Prirodni resursi predstavljaju izuzetno bogatstvo svake zemlje. Međutim, oni nisu toliko veliki da se nepravilnim korišćenjem ne bi mogli ugroziti. Zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje i domaćinsko ponašanje.
Primena lekovitog i aromatičnog bilja u svetu je u stalnom porastu, a to se oseća i u našoj zemlji, naročito poslednjih desetak godina. Mnoge biljne vrste koje se koriste u fitoterapiji su iz spontane flore i njihova povećana upotreba ugrožava prirodno bogatstvo. Iz tih razloga zakonskom regulativom je zabranjeno ili ograničeno sakupljanje pojedinih biljaka, kako bi se sačuvao biljni fond.
Kvalitet biljnih sirovina, sakupljenih u prirodi, dosta varira u zavisnosti od različitih faktora (kvaliteta zemljišta, nadmorske visine…), što može biti problem pri proizvodnji fitopreparata koji mora imati standardni kvalitet.
Radi očuvanja prirodnog bogatstva i obezbeđenja dovoljnih količina sirovina određenog i standardnog kvaliteta, neophodno je na što većim površinama gajiti lekovito i aromatično bilje. Potreba za plantažiranjem je iz dana u dan sve veća, jer je i potreba za biljem sve veća.
Značaj ove knjige je u tome što omogućava svima koji to žele da gaje lekovito i aromatično bilje, da dođu do saznanja koji je način najbolji za njihovu proizvodnju.
Obzirom da je knjiga napisana jasnim i prihvatljivim jezikom, kao i zbog svega napred navedenog, ona predstavlja veliki doprinos i naučnoj literaturi.
To opravdava opredelenje instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” Beograd da izda ovu knjigu, kako bi podstakla i olakšala opredelenje mnogih društvenih subjekata i privatnog sektora da gaje lekovito i aromatično bilje kao značajnu sirovinu za farmaceutsku. Hemijsku, kozmetičku, prehrambenu i druge srodne industrije.
Dr pharm sci Dragana Sekulović
Direktor Instituta
Dipl. inž. agr. Borivoje Stepanović
Sadržaj
Predgovor
Uvod
Angelika (Angelica arhangelica L.)
Anis (Pimpinella anisum L.)
Artičoka (Cynara scolimus L.)
Bela Slačica (Sinapis alba L.)
Beli slez (Althaea officinalis L.)
Bosiljak (Ocimum basilicum L.)
Bosiljak – eugenolni (Ocimum gratissimum L.)
Buhač (Pyrethrum cineraraefolium Trev.)
Velebilje (Atropa belladonna L.)
Vranilovka i Origano (Origanum vulgare L.. i Orignum heracleoticum L.)
Vrisak – Vrijesak (Satureja montana L.)
Estragon (Artemisia dracunculus L.)
Ehinacea (Echinacea angustifolia DC.)
Žalfija (Salvia officinalis L.)
Kamilica (Chamomila recutita (L.) Rausch sin. Matricaria chamomila L.)
Kantarion (Hypericum perforatum L.)
Kim (Carum carvi L.)
Korijandar (Coriandrum sativum L.)
Kudrava nana (Mentha spicata L.. var. crispata Schrad.)
Lavanda (Lavndula vera DC.)
Majoran (Majorana hortensis Moench.)
Matičnjak (Melissa officinalis L.)
Miloduh (Hyssopus officinalis L.)
Mirođija (Anethum graveolens L.)
Morač (Foeniculum vulgare Mill.)
Neven (Calendula officinalis L.)
Noćurak (Oenothera bienis L.)
Odoljen (Valeriana officinalis L.)
Peršun (Petroselinum sativum Hoff .)
Perunika (Iris gennanica L.)
Piskavica (Trigonella foenum graecum L.)
Pitoma nana (Mentha piperita L.)
Selen (Levisticum officinale Koch.)
Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.)
Timijan (Thymus vulgaris L.)
Crni slez (Malva silvestris L.)
Čubar (Satureja hortensis L.)
Izrazi i skraćenice Imenik narodnih naziva biljaka
Imenik latinskih naziva biljaka
Literatura
Uvod
Upotreba lekovitog i aromatičnog bilja u humanoj medicini datira od najraniiih vremena. O tome postoje brojni pisani dokumenti mnogih naroda. Lečenje biljem u nekim zemljama kao što su Kina i neke dalekoistočne zemlje i do današnjih dana zauzima veoma značajno mesto u oblasti medicine i farmacije.
