Praktikum Proizvodnja i korišćenje silaže i senaže ima za cilj da na jednostavan i praktičan način njegovim korisnicima približi problematiku proizvodnje i korišćenja silaže i senaže. Za razliku od sličnih publikacija na ovu tematiku, u ovom Praktikumu, pored praktičnih uputstava u domenu proizvodnje silaže i senaže, naglasak je dat novijim saznanjima, preporukama i uputstvima koje treba da doprinesu njihovom boljem i racionalnijem korišćenju. U praksi se i danas u procesu proizvodnje i korišćenja silaže i senaže čine razni neopravdani propusti koji za posledice imaju slabiji kvalitet, povećan rastur, umanjenu efikasnost njihovog korišćenja i manju ekonomičnost stočarske proizvodnje. Zbog toga je Praktikum podeljen u 18 osnovnih poglavlja od kojih kao važnija treba istaći Prednosti i nedostaci silaže i senaže, Biotehnološke karakteristike procesa proizvodnje, Faktori koji utiču na kvalitet, Priprema silaže i senaže, Gubici silaže i senaže, Problemi u pripremi i korišćenju, Određivanje kvaliteta, Objekti za silažu i senažu, Korišćenje silaže i senaže i Mehanizacija za pripremu i korišćenje. U okviru poglavlja Proizvodnja i korišćenje silaže i senaže u uslovima organske proizvodnje, ukazano je na mogućnosti njihove proizvodnje i korišćenja i u ovom danas sve aktuelnijem obliku stočarske proizvodnje. U Prilogu su dati važniji prikazi sastava travno leguminoznih smeša za ravničarsko i brdsko područje i Hemijski sastav važnijih hraniva. Za studente i stručnjake koji žele da prošire svoja znanja u poglavlju Literatura naveden je veći broj referanci iz oblasti proizvodnje i korišćenja silaže i senaže.
Praktikum je pre svega namenjen studentima Državnog Univerziteta u Novom Pazaru studijskog programa poljoprivredna proizvodnja a može da posluži i kao pomoćni udžbenik i dopunska literatura studentima poljoprivrednih i veterinarskih fakulteta, viših poljoprivrednih škola kao i učenicima srednjih poljoprivrednih i veterinarskih škola. Pored toga on može da posluži mladim farmerima koji počinju da se bave ovim vidom proizvodnje stočne hrane, starijim farmerima koje žele da provere svoja iskustva kao i stručnjacima na farmama i u savetodavnim stručnim službama.
Sve dobronamerne sugestije rado ćemo razmotriti i prihvatiti i sa zadovoljstvom uključiti u sledeće izdanje Praktikuma.
Veliku zahvalnost upućujemo recenzentima Prof. Dr Goranu Grubić i Prof. Dr Nenadu Đorđević na pruženoj pomoći i savetima da Praktikum bude prihvatljiv širem krugu njegovih korisnika.
Maj, 2016. god.
