posluži kao orijentaciona informacija u slučajevima trovanja, s obzirom da je broj toksičnih supstanci koje okružuju savremenog čoveka veoma veliki i da se zbog toga pri pružanju pomoći nije lako snaći, bar ne uvek.
Postojeći podaci pokazuju da je broj trovanja svuda u svetu veliki i da se nalazi u stalnom porastu – podaci o trovanjima u našoj zemlji su nepotpuni, znatan broj trovanja prolazi neregistovano, ali u suštini nema razloga za verovanje da je kod nas situacija u tom pogledu povoljnija. Naprotiv.
Jedna organizovana služba pružanja prve pomoći u slučajevima trovanja predstavlja imperativ u današnjim uslovima života. Ovo pitanje se i kod nas ne može više odlagati, rešenju se mora pristupiti onako kako je to urađeno u drugim zemljama, jer pružanje pravovremene i efikasne pomoći u slučajevima trovanja od bitnog je značaja, a svaki gubitak u vremenu može biti presudan.
U tom cilju su u mnogim zemljama formirani centri za informacije o trovanjima, preko kojih je moguće dobiti, trenutnim telefonskim kontaktom, uputstvo kako postupiti u prvom trenutku, tj. šta valja učiniti, a šta je kontraindikovano u datom slučaju, jer se često događa da se pogrešno postupi i time stanje otrovanog pogorša. Ovakvi centri takođe daju uputstva gde treba otrovanu osobu uputiti radi daljeg tretmana, održavaju kontakt sa zdravstvenom ustanovom gde je otrovani smešten, upućuju na terapiju koju treba sprovoditi i dr. Ideja o formiranju ovakvih centara postoji već nekoliko godina i kod nas, ali za sada nije realizovana. Nadajmo se da će do formiranja ovakvih centara doći u bližoj budućnosti, a u međuvremenu ovaj Priručnik može da posluži za popunjavanje ove praznine. Finansijska sredstva za formiranje ovakvih centara treba da obezbede, kao uostalom i u drugim zemljama, pored zajednice, i fabrike lekova, hemijskih proizvoda, apoteke, odgovarajuća preduzeća – ukratko, svi oni koji proizvode i vrše distribuciju i prodaju sredstava koja mogu biti uzrok trovanja.
Očigledno je da se zdravstveni radnici, u današnje vreme kada je čovek izložen mogućem dejstvu mnogih toksičnih supstanci, ne mogu najbolje da snađu pri pružanju pomoći u slučajevima trovanja – pogotovu ako se nalaze udaljeni od većih gradova – te je zato formiranje ovakvog centra postala realna potreba. Njemu se obraćaju i zdravstveni radnici i građanstvo. Renomirani centri u inostranstvu imaju i po 20 do 30 poziva dnevno, a više od polovine odnose se na trovanje dece.
Predgovor
Broj akutnih trovanja u svetu, kao što je pomenuto, nalazi se u stalnom porastu i doseže visoke brojke. Zvanični podaci iz zemalja u kojima se vodi relativno tačna statistika o broju trovanja pokazuju da godišnje bude i po više hiljada smrtnih slučajeva usled trovanja. Podaci o trovanjima dece su posebno tragični: u SAD godišnje umire usled trovanja preko 1500 dece, ali se smatra da je taj broj objektivno veći, jer se radi samo o registrovanim trovanjima. Odgovarajućih podataka za našu zemlju nema, ali se smatra ,,da je u našoj zemlji došlo da jakog i naglog porasta trovanja”. Posebnu svetlost na ovaj problem baca mišljenje da u mnogim zemljama broj smrtnih trovanja ne zaostaje za brojem smrtnih slučajeva kao posledice saobraćajnih nesreća, samo se poslednjim daje mnogo veći publicitet.
Od vrsti trovanja najzastupljenija su slučajna i samoubilačka trovanja. Kao rezultat neznanja ili zabune, prva su manje zastupljena od samoubilačkih trovanja, koja čine više od polovine ukupnog broja trovanja.
Zabrinjavajući porast trovanja zabeležen je u domaćinstvima. Ovo dolazi kao rezultat postojanja čitavih manjih „apoteka”, a u mnogim domaćinstvima upotrebe brojnih hemijskih proizvoda za pranje, čišćenje, upotrebe sredstava za uništavanje gamadi itd.
