Polјoprivredna proizvodnja ima značajan uticaj na privredu zemlјe, a u okvirima ukupne polјoprivredne proizvodnje stočarstvo je vodeća grana U razvijenim zemlјama Evrope, kao što su Danska i Holandija, govedarstvo učestvuje sa 50-60% u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji. Goveda su najveći proizvođači namirnica čiji proteini su visoke biološke vrednosti, mleka i mesa, kako za potrebe ishrane stanovništva tako i kao sirovine za potrebe prehrambene industrije. Pored ovih glavnih proizvoda u raznim industrijskim postrojenjima koriste se nuz-proizvodi govedarstva kao što su koža, creva, papci, rogovi i dr. koji učestvuju u stvaranju novih materijala Bitno je, takođe, dobijanje stajnjaka koji u sebi sadrži azot, fosfor i kalijum, kao i neke mineralne elemente. Iz ovoga se može zaklјučiti da je gajenje goveda vrlo značajno jer se ratarstvo dopunjuje stočarstvom. Tako se vrši prirodno kruženje organskih materija, i bilјnih hraniva, čime se povećava proizvodnja ratarskih kultura Sa porastom broja stanovnika sve više se zaoštrava konkurencija u pogledu korišćenja izvora hrane. Naime, sve je veća nestašica animalnih proteinskih hraniva, što znači da se sve više pažnje mora posvetiti kabastim hranivima, koja predstavlјaju glavni izvor hrane za preživare. Postojeći izvori kabaste hrane daju prednost gajenju goveda u odnosu na druge vrste stoke.

U ovom izdanju, namenjenom, pre svega, polјoprivrednim proizvođačima, pokušaćemo da iznesemo najpraktičnija iskustva i znanja iz proizvodnje goveđeg mleka i mesa.

Prof. Zlatan Glišić

Sadržaj

Uvod

I. PROIZVODNјA MLEKA

1. IZBOR GRLA ZA PROIZVODNјU MLEKA
2. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROIZVODNјU MLEKA
3. MUŽA KRAVA
4. POSTUPAK SA MLEKOM NA MESTU PROIZVODNјE
5. MANE MLEKA
6. OTKUP MLEKA
6.1. Kontrola ispravnosti mleka i njegovog kvaliteta
6.1.1 Organoleptička ispitivanja
6.1.2 Određivanje specifične težine mleka
6.1.3 Određivanje mehaničke nečistoće mleka
6.1.4 Određivanje kiselosti u mleku
6.1.5 Ispitivanje procenta mlečne masti u mleku

II. PROIZVODNјA MESA

1. PROIZVODNI KAPACITETI GOVEDA ZA TOV
1.1. Izbor grla za proizvodnju mesa
2. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROIZVODNјU MESA
3. OCENA UTOVLjENOSTI GOVEDA
3.1. Ocena utovlјenosti u živom stanju
3.2. Ocena utovlјenosti nakon klanja
3.3. Ocena kvaliteta mesa
4. ORGANIZACIJA TOVA GOVEDA U KOOPERACIJI
5. ORGANIZACIJA OTKUPA I TRANSPORTA GOVEDA
6. BOLESTI U TOVU GOVEDA

III. ISHRANA GOVEDA

1. HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI GOVEDA
2. ISHRANA KRAVA
3. ISHRANA GOVEDA U TOVU

IV. REPRODUKCIJA GOVEDA

V. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ GOVEDA

1. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ KRAVA
2. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ GOVEDA U TOVU

LITERATURA

I. Proizvodnјa mlijeka

1. Izbor grla za proizvodnјu mleka

Osnovni uslov za dobru proizvodnju mleka jeste genetski potencijal grla. Da bismo od većeg broja izabrali najbolјe grlo za proizvodnju mleka, moramo dobro poznavati tip goveda za proizvodnju mleka.

Mlečni tip goveda se u morfološkom pogledu odlikuje time što ima suvu i finu građu tela sa užim prednjim i razvijenijim zadnjim delom tela i dosta dobro formiranim vimenom. Ova grla imaju ispolјene koštane kvrge, izražena rebra prekrivena tankom kožom, a imaju finu čak i prefinjenu konstituciju.

