Krаstаvаc (Cucumis sativus L.) i tikve (Cucurbitacae spp.) predstаvljаju znаčаjne kulture u proizvodnji povrćа. Teško je nаći čovekа koji ih ne koristi u svojoj ishrаni. Otudа zа njihovo gаjenje postoji ne sаmo kod nаs već i u svetu jаko veliko interesovаnje.
Krаstаvаc i tikve pripаdаju grupi tzv. „toploljubivih” biljаkа, što podrаzumevа dа zа svoje rаstenje i rаzviće trаže više temperаture. Zbog togа se u hlаdnijim područjimа nа otvorenom polju gаje sаmo u toku nаjtoplijeg delа godine, te u tim uslovimа imаju isključivo sezonski kаrаkter. Ali u nаšem kontinentаlnom području ostvаruju se dvа proizvodnа ciklusа, kаo rаnа i postrnа proizvodnjа. U toplijim područjimа moguće je ostvаriti i tri proizvodnа ciklusа. Tome i sаme biljke pomаžu svojim odlikаmа jer se njihovi plodovi mogu koristiti u tehnološkoj zrelosti već posle 40-50 dаnа od nicаnjа biljаkа, rаčunаto u povoljnim uslovimа gаjenjа.
Dа bi se obezbedilo što rаvnomernije korišćenje plodovа krаstаvаcа i tikvicа u svežem stаnju tokom cele godine, ove biljke se sve više gаje i u zаštićenom prostoru (stаklenik, plаstenik, plаstični tuneli, toplа lejа).
S obzirom nа tu proširenu proizvodnju, rаzumljivo je dа se jаvljаju i neke tehnološke rаzlike između gаjenjа biljаkа u zаštićenom prostoru i gаjenjа biljаkа nа otvorenom polju. S tim tehnološkim rаzlikаmа, specifičnostimа, novim hibridimа i drugim pojedinostimа pokušаo sаm dа putem ove publikаcije upoznаm studente poljoprivrede i ostаle čitаoce zаinteresovаne zа ovu vrstu proizvodnje.
Ovа publikаicjа nаmenjenа je u prvom redu studentimа Agronomskog fаkultetа u Čаčku, а može korisno poslužiti i onimа koji se nаmerаvаju uključiti u ovu proizvodnju ili onimа koji se već bаve gаjenjem krаstаvаcа i tikаvа – tikvicа, а sve u cilju dа svojа znаnjа prošire i upotpune novijim dostignućimа nаuke iz ovog domenа.
Nekа u opštem nаstojаnju zа unаpređenje proizvodnje krаstаvаcа i tikvi, i ovа skromnа publikаcijа pomogne tom cilju.
Beogrаd, 18. 08. 2002.
Autor
Prof. dr Petar S. Maksimović
Sadržaj
Predgovor
KRASTAVAC I NJEGOVO GAJENJE
Uvod
Poreklo, rаsprostrаnjenost i znаčаj
Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja
– morfološke osobine
– biološke osobine i uslovi uspevanja
Sorte i hibridi krastavaca
Objekti za proizvodnju (tipovi zаštićenih prostorа)
– Sataklenici
– Plastenici
– Tople leje
Način proizvodnje
Planiranje proizvodnje
A) Prozvodnja krastavaca u stakleniku i plasteniku
1. Pripremа objektа zа proizvodnju
2. Izbor predusevа
3. Obrаdа zemljištа
4. Utvrđivаnje i suzbijаnje zemljišnih štetočinа
5. Đubrenje zemljištа
6. Formirаnje toplog bаnkа
7. Proizvodnjа rаsаdа
8. Sаdnjа rаsаdа nа proizvodno mesto
9. Negа zаsаđenih biljаkа
10. Berbа plodovа
11. Suzbijаnje bolesti i štetočinа
– Bolesti i njihovo suzbijаnje
– Štetočine i njihovo suzbijаnje
B) Proizvodnja krastavaca u plastičnim tunelima
V) Proizvodnja krastavaca u toplim lejama
G) Proizvodnja krastavaca na otvorenom polju
1. Zаsnivаnje proizvodnje krаstаvаcа rаsаdom
2. Letnjа proizvodnjа krаstаvаcа
PROIZVODNJA TIKVE I TIKVICE
Uvod
Morfološko-biološke osobine i uslovi uspevanja
– Morfološke osobine
– Biološke osobine i uslovi uspevanja
Sorte i hibridi
Načini gajenja
– Gajenje tikvica u stakleniku i plasteniku
– Gajenje tikvica u plastičnim tunelima
– Gajenje tikvica u toplim lejama
– Proizvodnja tikvi i tikvica na otvorenom polju
LITERATURA
Krastavac i njegovo gajenje
Poreklo, rasprostranjenost i značaj
O poreklu krastavca (Cucumis sativus L.) postoje dva mišljenja. Jedan broj autora misli da krastavac potiče iz jugoistočne Azije, a drugi smatraju da njegov izvorni centar mogu biti tropski predeli Afrike. Drevni narodi sa padina Himalaja poznavali su divlji krastavac i koristili ga u ishrani još pre 4-5.000 godina, a počeo se gajiti u Indiji negde pre 3.000 godina. Po drugima, iz tropskih predela Afrike prenet je u Egipat oko 2.000 godine pre nove ere.
