Ova brošura o higijensko-tehničkoj zaštiti radnika u poljoprivredi pisana je na osnovu Programa za polaganje ispita i sticanja stepena stručnog obrazovanja kvalifikovanog i visokokvalifikovanog radnika poljoprivredne struke (Sekretarijat za rad Izvršnog veća Narodne skupštine NR Srbije, br. 273711 od 31 jula 1962. g). Program se nalazi na kraju ovog priručnika.

Razlika između ova dva programa više se odnosi na obim obrađenog materijala, nego na ispitna pitanja. Zbog toga smo se odlučili da izdamo jedan priručnik za oba stepena. Da ne bi bilo nesporazuma u ovom Priručniku objavlјujemo i jedan i drugi program, da bi kandidati no njima spremali ispite za stepene koje treba da dobiju.

Ali pitanje higijensko-tehničke zaštite ima značaj za sve poljoprivredne proizvođače, bilo da su to stalno zaposleni radnici u poljoprivrednim i zadružnim organizacijama ili individualni proizvođači. Cee veća primena mehanizacije i hemizacije u poljoprivrednoj proizvodnji dovode i do sve većeg broja obolenja na radu i do raznih nesrećnih slučajeva, ako se na vreme ne preduzmu potrebne zaštitne mere. Jednu od najvažnijih zaštitnih mera primenjuju sami proizvođači. Oni su i no zakonu obavezni da se pri radu čuvaju i da se služe zaštitnim sredstvima koje im radne organizacije obezbeđuju, jer je najčešće dolazilo do unesrećenja kada se radnici nisu pridržavali propisa i upozorenja. S tim u vezi, higijensko-tehničko vaspitanje poljoprivrednih proizvođača postaje sastavni deo njihovog proizvodnog obrazovanja. Taj zadatak rešavaće proizvodne organizacije zajedno sa proizvođačima. Izdavanjem ove brošure Zadružna knjiga želi da pomogne pri rešavanju ovog zadatka.

Sadržaj

Uvodne napomene
Opšte mere zaštite
Osnovne karakteristike higijensko-tehničke zaštite u poljoprivredi
Obaveze poljoprivrednih organizacija u stvaranju uslova rada poljoprivrednih proizvođača
Povrede i profesionalna oboljenja u poljoprivredi
Pružanje prve pomoći povređenim licima
Higijensko-tehnička zaštita na radu
Rentabilnost zaštitnih mera u poljoprivredi
Rehabilitacija i upošljavanje unesrećenih lica u poljoprivredni
Posebne zaštitne mere
Zaštitne mere po vrstama zanimanja
Lična zaštitna sredstva na radovima u poljoprivredi
Nadzor inspekcije rada u oblasti zaštite rada u poljoprivredi
Izbor zanimanja i zaštita na radu u poljoprivredi
Izbor poziva i povreda na radu
Profesionalna orijentacija kadrova u poljoprivredi
Program ispita za kvalifikovane radnike
Higijensko-tehnička zaštita na radu
Program ispita za visokokvalifikovane radnike
Higijensko-tehnička zaštita na radu

Uvodne napomene

Priroda poslova u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i struktura i raspored radne snage dovode, s obzirom na uslove rada, do pojava jače izraženih nego u drugim privrednim granama i delatnostima. Rad na otvorenom prostoru i na velikim površinama, pre svega, otežava smeštaj i ishranu izvesnog broja zaposlenih lјudi. Sezonski karakter znatnog dela poslova pojačava fluktuaciju radne snage više nego u drugim delatnostima. Osim toga, pojavlјuju se i problemi u vezi s radnim vremenom, obračunavašem i isplatom ličnih dohodaka, prijemom na posao i prestankom radnog odnosa, a samim tim i u razvojnom procesu samoupravlјanja u poljoprivredi.

Sve su to pojave koje proizlaze iz specifičnog položaja i poslova u poljoprivredi koji uslovlјavaju i određene mere u oblasti radnih uslova i sigurnosti na radu. Poslednjih godina je posebno na sve to uticalo ubrzano uvođenje mehanizacije i hemizacije u poljoprivredi. To što se poslednje 3 godine investiciona ulaganja kreću od 105 do 120 milijardi dinara godišnje, svedoči o obimu naših planova za brži razvitak i preobražaj poljoprivredne proizvodnje. Pretežan deo ovih ulaganja namenjen je mehanizaciji poljoprivrede. Naime, broj traktora se povećao sa 20.500, koliko ih je bilo u 1958. godini, na 40.350 u 1962. godini, odnosno u 5 godina za 96%, dok je broj kombajna u tom periodu porastao više od 7 puta (sa 639 na 8.350). Već u 1962. godini na 1 traktor dolazi 56 hektara ukupne, odnosno 31 hektar obradive, površine, čime se mehanizacija naše poljoprivrede počinje da približava mehanizaciji razvijenih zemalјa (u SAD na jedan traktor dolazi oko 18 hektara obradive površine).

Uvođenjem mehanizacije znatno je povećana pogonska snaga u poljoprivredi, što potvrđuje podatak da je na 100 hektara ukrupne površine u 1960. godini bilo 93 KS, dok je 1962. godine pogonska snaga porasla na 111 KS, odnosno na 100 hektara oranice u 1960. godini dolazilo je 186 KS, a u 1962. godini 236 KS. Ne ulazeći u to koliko se ova pogonska snaga stvarno koristi i kakve rezultate daje, sam porast upotrebe mehanizacije uslovlјava novu i složenu organizaciju rada, novu stručnu i složenu organizaciju rada, novu stručnu snagu i, sa tim u vezi, nove radne uslove i nove mere za sigurnost radnika na radu.

Dodamo li ovde i uslove koji se nadovezuju na hemizaciju, odnosno upotrebu veštačkog đubriva i raznih hemijskih sredstava u borbi protiv bilјnih bolesti i štetočina, onda zaštita čoveka na radu u poljoprivredi postaje znatno složenija nego što se to nekad smatralo. Koliko se u tom pogledu napredovalo pokazuju ovi podaci: u periodu od 5 godina (1958—1962) upotreba veštačkih đubriva porasla je za 43,4%, odnosno u 1962. godini utrošeno je 434.129 tona više nego u 1958. godini (sa 1,000.202 u 1958. na 1,434.331 tonu u 1962. godini), dok je upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilјa u tom periodu porasla za 17% sa 25.130 u 1958. godini na 28.491 tonu u 1962. godini). Takav obim upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava doprineo je da se veštačkih đubriva po hektaru ukupne poljoprivredne površine troši 523 kg.

Takov razvoj poljoprivrede, uslovlјen većim ivneeticionim ulaganjem, mehanizacijom i hemizacijom, stvorio je nove kvalitete proizvodnje, ali i nove zadatke, pre svega u procesu i organizaciji rada, i u tom sklopu potrebu novih i složenih rešenja radnih uslova i sigurnosti čoveka na radu. Svakako da u svemu tome veliku ulogu igra struktura radne snage koja se, nesumnjivo, stalno pobolјšava. Tako, na primer, dok je u 1958. godini poljoprivrednih stručnjaka s fakultetskom i višom spremom bilo 1.453, taj broj u 1962. godini porastao je na 3.111. Broj veterinara u istom periodu povećao se sa 525 na 1.283, ekonomista s fakultetskom i višom spremom sa 78 na 372, a sa srednjom školom sa 1.919 na 2.924.