Mlečni tip goveda prepoznaje se po suvoj i lakoj glavi, krupnim i živahnim očima. Rogovi su mali, sjajnih rožnih kanija i venčastog su oblika (savijaju se iznad čeonih kostiju). Posmatrano spreda glava ima pravougaoni oblik a profil glave po pravilu je ravan, sa retkim izuzecima, kada je ulegnut. Uši su tanke, obrasle tankim finim dlačicama. Vrat je dug i relativno uzan sa izraženim kožnim naborima koji počinju od donje vilice. Trup je dugačak i dubok. Nešto je širi u zadnjem, a uži u prednjem delu tela Kada se posmatra leđna i trbušna linija, telo se širi od prednjeg prema zadnjem delu. Greben je dug i uzan, ali često uzdignut iznad leđne linije. Leđa su dugačka, a leđna linija ravna. Sapi su razvijene po dužini i širini, dok su po položaju ravne. Koren repa je po pravilu dobro nasađen, tanak i završava se tankom kićankom.

Vime mlečnih rasa je veoma razvijeno, veliko, duboko i prostrano. S prednje strane pruža se prema trbuhu sve do mlečne jame, a sa zadnje strane prema mlečnom ogledalu. Posle muže vime se značajno smanji, jer je žlezdastog tkiva i dosta je elastično. Svi znaci mlečnosti su dobro izraženi: mlečne vene i mlečna jama. Sise su velike i razvijene. Zadnje četvrti su nešto veće i razvijenije u odnosu na prednje. Najbolјi odnos između prednjih i zadnjih četvrti vimena je 40:60. Dužina sisa treba da bude oko 7 cm a prečnik u osnovi oko 3 cm što pogoduje mašinskoj muži. Krvni sudovi treba da su vidno izraženi, jer su oni jedan od pokazatelјa visoke mlečnosti. Poznato je da za proizvodnju jedne litre mleka kroz mlečnu žlezdu treba da procirkuliše 400-500 litara krvi. Ako krvni sudovi nisu široki, onda je sposobnost grla da proizvede veće količine mleka mala. Noge su sastavlјene od tankih i suvih kostiju sa slabom muskulaturom. završavaju se pigmentiranim papcima. Koža je tanka, na mestima naborana i prekrivena tankom sjajnom dlakom prilјublјenom uz telo. Ovako izgledaju grla koja pripadaju mlečnom tipu. Tu spadaju sledeće rase: holštajn, istočnofrizijska, džerzej, airšir i druge rase.

U našoj zemlјi naročito je ispolјeno odgajivanje goveda kombinovanih svojstava s obzirom da su oni dobri proizvođači i mleka i mesa. U manjem broju, kada je specijalizovana proizvodnja mleka, drže se grla crno-belih rasa goveda, holštajnsko goveče; ili melezi crnobela holštajn; ili simentalac, holštajn rasa goveda. S obzirom da je naš zemlјoradnik opredelјen za dvojnu proizvodnju: mleko meso, najbolјe je, zbog tržišnih uslova, da poseduje grla kombinovanih osobina kao što je simentalska rasa goveda.

Simentalska rasa ima dobro izražene mlečne osobine. U toku laktacije proizvede oko 3500-4000 litara mleka sa oko 3.6% mlečne masti. Takođe su dovolјno izražene i mesne karakteristike: randman od oko 60% mesa dobrog kvaliteta, ukusnog i sočnog. Simentalsko goveče ima prosečne dimenzije i okvire (Gravert 1979.): masa krava od 690-783 kg, visina grebena 133-147 cm, dubina grudi 74-78 cm, i dužina tela od 161-177cm. Radi sigurnijeg prepoznavanja navešćemo njene rasne karakteristike: bela glava bez pigmenta, bela boja donjih delova nogu, kao i bela boja ispod trbuha. Sve druge nijanse na navedenim delovima tela odudaraju od čiste rase.

Odgajivanje kombinovanih rasa je najbolјe vršiti parenjem odabranih jedinki u čistoj rasi, za šta je neophodno voditi matično knjigovodstvo.

Slika br. 1. Nemački simentalac

Izostavljeno iz prikaza