Broj supstanci-otrova koji su ušli u život savremenog čoveka i bez kojih on, takoreći, više ne može, a od kojih mu preti opasnost je veoma veliki. To mogu biti: lekovi, mnogobrojna sredstva za uništavanje raznih štetočina, brojni organski rastvarači i sredstva za čišćenje i odmašćivanje, pogonska goriva, svetleći gas, razna kozmetička sredstva, sredstva za konzerviranje i drugo.
Nadam se da će ovaj Priručnik, i pored svoje nepotpunosti, usled velikog broja otrovnih supstanci sa kojima čovek dolazi u kontakt, kao i drugih nedostataka − ipak korisno poslužiti i olakšati snalaženje pri pružanju pomoći u slučajevima trovanja.
Uveren sam da su se, i pored pažljive pripreme i korekture potkrale izvesne greške, te ću svako ukazivanje na njih primiti sa zahvalnošću.
Pri izradi ovog Priručnika pružena mi je dragocena pomoć od strane prof. dr Miloša Mladenovića i prof. clr Siniše Bogdanovića.
Prof. dr M. Mladenović, iako je prestao sa aktivnim radom, kao naš učitelj, i nadalje pokazuje veliko interesovanje za sve ono što koristi struci, uvek želeći da pomogne svojim iskustvom.
Prof. dr S. Bogdanović je još jednom potvrdio svoju spremnost i želju da pomogne farmaceutima, kako je to godinama i činio sarađujući sa Farmaceutskim društvom SR Srbije.
Izražavam im svoju zahvalnost i poštovanje.
Takođe se zahvaljujem mr pharm. nauka Čedomiru Petroviću, višem stručnom saradniku Zavoda za toksikološku hemiju Farmaceutskog fakulteta, koji mi je pomogao pri stručnoj redakciji i dao korisne predloge.
D. Soldatović
Predgovor II izdanju
Prvo izdanje ove knjige pojavilo se sedmadesetih godina na inicijativu Farmaceutskog društva SR Srbije. Društvo je smatralo da u borbi protiv otrova, koji su oduvek u „nadležnosti” farmaceuta, struka treba da doprinese jednim priručnikom koji će delimično omogućiti orijentaciju među mnogobrojnim, potencijalnim otrovima. Velika ekspanzija otrova u to vreme, što se ni danas nije promenilo, uzrok je brojnim trovanjima najraznovrsnijim proizvodima, što otežava snalaženje u slučajevima trovanja.
Sva moja, svojevremena, nastojanja da se formira Informacioi centar za slučajeve trovanja, o čemu govorim u predgovoru I izdanja, ostala su bezuspešna, jer sam podršku imao od malog broja ljudi (jedan od njih bio je prof. dr Dovijanić, tadašnji sekretar za zdravlje Skupštine grada i dr.), ali je od strane farmaceutske struke, merodavnih koji su odlučivali, podrška bila slaba, čak je bilo i otpora u jednoj stvari od opšteg interesa.
Tek nedavno, sa zakašnjenjem od preko dvadeset godina, formiran je takav centar pri Vojnomedicinskoj akademiji, što sa zadovoljstvom pozdravljam, postavljajući pitanje: kolikom broju ljudi je, za tih dvadeset godina, uskraćena stručna, pravovremena pomoć samo zato što nismo imali organizovanu službu? Odgovor je na savesti „merodavnih” koji to u stvari nisu bili.
Ovom prilikom izražavam zahvalnost, apsolventu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Stevanu Vukovu, na pomoći oko ovog, drugog, prerađenog i dopunjenog izdanja.
D. Soldatović
Sadržaj
Predgovor
Predgovor II izdanju
Opšti deo
Važnija terapeutska sredstva
A-A Acetaldehid – Azotovi oksidi
B-B Bacitracin – Butilaldehid
C-C Cerezan – Citostatika
D-D Datura stramonium – Dodecilbenzensulfonat – Na
E-E Edta – Ezerin
F-F Faloidin – Ftalna kiselina
G-G Ganglioplegika – Gvožđe karbonil
H-H Hašiš – Hrom i jedinjenja
I-I Imipramin – IzopropiIbenzen
J-J Jod – Jonizirajuća zračenja
K-K Kadmijum i jedinjenja – Kvaternerna amonijumova jedinjenja
L-L Laksantna – purgativna sredstva – Luizit
M-M Magnezijumove soli – muskarin i muskaridin
N-N Nafazolin – Novokain
0-0 Oksalna kiselina – Organofosforni estri
P-P Pab – Prostigmin
R-R Radijum – Rodanidi
S-Š Sabinae oleum – Švajnafurtsko zelenilo
T-T Tabun – tujoni
U-U Ugljen-dioksid – Urotropin
V—V Valium – Vodonik-peroksid
Z-Ž Zlato i jedinjenja – Životinjski otrovi
Literatura
Opšti deo
Uspeh pri pružanju prve pomoći u slučajevima trovanja veoma mnogo zavisi od brzine kojom se pomoć pruža: svaki gubitak u vremenu može biti, a često i jeste − presudan.
