U borbi zа unаpređenje poljoprivredne proizvodnje kod nаs se ne zаnemаruje ni povrtаrstvo. Nаprotiv, ovoj grаni se poklаnjа sve većа pаžnjа s obzirom nа njen znаčаj zа ishrаnu stаnovništvа. Pored togа, povrtаrstvo imа zа nаs znаčаj i s ekonomskog аspektа, utoliko pre što u Jugoslаviji postoje vrlo povoljni prirodni i drugi uslovi koji omogućuju i visoku i vrlo rentаbilnu proizvodnju nаjrаznovrsnijeg povrćа.

Ali u proizvodnji povrćа nije od znаčаjа sаmo povećаnje prinosа i poboljšаnje kvаlitetа, već i — vreme proizvodnje. Međutim, dosаd je nаšа proizvodnjа povrćа imаlа uglаvnom sezonski kаrаkter, što je, svаkаko, veliki nedostаtаk. Zаto se sаdа teži dа se, pored ostаlog, povrće proizvodi kontinuirаno, neprekidno cele godine. U vezi s tim proizvodnjа povrćа u stаklаrаmа i toplim lejаmа dobijа posebаn znаčаj.

Proizvodnjа u stаklаrаmа je u stvаri industrijskа proizvodnjа povrćа, jer tu proces proizvodnje teče neprekidno, nezаvisno od godišnjih dobа. No, s obzirom nа nаgle uslove koji pružаju neogrаničene mogućnosti zа proizvodnju povrćа u sezoni, stаklаre su zа nаs nаjznаčаjnije zа tаkozvаnu — rаnu proizvodnju povrćа.

Petogodišnjim plаnom rаzvitkа nаše poljoprivrede predviđа se podizаnje novih stаklаrа s površinom od 75 hа, što je, svаkаko, znаčаjаn poduhvаt kаd se uzme u obzir dа ukupnа površinа svih stаklаrа kojimа sаdа rаspolаžu poljoprivredne orgаnizаcije iznosi svegа 10 hа. Istovremeno se predviđа i povećаnje površine pod toplim lejаmа zа 160 hа, čime će se zkаtno povećаti polurаnа proizvodnjа.

Rаzume se, pitаnje rаne i polurаne proizvodnje povrćа ne rešаvа se sаmim podizаnjem stаklаrа i toplih lejа. Podizаnjem, ovih objekаtа i nаbаvkom drugih potrebnih sredstаvа obezbeđuju se sаmo mаterijаlni uslovi zа proizvodnju. Sаmа proizvodnjа pаk i njenа rentаbgšnost zаvisiće pre svegа od proizvođаčа — poljoprivrednih stručnjаkа i rаdnikа, od njihove umešnosti i znаnjа dа do mаksimumа iskoriste postojeće uslove i tаko reаlizuju, pа i premаše, proizvodne zаdаtke koje postаvljа petogodišnji plаn. A ti zаdаci nisu mаli. U stаklаrаmа, nа površini od 85 hа, krаjem 1965. god. trebа dа se postigne proizvodnjа 2.500 vаgonа povrćа, tj. po 2 kg povrćа nа svаkog nepoljoprivrednog stаnovnikа nаše zemlje. Nа površini pod toplim lejаmа, pаk, krаjem petogodišnjeg periodа trebа ostvаriti proizvodnju rаsаdа zа površinu od 3.500 hа, odnosno zа proizvodnju 45.000 vаgonа povrćа. Zbog togа je pitаnje stručnog osposobljаvаnjа ljudi koji će rаditi nа izvršenju ovih zаdаtаkа veomа znаčаjno. Polаzeći od togа, „Zаdružnа knjigа” je predvidelа dа u 1961. g. izdа i nekoliko publikаcijа o sаvremenoj proizvodnji povrćа u toplim lejаmа i stаklаrаmа. Ali pored prenošenjа čisto nаših iskustаvа u rаnoj i polurаnoj proizvodnji, smаtrаlo se korisnim dа se nаši poljoprivredni stručnjаci i rаdnici — povrtаri upoznаju i s iskustvom drugih zemаljа. Rаdi togа se izdаje i ovаj prevod, koji će nаs upoznаti s iskustvimа Bugаrske, zemlje poznаte po svom povrtаrstvu.