U Grčkoj je gajenje krastavaca počelo oko 600 godina pre n.e., a nešto kasnije i u Rimu. Iz stare Grčke i Rima raširilo se gajenje krastavaca po celoj Evropi. Prema postojećim podacima, gajio se na Balkanu u XII veku, a u Engleskoj tek 1573. godine. Danas se gaji skoro u svim zemljama sveta na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, zahvaljujući kratkoj vegetaciji biljke do tehnološke zrelosti.
Krastavac je jednogodišnja puzava (poleglјiva) biljka. U svetu se gaji na oko 880.000 ha (FAO, 1990), a u našoj zemlji na 4—5.000 ha.
Jestivi deo biljke je plod sočna bobica u fazi tehnološke zrelosti, odnosno kada seme još nije očvrslo. Kao salata plod krastavca koristi se u svežem ili ukiseljenom stanju. Sprema se kao važna zimnica u velikom broju domaćinstava, a sve više prerađen i na industrijski način.
Pored upotrebe u ljudskoj ishrani, plodovi krastavaca koriste se i u farmaceutskoj industriji za dobijanje raznih kozmetičkih preparata.
Plod krastavaca u jestivoj fazi korišćenja ima malu energetsku vrednost (46—58 kJ).
Po hemijskom sastavu plod sadrži: 94,3-96,2% vode, 0,561,10% belančevina, 0,11-0,7% monosaharida, 0,33-0,78% celuloze, 0,08-0,27% masti i 0,25-0,58% mineralnih materija.
Slobodne organske kiseline daju prijatan, osvežavajući ukus, a karakteristični miris krastavca potiče od eteričnog ulja (oko 10 mg na 100 g).
Ukoliko su uslovi proizvodnje krastavaca ekstremni (niska ili visoka temperatura i vlažnost), plodovi mogu biti lošijeg ukusa, čak i gorki. Gorak ukus potiče od glukozida kukurbitacina.
Mineralne materije imaju vrlo značajnu ulogu. Od ukupnih količina tih materija oko trećinu čini kalijum, a ostali deo čine kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Dosta visok procenat kalijuma, a mali procenat natrijuma daju krastavcu delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se to svojstvo sačuvalo, smatra se da se pri upotrebi ne sme soliti kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, jer bi krastavac u tom slučaju izgubio svoje važno svojstvo.
Krastavac ima najviše vitamina C (11 mg%), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i neznatne količine karotina.
Plod krastavca najbolje je koristiti za jelo u početnoj fazi tehnološke zrelosti (kada zelena boja počne prelaziti u žućkastu). Mladi plodovi su teže probavljivi, izazivaju nadimanje i stvaraju gasove u crevima.
Krastavac ima i lekovita svojstva:
- Usled veće količine kalijuma olakšava mokrenje, pomaže pri bolestima srca i bubrega, kao i protiv reume.
- Rastvara mokraćnu kiselinu pa je koristan licima sa kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, jer izaziva izlučivanje vode i otrovnih materija iz organizma.
- Sirovi plod krastavca dobrim delom reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom.
- Snižava šećer u krvi, te bi trebalo da ga dijabetičari više koriste.