Sumnja u mogućnost akutnog trovanja nastaje ako se kod neke osobe, dotle potpuno zdrave, manifestuju nagle promene: pojava iznenadne, ničim objašnjive, muke, povraćanja, proliva; posebno posle unošenja neke hrane ili pića, ili bavljenja u nekoj prostoriji. Simptomi akutnog trovanja su samo u malom broju slučajeva patognomični i omogućuju dijagnozu. Najčešći simptomi trovanja su: muka, povraćanje, clijareja, disajne smetnje, smetnje krvotoka, poremećaj bubrega, promene zenica, psihički poremećaji, promene na koži i sluzokoži i dr. Temperatura je najčešće normalna ili subnormalna a povisuje se tek usled naknadnih komplikacija.
Posle pružanja prve pomoći sredstvima koja se često nalaze u domaćinstvima (voda, kuhinjska so, kafa, čaj, limun, sirće, mleko i dr.) potrebno je otrovanog što pre uputiti u bolnicu.
Od presudnog značaja po život trovane osobe je da se, što je moguće pre, pristupi eliminisanju otrova iz organizma; ili da mu se izmeni priroda otrova (npr. da se pretvori u nerastvorljivo jedinjenje), kako u svom aktivnom obliku ne bi prouzrokovao poremećaje koji mogu dovesti i do smrti.
Mnogi otrovi i sami izazivaju povraćanje, pri čemu se uneti otrov eliminiše delimično, ali i pored toga potrebno je izazvati povraćanje.
Izazivanje povraćanja
Ukoliko ne postoji mogućnost za ispiranje želuca, treba pribeći izazivanju povraćanja, što se može izvesti mehaničkim draženjem ždrela ili davanjem nekog sredstva za povraćanje. Povoljno deluje topla slana voda (3 pune kafene kašike kuhinjske soli u čaši s dosta tople, ali ne i vruće vode). Ovo ponoviti više puta, dok povraćena tečnost ne bude bistra; po potrebi treba otrovanog prinuditi na uzimanje. Ukoliko izostane spontano povraćanje, nadražiti ždrelo. Davanje tople, slane vode, pored izazivanja povraćanja, utiče na reflektorno zatvaranje pilorusa čime se smanjuje ili sprečava prelaz otrova u crevo.
Kontraindikacije: koma, konvulzije, klaustične supstance, benzin, petroleum, duboka starost.
Kao dobro sredstvo za izazivanje povraćanja primenjuje se i apomorfin (0,01 g, s. c.).
Ispiranje želuca
Ispiranje želuca predstavlja najbolji način eliminisanja otrova unetih oralnim putem, s tim što bi ga trebalo izvesti najdalje 4 sata po unošenju otrova.
U tu svrhu se primenjuje sonda − gumena cev, dužine 150 cm, sa levkom. Sonda se premaže glicerinom ili tečnim parafinom i uvodi otrovanom koji leži potrbuške: radi izbegavanja aspiracije sadržaja želuca. Dovoljno je uvesti 50 cm. Pri uvođenju sonde postoji mogućnost da ona dospe u traheju (striktno kontrolisati!), zbog čega dolazi do kašlja, dispnoje. Za vreme uvođenja sonde otrovani treba da govori; ukoliko je cev u traheji, plamen upaljene šibice leluja, a ako se kraj cevi stavi u vodu pojavljuju se mehuri.
Za prvo ispiranje upotrebiti običnu mlaku vodu a dalja ispiranja vršiti vodom kojoj se doda 2% carbo med., s tim što se za svako ispiranje upotrebi 300 do 400 ml rastvora. Ispiranje se ponavlja sve dotle dok u tečnosti ima primesa želudačnog sadržaja (obično 10 do 15 litara). Na kraju se u želudac unosi suspenzija od 30 g carbo med. u 1/2 litra vode u kojoj je rastvoreno 30 g natrijumsulfata (Na2S04), kao laksantnog sredstva.
Kontraindikacije: iste kao i kod izazivanja povraćanja.
Želudačni sadržaj pri povraćanju, kao i pri ispiranju želuca, naročito prvu porciju, treba sakupiti i sačuvati radi ispitivanja o kome se otrovu radi i za eventualno sudsko-toksikološku analizu.
