Sadašnjom proizvodnjom krompira u pogledu prosečnog prinosa, koji jedva prelazi 9 t/ha, ne možemo biti zadovoljni. Utoliko pre što su nam uslovi za proizvodnju dosta povoljni, a potrebe znatno veće.

Imajući to u vidu, na unapređenju poizvodnje krompira, pored neposrednih proizvođača, treba da se uključe stručnjaci kao što su selekcioneri, agrotehničari, zaštitari, ali i trgovačka mreža, prerađivačka industrija, banke sa povoljnim kreditima za nabavku reprodukcionog materijala, odgovarajuće mehanizacije i opreme. Svaki od učesnika u tom lancu može dosta pomoći ali i imati više koristi nego što je to danas slučaj.

Autori ove publikacije žele da podstaknu sve te aktere da učine sa svoje strane znatno više kako bi se ova neophodna proizvodnja podigla na veći stepen.

Ova publikacija najviše će pomoći neposrednim proizvođačima krompira, jer oni će se preko nje upoznati sa najnovijim sortama, novijim tehnološkim merama, a posebno sa problematikom zaštite krompira suzbijanjem korova, štetočina i bolesti. Takođe mogu koristiti i učenici poljoprivrednih škola, studenti agronomskih fakulteta, tehničari i inženjeri poljoprivrede.

Ovom prilikom želimo da .zahvalimo svima koji su nam pomogli, bilo savetima ili na drugi način, a naročito recenzentima, donatorima i onima čije smo rezultate i mišljenja delom koristili.

Beograd, 19.12.2004. god.

Sadržaj

I. UVOD

Poreklo i istorijat gajenјa krompira
Proizvodnјa i potrošnјa krompira
Načini korišćenјa krompira
Krompir kao ljudska hrana
Industrijska prerada krompira
Krompir kao stočna hrana
Agrotehnički značaj gajenјa krompira

II. BOTANIČKE OSOBINE KROMPIRA

III. USLOVI USPEVANјA KROMPIRA

ZAHTEV ZA TOPLOTOM
ZAHTEVI ZA SVETLOŠĆU
ZAHTEVZA VODOM
ZEMLjIŠNI USLOVI
POTREBE KROMPIRA ZA HRANLjIVIM MATERIJAMA
RAST I FIZIOLOŠKI POREMEĆAJI KRTOLA

IV. SORTE KROMPIRA

SORTE KROMPIRA PRIZNATE OD 1979. DO 2004. GODINE
Domaće sorte
Strane sorte
Sorte za proizvodnju čipsa i pomfrita

KRAĆI OPIS VAŽNIJIH SORTI KROMPIRA

V. TEHNOLOGIJA PROIZVODNјE KROMPIRA

PLODORED
OBRADA ZEMLjIŠTA
Osnovna obrada zomljišta
Površinska priprema zemljišta
ĐUBRIVA I ĐUBRENјE
Upotreba đubriva
Vrste đubriva
Određivanje potrebnih količina đubriva
Đubrenje na kiselim zemljištima

AGROSTEMIN PRIRODNI BIOREGULATOR

PRIPREMA SADNOG MATERIJALA
Izbor sortimenta
Kategorije semenskog krompira
Uticaj veličine semenskih krtola na prinos krompira ..54 Naklijavanje semenskih krtola

SADNјA KROMPIRA

NEGA USEVA

Nega pre nicanja biljaka
Nega useva posle nicanja

SUZBIJANјE KOROVA, ŠTETOČINA I BOLESTI KROMPIRA

Suzbijanje korova
Štetočine krompira i njihovo suzbijanje
Ekonomski značajne bolesti krompira i njihovo suzbijanje

VREME I NAČIN VAĐENјA KRTOLA

SKLADIŠTENјE (LAGEROVANјE) KROMPIRA

Savremena skladišta
Podrumi kao skladišni prostor
Čuvanje krtola krompira u trapovima

VI. ISPLATIVOST GAJENјA KROMPIRA

LITERATURA

I. Uvod

Poreklo i istorijat gajenјa krompira. Krompir je u proizvodnom smislu jednogodišnja biljka. Ima ga više vrsta. Najviše se raširio tzv. običan krompir Solanum tuberosum L. Od njega je nastalo mnogo sorti (preko 3.000). Taj broj se stalno povećava zahvaljujući upornom radu selekcionera širom sveta.