Međutim, povećanje stručne radne snage i dalјe zaostaje za kretanjem mehanizacije i hemizacije u poljoprivredi. To, nesumnjivo, snažno utiče ne samo na stopu iskorišćavanja uloženih sredstava već i na unapređenje poljoprivrede i njene prodruktivnosti. Stepen stručnosti zaposlenih radnika, prirodno, utiče na njihovu bezbednost na radu i, sa tim u vezi, i na broj povreda i obolјenja. Stoga je i analiza stanja zaštite na radu od posebne važnosti za dalјi razvitak poljoprivrede i veću sigurnost poljoprivrednih radnika.

Opšte mere zaštite

Osnovne karakteristike higijensko-tehničke zaštite u poljoprivredi

Zakonske odredbe obavezuju poljoprivredne organizacije da se pridržavaju propisanih zaštitnih normativa i standarda i da organizuju službe higijensko-tehničke zaštite. Položaj poljoprivrednih organizacija stvara neposrednu zainteresovanost za preduzimanje zaštitnih mera, a Ustav SFRJ ih obavezuje da uređuju i unapređuju uslove rada, da organizuju zaštitu na radu i brinu o ostvarenju prava radnih lјudi na ličnu sigurnost i zdravstvenu zaštitu na radu.

Uloga poljoprivrednih organizacija u sprovođenju zaštitnih mera može biti veoma značajna, jer su karakter naše poljoprivrede i radničko samoupravlјanje nerazdvojno povezani s brigom o lјudima i njihovom zaštitom na radu. Savremena poljoprivreda sve više podstiče rešavanje ovih pitanja koja se pojavlјuju kao posledice sve veće upotrebe mašina i veštačkih đubriva u polјoirivrednoj proizvodnji. Za organizaciju i unapređenje službe zaštite lica zaposlenih na poljoprivrednim dobrima moraju se predviđati i ulagati svake godine određena finansijska sredstva, kako ne bi došlo do toga da veliki broj zaposlenih radnika nastrada ili oboli na poslu usled loših uslova rada i nekorišćenja propisanih sredstava zaštite.

Dobro organizovana i pravilno primenjena zaštita radnika u poljoprivrednim organizacijama je i preduslov za veću produktivnost rada. Zaštićene i obezbeđene mašine, koje se upotreblјavaju u poljoprivrednim organizacijama, propisana upotreba hemijskih i drugih sredstava u raznim poljoprivrednim poslovima doprineće ekonomičnijem i rentabilnij em poslovanju poljoprivredne organizacije. Zato se mora uvek imati na umu da od zdravstvene i radne sposobnosti poljoprivrednih prozvođača zavisi i njihova proizvodna sposobnost, a samim tim i uspeh poljoprivredne organizacije u celini.

Nosioci zaštite rada u poljoprivrednim organizacijama su radnički (zadružni) saveti i upravni odbori. Oni mogu dosta da doprinesu predupređenju nesrećnih slučajeva na radu i smanjenju obolјenja kao posledice rada. Od shvatanja ovih organa zavisiće i zaštita rada u poljoprivrednoj organizaciji. Ukoliko radnički saveti poklanjaju više pažnje ovome i češće razmatraju pojave u ovoj oblasti, utoliko će i zaštita rada biti organizovanija i bolјa. Trebalo bi da radnički saveti uspostave tešnji dodir s organima inspekcije rada i drugim faktorima, koji se bave zaštitom na radu, i da s njima rešavaju ovo pitanje. Radnički saveti i upravni odbori moraju biti načisto s važnošću pravilno i dobro sprovedene ove službe i uvideti stvarni ekonomski i moralno-politički značaj sprovođenja sigurnosnih i zaštitnih mera na radu. Oni treba da upoznaju radne kolektive s ekonomskim i društvenim posledicama slabo sprovedene zaštite rada i da od kolektiva traže potrebna sredstva za sprovođenje svih zaštitnih mera.

Veće bi poljoprivredne organizacije trebalo da organizuju posebne službe za zaštitu na poslu. Ove službe bi morale da pribave i postavlјaju razne zaštitne naprave i utvrde njihovu upotrebu na poljoprivrednim mašinama i oruđima, i da se staraju da ove zaštitne naprave budu uvek u ispravnom stanju, da ličnih zaštitnih sredstava bude u dovolјnoj količini i da zaštitna sredstva i naprave budu pravilno i dosledno upotreblјavani. Posebnu pažnju treba da obrate radnim mestima na kojima lako dolazi do nesreće, kao i radovima koji štetno utiču na zdravlјe poljoprivrednih proizvođača. Osim1goga, njihov svakodnevni zadatak treba da bude i upoznavanje poljoprivrednih proizvođača s opasnostima koje im prete na radu i potrebom lične zaštite na radnim mestima.

Zaštita na radu u poljoprivredi u uslovima radničkog samoupravlјanja mora se posmatrati sa stanovišta socijalističkog humanizma. Zato nju treba rešavati zajedničkim snagama organa radničkog samoupravlјnja i sindikalnih i drugih društveno-političkih organizacija, uz obavezno učešće službe inspekcije rada. Ovakav način rešavanja dao je u praksi veoma dobre rezultate. Sa stanjem zaštite rada i problemima koji se pojavlјuju treba upoznati i ošptinske skupštine, kako bi ih i one razmotrile i pomogle poljoprivrednim organizacijama da ih rešavaju na najbolјi mogući način.

Obaveze poljoprivrednih organizacija u stvaranјu uslova rada poljoprivrednih proizvođača

Jedan od osnovnih elemenata zaštite na radu u poljoprivredi jesu uslovi u kojima rade poljoprivredni proizvođači. Tim pre ako imamo u vidu njihovu neposrednu vezu s radnom i zdravstvenom sposobnošću poljoprivrednih proizvođača, a samim tim i s produktivnošću rada.

Mnogobrojni činioci posredno ili neposredno utiču na radnu i zdravstvenu sposobnost poljoprivrednih proizvođača, na uspeh rada i produktivnost rada u celini, ali svi oni u velikoj meri zavise od uslova rada.

Uslovi rada obuhvataju veliki broj faktora. Pre svega, radna mesta poljoprivrednih proizvođača: od toga koliku i kakvu pažnju poljoprivredna organizacija posvećuje zaštiti na radnom mestu, odnosno u radnim prostorijama u kojima se obavlјaju svakodnevni poslovi, zavisiće i radna i zdravstvena sposobnost poljoprivrednih proizvođača.

Radnicima koji rade na udalјenim radilištima poljoprivredne organizacije su dužne da obezbede odgovarajući smeštaj i ishranu ili prevoz od mesta stanovanja do radilišta.

Da bi se uslovi rada pobolјšali propisane su za poljoprivredne organizacije i zakonske obaveze da mašine, oruđa i druga sredstva, kao i radna mesta prilagode propisanim uslovima, a sve u cilјu obezbeđenja normalnih i pogodnih uslova rada zaposlenih lica.

