Svinjogojstvo ima u oblasti stočarstva najveće realne šanse za relativno brzo povećanje zbog tradicije i povoljnih uslova gajenja svinja, a posebno zbog potreba tržišta. Svinje se vrlo brzo razmnožavaju pa se svinjogojstvo može da unapredi za samo nekoliko godina.

Pored rasnog sastava i hrane najveći uticaj na uspešnost u gajenju svinja imaju uslovi smeštaja svinja i postupci čoveka. Iz godine u godinu uticaj čoveka-odgajivača postaje najvažniji. Već je odavno poznato:

• dobar odgajivač svinja redovno zaradjuje,
• a slab odgajivač svinja skoro redovno – gubi!

Već sada su najuspešniji odgajivači svinja oni koji su profesionalci i to sa obaveznim udruživanjem.

Novi Priručnik obuhvata sve oblasti gajenja svinja:

• priplodne svinje – proizvodnja prasadi (bukarište – čekalište – porodilište –odgoj prasadi); najvažniji pokazatelj je dobijanje 25 do 30 tovljenika po krmači godišnje;
• tov svinja – mikro klima – higijena – rad – investicije . . . ; dva najvažnija pokazatelja u tovu: dnevni prirast najmanje 0,8 kg/tovno grlo i potrošnja hrane ispod 3 kg/kg prirasta.

Početne postavke su najvažniji uslov za opredeljenje da li se u to upuštati ili ne. Pri tome važnu oblast čine podaci oko investicija i troškova. U idućim godinama će se stalno smanjivati broj odgajivača svinja, uz povećanje onih, koji će biti ravnopravni sa najboljim u Evropi.

Autor M. Tošić je iskoristio svoja iskustva u neposrednom poznavanju velikog broja odgajivača farmi, savetodavnih institucija i proizvodjača oprema. Uz redovnu razmenu iskustava i korišćenje literature autor je vodeći stručnjak-specijalista.

Priručnik sa pojednostavljenim tekstom, sa mnogo slika i crteža obezbedjuju shvatanje osnovih postavki.

Osnovna namena priručnika je vrlo jasna: neposrednim odgajivačima i savetodavcima, kao i svim angažovanim na unapredjenju u svinjogojstvu.

Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije podržalo jeizdavanje Priručnika, što je značajno priznanje ne samo sadžaja, već i njegove ukupne vrednosti kao aktuelne stručne literature.

Sa kolegijalnim pozdravima
BEOGRAFITI-za izdavača
Dipl. ecc. Branislav Kockar

Sadržaj

Reč autora

Predgovor

1. Uvodno razmatranje
2. Objekti-oprema u svinjogojstvu
3. Držanje svinja
3.1 Priplodne svinje-proizvodnja prasadi
3.2 Bukarište (pripustilište)
3.3 Čekalište
3.4 Prasilište (porodilište)
3.5 Odgoj prasadi
3.6 Tov svinja
4. Ishrana svinja
5. Voda – snabdevanje-korišćenje
6. Mikro-klima
7. Čišćenje objekata-postupci sa stajnjakom
8. Higijena-rad-investicije
9. Ekološko-organsko gajenje svinja

Predgovor

Ovakav Priručnik za oblast svinjogojstva ima višestruko opravdanje: literatute ove vrste nema već više godina, gajenje svinja se pozitivno razvija, uspeh u gajenju svinja zavisi u najvećoj meri od čoveka, preko svinjogojstva se najbrže unapredjuje stočarstvo.

Svinjogojstvo je složeno i osetljivo, a ekonomski i rizično i vrlo isplativo. Ovaj Priručnik kao sveža literatura, sa informacijama, saznanjima i iskustvima poslednjih godina, dovoljan je za mnoga odlučivanja!

Namena Priručnikje vrlo jasna:

1. neposrednim odgajivačima svinja,
2. stručnjacima savetodavne službe
3. svima koji se bave unapredjenjem svinjogojstva.

I već u početku pouka iz Priručnika:

budućnost gajenja svinja je na onima, koji će se time baviti profesionalno.

Jer, već sada se svi drugi više i ne računaju u odgajivače svinja!