Krompir vodi poreklo iz Južne Amerike, s područja bolivijskih i peruanskih Anda, najverovatnije iz doline Kuska (Cuzco) u Peruu, u srcu civilizacije starih Inka.

Krompir je u Evropi prvo unet u Španiju (između 1554 i 1560), odakle se širio, u prvom redu, po vladarskim baštama, botaničkim vrtovima, najpre u Beču i dalje, da bi kasnije bio prihvaćen od ostalih poljoprivrednika.

Krompir je 1787. godine iz Nemačke prenet u Srbiju. Prvo u Vojvodinu a onda odatle u okolinu Čačka pa kasnije i na druge naše prostore.

Proizvodnјa i potrošnјa krompira. Krompir se gaji na velikom prostranstvu u svetu, kako na zemljištima ispod nivoa mora (Holandija), tako i na velikim nadmorskim visinama od oko 4800 m (peruanski Andi). U svetskim razmerama, krompir posle pšenice, kukuruza i pirinča zauzima četvrto mesto u ratarsko povrtarskoj proizvodnji.

Skoro da nema zemlje koja se ne bavi ovom vrstom proizvodnje.

Naša zemlja proizvodi krompir na površini od oko ha sa malim prosečnim prinosom od 8 -10 t/ha, što je vrlo nisko u odnosu na neke evropske zemlje (Belgija, Holandija). Ne može se govoriti da su nepovoljni uslovi za proizvodnju krompira u našoj zemlji jedini razlog za postizanje niskih prinosa po jedinici površine.

Razloga ima više, a najglavniji su:

• veliki broj malih, sitnih proizvođača, koji pretežno gaje krompir samo za svoje potrebe;
• većina proizvođača ne primenjuje dosledno ni najosnovnije tehnološke mere;
• nedovoljno se koristi kvalitetan sortni semenski materijal;
• slabije se koristi savremena mehanizacija.

Svakako, ima i drugih razloga, počev od organizacije proizvodnje do starih navika gajenju i čuvanju gotovih proizvoda itd.

Treba očekivati da će se i proizvodnja krompira u narednom periodu znatno unaprediti sa poboljšavanjem tehnoloških rešenja (obrada, đubrenje, korišćenje boljih sorti, navodnjavanje i dr.) i stalnim korišćenjem naučnih dostignuća.

Načini korišćenјa krompira. Krtole krompira mogu se koristiti za različite potrebe. Sve se mogu svrstati u tri osnovne grupe (namene): za ljudsku ishranu, industrijsku preradu i ishranu stoke.

Krompir kao ljudska hrana. Jestivi deo krompira je krtola, koja se formira na podzemnom delu biljke. Ona se ne može jesti u svežem stanju, već kuvana, pržena ili pečena. Koristi se preko cele godine.

Krtole krompira su jedna od retkih životnih namirnica koje predstavljaju potpuno hranivo. U nuždi čovek bi se mogao održati u životu, koristeći samo krompir.

Unutrašnji deo krtole, „meso“, čini najviše parenhimsko tkivo, ispunjeno skrobnim zrncima i drugim korisnim sastojcima. Po kvalitetu može zameniti hleb.

U krtolama krompira suve materije se kreću između 17 i 26%, odnosno u proseku 21,5%. Prema prosečnom hemijskom sastavu krtole sadrže 18% skroba, 1,8% sirovih proteina, 0,1% sirovih masti, 0,7% sirove celuloze i 0,9% mineralnih materija.

Kalorična vrednost krtola krompira kreće se oko 292 J (džula). U krtolama krompira više ili manje pojavljuje se alkaloid solanin, naročito kada su one izložene svetlu. Najviše ga ima u kori sa klicama (0,005 0,01 %). To je štetni sastojak krtole. Takve krtole poprime zelenu boju i tako se lako prepoznaju, te ih ne treba koristiti za ishranu ljudi. Zbog toga krtole krompira treba čuvati u tamnim prostorijama, a na njivi dobro ih ogrnuti zemljom. Prema statističkim podacima, u našoj zemlji prosečno se utroši oko 65 kg krtola krompira po stanovniku.