Laksantna sredstva
Ova sredstva omogućuju eliminaciju one količine otrova koja je prošla pilorus i dospela u predeo maksimalne resorpcije − ubrzavanjem prolaska otrova kroz creva.
Kao laksantno sredstvo prvenstveno se preporučuje Na2S04 (30 g u 250 ml vode). Gorka so (MgS04) se može takođe primeniti, ali se ne preporučuje pri trovanju narkoticima. Alkoholna laksantna sredstva a naročito uljana (Oleum ricini) ne smeju se upotrebljavati ukoliko se radi o otrovima rastvorljivim u mastima i uljima, jer će se pojačati delovanje otrova.
Kontraindikacija: trovanje kaustičnim supstancama.
Veštačko disanje
Primenjuje se kod hipoventilacije i prestanka disanja.
U slučajevima trovanja gasovitim i isparljivim otrovima prva mera je odstranjivanje iz zatrovane atmosfere (uz potrebne mere sopstvene predostrožnosti) radi sprečavanja daljeg dejstva otrova i omogućavanja boljeg eliminisanja otrova već dospelog u krvotok. Veštačko disanje primeniti najhitnije: svaki izgubljeni minut smanjuje izglede za reanimaciju otrovanog. Prema DRINKERu, izgledi za reanimaciju u slučajevima potpune respiratorne sinkope smanjuju se posle 3 min. za 25%; posle 4 min. za 50%; posle 5 min. za 75% i posle 6 min. za 99%.
Da bi veštačko disanje bilo uspešno, potrebno je da disajni putevi budu slobodni, odnosno prolazni.
Postupak koji se najčešće preporučuje jeste „usta na usta” (izbegavati kod trovanja cijanidima i organofosfornim jedinjenjima − opasnost za spasioca) pri čemu, zahvaljujući dvostrukoj ventilaciji sa normalnom frekvencijom, nastaje laka hipokapnija kod otrovanog pa i mogućnost hematoze.
Pri izvođenju veštačkog disanja metodom „usta na usta” (sl. 1) uveriti se prethodno da li su gornji disajni putevi slobodni (usta, nos, ždrelo). Pošto je otrovani položen na leđa, spasilac klekne sa strane i jednom šakom potiskuje čelo otrovanog a prstima iste ruke mu zatvara nos. Drugom šakom podiže mu donju vilicu nagore, pri čemu usta ostaju otvorena i u njih uduvava vazduh koji je prethodno maksimalno udahnuo. Po uduvavanju vazduha odmaći se i omogućiti izlaženje vazduha, tj. izdisavanje, koje se obavlja samo po sebi. Prvih desetak puta uduvavanje se vrši brže, a kasnije oko 15 puta u minutu.
Skraćenice:
i. m. — intramuskularno
i.v. — intravenski
s.c. — supkutano
CNS — centralni nervni sistem
A — akutno trovanje
H — hronično trovanje
Važnija terapeutska sredstva za primenu u slučajevima trovanja
1. AMILNITRIT
Inhaliranje u slučajevima trovanja jedinjenjima cijanovodonika: U početku udisati svakih 2 min., po 30 sekundi, sa natopljene maramice.
2. APOMORFIN
Emetik; ampule od 0,01 g.s.c.; odojčadi i maloj deci ne davati. Takođe ne davati kod komatoznog stanja.
3. ATROPIN-SULFAT
Ampule; kod trovanja organofosfornim estrima − 2 do 4 mg i.m.; u težim slučajevima i.v. a po potrebi posle 10 do 15 min. ponoviti do pojave atropinizacije.
4. BAL (Dimerkaprol)
I.m. aplikaicja kod trovanja nekim metalima; 2,5 do 3 mg/kg telesne težine; po potrebi ponoviti nekoliko puta u toku 24 časa. Dalje prorediti − istu dozu davati manje puta u toku dana.
5. BEMEGRID (Megimid)
Antagonist je kod trovanja sredstvima za spavanje (barbiturati); posebno deluje na centar za disanje. Bez dejstva je kod trovanja alkaloidima opijuma. 10 ml/50 mg lagano i.v., do pojave refleksa i tonusa mišića. Ne forsirati potpuno buđenje − moguće konvulzije.
6. CARB0 MEDICINALIS
Nespecifični adsorbens; kod svih oralnih trovanja, 5 do 10 g u čaši vode što pre i u više navrata, naročito kad se ne može upotrebiti želudačna sonda. 1 g vezuje: 1,8 sublimata (HgCh); 0,95 g strihninnitrata; 0,8 g morfinhidrohlor., 0,72 g barbitona; 0,71 g nikotina; 0,37 g etanola itd.