Svaka poljoprivredna organizacija obavezna je da svezgrade, radionice, radilišta, pogonske uređaje, mašine i sve druge naprave i zaštitne mere uredi i održava u takvom stanju da poljoprivredni proizvođači budu zaštićeni od povreda pri radu i profesionalnih i drugih obolјenja koja su u vezi s takvim radom.

Ako zgrade, radionice, radilišta, pogonski uređaji, mašine i o-stale naprave predstavlјaju opasnost po život i zdravlјe poljoprivrednih proizvođača, moraju se isklјučiti iz upotrebe, odnosno zabraniti obavlјanje poslova u takvim prostorijama i takvim uređajima i mašinama.

Poljoprivredne organizacije su obavezne da se staraju da svi poljoprivredni proizvođači upotreblјavaju propisane zaštitne naprave i sredstva i da se pridržavaju svih propisa koji su doneti u tom cilјu. Takođe su obavezna da sva zaštitna sredstva i naprave održavaju u ispravnom stanju i da budu pri ruci, a u slučaju kvara i dotrajalosti da budu na vreme opravlјeni ili blagovremeno zamenjeni. Pri nabavlјanju novih mašina, mašinskih uređaja, aparata i vozila moraju se u smislu postojećih propisa uz njih obezbediti i odgovarajuće zaštitne naprave.

Da bi se zaštitili životi i zdravlјe poljoprivrednih proizvođača od povreda pri radu, kao i od profesionalnih i drugih obolјenja, poljoprivredne organizacije su dužne da sprovode higijensko-teh1ščke zaštitne mere. Pored ostalog, ovim merama obezbeđuju se najpogodniji uslovi rada za poljoprivredne proizvođače, a uz to sprečavaju i preteće opasnosti od električne struje, eksplozija, požara, prašine, prekomernog toplotnog i svetlosnog zračenja, hladnoće, zaraznih i drugih opasnih materija koje se upotreblјavaju u radu, itd. Na određenim radnim mestima, odnosno radilištima, poljoprivredne proizvođače treba obezbediti od raznih vrsta odronjavanja i potapanja vodom. Zakonski propisi posebno ukazuju na izgradnju i održavanje sanitarno-higijenskih uređaja u zajedničkim prostorijama gde stanuje više poljoprivrednih radnika kao važnih faktora uslova rada.

Isto tako, poljoprivredne organizacije su dužne da se staraju za svakog poljoprivrednog radnika. Tako, poljoprivredne organizacije ne bi trebalo da raspoređuju radnike na poslove opasne po život, ukoliko oni nisu sposobni za vršenje takvih poslova. Takođe se ne smeju raspoređivati na poslove gde postoji opasnost od profesionalnih i drugih obolјenja onih poljoprivrednih proizvođača koji su skloni takvim obolјenjima. U tom cilјu poljoprivredne proizvođače treba upućivati na specijalni lekarski pregled, pa tek onda raspoređivati na odgovarajuće poslove. Isto tako bi poljoprivredne radnike pre početka poljoprivrednih radova trebalo vakcinisati protiv tetanusa i crevenog tifusa radi sprečavanja pojave ovih bolesti.

Poljoprivredni radnici su dužni da se pridržavaju propisanih mera i pravila higijensko-tehničke zaštite, kao i propisa koji se odnose na opštu sigurnost pri radu. Oni će na poslu upotreblјavati i koristiti sigurnosne naprave, uređaje i zaštitna sredstva. Isto tako se od njih zahteva da prijave nedostatke i kvarove na mašinama, uređajima i zaštitnim sredstvima, kako bi se sprečile eventualne nesreće i zaštitilo njihovo zdravlјe. Poljoprivredni radnici su u pravu ako odbiju da rade na mestima gde im preti očigledna opasnost po život i zdravlјe, ili ako ustanove da nisu sprovedene propisane mere higijensko-tehničke zaštite na mašinama s kojima će raditi.

I specifičnost radova u poljoprivredi utiče na radnu i zdravstvenu sposobnost poljoprivrednih radnika. Većina poljoprivrednih radova obavlјa se u letnjem periodu, naročito u vreme setve i žetve. U tom periodu dolazi i do većeg fizičkog iscrplјivanja radnika, jer karakter poslova zahteva i pojačan intenzitet rada. Ovo dovodi i do jačeg trošenja organizma, pa je u tom periodu veoma važno obratiti pažnju na ishranu radnika. Pojačana i kvalitetna ishrana otkloniće pojave preteranog iscrplјivanja organizma, a time onemogućiti ili smanjiti obolevanja od raznih bolesti.

U sezoni poljoprivrednih radova treba obratiti posebnu pažnju higijeni radnika. Gde god je to moguće treba postaviti provizorne tuševe ili kupatila, kako bi se lјudi posle napornog rada mogli oprati.

Važan uslov rada poljoprivrednih radnika predstavlјa odeća i obuća. Od toga kakva im je obuća i odeća za vreme rada zavisiće umnogome i njihova zdravstvena i radna sposobnost. Prikladna i ugodna odeća i obuća omogućava lako kretanje i ne ometa radnike pri radu. Odeća i obuća moraju da štite poljoprivredne radnike leti od preterane toplote, a zimi od hladnoće i vlage. Zbog toga letnja odeća i obuća treba da su lagane, da omogućuju telu da lakše diše i da se u isto vreme i hladi. Zimska odeća i obuća treba da štite telo od hladnoće i vlage. Glava radnika treba leti da bude zaštićena lakim šeširom sa širokim obodom, kako bi se izbegli toplotni udari i sunčanica. Žene ne bi trebalo leti da nose podvezice na čarapama. Jer one otežavaju cirkulaciju krvi i izazivaju proširenje vena.

Veliki broj poslova u poljoprivredi predstavlјaju prilično fizičko opterećenje za radnike, te treba raznim pomoćnim sredstivma da se smanje napori i izbegnu preterana zamaranja. Za prenošenje teških tereta rukama, na leđima ili ramenu treba obezbediti odgovarajuća prenosna sredstva kao što su korpe, koševi ili druge posude, a ruke i ramena zaštititi rukavicama i štitnicima za ramena. Za radove koji se obavlјaju na zemlјi treba obezbediti sredstva za zaštitu kolena, po mogućnosti s gumenim štitnicima.

Alat i mnogobrojna oruđa, koji se upotreblјavaju u poljoprivredi, treba da budu uvek u ispravnom stanju, na određenim mestima, kako bi bila pristupačna radnicima pri odlasku na rad i vraćanja s posla. Naročitu pažnju obratiti na razna oruđa koja su naoštrena: njih treba ostavlјati tako da naoštrena strana bude suprotno okrenuta, da ne bi došlo do ozleđivanja. Posude i druga ambalaža koji se upotreblјavaju za berbu plodova da budu od takvog materijala i takvog oblika da su što prikladniji za upotrebu.