- Zbog svoje male kalorične vrednosti pripada grupi dijetalnih namirnica, koje se predlažu osobama sklonim debljanju.
Proizvodnja tikve i tikvice
Uvod
Tikve su jednogodišnje puzeće biljke. Vode poreklo iz Centralne Amerike. Ima mišljenja da im je pobliže pradomovina Meksiko. Posle otkrića Amerike dosta brzo su prenete u Evropu u odnosu na ostale biljne vrste iz tog područja.
Tikve pripadaju familiji Cucurbitaceae, rodu Cucurbita. U okviru roda ima više vrsta, a kod nas se najviše gaje prve tri navedene vrste, a ostale malo:
- Obična tikva Cucurbita rero L.
- Bundeva Cucurbita maxima
- Muskatna tikva Cucurbita moschata
- Smokvolisna tikva Cucurbita ficifolia
- Zimska tikva Cucurbita nixta
Obična tikva se kod nas gaji na velikim površinama. Ima kraću vegetaciju, što joj omogućava veliku rasprostranjenost ne samo u ravničarskim regionima već i planinskim do 1.000 m nadmorske visine, a ako se gaji kao tikvica za korišćenje u tehnološkoj zrelosti, onda i iznad te visine.
U okviru vrste obične tikve najviše su zastupljene:
- Poljska tikva Cucurbita rero L. spp. flageliformis, koja se pretežno gaji za ishranu stoke.
- Povrtarske tikvice Cucurbita rero L. spp. compactus, koje se gaje kao tikvice za jelo.
- Ukrasne tikvice (šućurci) Cucurbita rero L. spp. agrestis, koje se gaje na neznatnim površinama sa obiljem oblika i ukrasa.
Tikve se mogu koristiti za ishranu ljudi (plodovi tikvica i tikava), kao i za ishranu stoke (plodovi i nadzemni deo biljke (vreža, stablo).
Plodovi se prerađuju u razne džemove, marmelade, sokove, a iz semena se mogu dobiti i znatne količine kvalitetnog jestivog ulja.
Mladi plodovi tikvice mogu se koristiti za spravljanje raznovrsnih jela, a potpuno zreli kao pečeni, kuvani i na drugi način spremljeni.
Zreli plodovi sadrže do 10% suvih materija, a najviše šećera (3-8%), celuloze (oko 1%), pektinskih (0,3-0,8%) i azotnih materija (0,3-1,2%), a mineralnih materija od 0,5 do 0,8%. Imaju malu kaloričnu vrednost (oko 117 kJ ili 28 cal/100 g ploda). Od vitamina najviše sadrže karotina (provitamin A), zatim vitamina C, te vitamine grupe B (B1, B2, B6) i vitamin E.
Smatra se da zreli, pečeni i kuvani plodovi tikve, kao i svež sok mogu korisno poslužiti u lečenju zapaljenja tankog creva, krvnog proliva, teškoća u organima za mokrenje, za lakše izbacivanje vode iz organizma, za podsticanje cirkulacije krvi i za lečenje psorijaze i uvećane prostate.
I pored višestruke koristi koje tikve pružaju, može se reći da se one nedovoljno koriste u našim domaćinstvima.
Međutim, poslednjih petnaestak godina radi aktivno Društvo ljubitelja tikava u Kikindi, koje izložbe održava svakog oktobra a pokrenuto je i glasnik “Ludaja” sa ciljem da neguje tradiciju vezanu za ovu veoma važnu i korisnu proizvodnju kako bi se proizvođači što više zainteresovali za još masovnije gajenje tikava svih vrsta, oblika, boja, veličina i mase, a korisnici za veću potrošnju.
U oktobru 2000. godine na ovoj smotri izložbi u Kikindi posetioci su mogli videti i najtežu tikvu do danas odgajenu u našoj zemlji, koja je imala 173,6 kg, i najdužu, tzv. “kobasicu”, od 210 cm, koje su odgajene na Oglednom polju Zavoda za hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Velika zasluga ne samo za ove velike uzorke već i za ostale aktivnosti oko unapređenja ove proizvodnje pripada dr Janošu Berenjiju, upravniku pomenutog zavoda sa sedištem u Bačkom Petrovcu.