S obzirom nа mnogostruku upotrebnu vrednost krompirа, kаo i nа to dа je krompir intenzivnа poljoprivrednа kulturа, u poslednje vreme mu se i u nаšoj zemlji pridаje sve veći znаčаj. Ovo je utoliko oprаvdаnije kаd se imа u vidu dа su prinosi krompirа kod nаs još uvek veomа niski, te se unаpređenje ove kulture nаmeće kаo veomа vаžаn zаdаtаk u nаšoj poljoprivredi.

Delom zbog nepovoljnih klimаtskih i zemljišnih uslovа zа uspevаnje krompirа u nekim nаšim poljoprivrednim rejonimа а delom zbog nepoznаvаnjа njegovih osnovnih bioloških i proizvodnih osobinа, proizvodnjа ovog veomа znаčаjnog prehrаmbenog аrtiklа smаtrаnа je drugorаzrednom. Uporedo sа tim i potrošnjа je bilа mаlа, pа se krompir smаtrаo kаo povrtаrskа kulturа i kаo tаkаv se i upotrebljаvаo.

Međutim, detаljnijim proučаvаnjem proizvodnje krompirа, uz korišćenje strаnih iskustаvа i njihovom primenom u nаšim proizvodno-ekonomskim uslovimа, dobili smo nа više mestа visoke i rentаbilne prinose krompirа i kod nаs. To je doprinelo dа se i interesovаnje zа ovu kulturu povećа i dа njenа proizvodnjа iz povrtаrske prerаste u veću, rаtаrsko-njivsku proizvodnju.

Posebno trebа istаći vаžnost proizvodnje krompirа u brdsko-plаninskim područjimа nаše zemlje, u kojimа su klimаtski uslovi zа ovu kulturu nаjpovoljniji. U tim područjimа krompir je skoro jedinа okopаvinа, te uz prаvilnu primenu odgovаrаjućih аgrotehničkih merа on dаje i nаjveće ekonomske koristi proizvođаčimа. To je znаtno uticаlo dа se proizvodnjа krompirа bаš u ovim područjimа nаjbrže proširi i dа se zа njeno unаpređenje pokаže nаjveće interesovаnje.

U cilju dаljeg unаpređenjа proizvodnje krompirа, neophodno je dа se nаši proizvođаči što bolje upoznаju sа nаjvаžnijim pitаnjimа tehnologije njegove proizvodnje, pа se u tom cilju i izdаje ovа knjigа.

Dr Miroslav Jakovljević
Dr Aleksandar Đokić
Inž. Aleksandar Smiljanić

Sadržaj

ZNAČAJ PROIZVODNJE KROMPIRA

Dosаdаšnji rezultаti u proizvodnji krompirа

PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA

Klimа
Zemljište
Dužinа dаnа

SORTE KROMPIRA

Sorte po vremenu stаsаvаnjа
Rаne sorte
Srednje rаne sorte
Srednje kаsne sorte
Kаsne sorte
Izbor sorte pri određivаnju smerа proizvodnje

AGROTEHNIKA KROMPIRA

Plodored
Obrаdа zemljištа
Đubrenje krompirа
Sаdnjа krompirа
Negа krompirа zа vreme vegetаcije
Letnjа sаdnjа krompirа

VAĐENJE, SREĐIVANJE I ČUVANJE KROMPIRA

Vreme i nаčin vаđenjа
Klаsirаnje i sklаdirаnje
Čuvаnje krompirа
Pripremа krompirа zа trаnsport iz sklаdištа

BOLESTI I ŠTETOČINE KROMPIRA

Gljivične bolesti
Bаkterijаlne bolesti
Virusne bolesti
Nepаrаzitne bolesti krompirа
Štetočine krompirа

PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA

Uslovi zа proizvodnju
Priznаvаnje semenskih zаsаdа

LITERATURA

Značaj proizvodnje krompira

Poznato je da je krompir jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u svetu. To se naročito odnosi na zemlje severne Evrope, u kojima je obim njegovog gajenja približan gajenju kukuruza kod nas i gde krompir predstavlja najvažniji prehrambeni artikal.

Međutim, proizvodnja krompira je dosta zastupljena i u našoj zemlji. Prosečno se godišnje zasadi oko 235.000 ha. U odnosu na druge ratarske kulture, krompir dolazi na peto mesto, odmah posle kukuruza, pšenice, ječma i ovsa. Pored toga, zapaža se da Se površine pod krompirom povećavaju, i to uglavnom zbog njegove raznovrsne upotrebne vrednosti.

Značaj krompira za ljudsku ishranu. Sigurno je da krompir najveći značaj ima za ljudsku ishranu. Krtole krompira sadrže veoma povoljan odnos suvih materija (oko 25°/o) i vode (oko 75°/o), te se krompir vrlo brzo i dobro vari. Prema tome, krompir predstavlja odličnu hranu koja se preporučuje i za održavanje dijete pri oboljenju nekih organa.

Najvažniji sastojak u krompiru je skrob, koji je pogodniji za ljudsku ishranu nego skrob koji sadrže žitarice. Pored skroba, veoma važan sastojak su i belančevine. Istina, sadržaj belančevina u krompiru je relativno mali (oko 10% od suvih materija) ali su one lako svarljive i izvanrednog kvaliteta za ljudsku ishranu. Ovih korisnih belančevina naročito ima dosta u peridermu, u sloju ispod pokožice krtola, koje znatno utiču na dijetalnu vrednost krompira u ishrani.

Krompir je takođe bogat izvor vitamina S. Količine ovog vitamina su tolike, tako da čovek pri normalnoj upotrebi krompira za ishranu može svoje dnevne potrebe u ovom vitaminu da zadovolji isključivo iz krompira.

U ishrani ljudi kod nas, krompir se najviše upotrebljava za spravljanje raznih jela. Može se slobodno reći da ni jedna druga poljoprivredna kultura u ishrani čoveka nema tolikih mogućnosti za spravljanje raznih jela kao krompir.

U većini srednjoevropskih i severnih zemalja Evrope krompir se upotrebljava kao osnovna hrana, slično kao hleb kod nas. Kuvan i oljušten on služi umesto hleba i jede se sa drugim jelima. Međutim, krompir se može upotrebiti i za spravljanje hleba, odnosno za zamenu jednog dela brašna. Pšenični hleb u kome krompir može biti zastupljen i do 40% vrlo je ukusan, manje se suši i znatno je svarljiviji.