7. KALCIJUM-DINATRIJUM EDTA
Kompleksirajuće sredstvo sa primenom kod dvovalentnih teških metala, posebno kod olova; razmena kalcijuma sa jonima teških metala; nalazi se u obliku ampula (1 g u 5 ml rastvora), razblaži se i daje interavenskom infuzijom, ne više od 20 mg/kg telesne težine dnevno. Davanje se prekida posle 5 dana i po pauzi od 2 dana opet nastavlja.
8. KALIJUM-JODID
1% rastvor za ispiranje želuca kod trovanja talijumovim jedinjenjima. Sveže napraviti.
9. KALIJUM-PERMANGANAT
0.025 − 0,1% rastvor, kao oksidaciono sredstvo za ispiranje želuca kod trovanja alkaloidima: takođe za ispiranje želuca kod trovanja glikolima. Koncentracija od 1% deluje veoma kaustično.
10. MAGNEZIJUM-OKSID
Primenjuje se za neutralizaciju kiselina; suspenziju od 30 do 50 g u 1/2 litra vode popiti uz prethodno mućkanje.
11. METILENSKO PLAVO
Primenjuje se kod otrova koji stvaraju methemoglobin (anilin, nitriti, hlorati, fenacetin). Daje se i.v., kao 1% vodeni rastvor, 10 do 20 ml.
12. NAL0RFIN (Levalorfan)
Antagonist morfina, metadona i srodnih analgetika. 5 do 10 mg, lagano i.v., po potrebi ponoviti svakih 10 do 20 min. do ukupno 50 mg. Eventualno i više.
13. NATRIJUM-BIKARBONAT
Protiv acidoze − 1/6 molarni rastvor.
14. NATRIJUM-NITRIT
Kod trovanja cijanidima, pošto je prethodno inhaliran amilnitrit. Daje se i.v., 3%, sterilan rastvor.
15. NATRIJUM-SULFAT
Laksantno sredstvo; daje se oralno − 30 g u 250 ml vode ili putem sonde − 20% rastvor, 100—150 ml.
16. NATRIJUM-TIOSULFAT
Pri trovanju cijanidima: i.v. aplikacija 10% rastvora do 50 ml; ponoviti posle pola časa. Kod trovanja talijumom i.v., 10% rastvor, 1 g dnevno; pri oralnom unošenju joda ispiranje želuca sa 1% rastvorom.
17. NORADRENALIN
Primena kod teških hipotenzija; kao i.v. infuzija u kapima 4 do 10 mg/300 ml 5% levuloze − do maksimalno 20 mg, uz stalnu kontrolu krvnog pritiska.
18. PAM (Pralidoksim)
Primenjuje se kocl trovanja organofosfornim estrima, uz atropin; daje se 0,5 do lg u 20 ml sterilne destilovane vode, polagano i.v.; doza se može ponoviti posle pola sata.
19. PARAFINSKO ULJE
Značajno laksantno sredstvo pri trovanju otrovima rastvorljivim u mastima (ugljovodonici-hlorirani derivati, petroleum, benzin i dr., takođe hiorirani ugljovodonici sa insekticidnim delovanjem). Daje se 150 do 200 ml, a deci 3 ml/kg telesne težine.
20. SIRĆETNA KISELINA
Kao i neke druge organske kiseline, razblažene, primenjuje se kod trovanja alkalijama (sirćetnu kiselinu primenjivanu u domaćinstvima razblažiti − 3 jestive kašike na čašu vode). Ponoviti. Takođe se primenjuje i pri nadražaju pluća amonijakom − inhalirati nerazblaženu sirćetnu kiselinu.
21. TIONIN
Redukciono sredstvo, slično metilenskom plavom; daje se kod methemoglobinemije − i.m. i i.v., po 10 ml 0,2% rastvora.
22. TOKSOGONIN
Kod trovanja organofosfornim estrima; do tri puta dnevno po 0,25 g, i.v.; deci 4—8 mg/kg telesne težine.
Zlato i jedinjenja
U obzir dolazi više organskih jedinjenja zlata (aurotioglukoza, natrijumauritiosulfat, natrijum-aurtiomalat i dr,), eventualno sulfid zlata. Antireumatici. Soli zlata primenjene u povećanim dozama imaju toksično dejstvo. Deluju kumulativno.