Poljoprivredne organizacije moraju voditi računa da traktoristi, noćni čuvari, kočijaši i drugi radnici na sličnim poslovima budu snabdeveni odgovarajućom zaštitnom odećom i obućom protiv hladnoće. Isto tako, ova lica treba upozoriti da se u slučaju nevremena sklone na odgovarajuća mesta (razna skloništa, nadstrešnice i sl.). Prilikom grmlјavine lica koja rade u polјu treba da se sklone u najbliže zgrade i da u tom slučaju odstrane od sebe sve metalne predmete i oruđa koji bi mogli privući udar groma.

Poljoprivredni radnici dolaze svakodnevno u dodir sa stajskim i veštačkim đubrivom i hemijskim sredstvima za zaštitu bilјaka. Radnici koji imaju bilo kakva oštećenja kože na nezaštićenom delu tela, a naročito rukama, ne bi trebalo da rade na ovim poslovima.

Posebnu pažnju treba posvetiti izvesnim kategorijama zaposlenih lica u poljoprivredi kao što su žene i invalidi rada.

Žene uživaju punu ravnopravnost i ova jednakost ogleda se u svim oblastima društveno-političkog života. Međutim, fizička konstrukcija žene i njena uloga majke zahteva i posebnu brigu. Zbog toga je žena u radnom odnosu zaštićena mnogobrojnim odredbama koje olakšavaju njen položaj, kako na radnom mestu, tako i u pružanju olakšica u vaspitanju i podizanju dece.

Socijalistički humanizam posebno se ogleda i u pomoći zajednice majkama sa malom decom i ženama trudnicama. Nјima se zabranjuje noćni i prekovremeni rad, zatim rad na teškim i po zdravlјe štetnim poslovima, a vodi se posebna briga o njihovom odmoru, odnosno odsustvu za vreme porođaja i dok neguju decu. Međutim, za vreme sezone žene su prilično opterećene, jer pored redovnog posla na poljoprivrednim imanjima one vrše i niz drugih poslova vezanih za održavanje domaćinstva. Ovi poslovi i fizički i duševno jako opterećuju žene, što se vrlo negativno odražava na njihovo zdravlјe.

Zbog ovih preopterećenja nastaju razne smetnje, koje se naročito odražavaju na generativne organe, a mogu biti uzrok i smrtnim slučajevima prilikom porođaja. Iz ovih razloga treba omogućiti da žene rade pod povolјnim uslovima i ne bi ih trebalo upošlјavati na poslovima koji su štetni po zdravlјe, a naročito na poslovima koji su fizički teški i iscrplјujući. Trudne žene ne bi trebalo da obavlјaju poslove koji izazivaju jače fizičke potrese i dugotrajan pritisak tela. Posle četiri meseca trudnoće one ne bi smele da rade na poslovima koji se obavlјaju u prinudnom položaju tela, već ih treba raspoređivati na lakše poslove.

Invalidima rada društvena zajednica posvećuje posebnu brigu. Savremena rehabilitacija invalida zahteva njihovo normalno uklјučivanje u aktivan društveno-ekonomski život i potpuno izjednačavanje s ostalim članovima društva. Na ovaj način je invalidima rada omogućeno da obezbede svoju životnu egzistenciju i da ne osećaju posledice bolesti, odnosno unesrećenje koje ih je zadesilo na poslu. U tom cilјu predviđeno je određivanje mesta u poljoprivrednim organizacijama na kojima se mogu upošlјavati samo invalidi rada.

Invalidi rada imaju pravo na takvo zaposlenje u poljoprivrednoj organizaciji koje odgovara njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti. Posle rehabilitacije oni imaju pravo da se zaposle na radovima za koje su rehabilitacijom osposoblјeni. Kvalifikovani ili visokokvalifikovani radnici koji supostali invalidi rada, takođe, imaju pravo da se zaposle na onim poslovima za koje je potrebna jednaka stručna sprema. Oni se, uz svoj pristanak, mogu zaposliti i na poslovima za koje je potrebna niža stručna sprema. Ostali invalidi rada imaju pravo da se zaposle na poslovima na kojima mogu svoju preostalu radnu sposobnost najracionalnije koristiti, a s obzirom na stepen invalidnosti i radno iskustvo.

Odmori su važan činilac za neposrednu regeneraciju radne sposobnosti zaposlenih lica. Od toga kako se koriste propisani odmori u toku rada, odnosno kako je raspoređen rad u smenama i kako se organizuje korišćenje godišnjeg odmora, znatno zavisi i radna sposobnost poljoprivrednih proizvođača.

Treba nastojati da se odmori isklјučivo koriste za odmaranje, a ne za neke druge svrhe, jer su odmori propisani isklјučivo da se poljoprivredni proizvođači odmore i obnove svoju radnu sposobnost, pa bilo da je reč o odmoru od pola sata, koji se daje u toku rada, ili o svakodnevnom odmoru između rada, kao i u slučaju korišćenja propisanog godišnjeg odmora.

Poljoprivredne organizacije treba konstantno da se staraju o svim mogućim faktorima i elementima koji utiču na normalne uslove rada, a koji su preduslov za radnu i zdravstvenu sposobnost poljoprivrednih proizvođača.

Povrede i profesionalna oboljenјa u poljoprivredi

Na svojim svakodnevnim i raznovrsnim poslovima poljoprivredni radnici se vrlo često ozleđuju, a još češće obolevaju usled dodira s raznim hemijskim ili prirodnim materijama. Ove povrede i obolјenja veoma često prouzrokuju teške posledice, kako po zdravlјe, tako i po radnu sposobnost poljoprivrednika. Najčešće povrede praćene su krvavlјenjem, kao posledica neopreznosti pri rukovanju raznim poljoprivrednim oruđima i mašinama. Ove ozlede se najčešće dešavaju za vreme sezone, tj. u jeku poljoprivrednih radova. Među njima je znatan broj i onih povreda koje dolaze usled nepažnje u nezi stoke ili od ugriza životinje. Ove povrede ne bi same po sebi predstavlјale toliku opasnost da obično nisu praćene infekcijom. Od ovih povreda dolazi i do pojave tetanusa.

Elektrifikacijom sela i uvođenjem raznih električnih sprava u domaćinstva raste i broj povreda od udara električne struje. Zato je potrebno češće kontrolisati električne instalacije i u slučaju kvara dovoditi ih što pre u ispravno stanje.

Veštačka đubriva imaju veliki značaj u polјolrivrednoj proizvodnji i njihova upotreba je sve veća i masovnija. Može se reći da više nema poljoprivredne organizacije koja ne upotreblјava veštačka đubriva. Poljoprivredni proizvođači razna obolјenja često pripisuju dejstvu veštačkih đubriva, iako sva ona nisu škodlјiva po zdravlјe lјudi. Međutim, poljoprivredni proizvođači treba da obrate posebnu pažnju upotrebi kalcijumcijanamida i tomasovog brašna. Pri radu s cijanamidom treba izbegavati upotrebu alkohola, jer spajanje cijanamida s alkoholom, koji se već nalazi u krvi radnika, izaziva u njih crvenilo na licu, srce počinje ubrzano da radi i nastaje osećaj vrtoglavice praćen često povraćanjem. Otrovnost cijanamida, u tom slučaju, povećava se nekoliko desetina puta. Tomasovo brašno takođe ima štetno dejstvo. Ako se rastura bez zaštitnih sredstava može izazvati zapalјenje pluća, a ponekad i smrt radnika. Zato se licima koja vrše đubrenje tomasovim brašnom mora skrenuti pažnja na ovu opasnost i obezbediti ih potrebnim zaštitnim sredstvima. Posle rada s tomasovim brašnom treba oprati ruke i lice, a odeću i obuću dobro očistiti.