Prosek broja svinja po gazdinstvu u zemljama EU nije veliki – on je ispod 100. Samo, sve više je onih sa više stotina grla i taj broj se iz stalno povećava. Time polako i sigurno nestaju svi oni, koji se svinjogojstvom bave – amaterski!! Za sve one, koji razmišljaju o ulaganju u svinjogojstvo mora da bude jasno: gajenje svinja mora da bude – profesionalno!

Nameće se i pitanje šta sve Priručnik obuhvata?

U suštini Priručnik obuhvata veliki deo onoga, što pretstavlja uslove za uspešno gajenje svinja. Neke uže oblasti (hrana-ishrana, zdravlje . . ) zaslužuju posebna izdanja. Ovde su bliže obradjeni objekti i potrebna oprema za savremeno gajenje svinja.

Njihov značaj je manji u pogledu visine investicija – oni čine osnovu uslova smeštaja i gajenja svinja po kategorijama, od čega u najvećoj meri zavisi i konačan uspeh. Konačno, ovde su date sve one norme, koje su već obavezne, ili koje postaju to za koju godinu.

Kako je pisano?

Obim Priručnika u velikoj meri zauzimaju prilozi u vidu crteža ili skica. To sa pojednostavljenim rečnikom doprinosi da je ceo Priručnik vrlo jasan i da se jednostavno koristi od strane odgajivača svinja. Sve poruke se sigurno shvataju i po većem broju primera iz prakse onih, koji inače služe za ugled.

Ogromne promene u svinjogojstvu u poslednjim godinama su podjednako biološke i ekonomske prirode.

Uvodna razmatranja u ovom Priručniku – najvažnija! I radi toga – preporuka:

• pažljivo pročitati sva uvodna razmatranja, pre svega kada se donosi odluka o većim ulaganjima (rekonstrukcija, nove farme);
• sva saznanja iz ovog Priručnika mogu da budu samo osnova za dalja saznanja – u potrebno je prikupiti i dobro proučiti iskustva odgajivača svinja, koji važe za uspešne, pa je zaključak kao po jednoj staroj mudrosti:

saznanja iz ovog Priručnika su samo “kostur“ na koga treba dodati „meso“ kako bi nešto sigurno „prohodalo“!

Zakonske promene jasno nameću: ko hoće na tržište svinjskog mesa mora da poštuje zakonske propise! Poslednja najveća promena je sistem držanja krmača: od 2013. godine surasne krmače se moraju držati grupno!

Čovek – najvažniji faktor!

U gajenju svinja uloga čoveka-odgajivača svinja ističe se kao najvažniji faktor u uspešnosti: pod istim uslovima i u isto vreme redovno se ističu oni, koji su uspešni, kao i oni, koji su – neuspešni!.

Doprinos literature je u tome da što veći broj odgajivača svinja bude iznad granice rentabiliteta u proizvodnji svinjskog mesa – da što manji broj pravi greške bilo koje vrste!

Ogromno iskustvo autora i veliki broj navedenih primera iz prakse velika su garancija da su saznanja ovog Priručnika siguran putokaz u donošenju odluke o daljim ulaganjima u svinjogojstvo.

Izdavanje ovog Priručnika pomogao je veliki broj onih, koji su ocenili pre svega vrednost Priručnika za potrebe prakse. Njima se autor i na ovaj način najsrdačnije zahvaljuje.

Beograd, januar, 2015.
Prof. Dr Milan St. Tošić

 

1. Uvodna razmatranja

„Uvodna razmatranja“ treba shvatiti kao potrebu da se već na početku Priručnika razjasne neki od osnovnih pojmova svinjogojstva. Ta grana poljoprivrede je važna i složena sa mnogo tehničko-tehnoloških detalja i zakonskih propisa. Iz tih razloga ovaj uvod ima veliki broj poglavlja i zauzima mnogo više prostora Priručnika, nego što je to uobičajeno.

1.1 Značaj svinjogojstva

Kako u stvari u širem smislu shvatiti šta je to značajno u poljoprivredi, odnosno, šta je više, a šta manje značajno? Da li i kako uporedjivati proizvodnju svinjskog mesa i senfa?

Odgovor na ovako postavljen problem je složen, a kao pojednostavljen bi mogao biti:

• da li se proizvod traži i – procena za narednu budućnost?
• da li se u dovoljnoj meri mogu da ispune uslovi i norme?