Danas, uprkos sve izraženijem udelu sintetske hemije u farmaciji, lekovito bilje sve više dobija u značaju. Zapadnoevropske farmaceutske kompanije poslednjih godina čine veoraa radikalne zaokrete u korišćenju sirovinske osnove pri izradi savremenih fitofarmaka. Lekovito i aromatično bilje samim tim postaje nezaobilazna osnova, ne samo farmaceutske već i njoj srodnih industrija kao što su prehrambena, kozraetička, industrija alkoholnih pića, duvanska i neke druge.
Do sredine ovog veka veći deo sirovinske osnove iz oblasti lekovitog bilja korišćen je iz spontane flore. Mnoge od oficinalnih droga i danas se koriste isključivo iz spontane flore i kao takve nisu privedene kulturi. Međutim. savremena nauka dolazi do novih saznanja i razrade novih metodoloških postupaka i novih tehnologija u smislu privodjenja kulturi i onih biljnih vrsta koje su do sada korišćenje isključivo kao samonikle biljne vrste, kao što je to slučaj sa kantarionom, saturejom i mnoštvom drugih lekovitih biljnih vrsta.
Aktuelnost problematike vezane za nove resurse lekovitog i aromatičnog bilja u svetu nameće nove obaveze u iznalaženju mogućnosti povećane produkcije lekovitog bilja, kako bi se izbalansirali odnosi izmedju sve veće potražnje za ovom dragocenom sirovinskom osnovom i relativno ograničenih ponuda na tržištu. Ako se tome doda i nemogućnost nekih zeraalja kao što su severna Evropa i druge (agroekološki faktori), za proizvodnjom kvalitetne sirovinske osnove, onda je šansa zemalja kao što je naša da se smelije i radikalnije uključuju u tržišnu utakmicu sa moćnim svetskim kompanijama povećana.
Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja na većim površinama u poredjenju sa dosadašnjim bilansima, ujedno predstavlja i zaštitu ugroženih biljnih vrsta koje se iz raznoraznih razloga proredjuju, a neke su postale i prava retkost. Najbolji način da takve vrste zaštitimo je njihovo gajenje u odgovarajućim agroekološkim uslovima gde se mogu dobiti visoki prinosi standardnog kvaliteta u skladu sa medjunarodnim standardima, obzirom na činjenicu da se na probirljivom zapadnoevropskom i svetskom tržištu traži droga standardnog kvaliteta, pri čemu često cena u poredjenju sa kvalitetom može biti i u drugom planu.
Raznovrsnost zemljišno-klimatskih činilaca, kao i proizvodnja na različitim nadmorskim visinama realna su osnova uspešne plantažne proizvodnje genotipova razičitih karakteristika od endemskih vrsta kao što su neke satureje, pa do kosmopolitskih biljnih vrsta, poput kamilice, timijana i nekih drugih. Primena pravilne agrotehnike, počevši od osnovne obrade, pa zaključno sa mineralnom ishranom i poboljšanja postojećeg sortimenta uz činjenicu da su prostori Srbije i Jugoslavije ekološki posmatrano daleko čistiji u poredjenju sa industrijski razvijenira zemljama, garancija su proizvodnje kvalitetnog lekovitog i aromatičnog bilja. Nema sumnje da su značajni elementi za kvalitet, pravilno sušenje, uskladištenje i manipulacija, pri čemu su kod nas postignuti značajni pomaci.
Evropsko tržište iskazuje stalan interes za kvalitetnim lekovitim biljem sa naših prostora, što privrednim subjektima obezbedjuje značajne finansijske efekte. Uostalom potvrda tome je i strategija privrednog razvoja Srbije za period 1997 − 2020 godine u kojoj je važno mesto zauzela oblast proizvodnje i prerade lekovitog i aromatičnog bilja. To svakako predstavlja novi izazov nauci i struci u iznalaženju novih mogućnosti u povećanju produkcije kvalitetnih droga koje kupcu treba nuditi u vidu poluproizvoda i finalnih proizvoda u cilju ostvarenja povoljnih ekonomskih efekata.