Kožna obolјenja i nadražaje kože mogu izazvati i razna druga sredstva s kojima poljoprivredni proizvođači rade. Tu spadaju sredstva za suzbijanje i uništavanje bilјnih štetočina, insekata i bolesti. Uglavnom, to su razni preparati koji se prodaju u trgovinama, kao što su DDT, kreozan, ortocid, olovni areenat i dr. Ovi preparati su neškodlјivi po zdravlјe radnika ukoliko se upotreblјavaju prema priloženim uputstvima.

Poljoprivredni proizvođači treba da obrate posebnu pažnju prskanju useva preparatima koji sadrže rastvore žive i arsena. Usled neopreznog rada može doći do lakših i težih trovanja. Međutim, rad ovim sredstvima je potpuno bezbedan ako se koriste po datim uputstvima.

Izvestan broj obolјenja nastupa i od uboda insekata, na primer, od komaraca, pčela i stršlјena, koji ubodom unose otrovne materije u čovečji organizam. Osobe koje su naklonjene alergičkim reakcijama ovo teško podnose, pa su tog dana nesposobne za rad. Osim toga, ubodi mogu da proizvedu i infekcije, te je preporučlјivo da se u letnjim mesecima pomoću raznih preparata pristupi uništavanju potetnih insekata.

Jedan broj obolјenja prenosi se i preko životinja, a naročito kada poljoprivrednici neguju bolesne životinje ili uzimaju hranu životinjskog porekla od životinje koja je već obolela. Životinje prenose veoma veliki broj obolјenja i zato je potrebno u svakom sumnjivom slučaju pozvati veterinara koji će ustanoviti da li je sumnjiva životinja doista i obolela.

Na sve ove pojave i uzroke, koji dovode do povreda i obolјenja na radu i u vezi s radom, treba stalno ukazivati poljoprivrednim radnicima, kako za vreme radova, tako i pred njihov početak. Poljoprivredne organizacije su dužne da za sva lica, koja dolaze u dodir sa uzročnicima koji mogu biti škodlјivi po zdravlјe ili radnu sposobnost poljoprivrednih radnika, preduzmu odgovarajuće mere i kontrolišu da se one strogo primenjuju po datim uputstvima.

Pružanje prve pomoći povređenim licima

U većim poljoprivrednim organizacijama sa više odvojenih radilišta i na radovima koji se obavlјaju na raznim međusobno udalјenim mestima, svako radilište, odnosno udalјeno radno mesto, mora imati poseban ormarić sa sanitetskim materijalom za pružanje prve pomoći u nesreći.

Ormarić za prvu pomoć treba da bude postavlјen na pristupačnom mestu i na svojoj spolјnoj strani mora imati znak crvenog krsta. Osim toga, na sanitetskom ormariću mora biti označena kućna adresa najbližeg lekara (eventualno i telefonski broj), adresa i telefonski broj najbliže bolnice, a, eventualno, i ustanove za pružanje prve pomoći unesrećenim licima. Na sanitetskom ormariću treba da budu napisana imena lica u kojih se nalaze klјučevi i koja su upućena i određena za pružanje prve pomoći u nesreći. Ormarići za prvu pomoć moraju biti redovno zaklјučani.

Ormariće sa sredstvima za pružanje prve pomoći u nesreći treba održavati u besprekorno čistom stanju, a utrošeni sanitetski materijal mora se u najkraćem vremenu popuniti. U sanitetske ormariće ne sme se stavlјati materijal i predmeti koji tamo ne spadaju.

U onim poljoprivrednim organizacijama u kojima se mogu dogoditi i teži nesrećni slučajevi moraju postojati podesna nosila za prenošenje unesrećenog lica, a i sanitetska kola.

Veće poljoprivredne organizacije, a naročito one koje su udalјene od naselјenih mesta, dužne su podići svoju sanitetsku stanicu sa svim potrebnim uređajima i materijalom za pružanje prve pomoći u nesreći. Ovim stanicama rukovode stručna lica.

Na radovima u kojih postoji mogućnost trovanja gasovima ili mogućnost davlјenja moraju biti stalno pripravne naprave za spasavanje i sredstva za pružanje prve pomoći, kao što su aparati za veštačko disanje, protivotrovi i sl. Svim ovim napravama i sredstvima rukovaće za taj posao naročito osposoblјena i uvežbana lica.

Higijensko-tehnička zaštita na radu

Opšte mere zaštite

Poljoprivredne organizacije su dužne da vode računa da se uredno održava red i čistoća u zgradama, radionicama, na radilištima, u dvorištima kao i drugim prostorijama koje pripadaju poljoprivrednoj organizaciji. Sve radne prostorije treba najmanje jedanput nedelјno temelјno očistiti. Podovi u radnim prostorijama moraju se svakodnevno čistiti. Voda koja se upotreblјava za pranje i čišćenje ovih prostorija ne sme biti prlјava i zagađena, tj. štetna po zdravlјe zaposlenih lica. Zidove i tavanice u radnim prostorijama treba periodično čistiti, a jedanput u godini i okrečiti.

Sve radne prostorije i prostorije u kojima borave ili kroz koje prolaze zaposlena lica moraju imati plјuvaonice od materijala koji se može lako prati. Na 20 zaposlenih lica treba da dođe jedna plјuvaonica.

Otpatke koji se nagomilavaju u radnim prostorijama treba svakodnevno iznositi van radnih prostorija i stavlјati na određena mesta. Za otpatke koji su podložni trulјenju obezbediti posebne metalne sudove s poklopcima i ove sudove svakodnevno prazniti i prati. Podovi radnih prostorija, u kojima se prerađuju organske materije podložne trulјenju, moraju biti od takvog materijala da ne propuštaju tečnost. Zidove u ovim prostorijama treba obojiti masnom bojom ili obložiti materijalom koji se može lako prati. Podove i zidove u ovim prostorijama treba svakodnevno prati, a, po potrebi, i dezinfikovati.

Otpadne vode odvoditi neposredno u kanale čiji otvori moraju biti snabdeveni sifonima.

Zaposlena lica u zatvorenim prostorijama moraju imati na raspolaganju garderobne ormariće za smeštaj odela i drugih stvari. Za radnike koji rade u polјu poljoprivredne organizacije treba da izgrade skloništa gde bi se oni mogli skloniti u slučaju vremenskih nepogoda. Uz ova skloništa predvideti i prostorije za ostavlјanje njihovih stvari. Isto tako, poljoprivrednicima, koji rade na prlјavim poslovima ili s materijama štetnim po njihovo zdravlјe, moraju se obezbediti dvokrilni ormarići koji će im poslužiti za smeštaj radnog odela i drugih potrebnih stvari.