A: Promene na koži i sluzokoži: pruritus, alergijske reakcije, stomatitis, metalni ukus, povraćanje, dijareja; zatim hepatorenalni poremećaji, promene u krvi (trombocitopenija, leukopenija, aplastična anemija); takođe, polineuritis i digestivni poremećaji.
Izbegavati svetlo i u.v. zrake.
Terapija BAL − višenedeljna terapija (pojedinačna doza 2,5—3 mg/kg).
Simptomatska: koritkoidi kod kožnih manifestacija.
Zubne paste (Kreme, praškovi). Različitog su sastava. Sadrže silikate, karbonate, fosfate raznih elemenata (K, Na, Ca, Mg, Al), skrob, celulozu, zatim razna dezinfekciona sredstva (heksahlorofen, benzoevu kiselinu), ali i anjon aktivne supstance (videti kod sredstava za pranje), korigencije, boje.
A: Moguć gastrointestinalni nadražaj, ukoliko je uneta veća količina.
Terapija Povraćanje, ispiranje želuca.
Ukoliko u sastav ulaze i supstance koje dovode do methemoglobinemije (na primer, kalijum-hlorat), onda odgovarajuća terapija protiv methemoglobinemije (metilensko plavo, tionin).
Živa i jedinjenja
Metalna živa uneta oralno i u relativno većoj količini praktično je bezopasna. Para žive je vrlo otrovna.
Neorganska jedinjenja žive, rastvorljiva, dakle, jon živejejak otrov. Utompogledu najvažniji jesublimat (HgCh), koji može biti često uzrok trovanja. Kalomel (HgiCh) je nerastvorljiv; pod izvesnim uslovima može da postane rastvorljiv, pa onda i toksičan. Ostala važnija neorganska jedinjenja: oksidi žive, žuti i crveni (HgO), nerastvorljivi u vodi (rastvorljivi u kiselinama – delimično se rastvaraju u želucu); merkurinitrat Hg ih NO3)2, rastvorljiv u vodi; merkuricijanid Hg(CN)3 i, takođe rastvorljiv u vodi.
Organska jedinjenja žive su mnogo manje toksična od neorganskih, a primenjuju se kao diuretici i u poljoprivredi (fungicidi). Mogu da izazovu hronična trovanja usled kumulativnog delovanja. I pored smanjene toksičnosti ova jedinjenja mogu da dovedu do trovanja.
A: Udisanje živine pare ili prašine dovodi do nadražaja sluzokože, stomatitisa, salivacije, moguće pneumonije, dijareje, bubrežne insuficijencije.
Neorganska jedinjenja, rastvorljiva, uneta oralno pokazuju simptome koji se mogu podeliti u tri faze:
- Digestivna faza odmah po unošenju manifestuje se osećajem neprijatnog metalnog ukusa u ustima, bolovima i osećanjem vreline, zbog kaustičnog delovanja. Zatim povraćanjem, naročito ako je živina so uneta „našte”, abdominalnim bolovima, dijarejom sa sukrvicom. Ukoliko je uneta velika količina, smrt može da nastupi u roku od nekoliko časova do 2—3 dana.
- Faza anurije nastupa posle 24 do 48 časova delovanjem žive, posebno na bubrege oštećujući tubularni epitel, izazivajući nefritis, što predstavlja dominantan simptom akutnog trovanja živom. Nastaje oligurija i dalje anurija.
- Faza evolucije: posle nekoliko dana uporne anurije nastaje akutna uremija, koma i smrt.
H: Hidrargirizam − jako lučenje pljuvačke (ponekad i nekoliko litara dnevno), zadah iz usta, stomatitis, ispadanje zuba, sivi rub na desnima oko zuba. Takođe, kožne manifestacije (urtikarija, dermatitis); poremećaj organa za varenje (dijareja, gubitak apetita); oštećenje bubrega. Poremećaj nervnog sistema (merkurijalna drhtavica): u lakšim slučajevima drhtanje ruku i jezika a u težim i nogu, zbog čega je otežan hod. Takođe, depresija, halucinacije, delirijum.
Terapija Pri akutnom trovanju što pre mleko ili belančevinastu vodu, zatim povraćanje (da ne bi došlo do rastvaranja nagrađenog albuminata). Ispiranje želuca treba da je pažljivo zbog mogućeg oštećenja sluzokože. Za ispiranje upotrebiti mešavinu mleka (200 do 300 ml) i 3 do 4 kašike carbo med. (dobro vezuje živu − sublimat). Dalje, Na2S04. Istovremeno sa ispiranjem želuca, što pre dati BAL i.m. Neki u težim slučajevima preporučuju odmah 200 mg BAL-a, i dalje svaka 4 časa 200 mg, tako da se u toku prvih 24 h injicira do 1400 mg. Preduzeti sve mere radi suzbijanja oligurije, tj. anurije: infuzija glukoze, elektroliti, takođe antibiotici; dalje simptomatska.