Na ovom mestu u pogledu značaja svinjogojstva dovoljno je istaći:

• potrošnja svinjskog mesa u svetu je u stalnom porastu;
• svinjsko meso se traži od sve većeg broja potr ošača;
• koristi se od svih kategorija ljudi.

1.2 Stanje u svetu

Potrošnja svinjskog mesa: prosek oko 15, ali ide i do 60 kg/god/stanovnik! Zaključak: svinjskog mesa će u svetu trebati sve više!

Kina vodeći proizvodjač svinjskog mesa (sa oko 50%), a slede Evropa sa oko 25% i Amerika sa oko 15%. Evropa važi kao svetski centar sa mnogo država-vrhunskih odgajiva.

Sve zemlje u svetu nastoje da potrebne svinjskog mesa obezbede kroz sopstvenu proizvodnju. Neke zemlje u EU proizvode mnogo više preko sopstvenih potreba (Danska, Holandija, Belgija, Irska, Španija, . ). U nekom broju zemalja EU gajenje svinja se – ograničava. Razlog: strožiji kriterijumi u pogledu zagadjenja okoline! Te zemlje nastoje da svoju proizvodnju organizuju u zemljama Istočne Evrope, koje još uvek raspolažu sa većim prostornim mogućnostima.

1.3 Stanje u Srbiji

Svinjogojstvo je u Srbiji od davnina najraširenija grana stočarstva i proizvodnje mesa. Od uslova za mnogo veću i stabilnu proizvodnju treba istaći dve osnovne grupe:

1. Tradicija-iskustvo-naklonost – rašireno svinjogojstvo u svim krajevima Srbije;
2. Odlični uslovi za proizvodnju stočne hrane (kukuruz, soja, . . .)

Dalje prednosti se nastavljaju na predhodne:

1. velike raspoložive površine i postojeći relativno mali broj stoke;
2. velike sopstvene potrebe za svinjskim mesom;
3. sigurno obezbedjenje radne snage.

Srbija može relativno lako da obezbedi dovoljne količine svinjskog mesa i za potrebe izvoza. Samo da se ne zavaravamo: uslovi izvoza su sve precizniji i strožiji, pa se oni sve teže ispunjavaju! U tom pogledu izdvajaju se dva važna momenta:

• konkurentska sposobnost u pogledu tržišne cene,
• poreklo – zdravstnemo stanje.

Istovremeno nekoliko razloga stvarnog stanja u svinjogojstvu Srbije jako otežava iskorišćenje veoma povoljnih uslova i mogućnosti: nepovoljan rasni sastav, neracionalno korišćenje stočne hrane, neodgovarajući uslovi držanja svinja, nizak nivo stručnosti odgajivača!

Dovodjenje u potreban položaj zahtevaće više godina napornog rada na unapredjenju svinjogojstva Srbije. Osnovu toga treba da čini realna dugoročnija projekcija razvoja sve 4 osnovne oblasti:

1. proizvodnju stočne hrane za potrebe svinjogojstva;
2. obim i uslove racionalnog obezbedjenja priplodnih grla;
3. industrija prerade i stočne hrane moraju da budu nosioci razvoja,
4. osiguran plasman za neposredne odgajivače svinja, . ..

U Srbiji će ubrzo da ostanu samo odgajivača koji će se odgojem baviti – profesionalno: da se specijalno školuju, da redovno prate nova saznanja i razmenjuju iskustva, . . .

1.4 Šta je u stvari jedna farma svinja?

Jedna farma svinja ima svoje glavne (proizvodne) delove i ostale kao pomoćne.

• glavni delovi farme (smerovi proizvodnje): a) držanje krmača – proizvodnja prasadi; b) odgoj prasadi – za tov i priplod; c) tov svinja – proizvodnja svinjskog mesa.
• pomoćni delovi farme: a) hrana (skladišta, .. ); b) voda (ozbedbedjenje,. . ); c) stajnjak (sakupljanje, . . . ); d) pomoćne prostorije.

U dosadašnjem razvoju svinjogojstva najveći broj farmi svinja su bile tzv. zatvorene farme koje imaju sve kategorije svinja. Takve farme su i dalje aktuelne, pogotovo ako su manjih kapaciteta.