Garderobni ormarići treba da budu 1,5 m visoki, 0,35 m duboki i 0,35 m široki, a dvokrilni ormarići široki najmanje 0,70 m i s vertikalnim pregradama, da radna odela ne bi dolazila u dodir s njihovim stvarima. Oni treba da su podignuti iznad zemlјe za 15 sm. Ovi ormarići postavlјaju se na podesna mesta u radnim prostorijama ili van njih, ali nikako u blizini mašina radilica. Osim toga, ormarići treba da imaju posebne otvore za ventilaciju.

U organizacijama u kojima su radnici po prirodi posla izloženi vlazi mora biti uređena posebna prostorija za sušenje odela i obuće.

Radnici ne bi smeli da se hrane u prostorijama u kojima rade. Samo izuzetno može se dozvoliti uzimanje manjih količina hrane i u radkim prostorijama, i to samo pod uslovom da se u ovim prostorijama ne radi s otrovnim ili zaraznim materijama i ako su svi ostali higijensko-tehnički uslovi zadovolјavajući. Prema tome, poljoprivredne organizacije su dužne urediti naročite prostorije za ishranu radnika.

Poljoprivredne organizacije dužne su obezbediti zaposlenim licima umivaonice koje, po pravilu, moraju biti izvan radnih prostorija. Veća preduzeća treba da imaju umivaonice u svakom većem odelјenju odnosno pogonu, i to posebno za žene, a posebno za muškarce. Broj slavina u umivaonicima zavisiće od stalnog broja radnika, ali se uzima kao norma da se jednovremeno može prati 1—5 zaposlenih lica. Podove i zidove umivaonika treba do visine 1,5 m obložiti materijalom koji ne propusta tečnost i koji se može lako prati. Svakom zaposlenom licu treba obezbediti sapun i ubrus, a licima koja rade na prlјavim poslovima i toplu vodu. U zimskom periodu prostorije za umivanje moraju biti zagrejane.

Zaposlenim licima, koja se u toku rada jako znoje ili su izložena uticaju prašine i škodlјivih materija, poljoprivredne organizacije su dužne obezbediti kupatila s tuševima s hladnom i toplom vodom, računajući jedan tuš na 15 lica. Pod i zidovi kupatila do visine 2 m moraju biti obloženi materijalom koji ne propušta tečnost i koji se lako pere. U kupatilu predvideti i poseban prostor za presvlačenje. Prostorije kupatila zimi se moraju zagrejavati.

Poljoprivredni radnici moraju biti snabdeveni zdravom i pitkom vodom u dovolјnim količinama. U nedostatku izvorske vode radnicima se mora staviti na raspolaganje dezinfikovana voda ili prokuvana voda sa osvežavajućim dodacima. Ukoliko u mestu postoji vodovod e pitkom vodom vodu treba sprovesti u prostorije poljoprivredne organizacije. U ovom slučaju postaviti higijenske slavine, na kojima mogu zaposlena lica piti vodu bez upotrebe posude, i to računajući jednu slavinu na 60 lica. Ove slavine ne smeju biti udalјene preko 100 m od radnog mesta. U mestima gde nema vodovodne vode i ovih uređaja treba obezbediti pijaću vodu u sudovima koji su za tu svrhu određeni. Ovi sudovi ne smeju kvariti ukus vode, niti rđati. Svako lice treba da ima svoju vlastitu čašu za vodu.

Poljoprivredna organizacija je dužna podići nužnike, i to odvojeno od zgrada u kojima se radi i stanuje, ukoliko nužnici nisu s vodenim ispiranjem. U mestima gde postoji vodovod nužnici moraju biti s vodenim ispiranjem i oni se podižu neposredno uz radne prostorije, sa pretprostorijama koje će ih deliti od radnih prostorija. U preduzećima u kojima su zaposlena muška i ženska lica nužnici će biti odvojeni i označeni prema polu. Broj nužnika treba da bude određen prema broju uloslenih lica, i to na približno 30 muških lica, odnosno 20 ženskih lica, jedan nužnik. Nužnici se moraju povremeno dezinfikovati. Podovi i zidovi nužnika do visine 1,20 m moraju biti od materijala koji ne propušta tečnost i koji se može lako prati i dezinfikovati. Svaki nužnik treba da ima vrata koja se sa unutrašnje strane mogu zatvarati. Isto tako, nužnici treba da budu dovolјno osvetlјeni i da imaju prirodnu ventilaciju. Ukoliko se nužnici nalaze van radnih prostorija, ali u njihovoj neposrednoj blizini, pristup takvim nužnicima mora biti omogućen posebnim hodnicima koji će štititi radnike od naglih promena temperature. Preporučuje se da uz nužnike budu postavlјeni umivaonici za pranje ruku, koje je obavezno za lica koja rade sa životnim namirnicama. U mestima gde postoji kanalizacija nužnici će biti uklјučeni u kanalizaciju, a gde nema kanalizacije treba izraditi posebne nužničke jame, koje moraju biti sasvim zatvorene, a njihovi zidovi ne smeju propuštati tečnost. Jame se moraju na vreme prazniti, i to tako da površina njihovi sadržine ostane uvek pola metra ispod površine okolnog zemlјišta.

U organizacijama gde je zaposleno više od 50 žena treba da postoji uz nužnik i posebno odelјenje snabdeveno najnužnijim uređajem, potrebnim sredstvima i vodom za održavanje lične higijene.

Smeštaj i ishrana zaposlenih lica u poljoprivredi

Karakter poljoprivrednih radova, a naročito udalјenost poljoprivrednih organizacija od stambenih naselјa, zahteva posebnu brigu o ishrani i smeštaju zaposlenih lica. Od toga kako se organizuje ishrana i smeštaj zavisiće i raspoloženje i radna sposobnost zaposlenih lica u poljoprivredi.

Pre svega, treba organizovati menzu ili restoran u kome bi se hranila zaposlena lica, da ne bi gubila vreme u spravlјan>u hrane. Menze treba da odgovaraju svim propisanim uslovima, tj. da imaju svoje predviđene prostorije za ishranu i smeštaj i pripremu hrane, zatim da su svetle i čiste, s podovima koji su pogodni za svakodnevno pranje i čišćenje. Menze moraju biti opremlјene potrebnim inventarom i posuđem, a naročito sudovima i aparatima za čuvanje i pripremanje hrane.

Posebnu pažnju treba pokloniti licima zaposlenim u menzama i restoranima. Ova lica se moraju povremeno podvrgavati lekarskim pregledima, kako ne bi, eventualno, usled nekog zaraznog obolјenja, prenela bolest na lica koja se hrane u menze. Lica koja rade u menzi moraju imati posebna i čista radna odela — bele bluze, mantile, kape ili marame za povezivanje kose. Lica zaposlena u kuhinji treba da su snabdevena kecelјama od nepromočivog materijala.