Ova knjiga rezultat je pedesetogodišnjeg iskustva u radu sa lekovitim biljem. Obzirom da je većina nalaza, konstatacija i ilustracija zasnovana na sopstvenim rezultatima, to ona predstavlja pouzdan putokaz onima koji žele da se bave proizvodnjom i preradom lekovitog i aromatičnog bilja. Dugogodišnje iskustvo autora i njegovi eksperimenti izvodjeni širom naše zemlje, pa i izvan nje, potvrda su da su mnogi tehnološki postupci razradjeni i u praksi provereni. Zbog toga će ona naći široku primenu u naučnoj i stručnoj praksi, naići na topao prijem šire čitalačke publike, i predstavljaće izvanredan doprinos u obogaćivanju saznanja vezanih za ovu interesantnu problematiku.
Dr agr sci Srboljub Maksimović
Lavanda − Lavandula vera DC., fam. Lamiaceae
Lavandula, levanda
U promet dolazi:
- Cvet lavande − Lavandulae flos
- Etarsko ulje lavande − Lavandulae aetheroleum
Morfološke i fiziološke odlike
Lavanda je višegodišnja, kserofitna, polužbunasta biljka iz porodice usnatica. Kao biljka aridnih predela razvija snažan korenov sistem sa velikim brojem žila. Pojedine žile duboko prodiru u zemlju, dostižući dubinu i do 4 m. Koren je veoma jake usisne moći.
Nadzemni deo se sastoji od mnogobrojnih stabljika koje dostižu visinu 50 − 80 cm. Grane su u donjem delu odrvenjele, a u gornjem delu zeljaste, četvrtastog izgleda, a završavju se cvastima. Lišće i grane su obrasli srebrnastim maljama, tako da cela biljka ima sivozelenu boju. Biljka u prvoj godini života formira manji broj stabljika a starenjem se taj broj povećava. Naša ispitivanja su pokazala da neke biljke u 12. godini života imaju i preko 2.000 cvetonosnih grana.
Lišće je usko i izduženo, gotovo linearno, kožasto i veoma žilavo. Listovi su naspramno poredjani na stabljikama. Mladi listovi su zelene, a stariji sivozelene boje. Obraslost bokora lišćem je različita kod raznih vrsta i formi. Neke forme razvijaju više lišća, a neke manje. Lavanda cveta u julu i avgustu.
Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasoliku cvast, a rasporedjeni su u 5-9 pršljenova na vrhovima grana. Boja cvetova može da bude veoma različita: bela, svetloplava, plavoljubičasta, pa sve do tamnoljubičaste. U najvećem broju slučajeva cvetovi lavande imaju plavoljubičastu boju. Seme je sitno, crne boje i metalnog sjaja. Težina 1000 semenki iznosi oko 0,9 grama. Seme ima klijavost oko 90 % i koja vremenom opada. Najbolja klijavost semena je u prvoj godini. Klijanje se odvija prilično sporo, jer seme ima veoma čvrstu opnu kroz koju voda teško prodire. Klijanje ne zahteva visoku temperaturu. Cela biljka je veoma otporna prema mrazevima. Bez oštećenja podnosi mrazeve u toku zime i do − 30 °C. Vegetacija počinje već pri temperaturi vazduha od 9 °C, što u našim uslovima pada u prvu polovinu aprila. Osim velike otpornosti prema niskim temperaturama, lavanda je veoma otporna i prema suši. Moćan korenov sistem, otpornost prema niskim temperaturama i suši, omogućuju da se lavanda uspešno koristi u zaštiti zemljišta od erozije.
Hemijski sastav i upotreba
Od lavande se koristi cvet i etarsko ulje. Osušen cvet sadrži do 3 % etarskog ulja, a svež oko 0,5 %. Ulje lavande sadrži, kao osnovnu komponentu, linalilacetat u količini od 35 do 62 %. Ova komponenta daje ulju karakterističan miris. Osim linalilacetata u ulju ima još linalona, geraniola, a u manjim količinama ima pinena, borneola, cineola, kumarina i drugih sastojaka.
Cvet lavande se upotrebljava kao korigens mirisa raznih čajeva, a ulazi i kao lekovita komponenta u sastav nekih specijesa. Cvet se upotrebljava i za zaštitu tkanina od moljaca.
Etarsko ulje se upotrebljava u parfimerijskoj industriji za izradu kolonjskih voda i parfema, a u sapunskoj industriji za izradu toaletnih sapuna. Ovo ulje se upotrebljava i u farmaceutskoj industriji za izradu nekih lekova, a ustanovljeno je da ima i baktericidno dejstvo.