Autori
Dr Milan Adamović
Dr Saša Obradović
Sadržaj
1. UVOD
2. KONCEPT PROIZVODNJE STOČNE HRANE
3. PREDNOSTI I NEDOSTACI SILAŽE I SENAŽE
3.1. Prednosti i nedostaci silaže
3.2. Prednosti i nedostaci senaže
4. BIOTEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE PROCESA PROIZVODNJE SILAŽE I SENAŽE
5. FAKTORI KOJI UTIČU NA KVALITET SILAŽE I SENAŽE
5.1. Faza razvoja biljaka
5.2. Suva materija
5.3. Šećerni minimum
5.4. Sabijanje zelene mase
5.5. Dužina odrezaka
5.6. Temperatura siliranja i senažiranja
5.7. Vremenski uslovi
5.8. Brzina siliranja i senažiranja
5.9. Slaganje zelene mase
5.10. Pokrivanje silosa
5.11. Silo objekti
6. PRIPREMA SILAŽE I SENAŽE
6.1. Pogodnosti biljaka za pripremu silaže i senaže
6.2. Priprema silaže i senaže važnijih krmnih kultura i sporednih proizvoda
6.2.1. Biljka kukuruza
6.2.2. Pšenica
6.2.3. Zelena lucerka
6.2.4. Ozima ili jara mešavina
6.2.5. Zelena masa sejanih i prirodnih travnjaka
6.2.6. Čičoka
6.2.7. Glave i lišće šećerne repe
6.2.8. Sirovi rezanci šećerne repe
6.2.9. Kukuruzovina
6.2.10. Vlažno prekrupljeno zrno i klip kukuruza
6.2.11. Kombinovane silaže
7. DODACI SILAŽI I SENAŽI
7.1. Ugljenohidratna hraniva
7.2. Mlečno kisele bakterije i enzimi
7.3. Neproteinska azotna jedinjenja
7.4. Ostala hemijska i druga sredstva za siliranje
7.5. Uslovi koje treba da ispunjava dodatak silaži i senaži
8. GUBICI SILAŽE I SENAŽE
9. PROBLEMI U PRIPREMI I KORIŠĆENJU SILAŽE I SENAŽE
10. ODREĐIVANJE KVALITETA SILAŽE I SENAŽE
10.1. Uzimanje uzorka
10.2. Parametri ocene kvaliteta silaže i senaže
10.2.1. Organoleptičke osobine
10.2.2. Hemijski parametri kvaliteta
11. PRIPREMA SENA UMESTO SILAŽE I SENAŽE
12. OBJEKTI ZASILAŽU I SENAŽU
12.1. Izbor mesta za gradnju silo objekta
12.2. Tipovi silo objekata
12.2.1. Silo hrpa
12.2.2. Silo jama
12.2.3. Horizontalni silos
12.2.4. Silo toranj
12.2.5. Polietilenska folija
13. KORIŠĆENJE SILAŽE I SENAŽE
13.1. Korišćenje silaže i senaže u ishrani goveda
13.1.1. Ishrana krava
13.1.2. Ishrana priplodnih junica
13.1.3. Ishrana junadi u tovu
13.2. Korišćenje silaže i senaže u ishrani ovaca
13.3. Korišćenje silaže i senaže u ishrani koza
13.4. Korišćenje silaže i senaže u ishrani konja
13.5. Korišćenje silaže i senaže u ishrani svinja
13.6. Korišćenje siiaže i senaže u ishrani živine
14. MEHANIZACIJA ZA PRRIPREMU I KORIŠĆENJE SILAŽE I SENAŽE
15. PROIZVODNJA I KORIŠĆENJE SILAŽE I SENAŽE U USLOVIMA ORGANSKE PROIZVODNJE
16. PRILOG
16.1. Važnije krmne kulture u intenzivnim uslovima proizvodnje
16.2. Sastav travno leguminoznih smeša za sejane travnjake za ravničarsko područje
16.3. Sastav travno leguminoznih smeša za sejane travnjake za brdsko područje
16.4. Masa različitih vrsta silaže i senaže
16.5. Hemijski sastav i hranljiva vrednost silaže i senaže i važnijih hraniva
17. TUMAČENJE NEPOZNATIH IZRAZA I SKRAĆENICA
18. LITERATURA
Uvod
Siliranje je dobro poznat i rasprostranjen postupak konzervisanja stočne hrane. Bio je poznat još narodima starog veka. krajem 19. veka siliranje stočne hrane počelo je u SAD i zemljama zapadne Evrope. Nešto kasnije, na bazi stečenih iskustava u pripremi silaže, u praksu se uvodi i tehnologija pripreme senaže. značaj tehnologije siliranja je u okolnosti da ovaj postupak konzervisanja stočne hrane podrazumeva ubiranje biljaka u optimalnoj fazi razvoja i njihovo bezbedno čuvanje na duže vreme. Biljke ubrane u optimalnoj fazi razvoja životinje efikasnije koriste i pretvaraju u mleko i meso. Zahvaljujući visokom kvalitetu silaže, a pogotovo senaže, štede se skupa i na tržištu deficitarna hraniva, potpune krmne smeše i prepteinska hraniva. Osim toga, korišćenje silaže i senaže obezbeđuje stabilnost sastava obroka, u dužem vremenskom periodu, što doprinosi kvalitetu i kontinuitetu sastava obroka, većoj i jeftinijoj proizvodnji mleka i mesa. U našoj zemlji silaža, a pogotovo senaža, još uvek, se nedovoljno koriste. Krupniji farmeri, lakše i brže shvataju značaj silaže i senaže, zbog čega ih, u većoj meri koriste na svojim farmama.