Namirnice koje služe za spravlјanje hrane, kao i posude i drugi inventar, koji se pri tome upotreblјava, treba tako čuvati i održavati da ne dođu u dodir s muvama, insektima i glodarima. Posuđe u kuhinji ne sme biti od materijala koji oksidiše. Korpe i sanduci za hleb i meso treba uvek da su čisti i da imaju čvrste i ispravne poklopce, kako ne bi došlo do zagađivanja prilikom prenosa ili prevoza do kuhinje i magacina. Kuhinje se moraju snabdeti tekućom vodom, da bi lica koja tamo rade mogla prati ruke. U većim kuhinjama treba obezbediti ventilacione uređaje za odvođenje pare i toplote koja se stvara prilikom kuvanja i pripremanja jela. Otpadnu vodu iz kuhinje sprovoditi u kanal koji svakodnevno treba polivati dezinfekcionim sredetvima.

Poljoprivredne organizacije dužne su da za sve stalno zaposlene radnike obezbede odgovarajući higijenski smeštaj sa svim potrebnim nusprostorijama. Lica s porodicama treba smestiti u blizini mesta rada, kako ne bi bila suviše udalјena od porodice. Nije dozvolјeno lica s decom smeštati u vlažne stanove. .Porodični stanovi ne smeju biti pod istim krovom s prostorijama u kojima se uzgaja i čuva stoka.

Za radnike koji nemaju porodice poljoprivredne organizacije obezbediće zajedničke spavaonice, koje moraju biti svetle i čiste i s dovolјno kubature po osobi. Nije preporučlјivo smestiti više od 20 osoba u jednu spavaonicu. Svako zaposleno lice mora imati svoj krevet i postelјinu. Postelјinu treba uredno prati, da ne bi došlo do zagađivanja. Da bi se onemogućila pojava gamadi preporučlјivo je zaprašivanje zajedničkih spavaonica i drugih prostorija odgovarajućim hemijskim sredstvima, a ako se gamad pojavi moraju se preduzeti sve mere da se ona uništi.

S obzirom na to da samci zaposleni na poljoprivrednim radovima sami održavaju svoje rublјe, treba im za to obezbediti prostoriju sa svim uređajima. Lica koja rade na otvorenim prostorima treba da imaju posebne prostorije za pranje i sušenje odeće i obuće.

Primenjivanjem ovih mera i uputstva za ishranu i smeštaj poljoprivrednih proizvođača u poljoprivrednim organizacijama obezbeđuju se normalni uslovi života i rada ovih lica, a time se utiče i na njihovu radnu i zdravstvenu sposobnost i produktivnost rada u celini.

Određivanje posebnih lica za zaštitu na radu

Poljoprivredne organizacije su obavezne da postave potreban broj lica čiji će zadatak biti da vode brigu o potpunom i pravilnom sprovođenju svih postojećih propisa, kao i drugih mera za higijensko-tehničku zaštitu zaposlenih lica.

Nadležna inspekcija rada odrediće koje su poljoprivredne organizacije dužne imati posebna lica za ovu službu. Tako, svaka poljoprivredna organizacija, koja ima 50 do 300 zapoelenih radnika, odrediće posebno lice za zaštitu rada, a u organizaciji preko 300 radnika ovu službu obavlјaće više lјudi, prema gornjoj srazmeri.

U manjim poljoprivrednim organizacijama određena lica za zaštitu rada obavlјala bi ovu dužnost pored svog redovnog posla. Organizacije su dužne da vreme koje ova lice provedu na poslovima higijensko-tehničke zaštite uračunavaju u normalno radno vreme. Veće poljoprivredne organicacije trebalo

Program ispita za visokokvalifikovane radnike

Higijensko-tehnička zaštita na radu

a) Opšte mere zaštite

• Osnovne karakteristike higijensko-tehničke zaštite radnika u poljoprivrednoj proizvodnji.
• Obaveze poljoprivredne organizacije: zakonski propisi U vezi sa HTZ, smeštajem ishranom i prevozom radnika i puštanjem novih sredstava za rad.
• Broj radnika i udalјenost od mesta stanovanja do radnog mesta na osnovu kojih se obezbeđuje smeštaj, ishrana i prevoz radnika. Izgled prostorija za pripremanje i izdavanje hrane. Inventar. Osoblјe u restoranima — menzama.
• Porodični stanovi i zajedničke spavaonice: izbor mesta i udalјenost od ekonomskih zgrada. Veličina zajedničkih spavaonica, broj lica i slobodan prostor, inventar i postelјina.
• Prostorija za radnu i zaštitnu odeću i obuću.
• Obaveze rukovodećeg i tehničkog osoblјa: higijenskotehnička zaštita i organizacija rada; raspoređivanje radnika na radna mesta prema zdravstvenom stanju, stepenu stručnosti i opasnosti na radu. Zaštita žene: trudnice, majke, dojilјe, omladine i invalida. Periodični lekarski pregled. Zaštita od požara.
• Dužnosti radnika: zdravstveno stanje, telesni nedostaci, poznavanje propisa higijensko-tehničke zaštite i organizacije rada, o zaštitnim uređajima i ličnim zaštitnim sredstvima. Odnos prema drugim radnicima, alkoholu, alatu i ostalim sredstvima za rad.
• Sanitarni uređaji: značaj sanitarnih uređaja. Garderobni ormari — vrste.
• Voda za piće: zakonski propisi u pogledu snabdevanja pijaćom vodom; kvalitet vode; mesto gde se mogu kopati bunari za pijaću vodu; izolacija bunara od zagađivanja; sudovi za pijaću vodu, pregled vode, dezinfekcija vode.
• Nužnici: sanitarni zahtevi — udalјenost od stambenih i ekonomskih zgrada na kojoj je dozvolјeno kopanje nužničkih jama, latrina, i podizanje nužnika. Veličina kabine, broj otvora u odnosu na broj lica, čistoća.
• Umivaonici: prostorije i uređaji za svakodnevno umivanje; njihov smeštaj za vreme leta i zime: broj slavina — otvora u odnosu na broj zaposlenih radnika; ubrusi, sapun, uređaji za pranje nogu.
• Trpezarije: izgled i broj prostorije za pripremanje hrane. Pregled na kliconoštvo. Čuvanje i uzimanje hrane.
• Kupatila: broj tuševa u odnosu na broj radnika; udalјenost kupatila od ekonomskih i stambenih zgrada; podovi, zidovi, snabdevanje tuševa vodom; zagrevanje vode; prostor za svlačenje i inventar.
• Đubre: čuvanje i sakuplјanje đubreta; veličina kanti — sanduka za sakuplјanje đubreta i materijal za njihovu izradu, udalјenost od stambenih i ekonomskih zgrada sanduka ili jama za sakuplјanje đubreta.
• Zaštita od električne struje: osobine i opasnosti od električne struje. Zaštita od slučajnog dodira napona — izolovanje, uzemlјenje, napon od 42 V, zaštitne veze; pružanje prve pomoći.
• Lična zaštitna sredstva; svrha ličnih zaštitnih sredstava; zaštitna odeća i obuća; sredstva za zaštitu organa za disanje, zaštita očiju i lica, zaštita sluha, zaštita glave i drugih delova tela.
• Sredstva za rad: alat sa šilјkom, oštricom i sečivom; ručni alat — motike, ašovi, i ostalo, oruđa i sredstva za rad; ambalaža za branje i prenos plodova.
• Pružanje prve pomoći: torbice i ormarići za ukazivanje prve pomoći i sanitetski materijal u njemu; nosila za slučaj nesreće, vozila za prevoz povređenih lica.
• Lekarska pomoć: organizacija zdravstvene službe pružanja lekarske pomoći u hitnim slučajevima i serumi.