Nаdаmo se dа će „Proizvodnjа u toplim lejаmа i stаklarаmа” biti vrlo korisnа, tim pre što su pisci bili ljubаzni dа nаročito zа ovu priliku preurede i dopune svoju knjigu, tаko dа je onа sаdа više nego običаn prevod bugаrskog izdаnjа.

Akad. Hr. Daskalov
Doc. T. Murtazov

Sadržaj

Predgovor

PROIZVODNJA POVRĆA U TOPLIM LEJAMA

Uslovi zа rаzvoj proizvodnje povrćа u toplim lejаmа
Tople leje
Izbor pogodnog mestа zа tople leje
Orgаnizаcijа prostorа zа tople leje
Vrste toplih lejа
Pripremаnje toplih lejа
Odgаjivаnje rаsаdа povrćа u toplim lejаmа
Negа rаsаdа
Proizvodnjа rаsаdа rаnih lubenicа kаlemljenjem nа vrg
Odgаjivаnje rаsаdа zа rаnu proizvodnju plаvog pаtlidžаnа kаlemljenjem nа crveni pаtlidžаn Proizvodnjа rаsаdа rаnog kupusа
Gаjenje nekih povrtаrskih kulturа u toplim lejаmа
Čuvаnje i održаvаnje inventаrа zа tople leje

PROIZVODNJA POVRĆA U STAKLARAMA

Izbor mestа zа podizаnje stаklаrа i njihovа užа lokаcijа
Konstrukcijа i sаstаvni elementi povrtаrskih stаklаrа
Tipovi stаklаrа
Stаklаre zа gаjenje crvenog pаtlidžаiа
Montаžne stаklаre zа gаjenje crvenog pаtlidžаnа i njihovo iskorišćаvаnje
Stаklаre zа gаjenje krаstаvcа
Stаklаre zа višestrаno iskorišćаvаnje
Gаjenje nekih povrtаrskih kulturа u stаklаrаmа
Pripremа stаklаre zа proizvodni proces
Gаjenje povrtаrskih kulturа u veštаčkim hrаnljivim rаstvorimа
Rаcionаlno iskorišćаvаnje zаštićenog prostorа u toku godine
Plаn obrtа stаklаrа i toplih lejа
Mehаnizаcijа proizvodnog procesа u toplim lejаmа i stаklаrаmа

BORBA PROTIV BOLESTI I ŠTETOČINA

Štetočine
Bolesti
Oboljenjа fiziološke prirode

ORGANIZACIJA RADA I NAGRAĐIVANJE

Literаturа

Uslovi za razvoj proizvodnje povrća u toplim lejama

Važniji klimatski faktori koji su od značaja za proizvodnju povrća u toplim lejama jesu: trajanje osunčenja u toku zimskih i prolećnih meseci, oblačnost i pojava magle u toku ovog perioda, srednja minimalna i maksimalna temperatura rejona, datumi pojava prolećnih slana u proseku i najkasnije zabeležene pojave, jačina i učestalost vetrova. Ukoliko je više sunčanih i nevetrovitih dana u toku zimskih, naročito prolećnih meseci, ukoliko su više minimalne temperature u ovom periodu i ukoliko ranije prestaju prolećne slane, utoliko je određeni rejon pogodniji za proizvodnju povrća u toplim lejama. Nasuprot tome, rejoni u kojima su česta dugotrajna naoblačenja i magle, koji su izloženi dejstvu dugotrajnih vetrova i gde su zapažene kasne prolećne slane nisu pogodni za ovu vrstu proizvodnje.

Uopšte uzev, može se smatrati da su klimatski uslovi koji postoje u ravnicama i u pretplaninskim rejonima povoljniji sa gledišta uspešnog razvoja proizvodnje povrća u toplim lejama.