Medjutim, poslednjih godina sve veći broj odgajivača se specijalizuje i formira tzv. otvorene farme. U tom pogledu postoje dve tendencije otvorenih farmi:

Dvojna specijalizacija: a) držanje krmača sa odgojem prasadi; b) tov svinja

Trojna specijalizacija: a) držanje krmača; b) odgoj prasadi; c) tov svinja.

Držanje priplodnih grla i proizvodnja prasadi je najsloženiji deo svinjogojstva. Najveći deo svih saznanja i iskustsva iz oblasti svinjogojstva se praktično ovde primenjuju.

Odgoj prasadi je viša kategorija za dalji samostalni odgoj. Ovde se veći deo ženske prasadi usmerava ka odgoju za priplod.

Tov svinja kao kategorija je najbrojnija, poznata po velikoj potrošnji hrane i po velikoj proizvodnji stajnjaka.

U pogledu zahteva prema odgajivaču navedene kategorije se mogu i ovako podeliti:

• držanje krmača-proizvodnja prasadi = to je posao samo za majstore-odgajivače;
• odgoj prasadi = to mogu da rade i „kalfe“ (ili priučeni odgajivači);
• tov svinja = to je i za „šegrte“ (odgajivače u obučavanju)!

Pojam otvorenih farmi i specijalizacije se sve više zaoštrava, ali i širi. Za to se ističu dve grupe razloga:

1. ograničeni uslovi gajenja svinja;
2. sposobnost (iskustva) odgajivača

Treća grupa razloga je uspešnost u gajenju: sa sužavanjem specijalizacije nameće se veći broj onih uslova, koji utiču na konačnu uspešnost!

1.5 Da li uopšte ući u oblast ’gajenje svinja’ . . . ?

Odgovor je bez sumnje – pozitivan: u gajenje svinja treba da udju svi oni, koji svoje uslove ocenjuju kao dovoljne! Ali i razmišljanje: pod kojim uslovima može i treba da se udje u svinjogojstvo?!

Prvo i – najvažnije: odluka treba da ima – dugoročan značaj: ko se odluči to mora da bude njegovo trajno zanimanje i opredeljenje!

Drugo važno opredeljenje: tip farme svinja, specijalizacija ili ne? Već unapred se zna: a) držanje krmača-vrlo složeno-osetljivo-rizičnije; b) odgoj prasadi –manje rizično i jednostavnije, c) tov svinja-najjednostavnije-za odgajivača najlakše.

1.6 . . . i – kako početi sa gajenjem svinja??

Odgovor je uvek jasan: treba početi sa najjednostavnijim i najmanje rizičnim. Za prave početnike savet je – početi od tova!

A kako dalje?

Mnogi odgajivači i dalje ostanu samo ’tovljači’. Oni se specijalizuju, sakupljaju sopstvena i razmenjuju iskustva, postaju sve sigurniji! Takvi stalno postaju sve bolji i retko padnu na ivicu rentabilnosti!

Iduća odluka (preporuka) je da ’uskoči’ u odgoj prasadi. Od kategorije sa 7- 8 kg treba da se dovedu (po mogućnosti bez ikakvih gubitaka) do poželjnih 25-30 kg za 45-50 dana!

A držanje priplodnih grla – krmača, nerastova, nazimica?

Da ponovo bude jasno: to je nešto što zaista traži vrhunske odgajivače. Veliko znanje, iskustvo, ljubav, naklonost i jasna opredeljenost! Ovde su sve faze držanja veoma osetljive pa jednostavno da se zaključi: ovo mogu samo najbolji odgajivači, oni iz kategorije ’majstori’.

Zatvorene farme svinja će i dalje biti zastupljene. One su kao domaćinske manjih kapaciteta i sa neposrednom vezom sa biljnom proizvodnjom.

1.7 Šta sve znamo-neznamo o svinjama?

Držanje ili gajenje svinja je danas na bazi novih današnjih rasa. One su mnogo zahtevnije, ali i daju mnogo više, danas su i saznanja čoveka o njima mnogo veća. Na osnovu toga čovek-odgajivač podešava svinjama mnogo čega što im više odgovara i iz njih ’izvlači’ mnogo od onoga što one zaista mogu da daju.

Neka saznanja o svinjama, koje obavezno treba imati stalno na umu.