b) Zaštitne mere po vrstama zanimanјa

• Pored opštih mera zaštite s kojima treba da je upoznat visokokvalifikovan radnik po vrstama zanimanja treba još da poznaje ove zaštitne mere:
• Dezinfektor semena (cijanizator, fumigator): zaštitne mere i pružanje prve pomoći u slučajevima trovanja na radu sa živinim jedinjinjima, odnosno pri radu s agrosanom, ceretanom, ambarinom, sumpor-uglјenikom, cijanovodonikom i dr.
• Proizvođač i prečišćivač semenske robe: zaštita pri proizvodnji i prečišćavanju semenske robe od organske i mehaničke nečistoće lucerke, deteline, viline kosice (čelični prah) u trifolin-stanicama, zaštita u selekcionim stanicama — tehnička zaštita selektora, zaštita radnika — lična zaštitna sredstva.
• Sušač semena i merkantilne robe i punjač semena u kesice: zaštita sušare merkantilne robe, lična zaštitna sredstva.
• Paker semenske robe i radnici na manipulaciji semenske robe: zaštitne mere pri zaprašivanju živinim jedinjenjima — lična zaštitna sredstva.
• Ratar: uzgajivač duvana (sadilac duvana), hmelјa (hmelјar), lekovitog bilјa (travar, bilјar) i povrća (povrtar, baštovan): zaštitne mere i ukazivanje prve pomoći u slučaju trovanja DDT, paretionom, nikosanom, olovnim arsenatom i dr. hemijskim sredstvima za zaštitu bilјa — propisna organizacija rada, pušenje, lična zaštitna sredstva, održavanje lične higijene:
• Zaštitne mere pri stavlјanju stajskog đubriva u tople leje, navodnjavanju povrća i drugih useva natapanjem u brazde, pri veštačkoj kiši i zalivanju povrća gumenim crevom: položaj tela pri vađenju rasada, plevlјenju leja i pikiranju rasada, sortiranju plodova. Snabdevanje radnika ličnim zaštitnim sredstvima na ovim radovima. Zapggitne mere pri ručnom košenju i kamarisanju sena, žita itd.
• Zaštita radnika pri vršidbi: zaštita vršalica i dobra na drešu; zaštita pomoćnika i ulagača snoplјa (hranjača), slamaroša i plevaroša; zaštitne mere od požara za vreme vršidbe.
• Ratar-traktorist: zaštitna odeća, obuća i ostala lična zaštitna sredstva; ovlašćenje za rukovanje traktorom; sedište na traktoru; snabdevanje traktora gorivom i mazivom;
  palјenje i vožnja na traktoru; palјenje traktora ručkom za palјenje; ogledalo, blatobran i osvetlјenje na traktoru; zaštita traktoriste od udisanja uglјen-monoksida; dozvolјena brzina traktora na krivinama i međusobni razmak kada idu u koloni jedan za drugim; kočenje traktora; prilaženje priklјučnim oruđima i vršalici; zaštitne mere pri mašinskom oranju, sejanju i drlјanju; zaštita pri radu s hemijskim sredstvima za zaštitu bilјa i ukazivanje prve pomoći u slučaju trovanja.
• Voćar: voćarski rasadničar (kalemar voća, proizvođač voćnih kalemova), vinogradar (vinogradarski rasadničar): zaštitne mere pri radu s kreozanom, rumesanom, parationom, nikotinom, dijeldrinom i drugim hemijskim sredstvima za zaštitu bilјa za vrme jesenjeg, zimskog i letnjeg prskanja, odnosno zaprašivanja ili zamaglјivanja i ukazivanje prve pomoći u slučajevima trovanja; zaštita prilikom rezanja voćaka i loze i ubiranje plodova — lična zaštitna sredstva; alat i uređaji — lestvice, ambalaža, dužina nošenja plodova; mere za otklanjanje žulјeva na rukama pri obrezivanju u vinogradarstvu, voćarstvu; zaštitne mere pri seči i obaranju stabla.
• Podrumar: za rad u vlazi i vodi zaštitna obuća; za vreme previranja vina zaštita od uglјen-dioksida.
• Odgajivač stoke (stočar), odgajivač konja (konjar), odgajivač svinja (svinjar), tovlјač stoke, odgajivač goveda (govedar), odgajivač ovaca (ovčar): pregled zbog kliconoštva; sanitarni zahtevi ekonomskih zgrada; transport hrane.
• Higijensko-tehnička zaštita pri čuvanju, negovanju i ishrani stoke: zdravstveno stanje radnika, zaštita od zaraznog obolјenja (antraksa, sakagije, slinavke i šapa, bruceloze, tularemije, svinjskog crvenog vetra, infektivne žutice, glista i dr.); karantin; snabdevanje radnika ličnim zaštitnim sredstvima; postupak prilikom ishrane i timarenja zloćudnih grla; način donošenja hrane stoci i odnošenja i prenos mleka; zaštita muzača; postupak s uginulim grlima od zaraznih bolesti; zaštitne mere pri kupanju i striženju ovaca.
• Zaštitne mere pri radu sa zloćudnom stokom: u izvođenju u šetnju, posebno bika; mere zaštite prilikom pripuštanja pastuva na kobile, bika na krave i potkivanje grla.
• Mlekar-sirar (mlekar-sirar): periodični pregledi zbog kliconoštva; zaštitna odeća i obuća.
• Odgajivač živine (živinar): izgled i zagrevanje radne prostorije za gajenje živine za vreme zime; zaštitne mere protiv obolјenja od tifusa; zaštitna odeća i obuća radnika živinara.
• Odgajivač pčela (pčelar): zaštita glave, vrata i ruku pčelara od uboda pčela.
• Odgajivač svilene bube: sanitarni uslovi u prostoriji za gajenje svilene bube; zaštitna odeća.
• Odgajivač slatkovodne ribe (ribar u veštačkim ribnjacima i mrestilištima), poslovođa u gajenju školјke, ribarškolјkaš (gajitelј školјki), vođa spužvanske ekipe, ribar-spužvar (spužvar), vođa ribolova, ribar na rekama i jezerima (ribar, alas, meštar): zaštitna odeća i obuća za vreme hladnih i toplih dana; zaštita od komaraca za vreme rada i odmora; zaštita glave od sunčnice; zaštita od davlјenja; osvetlјenje za noćni ribolov; ribarenje za vreme bure.
• Vrtlar-cvećar, vrtlar-rasadničar, pejzažist (vrtlar za parkove i druge pejzaže objekata): provetravanje i zagrevanje prostorije — staklene bašte (staklenjake): zaštita nogu, ruku i tela od kvašenja i vlage kao i zaštita od uglјen-dioksida.