Značajno više minimalne i srednje mesečne temperature u jesenjem. zimskom i prolećnom periodu u odnosu na severozapadnu Evropu povoljno utiču na razvoj proizvodnje povrća u toplim lejama, jer se za dobivenu produkciju utroši manje toplotne energije. To znači da proizvodnja povrća u toplim lejama u našem klimatskom području može uspešno da konkuriše onoj u severnim zemljama.

Osim povoljnih klimatskih i zemljišnih uslova, drugu povoljnu okolnost za povećanje površina pod toplim lejama i staklarama predstavljaju besplatni ili jeftini termoenergetski izvori. U tom pogledu naročito je interesantno iskorišćavanje prirodnih termalnih voda. U zavisnosti od temperature vode, geotermalni izvori mogu da budu hladni 13—30°C, topli 30—37°C, vreli 37—44°C i jako vreli iznad 44°C.

Vreli i jako vreli mineralni izvori predstavljaju objekt za eksploataciju putem izgradnje staklara.

Postoje podaci da Bugarska zauzima prvo mesto u pogledu izgradnje toplih leja i staklara koje se greju geotermalnom vodom.

Drugi važan i dosada malo korišćen jevtin prirodni izvor toplotne energije predstavlja zemni gas — metan. U tom pogledu poučno deluje iskustvo NR Rumunije, gde je izgrađeno više hektara zaštićenog prostora koji se greje metanom.

Nimalo manji značaj za zagrevanje staklara može da ima korišćenje otpadne toplotne energije iz industrije.

Mnogobrojni tehnološki procesi u industriji vezani su za izlučivanje toplote. Prilikom topljenja, zagrevanja i pečenja različitih materijala gubi se ogromna toplotna energija. Najveći gubitak ove energije (50—70%) otpada na tople gasove. Veliku količinu toplote sadrži para koja prođe kroz parne turbine termičkih elektrocentrala ili voda upotrebljena za hlađenje mašina.

Može da se nabroji još čitav niz preduzeća hemijske industrije, mašinogradnje i dr. koje svake godine ostavljaju milione neiskorišćenih kalorija toplotne energije. Ovi toplotni izvori otvaraju široku perspektivu za desetostruko uvećanje površina pod staklarama i toplim lejama.

Na mnogim poljoprivrednim gazdinstvima dobijaju se biljni ostaci koji mogu da posluže kao jevtin gorivni materijal za zagrevanje toplih leja i staklara (suncokretove ljuske, vinogradska loza, kukuruzna šaša i dr).

Veliki interes predstavlja na nekim gazdinstvima korišćenje niskokaloričnog uglja kojeg ima u veoma velikim količinama. Kombinovano iskorišćavanje ovakvog uglja sa otpadnim biljnim materijalima na gazdinstvu stvara mogućnost da se na većini krupnih socijalističkih gazdinstava izgrade staklare i tople leje sa tehničkim zagrevanjem.

Razvoj stočarstva na poljoprivrednim gazdinstvima obezbediće potrebne količine stajnjaka. Iskorišćavanje stajnjaka uz dodavanje slame i drugih organskih otpadaka, u prvom redu iz poljoprivredne proizvodnje, stvara velike mogućnosti za proširenje proizvodnje povrća u toplim lejama.

Izgradnjom snažnih hidrocentrala i drugih elektrana naša socijalistička privreda raspolagaće kroz godinu-dve dana velikom količinom elektroenergije, koja isto tako može da se koristi za zagrevanje toplih leja i staklara.

Proizvodnja povrća u toplim lejama iziskuje iskusne proizvođače. Iz toga razloga potrebno je da se sve više izučava i primenjuje iskustvo dobrih majstora-odgajivača i široko popularizuju njihovi uspesi. Osim toga treba povećati broj kurseva i škola kako za obučavanje proizvođača, tako i rukovodećeg kadra.