Krompir za ishranu stoke. Posebnu pažnju u našim uslovima zaslužuje krompir za ishranu stoke. Iako je proizvodnja krompira kod nas još uvek prvenstveno namenjena za ljudsku ishranu, ipak se velike količine sitnog, oštećenog i natrulog krompira mogu jedino upotrebiti za ishranu stoke. Međutim, u nepristupačnijim brdsko-planinskim krajevima čak je preporučljivo orijentisati se na proizvodnju krompira za ishranu stoke.

Krompir za ishranu stoke može se upotrebiti u različitim oblicima (siliran u obliku pahuljica, sečen na kriške, sušen i predrupljen). U našim prilikama najviše se upotrebljava bareni odnosno silirani krompir. Na taj način krompir može u velikoj meri zameniti koncentrovanu, zrnastu hranu a može biti i znatno rentabilniji za ishranu stoke, naročito za tov. Smatra se da se 100 kg ječma mogu zameniti sa 400 kg krompira ako sadrži oko 15% skroba, a ako se sadržaj skroba u krompiru poveća na 18% dovoljno je 335 kg krompira.

Krompir se može upotrebiti za ishranu svih vrsta stoke. Međutim, u ishrani stoke svinje su ipak najveći potrošači krompira, jer ga najracionalnije iskorišćavaju. Goveda ga nešto slabije koriste ali ipak vrlo obilno, i to kako krave muzare tako i goveda u tovu i radna stoka. U ishrani konja krompirom se može gotovo potpuno zameniti ovas, i to 3—4 kg krompira za 1 kg ovsa. Ovce i živina se takođe mogu sa uspehom hraniti krompirom.

Krompir kao industrijska sirovina. U industrijskoj preradi krompir se, pre svega, najviše koristi u prehrambenoj industriji. Spravljanje krompirovog brašna, koje se može upotrebiti za veliki broj jela kao i za hleb, svakako je za navike naših potrošača krompira najinteresantnije. Osim toga, konzervisanje krompira sušenjem, zatim sve veća potrošnja takozvanog čipsa (pom-frit) otvaraju nove mogućnosti za preradu ovog prehrambenog proizvoda.

Međutim, zbog velikog sadržaja skroba, krompir se u srednjoevropskim i severnim zemljama Evrope obilno koristi za proizvodnju špiritusa i skroba. Istina, ovo u našim uslovima ima nešto manji značaj, Jer se skrob može dobiti pod povoljnijim uslovima i u većim količinama iz kukuruza, ali i kod nas postoje fabrike za proizvodnju skroba iz krompira (Domžale u Sloveniji).

Uopšte, može se reći da se krompir u industriji može upotrebiti za izradu preko stotinu različitih proizvoda. Mogućnosti za njegovu preradu idu čak toliko daleko, da najnovija istraživanja ukazuju na to da krompir postane dobra sirovina i za proizvodnju tekstila i hartije.

Vađenјe, sređivanјe i čuvanјe krompira

Vreme i način vađenјa

Vreme vađenja krompira zavisi od cilja proizvodnje (za seme ili za potrošnju), od sorte, od useva koji treba da dođe posle krompira, od klimatskih prilika itd.

Ako se radi o proizvodnji semenskog krompira vađenje treba obaviti čim krompir bude fiziološki zreo, dok je cima još zelena, kako bi se izbegla eventualna zaraza krtola virusima iz nadzemnih delova biljke. Osim toga, vađenje mladog krompira zavisi od ekonomskih potreba proizvođača, jer je cena mladom krompiru velika, te se time unekoliko nadoknađuje razlika u prinosu koji bi se postigao pri kasnom vađenju.

U svim ostalim slučajevima vađenju krompira se pristupa kada potpuno dozri. Po pravilu, krompir za potrošnju treba vaditi kad cima dobije mrkosivu boju, a pokožica na krtolama potpuno očvrsne da se ne može skidati rukom. Preimućstvo kasnog vađenja krompira (kad je dovoljno dozreo) je ne samo zbog većeg prinosa nego i zbog lakšeg čuvanja tokom zime i njegove veće otpornosti prema nekim gljivičnim i bakterijskim oboljenjima.

S izumiranjem čime završava se asimilaciona delatnost biljke, a time je završeno i maksimalno nakupljanje rezervnih materija u krtolama. Zato treba naročito voditi računa da se krompir što pre izvadi iz zemlje posle sušenja čime, jer ako se s vađenjem zakasni prinosi će biti smanjeni zbog delimičnih gubitaka u težini koji su katkad duplo veći nego u skladištima.

Ako krompir od ranih i srednjeranih sorta u našim ravničarskim krajevima sa sušnim i toplim letima ostaje duže vremena neizvađen, izgubiće od svoga kvaliteta kako za ishranu tako i za seme i na takvim krtolama će se pri klijanju u znatnoj meri pojaviti tanke i nitave klice (sl. 13).

Sl. 13. Kasno izvađene krtole koje su isklijale u zemlji pre vađenja (sorte — frimele, bintje, voltman, mesečar i rani roze)
Izostavljeno iz prikaza

Međutim, u planinskim krajevima ili u zasadu iz letnje sadnje mora se često obaviti vađenje krtola dok je cima još zelena, zbog opasnosti od snežnih padavina, mrazeva ili drugih vremenskih nepogoda, kao i zbog oslobađanja površine za setvu ozimih kultura. Zbog toga, u krajevima s kraćim vegetacionim periodima treba saditi takve sorte koje će na vreme dozreti i od kojih će se postići maksimalni prinosi u zavisnosti od klimatskih prilika.

Vađenje krompira koji je namenjen za potrošnju (ishranu) treba obaviti posle prirodnog sasušenja cime, kada pokožica na krtolama dovoljno očvrsne i kada se zaustavi njihov porast i razviće. Vađenje treba završiti pre nastupanja jačih mrazeva, premda oni praktično u našim ravničarskim krajevima ne mogu naneti štetu krompiru u zemlji ni do kraja novembra. Ali, i pored toga ne treba kasniti sa vađenjem krompira i ne čekati mrazeve, jer oštećene krtole od mraza trunu u prostorijama za čuvanje.

Vreme vađenja zavisi od dužine vegetacionog perioda sorta krompira. U našim ravničarskim krajevima krtole ranih i srednjeranih sorta treba izvaditi do sredine avgusta, srednjekasnih do kraja avgusta ili sredine septembra a kasnih do kraja septembra. Posle ovog roka ne bi trebalo čekati s vađenjem krompira, kako bi se zemljište moglo pripremiti za setvu ozimih useva.

Ako je cima jače napadnuta plamenjačom treba pristupiti nešto ranijem vađenju krompira, kako bi se izbeglo prenošenje zaraze iz nadzemnih delova biljke u krtole. Zato je preporučljivo da se na 10 dana pred vađenje krompira pokose stabljike, dok su još zelene, a zatim ih pokupiti i spaliti izvan njive.