1. Svinje su vrlo čiste životinje

Čiste svinje su zdrave svinje, a samo zdrave pružaju sve ono, što zaista mogu i što se očekuje u njihovom gajenju.

2. Svinje su izuzetno pametne životinje

Svinje nemaju konkurenciju u pogledu inteligencije! Zbog toga sa njima nije lako – ljudi se dobro namuče da svinje nadmudri!

3. Svinje su živahne, ali vole – miran život

Svinje vole da leže, pogotovo u tovu. U ležanju ’raste meso’ – veći je prirast, a manji utrošak hrane. Koji odgajivač spreči uznemiravanje svinja, on je već mnogo učinio za sebe.

4. Svinje ne vole mnogo hladno, a mrze vrućinu!

Svinjama ne smeta kada je – prohladno. Tada malo više troše hrane kao dodatnu energiju. Kada je vrućina, onda ništa ne ’štima’. Bez volje su, medjusobno se uznemiravaju, slabo jedu, krmače ’preskaču’ pojavu polnog žara, . . .

5. Svinje vole ’dobar zalogaj’ i da mirno jedu!

Svinje spadaju u prave sladokusce. Dobro pripremljena porcija vrlo brzo nestane, pogotovo u – grupi! Kad je dobro pripremljeno, pa još vlažno, ako već ne i – tečno. Brzo sve progutaju, to sve odmah ‘zaliju’, pa da se što pre posvete – ležanju!

6. Svinje su društvene – vole da žive u grupama

Svinje su vrlo radoznale, rado se druže sa sebi sličnih. Dobro formirane grupe medjusobno se slažu dopunjavaju i paze (na primer nauče da odvoje čisti prostor za ležanje!).

7. Svinje vole kada ih ih čovek – voli!

Skoro je neverovatno koliko svinje brzo shvate da li ih čovek voli ili ne! Ako ih zaista voli i posvećuje im pažnju, onda svinje vrlo dobro „saradjuju“. To je posebno važno kod krmača: ako je sve u redu, može se očekivati više zdrave i ujednačene prasadi!

8. Svinje i njihovo gajenje – to je sve jako složeno!

Sve ukazuje na to da gajenje svinja nije jednostavno! To treba da znaju svi oni, koji bi da na brzinu zarade i nepripremljeni ‘uskoče’ u gajenje svinja. Svinjogojstvo – ono nije za njih!

1.8 Zašto baš svinjsko meso?

Svinjsko meso ima sve veoma potrebne belančevine životinjskog porekla u ishrani ljudi, dobar je izvor vitamina i gvoždja, a naročito mineralnih materija. Svinjsko meso se sve više troši jer je sve jeftinije pa postaje sve dostupnije većem broju potrošača sa manjim prihodima. Takav razvoj će u idućim godinama dolaziti sve više do izražaja.

Istovremeno svinjsko meso postaje sve kvalitetnije – sa sve više mesa, a manje masti! Nekaj je sadržaj mesa bio 45- 50, a sada je već blizo 60%.

Svinjsko meso jednostavno prija – gurmanski, po apetitu! U odnosu na druge vrste svinjsko meso je u ovom pogledu – bez konkurencije!!

Kada se razmišlja o budućnosti gajenja svinja i proizvodnje svinjskog mesa treba dodati još dve činjenice: a) povećanje broja ljudi na zemlji; b) opšti porast kupovne moći.

1.9 Šta radi konkurencija?

Konkurencija je veća što je delatnost – privlačnija! Gajenje svinja vrlo privlačno, veliki deo sveta bi da ’uskoči’ ili da poveća gajenje svinja. Konkurencija je istovremeno važna i – opasna! Ona redovno nudi nešto povoljnije – jeftinije i kvalitetnije.

Konkurencija u neposrednom okruženju je važnija. Ona potstiče da se istovremeno povećavaju proizvodni rezultati i smanjuju trškovi. Na kretanje cena u svetu teško je uticati. Ono što može svaki odgajivač svinja jeste da troškovi njegove proizvodnje budu što manji!

Šta nas u tom pogledu čeka u budućnosti?

Tu nema ništa utešno: čeka nas stalna i sve veća konkurencija. Iz tog razloga treba odmah da se istakne: u budućnosti će opstajati samo najbolji – oni koji se stalno medjusobno uporedjuju i svoje rezultate poboljašaju!