Belančevine krompira sadrže više od 20 aminokiselina, od kojih 8 esencijalnih.

Tab.1. Najmanje potrebe ljudskog organizma u važnijim amino-kiselinama (M. Kus, 1979)

I ako krompir ima dobar amino-kiselinski sastav, razume se da se samo njime ne mogu rešiti dnevne potrebe ljudskog organizma.

Moraju se u obrok ipak uvrstiti i druge namirnice. Može se slobodno reći da je krompir u svetu prihvaćen kao izuzetno važna životna namirnica.

Krompir nije samo osrednje kalorična životna namirnica, već ima i lekovito dejstvo, jer sprečava skorbut, odstranjuje višak kiselina želuca, deluje kao diuretik, otklanja promrzline, podstiče rad srca, pomaže kod opekotina, reume i aktivnog artritisa, upale pluća i bronhitisa, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu i leči od uboja. Da bi se u ishrani iskoristili svi sastojci krompira, treba ga kuvati ili peći u ljusci, kuvati na pari ili u vodi u vremenu od 20 do 25 minuta, a ne duže. Ukoliko se krompir sprema za jelo oljušćen to treba učiniti neposredno pre pečenja ili kuvanja. Nije dobro oljušten krompir držati duže vreme u vodi, jer tako gubi mnogo od svoje hranljive vrednosti. Bez obzira na način spremanja, krompir treba servirati odmah dok je u toplom stanju.

Prema načinu raskuvavanja sorte krompira razvrstavamo u četiri grupe:

• tip A: krtole pri kuvanju se ne raspadaju, režnjevi su stabilni i pogodni su za spravljanje salate;
• tip B: raskuvane krtole se slabo raspadaju ali imaju polubrašnjavu strukturu, pogodne su za domaću kuhinju i za industrijsku preradu;
• tip C: posle raskuvavanja krtole se raspadaju, brašnjavog su izgleda i koriste se za spravljanje pirea;
• tip D: prilikom kuvanja krtole se lako raspadaju, izuzetno su brašnjave i pogodne su za preradu u skrob i alkohol.

Razumljivo, oštrih granica između navedenih tipova nema, zato neki stručnjaci više govore o prelaznim tipovima AB, BC i CD.

Industrijska prerada krompira. U ljudskoj ishrani krompir se koristi i u prerađenom obliku, kao čips, pomfrit, pire, krompirovo brašno i sl. Svakim danom ti proizvodi sve više se koriste u ljudskoj ishrani. Dovoljno je samo napomenuti da kod nas postoji nekoliko fabrika ljudske hrane koje koriste velike količine krompira, da ne govorimo o potrošnji poznate firme „McDonald’s“, koja u svetu ima oko 13.500 restorana, a nekoliko i u našoj zemlji. Krompir se, takođe, može industrijskim postupkom preraditi u alkohol, špiritus ili skrob, koji se koristi u industriji tekstila, papira, kože, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda.

Krompir kao stočna hrana. Krompir može biti i dobra stočna hrana. Obično se koriste sitne i povređene krtole, najčešće za tov stoke. Može se koristiti kuvan, zaparivan, siliran i sl. Smatra se da je za jedan kilogram prirasta žive vage svinja potrebno utrošiti 16-18 kg krompira, a za goveda 18-24 kg. Svakako, za domaće životinje obrok se ne sme sastavljati samo od komponente krompira. O tome detaljnije i više u literaturi o ishrani stoke.

Agrotehnički značaj gajenјa krompira. Krompir je vrlo značajna biljka i sa agrotehničkog gledišta. Naročito ako se gaji mladi krompir, jer onda se rano oslobađa zemljište, te se u istoj godini može postići još jedna žetva nekog povrća (kasni kupus, krastavci kornišoni, boranija i sl.). Drugo, krompir posle vađenja iza sebe ostavlja zemljište čisto i rastresito, pogodno za naredne useve koji se zasnivaju u toku jeseni (ozima pšenica, raž, travne smeše i sl.).