Uslovi uspevanja
Podneblje − Lavanda je biljka toplih južnih krajeva, koja ima velike potrebe za svetlošću i toplotom. Posebno ima velike zahteve za svetlošću. Ukoliko joj je na raspolaganju više svetla, utoliko više ima etarskog ulja, a ono je boljeg kvaliteta. Za kvalitet lavande i njenog ulja posebnu važnost ima i nadmorska visina. Otuda je jasno što se najkvalitetnija lavanda u Francuskoj dobija sa terena koji se nalaze na visini oko 1.600 m. Neki proizvodjači preporučuju gajenje lavande na visini izmedju 700 i 1.200 m. Utvrdjeno je da se na tim visinama dobija najveći prinos i najbolji kvalitet. Medjutim, ona se uspešno gaji i na nižim terenima od 150 do 300 m, gde proizvodnja takodje pokazuje zadovoljavajuće rezultate.
Zasade lavande treba podizati na južnim nezasenjenim i od vetra zaštićenim ekspozicijama. Severne strane i tereni izloženi vetru nisu pogodni za ovu kulturu. Zasenjeni tereni uopšte ne dolaze u obzir za gajenje ove biljke.
Zemljište − Zahtevi lavande prema zemljištu su veoma skromni. Uspeva na svim zemljištima samo ako u njima ima dovoljno kalcijuma (Ca). Podnosi čak i najljući krš. Ne odgovaraju joj jedino zabarena i kisela zemljišta. Ipak, najviše joj pogoduju laka, propustljiva, krečna i hranljivim materijama normalno obezbedjenja zemljišta. Tereni sa visokim podzemnim vodama nisu pogodni za lavandu, jer ona razvija dubok koren koji u uslovima suvišne vlage brzo truli. Sva zemljišta na kojima uspeva vinova loza odgovaraju i lavandi.
Gajenje
Plodored. − Lavanda kao višegodišnja vrsta. na istom zemljištu ostaje više godina, pa se ne uvodi u klasičan plodored. Veoma je osetljiva na korove, naročito dok je mlada. Nova zemljišta i razorene utrine na kojima se predvidja podizanje zasada lavande treba prethodno osloboditi od korova, jer pri primeni mera nege oni predstavljaju veliku smetnju.
Obrada zemljišta − Obrada zemljišta za podizanje zasada lavande zavisi od konfiguracije terena. Ukoliko se radi o ravničarskim terenima i blagim padinama, onda se zemljište obradjuje kao i za druge kulture. Oranje treba započeti odmah po skidanju preduseva, a ako je to bila kakva stmina onda posle žetve treba obaviti plitko oranje ili Ijuštenje na dubini 10 − 15 cm, a u septembru ili oktobru duboko oranje čija dubina ne bi trebalo da bude manja od 40 cm. Ukoliko je zemljište jako nagnuto, onda ne treba orati, a za sadnju treba iskopati jame, i to s jeseni, bez obzira na vreme sadnje. Ne oru se ni zemljišta s plitkim humusnira slojem. Pri podizanju zasada na utrinama obradi se pristupa još u toku leta. Na ovakvira zemljištima treba nastojati da se korovi što potpunije unište, a naročito oni višegodišnji (zubača, pirevina, palamida i drugi). Iz tog razloga Ijuštenje treba ponoviti više puta, a duboko oranje obaviti u jesen, čim padnu prve kiše.
Djubrenje − Đubrivo utiče na prinos i kvalitet lavande. S obzirom na moćan korenov sistem lavande, bogata humusna zemljišta nije nužno djubriti. Medjutim, u nas se zasadi lavande podižu na siromašnim i neproduktivnim zemljištima, pa je djubrenje obavezno. Pošto je u pitanju višegodišnja kultura, to je neophodno posvetiti punu pažnju djubrenju, a naročito onim vrstama djubriva koja imaju produženo delovanje.
Za djubrenje siromašnih zemljišta na kojima se gaji lavanda u obzir dolaze sve vrste djubriva. Od pojedinačnih đubriva najbolje dejstvo pokazao je stajnjak koji se upotrebljava neposredno pred duboko oranje, a količina zavisi od plodnosti zemljišta. Najčešće se upotrebljava 30 − 50 t/ha. Ukoliko se ne primenjuje osnovna obrada, već se kopaju jame, onda se djubrivo unosi u svaku jamu posebno. Bez obzira na način unošenja, stajnjak mora da bude u što zrelijem stanju.