1.10 Velike ili male farme?

Odgovor je jednostavan: nema ograničenja – mesta za sve veličine farmi svinja! U svetu se ističu 3 grupe farmi po veličini: velike, porodične i pojedinačno držanje svinja.

1. Velike farme

To su farme sa najmanje 500 pa sve do više hiljada krmača, njihov udeo po broju je mali (ali je veliki u obimu gajenja svinja).

Velike farme su uzor po mnogim pozitivnim pokazateljima – one najbolje stručnjake i radnike-specijaliste, pa su ugledne u najširem smislu reči. Veličina ovih farmi zavisi iskljućivo od rešenja problema zagadjivanja okoline i pitanja stajnjaka. Stajnjak sve češće služi u proizvodnji biogasa, čime se istovremeno u velikoj meri rešava i problem zagadjivanja.

2. Porodične farme

To su najčešće i tipične farme svinja. Veličina porodičnih farmi zavisiće od bar 3 faktora: a) raspoložive poljoprivredne površine za iznošenje stajnjaka; b) raspoloživa radna snaga u okviru porodice; c) mesto i položaj farme u okolini (zaštita sredine).

Po opštim procenama veličina porodičnih farmi idućih godina bi bila:

• specijalizovane farme (krmače-prasad): (50) – 100 (200) krmača;
• specijalizovane farme (tov svinja): (300) 500 (1000) tovnih mesta;
• „zatvorene farme“ – osnova (30) 50 (100) krmača;

U budućem razvoju porodičnih farmi svinja treba očekivati specijalizacije sa dva smera: držanje krmača i ka tovu. Zašto?

Za takvu podelu postoje dva osnovna razloga:

1. poljoprivredne površine: ako su manje-držanje krmača, ako su veće-tov!
2. obučesno: manji stepen-tov, veći stepen-držanje krmača.

Veći obim i sigurnije udruživanje će jače potsticati specijalizacije – medjusobno povezivanje odgajivača i proizvodnje stočne hrane sve do konačnog plasmana. Specijalizacijom se dobija se veća sigurnost u postizanje boljih ekonomskih efekata kao konačan cilj.

Odgajivači svinja sa „zatvorenu“ farmama imaju dosta prednosti (sigurniji plasman, uskladjivanje broja prasadi i tovnih grla, . . .). Takve farme kao složenije zahtevaju redovnu razmenu iskustava i jaču povezanost sa savetodavnom službom. Ako postižu približno iste rezultate kao specijalizovane, one su stabilnije i boljih ekonomsko-finansijskih rezultata.

3. Pojedinačno držanje svinja

Broj odgajivača svinja ‘za svoje potrebe’ će biti sve manji. Oni skoro nikada ne računaju na pravu isplativnost, koriste neke postojeće uslove i tradiciju u seoskim prilikama, pa će ova grupa hobi-odgajivača svinja i dalje opstajati, ali svakako u smeru da ih bude sve manje!

1.11 (Koje su) mogućnosti Srbije?

Ako se istakne da su mogućnosti Srbije u oblasti svinjogosjtva skoro neograničene onda za to ima mnogo realnih razloga. Svi oni realno pokazuju da svinjogojstvo može u Srbiji da bude mnogo većeg obima i – rentabilno!

Koji bi to bili razlozi sa većim uticajem?

1. Tradicija – veoma važan i razlog sa velikim uticajem;
2. Potrebe – prvenstveno domaća potrošnja svinjskog mesa;
3. Proizvodnja stočne hrane- kukuruz, a zatim soja, ječam, suncokret;
4. Povećanje broja stoke – približavanje normi od jedno uslovno grlo/hektar!
5. Raspoloživi prostor ugrožavanja sredine;
6. Doprinos u proizvodnji zdrave hrane;
7. Razvoj industrije stočne hrane i prerade mesa!

1.12 Šta nas očekuje . . .?

Ovakva postavka spada medju veoma važne kod odlučivanja u svakom pojedinačnom slučaju. Jednostavno da ne bude pogrešne procene: ako je opšta procena da svinjogojstvo ima veoma dobro izglede to još uvek ne znači da se to odnosi na svaki slučaj u praksi!

Iz tog razloga treba unapred vrlo temeljno i savesno razmotriti šta nas očekuje:

1. u (daljoj) budućnosti?