Stvoreni su i novi hibridi kukuruza namenjeni za proizvodnju silaže. Hibrid FAO grupe zrenja 400-700 koji se seju u redovnoj setvi daju visoke prinose zelene mase. Slično tome hibridi FAO grupa zrenja 100-300 sa kraćom vegetacijom, koji se seju u naknadnoj ili postrnoj setvi, takođe imaju dobar prinos i tolerantni su na sušu i bolesti. Neki od hibrida iz navedenih grupa zrenja su specijalno selekcionisani za proizvodnju silaže i odlikuju se, zahvaljujući povoljnijem hemijskom sastavu, većom svarljivošću i efikasnosti iskorišćavanja u proizvodnji mleka i mesa.
Poslednjih decenija stvoreni i u praksu uvedeni genotipovi goveda koji se odlikuju visokim genetskim potencijalom, sa proizvodnjom i preko 10 000 kg mleka u laktaciji. Njihova ishrana tokom godine teško se može zamisliti a u praksi još teže sprovesti bez hraniva kao što su silaža i senaža. Tome u prilog idu i savremena saznanja u domenu biotehnologije koja nalaze primenu i u tehnologiji siliranja kao što su bakterijsko enzimski inokulanti i slični dodaci. Nove laboratorijske metode omogućuju identifikaciju posebnih frakcija vlakana (ADF vlakna rastvorljiva u kiselom deterdžentu, NDF vlakna rastvorljiva u alkalnom deterdžentu, u buragu razgradivi i nerazgradivi proteini, nestrukturalni ugljeni hidrati NUH i dr.) omogućuju bolje vrednovanje silaže i senaže i obroka u celini. Sve pomenuto zajedno sa novim preporukama o potrebama grla visoke proizvodnje u hranljivim materijama doprinosi boljim efektima korišćenja silaže i senaže.
Treba istaći nova dostignuća u domenu osavremenjavanja mehanizacije za ubiranje krmnih kultura. U praksu su uvedeni silo kombajni koji ispunjavaju visoke tehnološke zahteve i imaju visok radni učinak. Oni omogućuju da se konzervisanje stočne hrane obavi u kratkom roku (7-10 dana), u optimalnoj fazi razvoja biljaka, u povoljnim vremenskim uslovima i na gazdinstvima sa velikim površinama pod krmnim kulturama i velikim brojem grla stoke koja koriste silažu i senažu. Sve to prati i savremena oprema za izuzimanje silaže i senaže, miksiranje potpuno mešanih obroka (TMR), što doprinosi boljem kvalitetu obroka, smanjenu rastura hrane, njenom boljem iskorišćavanju, značajnoj uštedi radne snage i boljim ekonomskim efektima.
Novija i kvalitetnija rešenja za bezbedan smeštaj i čuvanje silaže i senaže (silo tornjevi, natkriveni silo trenčevi, plastične folije u obliku silo tunela i sl.) omogućuju bezbedno i kvalitetno čuvanje silaže i senaže. Pomenuti silo objekti onemogućuju pristup vazduha silaži i senaži i na taj način stvaraju uslove za kvalitetnu fermentacuju i sprečavaju mogućnost naknadne fermentacije i kontaminacije bilo koje vrste (biološke, hemijske i radiološke). Takvi objekti onemogućuju i pristup podzemnih voda, sakupljanja i prodiranja površinskog vodenog taloga, čime se stvaraju uslovi za dobijanje silaže/senaže visokog kvaliteta uz minimalne gubitke.