Od organskih djubriva, osim stajnjaka, može se upotrebiti zelenišno djubrenje, kompost, kao i osočina od stajnjaka. Osoka se najčešće ne unosi prilikom osnovne obrade, nego se koristi tokom vegetacije u vidu prihranjivanja.
Lavanda veoma povoljno reaguje i na mineralna djubriva. Za djubrenje pri osnovnoj obradi zemljišta dolaze u obzir sve vrste djubriva. U najvećoj količini se upotrebljavaju fosfoma (superfosfat, tripleks) 300 − 500 kg/ha, dok se azotna unose u najmanjoj meri 100 − 200 kg/ha. Azotna djubriva se koriste u većem obimu za prihranjivanje zasada. Pored osnovnog djubriva, prilikom obrade zemljišta, hranljive materije se unose i periodičnim prihranjivanjem. Za tu svrhu se mogu upotrebiti kako organska, tako i mineralna djubriva.
Najveći efekat se postiže pri kombinovanom djubrenju organskim i mineralnim djubrivom.
Razmnožavanje − Lavanda se može razmnožavati na dva načina: vegetativno − deljenjem starijih bokora i reznicama, i generativno − direktnom setvom semena i preko rasada. Bez obzira na način razmnožavanja zadalju reprodukciju se moraju odabrati najjači bokori koji daju najveći prinos i sadrže maksimalni procenat ulja.
Deljenje starijih bokora se veoma retko primenjuje u širokoj proizvodnji, već se koristi u selekcione svrhe pri formiranju novih sorata i bržeg širenja pojedinih kvalitetnih biljaka. Vegetativno razmnožavanje ožiljenim reznicama najviše se koristi u praksi. Ovaj način razmnožavanja obavezno se primenjuje pri gajenju lavande koja se upotrebljava za proizvodnju etarskog ulja.
Reznice se proizvode na više načina. Jedan od njih je sečenje delova grana dužine 15-20 cm. Odsečeni delovi se pikiraju radi ožiljavanja. Za ovu svrhu prethodno treba pripremiti površinu koja mora biti dobro poravnata i usitnjena. Reznice se pripreraaju u proleće dok biljke nisu krenule. Pikiranje treba obaviti na rastojanju 10 − 15 cm izmedju redova i izmedju biljaka u redu. Pikiranje se može izvesti u brazde duboke 5 − 8 cm. U ovom slučaju reznice se polažu po jednoj strani brazde, a zatim pokrivaju zemljom. Reznice u rasadniku treba redovno navodnjavati i pleviti sve do jeseni kada ih treba rasaditi na stalno mesto.
Ožiljene reznice se mogu proizvoditi i na taj način što se najbolji bokori početkom jesenu ogrnu zemljom. Nagrtanje zemlje oko bokora je toliko da samo gornji delovi grana ostanu slobodni. Bokor ostaje ogrnut do proleća ili naredne jeseni kada treba primeniti odgrtanje i sečenje svih grančica koje su razvile koren. Odmah posle sečenja ožiljene reznice treba zasaditi na stalno mesto. Na taj način dobijaju se gotove reznice, ali je njihov broj po jednom bokoru manji nego kada se ožiljavanje izvodi u rasadniku.
Bez obzira na način, vegetativno razmnožavanje je skup i spor posao, ali ga za lavandu obavezno treba primenjivati.
Znatno jednostavniji i jeftiniji način razmnožavanja je semenom. Ali daleko nesigurniji da će potomstvo zadržati sve odlike roditelja. Rečeno je da lavanda pripada porodici usnatica i da pri oprašivanju dolazi do ukrštanja. Biljke dobijene iz semena imaju drukčije odlike i raznolike su tako da ovako zasnovan zasad ima neujednačen izgled. Usled toga razmnožavanje preko semena ne dolazi u obzir za podizanje zasada radi dobijanja etarskog ulja. Sadnice dobijene iz semena mogu da se koriste za parkove ili kao baštensko cveće.
Sadnice dobijene od reznica brže se razvijaju, kraće žive, a zasad ranije daje pun rod. Biljke iz semena su raznolike, ali imaju duži vek. Prema tome, lavandu za proizvodnju ulja treba razmnožavati isključivo reznicama, a nikako semenom.