Životinjski otrovi
Životinje koje mogu biti uzrok trovanja prilično su brojne. Ujedom, ubodom ili dodirom izazivaju više ili manje opasne simptome trovanja. Otrovne životinje i njihovi toksini od velikog su značaja, naročito u zemljama toplije klime. U našoj zemlji, pogotovu ujužnim krajevima, ima dosta otrovnih životinja.
Gusenice: Neke sadrže otrov koji ima jako iritirajuće delovanje, slično kantaridinu.
A: Konzumacija voća preko koga su prešle gusenice može da izazove edem sluzokože. Lokalno dejstvo jako nadražajno, dermatitis, urtikarija, konjunktivitis.
Od nekih gusenica su mogući i poremećaji slični epileptičnim.
Terapija Aplikacija alkoholnih ili mentolskih losiona, antihistaminici, kortizon, kalcijum. Takođe masti (antihistaminske i kortizonske).
Pčele, osice, stršljeni. Himenopteričine najbrojniju i vrlo rasprostranjenu grupu otrovnih insekata, a na njih otpada najveći procenat trovanja od životinja. Otrov luče iz najmanje dve žlezde, a luče ga samo ženke. Otrov stršljena je opasniji od otrova pčele i osice.
A: Najčešće prolazni bol praćen stvaranjem papule, koja je najpre bleda a potom crvena i nestaje za nekoliko sati.
Kod osetljivih osoba, kao i pri većem broju uboda, reakcija je ozbiljnija: groznica, vrtoglavica, uznemirenost, povraćanje, dijareja, glavobolja, urtikarija. Usled traheobronhijalnih spazama smetnje u disanju, pad krvnog pritiska, povećana temperatura, moguća tahikardija. Smrt može nastupiti usled prestanka disanja.
Kod zdrave i odrasle osobe smrt nastupa tek posle velikog broja pčelinjih uboda (400 do 500). Kod preosetljivih osoba smrt može nastupiti i posle jednog jedinog uboda koji može da prouzrokuje vrlo teško stanje ili anafilaktički šok i letalni završetak posle nekoliko minuta.
Terapija Izvući pažljivo žaoku; lokalno: rastvor amonijaka 25% ili kalijumpermanganata (adrenalin, kortizon, kalcijum i.v. u teškim slučajevima).
Mravi. Neke osobe mogu biti više osetljive na otrov mrava.
A: Najčešće bol, pruritus. Kod osetljivijih, pojava urtikarije, otok na ustima, jeziku i očima.
Terapija Amonijak (25%), alkohol, etar ili vodonik-peroksid, razblažen na trećinu. Eventualno antihistaminici.
Obadi. Ubodi obada su dosta česti, naročito pri toplom ili olujnom vremenu.
Ubod je bolan, pojavljuje se krv, edem, koji je maksimalan tek posle 24 sata. Osećaj težine u delu tela gde je ubod. Edem može biti veliki i crven. Poremećaji mogu da potraju 2 do 3 dana.
Lokalno: kalijum-permanganat, vodonik-peroksid ili rastvor hipohlorita. Kalcijum, antibiotici.
Pauci. Kod nas ih ima uglavnom u letnjim mesecima i to u Makedoniji, Hercegovini i primoriju. Od opasnih u našoj zemlji žive Steatode. Tarentulae, Lactrodectusi (franc. − crna udovica). Otrovna je samo ženka, a gnezda gradi ispod kamena u šupljinama drveća, žitu.
Neke osobe su naročito osetljive tako da i kontakt sa paucima, obično bezopasnim, dovodi do nadražaja kože.
A: Lokalno se mogu videti dva mesta uboda, lako crvenilo i ederp.
Moguć plik. Zatim drhtavica, uznemirenost, dispnoja, bolovi, grčevi, delirijum i paraliza disania.
Terapija Pokušati sprečiti difuziju otrova; rastvor kalijum-permanganata (promilni rastvor) ili amonijaka 25%; preporučuju se i tople kupke, lokalno. Kalcijum, kortikosteroidi, specifični serum.