Napori koje gazdinstva preduzimaju treba zasad da su usmereni na proizvodnju u toplim lejama jer su za ovu proizvodnju potrebna manja investiciona ulaganja. Ova vrsta rane proizvodnje povrća može da se zasnuje gotovo u svim ravničarskim i pretplaninskim rejonima zemlje. Međutim, najpogodniji su oni rejoni u kojima se proizvodi dovoljna količina stajnjaka i slame ili postoji drugi jevtini toplotni izvor. Razvoj proizvodnje povrća u toplim lejama u rejonima gde je raširena rana poljska proizvodnja ograničen je oskudicom u termoenergetskom materijalu, u inventaru za tople leje i nekim drugim organizacionim teškoćama. Zbog toga je potrebno da se ova proizvodnja razvija prvenstveno na gazdinstvima koja imaju manje površine pod ranom poljskom proizvodnjom povrća.

Tople leje

Izbor pogodnog mesta za tople leje

Izbor pogodnog mesta za izgradnju toplih leja ima poseban značaj za uspešnu proizvodnju povrća u njima.

Reljef i položaj odabranog mesta jako utiče na temperaturu prizemnog vazduha. Na primer, laka ekspozicija terena prema jugu ili jugoistoku pogodnija je jer se takvi položaji lakše zagrevaju suncem. Suviše strmi položaji (preko 10%) nisu pogodni jer treba praviti velike iskope i otežano je opsluživanje leja.

Neophodno je da prostor koji je predviđen za podizanje toplih leja bude zaštićen od hladnih vetrova. Ustanovljeno je da pri jednakoj temperaturi okolnog vazduha u slučaju vetrovitog vremena, temperatura u toplim lejama podignutim na otvorenom terenu pada za 10°C niže u poređenju sa temperaturom u lejama na zaklonjenom terenu. Zbog toga se za podizanje toplih leja biraju mesta koja su zaklonjena od hladnih vetrova građevinama, prirodnim preprekama ili veštačkim ogradama.

Veoma su interesantna istraživanja F. E. Kljajeva (SSSR) o značaju zaštite od vetra podizanjem drvenih pregrada (kulisa), koja je on sproveo u laboratorijskim i poljskim uslovima.

Zadržaćemo se samo na nekim od ovih rezultata.

Podaci iz tabele pokazuju da su tople leje, pri međusobnom rastojanju zaštitnih pregrada od 13 metara, slabije zaštićene od hladnih vetrova. Ako prostor za tople leje zahvata veću površinu zaštitne pregrade se podižu i po sredini. Ove pregrade istovremeno služe kao ograda prostora na kome su smeštene tople leje koja sprečava pristup životinjama koje mogu da pričine velike štete lejama i usevima.

Pregrade se prave od jevtinih raspoloživih materijala kao što su slama, trska, kukuruzna šaša, suncokretove stabljike i sl., vodeći računa da pregrada bude gusta i dovoljno čvrsta kao i da ima potrebnu visinu od 2 do 2,5 metra.

Potrebno je još da se primeti da nije poželjno prisustvo visokih građevina i drveća koje stvara senku nad lejama.

Važna okolnost na koju treba da se obrati pažnja pri izboru mesta za tople leje jeste nivo podzemne vode. Mesta sa visokom podzemnom vodom su nepogodna, jer s proleća voda može da natopi trapove toplih leja i da tako rashladi leje. U slučaju da nema drugog izbora, na takvom terenu treba da se. izvrši odvodnjavanje ili da se izgrade nadzemne tople leje bez ukopavanja.

Prostor sa toplim lejama treba po mogućstvu da se nalazi blizu parcela na kojima se gaji povrće. Time se doprinosi smanjenju troškova oko prevoženja rasada, ubrzava se iznošenje, lakše se rukovodi i kontroliše rad na toplim lejama i u polju.

Za izgradnju i korišćenje toplih leja prevoze se velike količine raznog materijala — stajnjaka, zemlje i dr., odvozi se produkcija iz leja itd., te je zbog toga nužno da tople leje budu povezane dobrim putevima za ekonomsko dvorište ili druge komunikacije. Najzad, pri izboru mesta za tople leje treba voditi računa da u blizini postoje izvori za snabdevanje vodom. Kada se za zagrevanje toplih leja koristi topla voda, one se podižu što je moguće bliže toplotnom izvoru.