Sadnja − Lavanda se na stalno mesto može saditi u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja ima mnoge prednosti u odnosu na prolećnu zbog kojih je treba primenjivati u proizvodnji. Primanje sadnica zasadjenih u jesen daleko je bolje, a osim toga biljke se već u prvoj godini jače razvijaju i daju izvesnu količinu cvasti, pošto do proleća prebole povrede nastale prilikom sadnje. Primanje sadnica zasadjenih u proleće slabije je za 10 − 20 %, a biljke ne donose cvet u prvoj godini. Mogućnost pojave prolećne suše je posebna opasnost za tek zasadjene biljke, pa se dogadja da zasad potpuno strada ako suša potraje duž.
Jesenju sadnju treba obaviti krajem oktobra ili u novembru, zavisno od vremenskih i drugih uslova, a ako se vrši u proleće treba saditi što je moguće ranije, u februaru ili martu, a najkasnije do početka aprila.
Za što uspešniju sadnju potrebno je dobro pripremiti zemljište. Radi pravilnog rasporeda biljaka na parceli površinu treba prethodno markirati. Na mestima gde treba zasaditi biljke kopaju se jame ukoje se zasadjuju sadnice. Ovakav način sadnje je spor i skup, ali je najsigurniji i treba ga primenjivati.
Lavanda se sadi u redove na rastojanju 80 − 100 cm sa razmakom izmedju biljaka od 60 − 80 cm. Za površinu od 1 ha potrebno je 10.000 − 20.000 sadnica. Neki proizvodjači primenjuju rastojanje 100 x 100 cm, odnosno sade 10.000 sadnica na 1 ha. Takav zasad, medjutim, sklapa redove tek u četvrtoj ili petoj godini. Manje rastojanje izmedju biljaka u redu i izmedju redova omogućuje sadnju većeg broja biljaka po jedinici površine, a prinosi su znatno veći već u prvim godinama. Pošto se zasadi lavande uglavnom podižu na strmim terenima, to je upotreba mašina za sadnju minimalna.
Nega
Nega zasada lavande je veoma slična nezi ostalih višegodišnjih kultura.
U prvoj godini nega se sastoji u okopavanju, kultiviranju, prihranjivanju i popunjavanju praznih mesta. Nega starih zasada se sastoji u okopavanju. kultiviranju, prihranjivanju i zaštiti od bolesti i štetočina.
Posebnu pažnju treba posvetiti nezi zasada u prvoj godini, jer tada mladoj biljci treba obezbediti povoljnije uslove da se što brže razvije. Ukoliko se biljke jače razvijaju u prvoj godini, utoliko zasad ranije dospeva na rod.
Okopavanje i kultiviranje − Ova mera nege je obavezna i treba je obavljati odmah u proleće, tj. čim sadnice krenu. Kako se lavanda sadi širokoredno, medjuredni prostor se može obradjivati medjurednim kultivatorima. Prostor izmedju i oko biljaka okopava se ručno.
Okopavanje i medjuredno kultiviranje, izvodi se više puta u toku godine (2-3 puta), što zavisi, pre svega, od zakorovljenosti i strukture zemljišta.
Drugo okopavanje treba obaviti 3-4 nedelje posle prvog. Na kraju vegetacije, treba još jednom okopati, ali nešto dublje.
Ukoliko je zasad podignut na zemljištu koje nije obradjivano, odnosno direktnom sadnjom u jame, onda se okopavanju mora posvetiti izuzetna pažnja, jer je to jedini način uništavanja korova. U ovom slučaju prvi put treba okopavati što ranije i što dublje. U ovim uslovima okopavanje treba u početku obavljati češće, sve dok se korovi ne unište. Kasnije okopavanje se obavlja kao na normalno pripremljenom zemljištu. Okopavanje, kao i ostale mere nege, obavlja se, isključivo ručno, jer upotreba mašina na takvim terenima nije moguća.
Popunjavanje praznih mesta − Za kulturu lavande ova mera je od velike važnosti, jer zasad više godina ostaje na istom zemljištu. Prazna mesta u kulturi nisu poželjna jer ih treba održavati i sprečiti da se na njima razvija korov. Za popunjavanje praznih mesta treba blagovremeno obezbediti sadnice. Zasad se popunjava sve do četvrte ili pete godine gajenja. Za ovu svrhu treba upotrebiti sarno jače i razvijenije sadnice.