Ribe. Neke ribe poseduju otrovne žlezde. Inokulacijci otrova se vrši putem bodlfi. Porodica Trachinidae (paukovke), na primer, rasprostranjena je u mnogim morima a ima je i u Jadranskom moru.
A: Ubod je manje ili više bolan; utrnulost, lokalni edem. Usled infekcije može da nastane komplikacija; flegmona moguća.
Terapija Odstraniti zaostale delove otrovnog aparata, ozleđene ekstremitete staviti u što je moguće topliju vodu tokom jednog časa (termolabilnost otrova) ili isprati kalijum-permanganatom. Kalcijum, kortikosteroidi, antihistaminika.
Stonoge. Sve nisu toksične. Kod nas se toksičnom smatra Scolopendra cingulata (S. morsistans).
A: Pri ubodu se oseća intenzivan bol i vide dve crvene tačke od uboda, zatim otok i jako crvenilo. Otok može dostići maksimum posle dva do tri dana pa dosta sporo splasnuti. Moguća i prolazna utrnulost.
Terapija Istrljati rastvorom amonijaka (25%), rastvorom mentola (10%) ili kalijum-permanganat. Po potrebi antibiotici.
Škorpije. Poredpraktično bezopasnih, koje izazivaju lakše edeme i crvenilo, ima i takvih koje luče vrlo otrovne toksine (zemlje sa toplom klimom − kod nas u Makedoniji i Crnoj Gori). Naročito opasnisw Buthusgibbosus, Buthus occitanus, Buthus quinquestriatus, Buthus europeus. Ne napadaju spontano čoveka (jedino ako se uzmu u ruku, pomeri kamen ispod koga se nalaze i sl.). Otrov je veoma jak, kao zmijski, a deca i starije osobe su posebno osetljivi.
A: Na mestu uboda jak bol, utrnulost, crvenilo kože, plik, otok koji se širi.
U težim slučajevima hipersekrecija suza, pljuvačke, lučenje iz nosa, bledilo, cijanoza, obilno znojenje, groznica. Zatim digestivni poremećaji (povraćanje, dijareja), povišen pritisak, grčevi, disajne smetnje. Takođe, oštećenje bubrega (oligurija sa albuminurijom). Smrt nastupa usled paralize disanja.
Terapija Isisavanje otrova, pažljivo podvezivanje, lokalno rastvor permanganata ili amonijaka, neki preporučuju ubrizgavanje 20 ml 0,25% kalijum-permanganata (cave necrosim) ili C vitamima (oko mesta uboda). Simptomatska (kalcijum, atropin, kortizon). Postoji i specifični antiserum.
Zmije su praktično najvažnije otrovne životinje a brojsmrtnih trovanja usled zmijskog ujeda je priličan. Otrovi deluju uglavnom na krv i nervni sistem. Neki zmijski otrovi imaju antikoagulantno dejstvo (Colubridae), dok drugi izazivaju koagulaciju (Viperidae); većina sadrži supstancu koja deluje bemolitički. Naša zemlja se smatra bogatom otrovnicama. Najznačajniji je poskok (kamenjarka), Vipera ammodytes ammodytes i Vipera ammodytes meridionalis; ima ga u južnim, krševitim predelima. Glava mu je srcolikog oblika, rep kratak, zdepast, a boja sivkasto zelenkasta do smeđasto crvene. Dostiže dužinu do 7 metra. Otrov mu je osetljiv na temperaturu i oksidaciona sredstva. Najopasniji su ujedi u vrat, glavu i veće krvne sudove, pri čemu dolazi do sigurne smrti usled koagulacije krvi! Najosetljivije su stare osobe i deca.
A: Jak lokalni bol koji se širi, ekstremitet otekne i dobija žućkastu i plavkastu boju zbog oštećenja krvnih sudova i hemolize. Oko mesta ujeda stvaraju se bule sa seroznim hemoragičnim sadržajem. Zatim povraćanje, vrtoglavica, pad temperature, hladan znoj, žeđ. Moguće oštećenje bubrega i jetre a smrt dolazi usled prestanka disanja.
Terapija Lokalna: isisati ranu, oprezno (zbog mogućih ranica u usnoj duplji), podvezati mesto ujeda, isprati kalijum-permanganatom (1% rastvor), neki smatraju povoljnim ubrizgavanje u okolinu rane 20 ml 0,25% rastvora kalijum-permanganata (oprezno zbog moguće nekroze) ili C vitamin.
Antiviperni serum, dat na vreme, najefikasnija je terapija. Infuzije, transfuzije, centralna analeptika. Simptomatska.