Najbolje je vaditi krompir pri lepom i suvom vremenu i ne čekati s vađenjem do kasno u jesen, jer he biti dosta trulih krtola, naročito ako duže vremena bude vladalo kišovito vreme.

Vađenje krompira može biti ručno (motikom), plugom i specijalnim mašinama za vađenje — vadilicama. Najkvalitetniji rad postiže se ručnim vađenjem. Krompir se najpre izvadi plugom i rukom pokupi, a posle toga se površina pređe drljačom da se na površinu izbace preostale krtole iz zemljišta. Najjevtinije vađenje krompira je mašinama vadilicama.

Da bi se omogućio nesmetan rad pri vađenju krompira specijalnim mašinama, treba ih koristiti na zemljištima s podesnom konfiguracijom. Postoje razni tipovi mašina za vađenje krompira. Zajednički deo tih mašina je raonik čiji ispupčeni deo može biti okrenut gore ili dole, što utiče na brzinu odvajanja krtola od zemlje. Glavna razlika u konstrukciji raznih tipova ovih mašina je u delu koji služi za izdvajanje krtola od zemlje. Najpodesnije su one mašine kod kojih postoje uređaji za vađenje i sakupljanje krtola, kao i posebna rešeta koja rade na principu beskrajnog platna u cilju odvajanja krtola od zemlje, uz što manje oštećenje.

Ako se radi o vađenju semenskog krompira ili krompira na manjim površinama, preporučljivo je da se vađenje obavi s posebnim plugom, zbog manjih oštećenja na krtolama nego pri mehanizovanom vađenju.

Kod svih vadilica za krompir karakteristično je to da izvađeni krompir ostavljaju na površini njive. Sve one imaju raonik lopatastog ili olučastog tipa.

Vrlo praktična mašina za uništavanje cime pre vađenja krtola 5e jednostavne građe i sastoji se iz rotirajućeg vratila koje dobija pogon od priključnog vratila traktora. Radni delovi su naizmenično slobodno vezani za vratilo i nejednake su dužine tako da se prilogođavati raznim mikroreljefima površine pod krompirom. Imaju 900 obrtata v minutu i otkitna cima se usitni da ne pravi kasnije smetnje pri vađenju krompira sa drugom mašinom. Učinak je oko 6 ha dnevno (sl. 14).

Sl. 14. Mašina za uništavanje cime pre vađenja krompira
Izostavljeno iz prikaza

Sl. 15. Jednoredna vadilica tipa „Ferguson“
Izostavljeno iz prikaza

Jednoredna vadilica tipa „Ferguson1„ ima iznad raonika konusnu diskosnu ploču sa 6 pari čeličnih šipki postavljenih po obodu ploče. To je tzv. grubi odeljivač. Fini odeljivač se nalazi pored grubog, a na kraju je zavesa koja služi da spreči dalje odbacivanje krtola. Učinak iznosi oko 1 ha dnevno (sl. 15).

Dvoredne vadilice za krompir obično imaju iza raonika kosi metalni transporter od metalnih šipki kroz koje ispada zemlja, a krtole se prenose dalje i padaju iza mašine. Poslednjih godina se izrađuju ovakve mašine sa još jednim rešetkastim transporterom radi potpunijeg i sigurnijeg odvajanja zemlje od krtola. Mašine su jednostavne građe i podesne za rukovanje. Učinak im je oko 2 ha dnevno (sl. 16).

Kao najsavršenija mašina za mehanizovano vađenje krompira su kombajni za krompir, kojih ima različitih tipova i konstrukcija. Zajednička karakteristika svih tipova kombajna je što imaju najčešće olučaste raonike, zatim kose rešetkaste transportere, gumene i metalne valjke za razbijanje grudvi, zatim žičane transportere ili rešetkaste bubnjeve i najzad bunker za krtole ili transporter za utovar očišćenih krtola od zemlje u prateću prikolicu. Učinak se kreće, kod različitih kombajna, od 2—3 ha dnevno (sl. 17).

I pored mnogih nedostataka dosad izrađenih tipova mašina za mehanizovano vađenje krompira, ipak se bez njih ne može zamisliti proizvodnja, krompira na većim površinama u cilju sniženja proizvodnih troškova.

Pri svim načinima vađenja krompira glavno je da što manje krtola ostane neizvađeno i da na krtolama bude što manje oštećenja. Računa se da jedan radnik može ručno izvaditi i preneti u kola oko 700 kg krompira za 10 radnih sati pri osrednjem radu; plugom se može za jedan radni dan izvaditi krompira sa 0,8 do 1 ha površine, a 1 radnik može pokupiti i odneti u kola oko 1.000 kg krompira povađenog plugom, te bi za prinos od 400 mc/ha trebalo oko 40 radnika za 1 ha.

Specijalnim mašinama za mehanizovano vađenje može se izvaditi krompira s površine od 1,2 do 4,5 ha za 1 radni dan a potrebno je oko 20—25 radnika za 1 hektar.

Posle vađenja krompir treba prosušiti na njivi (ako je sunčano vreme) ili pod nastrešnicama ili šupama (ako se krompir vadi po vlažnom vremenu). Krompir za jelo ne bi trebao da bude izložen suncu duže od jednog dana, da ne bi pozeleneo, dok se semenski krompir bolje čuva ukoliko pozeleni i kao takav se uskladišti. Da bi pokožica krtola pozelenela, potrebno ,je da krtole budu izložene sunčanoj svetlosti 4 do 5 dana. Na ovako prosušenom krompiru, pri Sunčanoj svetlosti, ćelije spoljnog tkiva krtola očvrsnu i postaju otpornije prema gljivicama i bakterijama koje izazivaju truljenje krompira u skladištu.

Sl. 16 Dvoredna vadilica za krompir
Izostavljeno iz prikaza

Sl. 17. Kombajn za krompir
Izostavljeno iz prikaza

U slučaju da se krompir iz bilo kojih razloga mora vaditi po kišnom i vlažnom vremenu, onda je utoliko nužnije prethodno provetravanje krompira pre skladiranja kao i prebiranja i skidanje zemlje posle sasušenja. Krtole će na površinskom sloju dobiti zelenkastu boju na svetlu, što je povoljno za semensku robu, a o čemu je ranije dato objašnjenje.

Prilikom manipulacije, kako od njive do nastrešnice tako isto i prilikom transporta do skladišta, sa krompirom se mora pažljivo rukovati. Ne sme se bacati sa velike visine, jer bi to stvaralo uboje koji su kasnije pri uskladištenju podložni truljenju, tako da i druge krtole mogu inficirati.