Prihranjivanje − Mladim sadnicama lavande naročito u prvoj godini gajenja treba obezbediti dovoljnu količinu hranljivih materija da bi se što brže razvile. Za tu svrhu najpodesnija su azotna djubriva. U prvoj godini zasad se prihranjuje 2-3 puta u toku vegetacije. Prvo prihranjivanje treba obaviti pred drugo okopavanje sa 100 − 150 kg/ha azotnih djubriva KAN 27% N. Ovde treba voditi računa da djubrivo pada pored biljaka, jer korenov sistem nije dovoljno razvijen da bi mogao da koristi hranljive materije iz čitavog vegetacionog prostora. Drugo prihranjivanje 3-4 nedelje posle prvog, sa istom količinom djubriva.
Stari zasadi se takodje prihranjuju 2-3 puta, ali su količine djubriva nešto veće. Treće prihranjivanje je krajem jeseni, a upotrebljava se kompleksno NPK djubrivo u količini 200 − 300 kg/ha. Ovo prihranjivanje se praktikuje uoči poslednjeg okopavanja.
Osim periodičnog djubrenja mineralnim djubrivima, zasad lavande se može djubriti i stajnjakom. Posle 4-5 godina unosi se 20 − 30 t/ha. Stajnjak treba da bude potpuno zgoreo da bi se što više otklonila mogućnost unošenja korovskog semena u zasad. Treba ga unositi u jesen, a odmah posle toga treba dublje medjuredno kultivirati i okopavati, kako bi se djubrivo što bolje izmešalo sa zemljom.
Unošenje djubriva prvih godina je pored biljaka, a kada se bokori razviju − onda po medjurednoj površini. Ukoliko djubrivo padne po biljkama izaziva ožegotine, a može da se dogodi da cele biljke od toga stradaju.
Nega starih zasada je veoma jednostavna i laka, pa su troškovi negovanja niski. Sva nega se sastoji iz jednog do dva okopavanja i medjurednog kultiviranja i prihranjivanja. Posebno treba istaći da je lavanda osetljiva na korove, pa se njihovo prisustvo u zasadu ne sme dopustiti.
Bolesti i štetočine − Lavanda se pored otpornosti prema suši i niskim temperaturama, odlikuje otpornošću prema bolestima i štetočinama. Medjutim, na njoj su, ipak zapažena neka oboljenja i štetočine. Bolesti koje se pojavljuju ne izazivaju veće štete, tako da se ne primenjuju mere zaštite. U našoj zemlji gotovo i nema podataka o štetama prouzrokovanim usled oboljenja.
Bolesti koje se pojavljuju na lavandi uglavnom se manifestuju spoljnim promenama. Tako se na cvastima javlja siva plesan koju prouzrokuje gljivica Botrytis cinerea Pers. Na listovima se pojavljuje oboljenje prouzrokovano gljivicom Septoria lavandulae Desm., a na stabljici Ophiobolus braschyascus Wint.
Od bolesti najopasnije su one od kojih oboljeva koren. Na korenu su zapažena oboljenja koja prouzrokuju truljenje korena. Ustanovljeno je da truljenje korena izaziva gljivica Armillaria mellea Vahl.
Kulturu lavande napada i vilina kosica (Cuscuta sp.) koja može, ako se javi u jačem intenzitetu, da pričini ozbiljnije štete.
Drogu, odnosno suve cvasti lavande u skladištu napada larva moljca (Ephestia elutella Hb.) koja se hrani većim brojem biljnih vrsta.
Berba − Vreme berbe, odnosno žetve lavande je različito, u zavisnosti od rejona gajenja. Ako se zasad nalazi na nižoj nadmorskoj visini, cvetanje počinje u drugoj polovini juna. Na večoj visini cvetanje može da počne čak i čitav mesec dana kasnije. Od početka pa do punog cvetanja najčešće prodje oko 20 − 25 dana, a do kraja cvetanja 30 − 35 dana.
Prinos cvasti, sadržaj i kvalitet ulja su u zavisnosti od momenta berbe. Zato odredjivanju ovog momenta treba posvetiti punu pažnju.
Naša mnogobrojna ispitivanja su pokazala da se najveći prinos ulja dobija kada je žetva obavljena u momentu punog cvetanja, a takodje je i ulje najboljeg kvaliteta, odnosno sadrži najviše linalilacetata. Osim toga, utvrdjeno je da se dobija više ulja kada je žetva bila krajem, nego u početnoj fazi cvetanja. Slični rezultati su dobijeni i u drugim zemljama. To znači da lavandu treba žeti u fazi punog cvetanja.