Odgovor na ovo pitanje je jasan: u budućnosti svinjogojstvo ima veoma pozitivnu perspektivu! To praktično znači: a) u svetu: sve veća potrošnja; b) Srbija: sopstvene velike potrebe; c) Srbija: dobri uslovi i mogućnosti!

2. bliža budućnost ili – a šta sutra?

Odgovor – mnogo složeniji! Jer – gajenje svinja nije za svakoga, pogotovo ne za one, koji razmišljanju – kratkoročno! Vrlo stroge norme držanja svinja, ekonomske prirode i zaštite sredine – sve to navodi na posebno razmatranje svakog pojedinačnog slučaja.

1.13 Ko u stvari opstaje u svinjogojstvu?

Tri oblasti značajno utiču na rentabilnost svinjogojstva:

1. Veličina farmi

Porodične farme će u Srbiji (Balkanu) biti one koje će obezbedjivati svinjsko meso kao konačni proizvod. Veličina takvih farmi će kao domaćinske imati jednu dve radne snage, koje bi se bavile držanjem svinja po već ustaljenim normama.

2. Specijalizacija

Specijalizacija znači bolje rezultate i pravu posvećenost gajenju svinja! Najsloženije je kod zatvorenih farmi, tov svinja je tehnološki najmanje složen, ali i veoma osetljiv na trenutno stanje ponude – potražnje!

3. Edukacija

‘Edukacija’ da je neko školovan i da već stečeno stalno dopunjuje i to sve zaista i primenjuje! Bez praktične primene ni jedno novo saznanje nema vrednosti!

Kao zaključak treba jasno istaći da opstaju samo – najbolji koji na neki način ’odredjuju norme’ i služe za ‘ravnanje’ ostalih!.

Za opstanak u svinjogojstvu potrebno je biti najmanje – prosečno dobar. Ali, rezultati jedne godine ne moraju biti takvi u daljim godinama! Oni najbolji ’podižu granicu’ opstanka pa ostaju u pokušaji da se oni prate na što manjem ’rastojanju’!

1.14 Često se može ’svinjski’ zaraditi . . .

Pojam ’svinjski’ zaraditi je sigurno nastao u vrlo povoljnim godinama, što se svinjogojstvu dogadja. Tad su i prosečni odgajivači svinja vrlo zadovoljni. U takvim godinama malo-prodajna cena svinja može da bude čak dvostruko veća, nego što su proizvodni troškovi.

Uticaj visokih zarada u svinjogojstvu je veliki. Tada se (brzo i naivno) stvara utisak mogućnosti relativno jednostavnog, lakog i dobrog zaradjivanja! Takav ’ulazak’ u gajenje svinja može dosta brzo da dovode do razočarenja. Ubrzo se shvati da visoka zarada nastaje prava retkost, pa se brzopleto doneta odluka oceni kao – pogrešna.

1.15 . . . ali i – ’svinjski’ izgubiti?

Poznato je kako se u gajenju svinja može lako gubiti. To se dešava u dva slučaja:

• Redovno gube oni koji su loši odgajivači svinja!

U svakom proizvodnom regionu se svake godine razmatra uspešnost svake farme i pravi neka podela sa 3 osnovne grupe sa ocenama: najbolji (uvek zaradjuju), prosečni (redovno opstaju) i najgori (retko kad uspešni)

• Gubici prete svim kada naidju loše godine!

’Cikličnost’ kretanja cena svinja u svetu se ne može izbeći, pa time i negativne posledice. Moguće je ublažavanje putem sigurnih udruživanja sve tri grupe partnera: odgajivači svinja – proizvodjači stočne hrane – klanična industrija!