Osnovno je da u skladište stigne prosušen krompir, bez ili sa sasvim malim primesama zemlje, dobro prebran, tako da sve natrule, ne sečene i krtole sa ubojem budu odstranjene. Tek tako pripremljen krompir može se primiti u skladište.

Klasiranјe i skladiranјe

Klasiranje (sortiranje) krtola se vrši delimično u polju, odmah po vađenju, odvajanjem bolesnih od zdravih, sitnih i oštećenih od krupnih. Ukoliko imamo mašine za klasiranje krompira, poželjno je još prilikom ručnog odabiranja i sakupljanja istovremeno vršiti i klasiranje krtola, jer se time umanjuju troškovi proizvodnje. Međutim, praktično je nemogućno ručno klasirati krompir za semensku proizvodnju na razne kategorije, prema veličini i težini, a organizovana proizvodnja krompira ne može se ni zamisliti bez odgovarajućih mašina za klasiranje krompira.

Prijem semenskog krompira vrši se u prostoriji određenoj za tu svrhu. U istoj prostoriji smeštena je na najpogodnijem mestu i mašina za klasiranje, tako da se posle istovara može na najlakši način staviti krompir na transporter koji će ga ubacivati na platformu mašine.

Za klasiranje krompira postoje razne mašine, počev od onih na ručni pogon pa do velikih selektora kojima treba da raspolažu velika gazdinstva koja se bave proizvodnjom i prodajom semenskog krompira (sl. 18).

Za skladište od 250 vagona dovoljna je mašina kapaciteta od 5 vagona za 8—10 časova rada u toku dana. U cilju racionalnijeg korišćenja mašine, nužno je uvesti dve smene, što znači da bi se u toku 24 časa moglo klasirati prosečno 10 vagona krompira. Na taj način skladište bi se moglo napuniti za 25 dana. Ovakav način punjenja skladišta odgovara i sukcesivnom vađenju i dopremanju semenskog krompira.

Sl. 18. Sortirač za krompir (firma Stevens — Belgija)
Izostavljeno iz prikaza

Međutim, pošto he se u skladištu nalaziti sorte sa različitim vremenom stasavanja, to he s obzirom na različito vreme vađenja rad biti mnogo olakšan, jer će se najpre skladirati rane, zatim srednjerane i srednjekasne i najzad kasne sorte. Time se rok skladiranja proteže na više od dva meseca, tj. od prve polovine avgusta pa do druge polovine oktobra, tako da he se posao obaviti kvalitetno i pravovremeno.

Klasiranje (sortiranje) krtola ima cilj da se semenski krompir izdvoji prema krupnoći, zatim da se izdvoje i poslednji ostaci zemlje kao i natrule i oštećene krtole. Zbog toga pri klasiranju krompira mašinom treba paziti da, se izdvoje sve vidljive bolesne i oštećene krtole za vreme dok se krtole kreću po transporteru.

Prilikom klasiranja izdvojiće se krupne krtole koje nisu za semenski materijal, te ih odmah što pre treba ukloniti da ne bi ometale rad. Ovo se isto odnosi i na krtole sitnije od 2 cm, koje treba odstraniti i upotrebiti za ishranu stoke. Poželjno je da se u neposrednoj blizini skladišta izgradi i silo jama u koju bi se ovako sitan i oštećen krompir silirao, pošto se prethodno zapari.

Klasiran krompir se transportuje odmah u boksove, i to po krupnoći. Naime, sorta određene krupnoće smešta se u boks i ne meša sa drugim frakcijama, kako bi se izbegla dva klasiranja i imala tačna evidencija o raspoloživom materijalu radi ugovaranja za prodaju. Izuzetno se dve frakcije približne krupnoće mogu mešati, te ukoliko se u toku zime ukaže potreba za njihovim izdvajanjem, može se izvršiti još jedno klasiranje pre transporta.

Transportovanje od mašine u boksove vrši se transporterom koji radi na principu beskrajnog platna. Transporter na svom završnom delu, koji ubacuje krompir u boks, mora biti pokretan kako bi se mogla podešavati visina sa koje pada krompir u boks. Ne sme se dozvoliti da krompir pada sa visine veće od 1 metra, a što zavisi i od veličine krtola. Sitnije krtole će imati manje uboja od krupnih.

Prijem krompira u skladište treba podesiti tako da se jednovremeno puni više boksova i to postepeno, a ne svaki boks pojedinačno i odjednom. Ovo je veoma važno zbog intenzivnog disanja i mogućnosti ,,znojenja“ krompira. Tokom punjenja na visini otprilike od 1,5 metara, treba uglaviti specijalnu cev za termometar čiji će se vrh ravnjati sa visinom krompira u boksu. To znači da visina cevi treba da iznosi 2 metra. Cev mora biti izbušena i šuplja kako bi temperatura u njoj bila ista kao i ona u gomili krompira. Posle završenog punjenja, u cev se uglavi termometar radi kontrolisanja temperature u toku zime.

Tokom skladiranja posebno obratiti pažnju na jednu pojavu koja se događa u površinskom sloju u boksu. Naime, prilikom punjenja boksa, treba na završetku poravnati vršni sloj, jer ako ostane u gomilicama može doći do tzv. „znojenja“. Tada se u ovom delu stvara povišena temperatura uz uvećanu vlažnost, te još u rano proleće a katkad čak i u jesen dolazi do prevremenog klijanja. Pored toga, tako ovlažen krompir podložan je i bržem kvaru. Ovo se može dogoditi i ako se vršni sloj dobro poravna, jer topao vazduh sa dna boksa, koji nastaJe usled isparavanja toplijeg krompira, na svome putu prema vrhu, u dodiru sa hladnim vazduhom pri površini, kondenzuje se te se vršni sloj ovlaži.

Pored opasnosti od preranog klijanja, vlaženjem krompira stvaraju se povoljni uslovi za, razvoj bolesti, što dovodi do truljenja i gubitka u težini i kvalitetu semenskog materijala. Radi sprečavanja ove pojave, preporučuje se da se posle punjenja boksa površina dobro izravna a odmah zatim da se pokrije slojem slame od oko 40 cm. Na taj način biće sprečeno kondenzovanje vodene pare na krompiru. Slamu u toku zime treba promeniti jednom do dva puta, ukoliko se ustanovi da je bila ovlažena.