Žetva lavande se obavlja ručno. Odsecaju se cvasti sa drškom dužine 10-15 cm. Posečena masa se odmah sakuplja radi prenošenja na destilaciju.
Prerada − Sveža. tek pokošena lavanda odmah se destilište. Sušenje cvasti i čuvanje radi kasnije prerade je pogrešno, jer sušenjem procenat ulja opada. Kvalitet ulja dobijenog iz osušenih cvasti slabiji je od onog iz svežih. Prema tome, lavandu treba destilisati svežu, odmah posle žetve.
Etarsko ulje lavande može se proizvoditi na dva načina: destilacijom i ekstrakcijom. Ovaj drugi način dobijanja ulja je znatno teži i skuplji, pa se gotovo ne primenjuje u praksi.
Lavanda se destiliše na isti način kao mirodjija i pitoma nana, pomoću vodene pare. Destilacija traje 1,5-2 sata, zavisno od tipa i kapaciteta destilatora, a računajući samo vreme destilacije. Medjutim, ako se doda vreme punjenja i pražnjenja destilatora, uzimanja ulja i drugo, onda za jednu destilaciju treba oko tri sata vremena.
Prinos − Prinos cvasti i ulja lavande po 1 ha je vrlo različit i u zavisnosti je od uzrasta zasada, ekoloških uslova i primenjene agrotehnike.
Najmanji prinos se dobija u prvoj godini gajenja, a skoro redovno to je tako malo da je njegovo sabiranje nerentabilno. Sa starošću zasada raste i prinos. Sve do pete ili šeste godine prinos se povećava, jer se bokori razvijaju do te starosti. Posle 5-6 godina prinos se ustaljuje. Zasad star 10 − 15 godina se može podmladjivati orezivanjem grana do glave korena iz kojeg izbijaju nove grane. Neki proizvodjači to ne čine, nego čuvaju zasad sve dok prinos ne padne ispod granice rentabiliteta, a zatim ga obnavljaju.
Prinos cvasti na jednom hektaru povećava se starošću zasada. Po godinama starosti prinos se kreće:
- Godina gajenja
- Prinos svežih cvasti u kg/ha
P r v a
D r u g a 1.400
T r e ć a 2.500
Č e t v r t a 3.000
P e t a do 3.500 - Godina gajenja
- Prinos etarskog ulja u kg/ha
P r v a –
D r u g a do 12
T r e ć a do 22
Č e t v r t a do 28
P e t a do 32
U Francuskoj, koja je i najveći proizvodjač lavande, prinosi su takodje veoma kolebljivi. Prinos ulja po 1 ha u drugoj godini gajenja kreće se od 8 − 10 kg, u trećoj 18 − 23 kg, a u četvrtoj 18 − 30 kg, u petoj 19 − 30 kg i u šestoj godini 18 − 32 kg.
Ukoliko se proizvodi osušen cvet, droga, onda se prinosi kreću od 200 do 800 kg/ha, zavisno od starosti zasada.
I droga i etarsko ulje moraju odgovarati propisima koje predviđa Jugoslovenska farmakopeja.
Za drogu Lavandulae flos − cvet lavande propisan je standard JUS E.B3.044. Merila za ocenu kvaliteta izložena su u narednoj tabeli:
- N a z i v
- Sadržaj u procentima za kvalitet I
Etarsko ulje, najmanje 1,5
Nerazvijeni cvetovi, najmanje 90
Razvijeni cvetovi, najviše 6
Izbledeli i oštećeni cvetovi, najviše 3
Drugi delovi biljke, najviše 1
Organske nečistoće, najviše –
Strane biljne primese, najviše –
Neorganske nečistoće, najviše
Vlaga, najviše 10 %
Pepeo, najviše 8 % – - N a z i v
- Sadržaj u procentima za kvalitet II
Etarsko ulje, najmanje 1
Nerazvijeni cvetovi, najmanje 60
Razvijeni cvetovi, najviše 25
Izbledeli i oštećeni cvetovi, najviše 10
Drugi delovi biljke, najviše 2
Organske nečistoće, najviše 0,5
Strane biljne primese, najviše 2
Neorganske nečistoće, najviše
Vlaga, najviše 10 %
Pepeo, najviše 8 % 0,5