1.16 Da li uporedjivati čovek – svinje?

Svinje imaju mnogo sličnosti sa populacijom ljudi anatomskih i fizioloških, kao i u socijalnom ponašanju. Na osnovu te sličnosti ističu se još neke:

• svinje vrlo rado jedu! To čovek-odgajivač svinja dobro iskorišćava, on navodi svinje na što veće uzimanje hrane, pa one brže rastu (kao male ili mlade), ili (u tovu) brže povećavaju telesnu masu;
• svinjama više odgovara vlažna ili tečna hrana! Ili, malo slobodnije rečeno, i svinje bi radije da jedu – kašikom! Tada brže pojedu obrok, koji se u telu brže i bolje iskoristi!
• posle dobrog obroka, koji se obavezno ’začini’ vodom, svinje najradije pronalaze neki mirniji kutak, brzo legnu i dugo leže (pogotovo ako su uslovi ležanja dobri);

Odmah iza toga dolaze već navedeni pojmovi osnovnog ponašanja:

• kada duže leže (pre svega u toku noći) svinjama prija potrebna toplota (po kategorijama), ali i da imaju dosta svežeg vazduha;
• svinjama nikako ne prija bilo kakvo uznemiravanje – to izaziva stresove i remeti neki ustaljeni red ponašanja;
• svinje vole društvo, neko ’druženje’ u većim grupama, u kojima se uspostavi ’hijerarhija’ i vlada ’dogovoreno’ ponašanje!
• ako su zadovoljne, sa svinjama je sve – lako; ako im bilo šta nedostaje ili smeta, to svinje brzo ’stave do znanja’;
• i konačno – svinje su najpametnije domaće životinje pa im je teško menjati neke navike!

Uporedjenje čoveka i svinja može da bude iz najmanje 3 grupe razloga:

• nivo učinka svinja je brzo dostigao ogromnu visinu;
• dosadašnja saznanja odgajivača su jako zastarela;
• odnos prema gajenju svinja čovek mora suštinski da promeni!

Prof. dr Milan St. Tošić

Prof. dr Milan St. Tošić Stari Lee – Plandište (Banat) – SRB, Poljoprivredni fakultet, 11080 Beograd-Zemun

Školovanje:

• Stari Lee i Vršac- osnovna škola i niža gimnazija; Prilep- srednja poljoprivredna škola;
• Sarajevo i Zemun – Poljoprivredni fakultet studije; Poljoprivredni fakultet Zemun- magistratura.
• Halle/S. (DDR)- Poljoprivredni fakultet – specijalizacija;
• Bonn (Nemačka) univerzitet/ fondacija Humboldt – doktorat.

Radni staž

Duvanska ogledna stanica Domanovići- Čapljina (BiH); Zemljoradnička zadruga Baranda-Opovo; Poljoprivredni fakultet Beograd- Zemun.

Stručna oblast: poljoprivredna tehnika – mehanizacija stočarske proizvodnje (objekti, oprema, rad). Delatnosti, funkcije, članstva, saradnja:

• šef Katedre, šef Odseka, direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku
• glavni i odgovorni urednik lista „Šećerna repa“ i časopisa „Poljotehnika“
• član DLG- nemačkog poljoprivrednog društva – Nemačka
• saradnja sa univerzitetima, naučnim i drugim institucijama u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji.

Strani jezici: nemački (engleski, ruski)

Važnija izdanja – oblast stočarstvo:

• Savremeni objekti i oprema za gajenje svinja, Nolit Beograd, 1982.
• Mehanizacija stočarske proizvodnje, Naučna knjiga Beograd, 1989.
• Objekti i oprema u svinjogojstvu, Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, 2001.
• Objekti i oprema za držanje krava, Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, 2008.

Opšti saveti – saradnja:

• pružanje stručnih saveta iz oblasti poljoprivrede/stočarstva, poljoprivredne tehnike, usmerenja u razvoju poljoprivredno- stočarskih gazdinstava svih veličina
• idejno-tehnološka rešenja u razvoju i investicijama u poljoprivredi (prioritet: stočarstvo, poljoprivredna tehnika)
• obezbeđenje stručno-tehnoloških konsultacija u inostranstvu – izrada skica rešenja i detalja glavnih projekata svih vrsta objekata stočarskih farmi,
• stručne konsultacije u stočarstvu: rekonstrukcije, izgradnje/opremanja objekata, nabavke i korišćenja opreme, usmerenja u razvoj i investicije, sagledavanje i rešenja neposrednih problema i planova
• neposredni kontakti i veze sa institucijama u inostranstvu: mogućnosti neposrednog dobijanja stručnih informacija širokog spektra za potrebe proizvodnje, udruživanja, prerade, plasmana, projektovanih tendecija razvoja
• saradnja na pripremama za IPARD- programe/oblast poljoprivrede, međudržavne saradnje, realizacije projekata