S obzirom da he se skladirašem ranih sorta krompira početi još početkom septembra, kada nije moguće spustiti temperaturu tako nisko koliko je potrebno za čuvanje, postavlja se pitanje čuvanja krompira prvih dana skladiranja. Ovo ipak ne predstavlja problem, jer naglo spuštanje temperature i nije poželjno. U toku prva dva meseca posle skladiranja nema opasnosti od klijanja, a prvi period posle skladiranja i treba da bude sa nešto većim temperaturama da bi pokožica lakše očvrsnula, s obzirom na raširenu praksu da se krompir za seme vadi iz zemlje ranije sa još neočvrslom pokožicom, da se izlaže svetlu i provetravanju a zatim čuva u skladištu na temperaturi od 8°C do 10°C, da bi pokožica očvrsnula. Isto tako i manje ozleđene krtole će brže stvoriti čvršću pokožicu. Irema tome, prvi period čuvanja krompira u skladištu predstavlja prelazni period, kada se temperatura postepeno snižava do optimalne, koja iznosi oko 8° C. Ovo je lako izvesti, s obzirom da su noći hladnije, te provetravanjem u toku noći a zatim zatvaranjem skladišta i ventilacije u toku dana može se regulisati temperatura.

Već početkom novembra treba nastojati da se temperatura u skladištu spusti na oko 4°C, a sredinom meseca održavati optimalnu temperaturu od 2° C do 4° C, koja treba da vlada sve do proleća, kada se krompir vadi iz skladišta.

Čuvanјe krompira

Za vreme čuvanja krompira u skladištima pa do njegove upotrebe, bilo za sadnju ili za druge potrebe, nastaju znatni gubici koji katkad dostižu i do 40% od prvobitne njegove težine. Ovi gubici nastaju zbog isparavanja vode iz krtola, razlaganja šećera i skroba delovanjem fermenata, disanja krtola, prevremenog klijanja, kvarenja krtola zbog trulenja itd.

Disanje krtola počinje već na temperaturi 4° C. Na temperaturama ispod 0° C nastupa pretvaranje skroba u šećer, što umanjuje kvalitet krompira za ljudsku ishranu.

Rezultati mnogih istraživača ukazuju na to da nesrazmerno veći gubici u težini krtola nastaju kad su čuvane na temperaturi od 20° C nego na 10° i 5°. Prema rezultatima Đokića, krtole koje su čuvane u podrumu u Zemunu do kraja marta, pri prosečnim temperaturama oko 10° C, imale su gubitke u težini koji su bili manji od 5%. Sa povećanjem temperature u podrumu u aprilu (krajem aprila 13° C) i maju (krajem maja 16i S) gubici su bili povećani, tako da su krajem maja iznosili i preko 10% kod nekih sorta.

Prilikom čuvanja krompira u podrumu na Goču (na oko 900 m nadmorske visine), temperatura vazduha u podrumu od 25. XII do 25. III nije prelazila 7U S, a do kraja aprila je dostigla maksimum 9° C. Ovako niske temperature uticale su povoljno na čuvanje krtola tako da su najveći gubici u naznačenom periodu iznosili svega 5% (do kraja aprila) kod sorte rani roze, a svega 2,4% kod sorte bintje.

Barhem, Kramer i Nathan su konstatovali gubitke od 35% pri čuvanju krtola na običnoj temperaturi u podrumu, a 11% ako su krtole čuvane u hladnoj prostoriji.

Osim niskih temperatura u skladištima i letnja sadnja u ravničarskim krajevima utiče povoljno na čuvanje krompira od preranog klijanja, kao i n smanjenje gubitaka u težini krtola do njihove upotrebe.

Faze porasta i razvića, sem nicanja, odvijaju se brže u biljaka izraslih iz krtola koje su čuvane na nižim nego u biljaka izraslih iz krtola čuvanih na višim temperaturama u skladištima tokom zimskog perioda odnosno do vremena sadnje. Tako su biljke sorte bintje cvetale posle 43 dana a formirale krtole posle 30 dana od nicanja, dok su biljke iste sorte koje su izrasle iz krtola čuvanih pod uslovima viših temperatura (u podrumu u Zemunu) cvetale tek posle 52 dana, a počele da formiraju krtole 33—35 dana posle nicanja.

Povoljno delovanje niskih temperatura u skladištima tokom zimskog perioda na čuvanje krompira ispoljilo se i na povećanje prinosa, koji je za 15—25% bio viši u odnosu na prinos dobiven od krtola čuvanih u podrumu u Zemunu pod uslovima viših temperatura.

Da bi se krompir što bolje očuvao u skladištima potrebno je voditi računa da se do skladišta dopreme samo zdrave i nepovređene krtole.

Najpodesnija temperatura za čuvanje krompira je od 2° C do 6° C, jer je n toj temperaturi proces disanja smanjen, a nema ni klijanja ni mržnjenja krompira.

Koliko god su velike štete od temperatura ispod nule, još su veće štete od visokih temperatura u skladištima. Usled niskih temperatura stradaju krtole na površini gomile, dok od visokih temperatura stradaju krtole u unutrašnjosti gomile, te postoji opasnost da sav krompir propadne.

U našim ravničarskim rejonima teško je očuvati krompir od klijanja u podrumima i drugim skladištima, jer je malo skladišta s uređajima za rashlađivanje i regulisanje temperature. U ovom pogledu je mnogo povoljnija situacija u planinskim krajevima, u kojima relativno niske temperature vladaju u toku cele zime, tako da krompir uopšte ne klija do proleća.

Prekid mirovanja krtola odnosno početak klijanja nastupa pri temperaturi iznad 6J S, što zavisi od sorte i fiziološke zrelosti krtola. Rane sorte imaju kraći vegetacioni period, te se njihove krtole ranije vade iz zemlje, pre se smeštaju u skladišta i ranije nastupa klijanje u prostorijama za čuvanje pri temperaturi iznad, 6J S nego u krtola kasnih sorta.

Krtole iz letnje sadnje imaju manje gubitke u težini, jer formiraju manji broj klica i klijaju 2 do 3 meseca kasnije nego krtole iz prolećne sadnje. Prema našim rezultatima ispitivanja, prosečan broj klica na krtolama iz prolećne sadnje u sorte frimele iznosio je 4,45 a u sorte mesečar, 4,95, dok je na krtolama iz letnje sadnje broj klica iznosio 2,87 i 2,52. Dužina klica na krtolama iz letnje sadnje iznosila je prosečno 1 cm u sorte bintje, a 3,76 cm u sorte rani roze. S dužinom klice povećavaju se i gubici u težini i skrobu. Tako je ustanovljeno (po Ernestu) da pri dužini klica od 3 do 4 cm gubici u težini iznose 10% a u skrobu 2%, dok pri dužini klica od 1 do 2 cm gubici u težini iznose svega 4% a u skrobu 0,8%.

Treba nastojati da se gubici u težini krtola i skrobu svedu na što manju meru, i to stvaranjem povoljnih uslova za čuvanje krompira i da se klice ne zakidaju, jer svako zakidanje klica na semenskom krompiru smanjuje prinose za oko 20%.

Visoke temperature u skladištima utiču ne samo na gubitke u težini krtola i skrobu, već i na pojavu nitavih klica na krtolama. Često se dešava da se krajem zime i početkom proleća pojave tanke, nitave klice na krompiru koje su čuvane u trapovima s visokim temperaturama. To naročito biva za vreme toplijih zima ako se krompir čuva u debelom sloju, zbog čega mogu biti odbačene celokupne količine semenskog krompira.

Kad krtole duže vremena klijaju, pa se temperatura u skladištu naglo spusti, pritisak Materija na okca je tako jak da se umesto klica formiraju krtolice ispunjene skrobom.

Vazduh u skladištu treba da bude umereno zasićen vlagom, da se krtole ne bi smežurale zbog velikih gubitaka vode usled isparavanja. Prevelika vlažnost nije poželjna, da ne bi nastupilo ranije klijanje i da se ne bi stvarale kapljice vode na površini krtola koje omogućuju kvarenje krtola. Vlažnost vazduha u skladištima ne treba da iznosi više od 90%.

Krompir se može očuvati u dobrom stanju jedino u čistim, hladnim i suvim prostorijama sa umerenom vlažnošću vazduha. Krompir za jelo bolje je čuvati u tamnim, a semenski krompir u svetlim prostorijama.

Pre stavljanja krompira u skladište potrebno je obaviti dezinfekciju skladišta prskanjem 2%-tnim rastvorom formalina ili 2%-tnom bordovskom čorbom.

Najbolje je da se krompir čuva u drvenim sandučićima, od kojih su najbolji tzv. holandski u kojima se krompir može naklijavati (jaroviti) pre sadnje. U njima se krtole mogu poređati u 1 do 2 sloja, a izrađeni su tako da su sve krtole u njima izložene lakom pristupu vazduha. Standardna veličina holandskih sandučića je 60 X 40 X 20 cm (unutrašnjost sandučića). Ovi sandučići se mogu slagati jedan na drugi i u svakom od njih može da stane 15 do 20 kg krompira, tako da na 1 m2 površine skladišta može da se smesti oko 600 kg krompira. Obično se između redova sandučića ostavlja prostor (staza) širine 45 cm, kako bi se pregled krompira mogao izvršiti kad god zatreba.

U nedostatku sandučića potrebno je zdrav i sortiran krompir smestiti u podrumske prostorije u što tanjem sloju. Ali, ako smo prinuđeni da ga slažemo u deblje slojeve, oni ne treba da budu deblji od 1,20 m, osim u modernim skladištima u kojima se čak i semenski krompir može slagati u sloju do 3,5 m visine.

Za čuvanje krompira tokom zime uglavnom služe podrumi, trapovi i moderna skladišta. Moderna skladišta. Ako želimo da sačuvamo kvalitet krompira za seme i ljudsku ishranu, moramo’ izgraditi moderna skladišta za čuvanje krompira.

Gubici u težini krtola u modernim skladištima su vrlo mali i iznose oko 5°/o, a u skrobu takoreći i nema gubitaka, dok su gubici u trapovima mnogo veći (oko 12 do1 15%), jer je u trapovima nemogućno regulisati određenu temperaturu. Osim toga, za uskladištenje iste količine krompira u trapovima i podrumima potrebno je mnogo više radne snage nego u modernim skladištima. Moderna skladišta imaju nekoliko specijalnih prostorija: za naklijavanje, sortiranje, čuvanje krompira do letnje sadnje itd.

U Holandiji, Engleskoj, Francuskoj i nekim drugim zapadnim zemljama krompir se čuva u specijalnim nadzemnim skladištima koja imaju duple staklene zidove i krov od stakla. U krajevima s jakim zimama izgrađuju se u zemlji kuće sa svetlim staklenim krovom. Na taj način krtole u sandučićima su dovoljno osvetljene i dovoljno izolovane od spoljnih temperatura. U slučaju potrebe, krov se pokriva ciradama, slamom ili plevom. U ovakvim staklenim skladištima temperatura se kontroliše termometrom postavljenim ispod staklenog krova, tako da se ne moraju otvarati vrata skladišta. Ovakva skladišta su podesna za čuvanje semenskog krompira i za njegovo naklijavanje.

Pri podizanju modernih skladišta naročito treba voditi računa o regulisanju temperature i potrebnoj ventilaciji u njima.

Mnogo je teže održati niže temperature, ali ipak sistem ventilacije može potpuno da odgovori svojoj nameni. Ispod svakog boksa nalazi se kanal za ventilaciju pokriven rešetkom, tako da dobar deo osnove boksa leži na kanalu. Time je omogućena jača ventilacija i brže prodiranje vazduha kroz gomilu krompira. Na spoljnjem otvoru kanala može se smestiti i ventilator, koji omogućuje brže i efikasnije hlađenje. Sa unutrašnje strane krovne konstrukcije nalazi se takođe sistem ventilacije koji omogućuje kružno kretanje vazduha, a kada su temperature veće, pored ventilacije, služi i za manje sniženje temperature.

U toku zime najveća pažnja se posvećuje održavanju temperature. U našim uslovima visoke temperature, osobito u februaru i martu predstavljaju veći problem nego niske. S obzirom da je skladište obezbeđeno dobrom izolacijom, dovoljno je da se samo svi otvori dobro zatvore i time je opasnost od niskih temperatura svedena na minimum.

Kad se temperatura u skladištu, odnosno u gomilama krompira početkom skladiranja spusti na 3° C, onda se svi otvori za ventilaciju i vrata zatvaraju. Zatim se u TOKV zime temperatura stalno kontroliše i reguliše putem ventilacije.

Direktno rashlađivanje krompira spoljnim vazduhom sme se vršiti samo onda ako je temperatura vazduha iznad 0° C, što uostalom uvek i biva kad je potrebno da se skladište hladi. Kada temperatura u skladištu pređe 4° C obično je ona tada napolju u toku dana još veća, te treba sačekati noć kada je temperatura niža i pogodna za hlađenje i tek tada pustiti u pogon ventilatore i otvoriti sve otvore. Posle potrebnog nashlaćivanja, koje se može svesti i na temperaturu između 1° C i 2° C (ako sledećeg dana predstoji lep dan sa povišenom temperaturom), otvori za ventilaciju se zatvaraju i isključuje svako hlađenje. S obzirom na dobru izolaciju zidova skladišta i uz stalno držanje zatvorenih vrata, konstantna temperatura će se održati u toku celog narednog dana, te u toku dana ne treba ulaziti u skladište, a zatim u toku noći, ukoliko do tada dođe opet do povećanja temperature, treba opet preduzeti hlađenje.

Sl. 19. Unutrašnji izgled modernog skladišta za krompir
Izostavljeno iz prikaza

Ne sme se dozvoliti da temperatura u skladištu pređe 7° C, jer bi to dovelo do aktiviranja klica, tako da se dalje klijanje ne bi moglo sprečiti, pa čak i ako se posle toga temperatura spusti i znatno niže. U svakom slučaju, povišena temperatura iznad 4° C ne sme trajati duže vremena a naročito u februaru i martu, jer i najmanje povišenje preko optimuma može izazvati klijanje krtola.

Dobrim sistemom ventilacije i pravovremenim hlađenjem mogućno je održati do kraja potrebnu temperaturu. Hladan vazduh koji dolazi kroz kanal prodire kroz gomilu krompira, jer između krtola uvek postoji po malo prostora kuda vazduh može proći. Iz gomile izlazi nešto topliji vazduh i kroz ventilaciju na krovu odlazi napolje, te kruženjem hladnog vazduha koji dolazi spolja, krompir se hladi. Ako se ugrađuju ventilatori, onda oni služe za intenzivnije hlađenje i obično se koriste u februaru I martu, kada je potrebno iskoristiti hladne noći za što veće sniženje temperature. Inače, u zimskim mesecima kada se samo povremeno ukaže potreba za hlađenjem, dovoljno je samo otvoriti kanale za provetravanje bez uključenja ventilatora. Međutim, treba imati u vidu da preterano provetravanje ne treba vršiti, jer to povećava isparavanje krompira, čime se gubi u težini.

Veličina bokseva i količine krompira u njima su tako podešeni da je u njima potpuno mogućno sačuvati semenski materijal. Širina boksa iznosi 4 m, a dužina 5 m, te ukupna površina korisnog prostora boksa iznosi 20 m2. Ako se pri tom uzme u obzir da boks treba puniti do visine 3,5 m, to znači da je njegov kapacitet 70 m3, te će se prema tome u svaki boks moći da se smesti 42.000 do 49.000 kg semenskog krompira, s obzirom da se računa da u svakom 1 m3 ima 600 do 700 kg krompira.

U modernim skladištima visina bokseva od 3,5 m ne dovodi u sumnju čuvanje krompira, jer se u praksi primenjuju i preko 5 m visoke naslage krompira u boksu. Bočni zidovi boksa su od letava i između svakog boksa postoji međuprostor od 10—21 cm, te su uslovi za provetravanje krompira poboljšani. Ovakva konstrukcija boksova ima još Zednu prednost, jer su pokretni i mogu se u toku leta ukloniti i skladište koristiti u druge svrhe. Pored toga, ovo omogućuje i korišćenje skladišta za smeštaj jabuka u godinama kada je rod krompira mali a potrebe za smeštaj jabuka veće. Ali, za smeštaj jabuka i njihovo čuvanje u ovakvim skladištima potrebno je izmeniti sistem za održavanje potrebne temperature kao i visinu naslaga jabuka.

Između bokseva se nalazi prostor za manipulaciju širine 5 m, koji služi u više svrha. Ovaj prostor, sa više vazduha, doprinosi da se sistem ventilacije i konstantne temperature bolje održavaju u skladištu. Zatim, ovaj prostor u vreme skladiranja služi za postavljanje transportera. Ukoliko se ukaže potreba za skladiranjem većih količina krompira nego što se predviđa, onda se i jedan deo ovog prostora može iskoristiti, jer je konstrukcija kanala za ventilaciju izvršena tako, da se on sa rešetkama pruža još 0,5 m izvan boksa u ovaj prostor. Tu se krompir smešta u sandučiće (gajbice) koje se ređaju Jedna kraj druge i jedna na drugu duž svih boksova. Time je omogućeno korišćenje, po potrebi, još 7 m3 prostora u koji se može smestiti još 4.000 do 5.000 kg krompira kraj svakog boksa. I najzad, ovaj prostor ima dovoljnu širinu da se može prolaziti kamionom ako se roba tovari i pakuje zimi ukoliko je to potrebno.

Podrumi. Ako se za čuvanje krompira koriste podrumi, najbolje je koristiti takve podrume koji su okrenuti prema severu. Krtole ne treba stavljati u slojeve deblje od 1,26 m. Takođe nije preporučljivo čuvati ih na podu od betona ili zemlje, već napraviti pod od dasaka ili drvene stelaže, a najbolje je upotrebiti drvene sandučiće kako je to ranije opisano. Ipak je čuvanje krompira u podrumima bolje nego u trapovima, jer je prilaz podrumima i pregled krompira tokom zime lakši.

Pri čuvanju krompira u podrumima voditi računa o svim onim uslovima koji obezbeđuju što manje gubitke u težini i skrobu, kao i očuvanje semenske vrednosti krompira.

Trapovi.Čuvanje krompira u trapovima nije preporučljivo osim u krajnjoj nuždi, tj. u nedostatku drugih prostorija. Trapovi mogu biti nadzemni, podzemni i polupodzemni. U krajevima s blagim zimama podesniji su nadzemni trapovi, dok je u krajevima s oštrijim zimama krompir bolje zaštićen od hladnoće u podzemnim ili polupodzemnim trapovima. Danas se sve više koriste nadzemni trapovi u kojima se može zaštititi krompir od izmrzavanja s nekoliko slojeva slame i zemlje iznad krompira, a i manje je zagrejavanje u njima.

Nadzemne trapove treba podizati na teškim i slabo propustljivim zemljištima, a podzemne na lakim i propustljivim.

Sl. 20. Nadzemni trap sa položenim ventilatorom od letava (gore) i trap sa kanalom za ventilaciju (dole)
Izostavljeno iz prikaza

Za nadzemne trapove na teškim zemljištima preporučljivo je da se pod trapa izdigne nasutom zemljom za 10 do 15 cm.

Optimalna širina trapa treba da iznosi od 80 do 150 cm a visina od 50 do 120 cm, dok dužinu podesiti prema potrebi. Na dnu trapa, po sredini i dužini poda ostavlja se kanal za ventilaciju ili položeni ventilator od uzanih letava koji ima oblik krova ili pravougaonika (sl. 20). Osim položenog ventilatora postavljaju se i uspravni ventilatori na odstojanju od 1 do 1,5 m, koji su sagrađeni od četiri daske i pokriveni u obliku krova (sl. 21). Mesto uspravnih ventilatora može se postaviti ventilator po dužini na vrhu trapa.

Pošto se postavi položeni ventilator krompir se složi u vidu krova, a zatim se pokrije slojem slame debljine oko 15 cm a onda i slojem zemlje debljine oko 10 cm. Krajevi trapa se ne pokrivaju sve dok se spoljna temperatura vazduha ne spusti do 5° C, a onda se izvrši drugo pokrivanje još jednim slojem slame debljine 10 cm i zemlje debljine 15 cm. Takođe se zatvore i krajevi trapa, a kanal ili položeni ventilator se zatvaraju tek kad temperatura spadne na 0° C.

Temperaturu u trapu tokom zime treba kontrolisati pomoću termometra. Da pri uvlačenju termometra u trap ne bi došlo do zahlađivanja i ozlede krtola, bolje je pri pokrivanju trapa napraviti uzane kanale od drveta kroz pokrov trapa sve do donjih slojeva krompira i kroz te kanale spuštati termometar pomoću kanapa.

Sl. 21. Nadzemni trap sa položenim i uspravnim ventilatorima
Izostavljeno iz prikaza

U toku zime temperatura u trapu meri se triput dnevno, a ventilatori otvaraju i zatvaraju po potrebi. U 1 m3 trapa može da stane 600 do 800 kg krompira, u zavisnosti od krupnoće i oblika krtola.

Priprema krompira za transport iz skladišta

Krompir iz skladišta može se transportovati prema potrebi, što zavisi od spoljne temperature. Ukoliko se u zimskim mesecima spoljna temperatura u pojedinim vremenskim intervalima kreće oko 0° C, a potrebno je krompir transportovati, onda se to može učiniti. U tom slučaju izvrši se zimsko pakovanje i unutrašnjost kamiona se obloži najpre kartonom a zatim se stavi sloj slame, pa opet karton čime se načini izolacija. Pošto se kamion napuni džakovima krompira onda se takođe i prekrije izolacionim slojem i krompir se može transportovati bez bojazni od izmrzavanja. Razumljivo je da se pakovanje obavlja unutar skladišta.

U normalnim prilikama pripreme za transport počinju još krajem januara i početkom februara. Tada se krompir, putem posebno ugrađenog transportera u dno boksa, koje je radi lakšeg uzimanja krompira uz to još i nagnuto, transportuje do mesta za manipulaciju.

Ako je tokom jeseni posle sortiranja izvršeno odmah i odvajanje po kalibraži i materijal tako skladiran, onda se posle odbacivanja oštećenih ili obolelih krtola preko zime, sva roba direktno stavlja u džakove radi plombiranja i atestiranja. Međutim, ako je potrebno da se prema zahtevima kupca izdvoje frakcije, onda se vrši još jedno sortiranje. Ovo je utoliko potrebnije ako je krompir već nešto i naklijao za vreme čuvanja, tankim etioliranim klicama, kako bi se iste prilikom sortiranja polomile i odstranile. Posao se može vrlo racionalno organizovati po lančanom sistemu, tako da se sa transportera krompir direktno ubacuje u sortirač a odatle pravo u džakove.

S obzirom na veliki kapacitet skladišta, čitav rad oko pripreme za transport treba ranije početi a što takođe zavisi od roka isporuke. U svakom slučaju, ako se roba u februaru ili martu stavlja u džakove, zapravo jedan njen deo, i ako se temperatura u skladištu pravilno održava, onda će i krompir u džakovima ostati kao i u boksovima i neće klijati u jačoj meri.

U odnosu na temperature kojima se izlaže krompir u periodu od završetka lagerovanja pa do sadnje postoji mišljenje da sadnju direktno iz skladišta ne treba vršiti. Radi bržeg nicanja mnogo je povoljnije pri kraju skladiranja, a na 10—15 dana pred transport, dozvoliti da se temperatura u skladištu prstepeno penje do 8° C. Na taj način izvršiće se aktiviranje klica ali ne i intenzivno klijanje i krompir će doći u približne temperaturne uslove kakve će imati u zemljištu posle sadnje.

Krompir namenjen za sadnju prethodno se izlaže naklijavanju u posebnom odeljenju predviđenom za naklijavanje, tako da je i sam smeštaj drugačiji u tom odeljenju skladišta. Tamo je krompir složen u gajbicama koje su poređane jedna preko druge do visine 3,5 m, tj. 17 gajbica u po dva reda, tako da između svakog drugog reda ostane prazan prostor od 10 cm za postavljanje osvetljenja. Između svakog drugog reda gajbica instaliraju se po dve cevi fluorescentnog osvetljenja, dužine od po jedan metar, i to jedna o drugu vertikalno. Za ovu svrhu najpogodnije su cevi tipa „OSRAM” L 65 W/30, „PHILIPS” TL 65 W/29 ili slični tipovi od 40 W. Ove cevi treba da zrače i dobar deo crvenog svetla koje povoljno utiče na klijanje. U toku dana i noći dovoljno je da krompir bude .osvetljen 12 časova, što znači da se cevi premeštanjem mogu dvaput koristiti.

Potrebna temperatura za naklijavanje krompira od 12° C do 17° C može se regulisati i prirodnim putem, jer u martu i aprilu obično su dnevne temperature veće te se onda ventilacijom u toku dana ubacuje topli vazduh a u toku noći se sa istom prekida. Pored toga i fluorescentne svetiljke takođe zrače nešto toplote, te to povećava temperaturu.

Iz skladišta se naklijali krompir, čije su klice dugačke 1,5 do 2,5 sm, iznosi zajedno sa gajbicama i tako transportuje direktno na njivu gde se sadi. Transportovanje mora biti pažljivo da ne bi došlo do lomljenja klica.

Skladište se od aprila pa do novog skladiranja krompira u jesen može iskoristiti ne samo za smeštaj žitarica, s obzirom na to da su zidovi boksa pokretni i da se mogu ukloniti, već se uz uvođenje gore opisanog sistema osvetljavanja može najracionalnije iskoristiti za naklijavanje krompira za letnju sadnju.

U našim ravničarskim rejonima, gde je mogućno navodnjavanje, predviđa se letnja sadnja kao postrni usev a koja se obavlja u prvoj polovini jula.

Posle izvoženja semenskog krompira za prolećnu sadnju, one količine koje se nameravaju ostaviti za naklijavanje za letnju sadnju stavljaju se u gajbice radi naklijavanja kako je to već napred opisano. Ako se želi iskoristiti celo skladište, onda se boksovi mogu potpuno ukloniti da bi bilo što više prostora, što zavisi od potrebnih količina semenskog materijala za letnju sadnju.

Postupak naklijavanja je u svemu isti kao što je to ranije opisano i za naklijavanje krompira za prolećnu sadnju.