Organizacija prostora za tople leje

Pitanje pravilne organizacije prostora na kome se podižu tople leje, predstavlja važan problem u proizvodnji povrća. Još uvek se na mnogim gazdinstvima tople leje podižu bez plana. Zbog brzog porasta površina pod toplim lejama pitanje pravilne izgradnje novih prostora za tople leje i reorganizacije starih sve oštrije se postavlja, jer od veličine puteva i staza i njihovog rasporeda zavisi mogućnost mehanizacije niza radnih operacija koje se obavljaju na toplim lejama.

Tople leje se orijentišu po dužini u pravcu istok-zapad sa naklonom prema jugu. Dužina leje treba da je 8—12 metara, odnosno svaka leja treba da ima 8—12 prozora. Tople leje sa većim brojem prozora imaju ova preimućstva:

1. Vazdušni režim je postojaniji zbog većeg prostora. Sem toga, broj krajnjih prozora je srazmerno manji, a poznato je da je temperatura ispod krajnjih prozora niža i razvoj biljaka slabiji.
2. Veća je ušteda površine pod putevima.
3. Bolje se kontroliše i obračunava obavljeni rad od strane pojedinaca, grupa i brigada.

Šema organizacije prostora za tople leje na zadružnom gazdinstvu.
Izostavljeno iz prikaza

1. Nastrešnica za asure, ramove i prozore
2. Staklara za proizvodnju rasada
3. Bunar
4. Tople leje: a) zemlja, b) stajnjak
5. Parcele za ranu proizvodnju
6. Pojas od kanadske topole (2—3 reda)

Naša proučavanja prostora za tople leje u nizu zadružnih gazdinstava isto tako idu u prilog većih toplih leja (sa 8—12 prozora). Na tople leje sa 8 prozora i na uže puteve između leja treba da se orijentišu gazdinstva koja poseduju manji broj prozora. Leje sa velikim brojem pro3iopa nemaju dovoljno mesta na relativno uzanim putevima za sušenje asura i smeštaj prozora prilikom otkrivanja i pokrivanja leja, te ih je uopšte teško opsluživati.

Tople leje se grupišu po odeljcima. U jedan odeljak ulazi 20—25 toplih leja između kojih se postavljaju staze od 0,6—0,8 metara. U pravcu sever — jug odeljci toplih leja su razdvojeni putevima širokim 10 m. Upravo na ove puteve (posle svakih 20—25 leja) ostavljaju se putevi širine 5 m.

Skladiranje zemlje ili svežeg stajnjaka za dva susedna odeljka vrše se na širokim putevima naizmenično: na jednom od puteva se složi stajnjak, na sledećem zemlja itd.

Oko svake gomile stajnjaka ili zemlje ostavlja se prolaz širok oko 2,5 m za kretanje vozila. Ovakvim rasporedom stajnjaka i zemlje u mnogome se olakšava izrada leja. Široki putevi između leja, pošto se rano oslobode gomile stajnjaka ili zemlje, mogu da se koriste za gajenje neke povrtarske kulture (krastavca, tikvice i dr.).

Prema planskom rasporedu objekata na prostoru za tople leje, sa severne strane leje se zaštićuju od hladnih vetrova izgradnjom nastrešnica ili šupa. Ove nastrešnice se grade od materijala kojima gazdinstvo raspolaže i služe za skladiranje intentara, đubriva itd. Njihove dimenzije se određuju u skladu sa veličinom prostora za tople leje.

Pri izračunavanju veličine nastrešnica polazi se od toga da je za prozore koji se slažu po 40 komada jedan iznad drugog potrebna visina od 2—2,4 m i površina oko 2 m2 uračunavajući i prolaze. Asure se u tom slučaju slažu preko skladiranih prozora. Osim toga, na svakih 1000 prozora predviđa se ostava za inventar veličine 7—10 m2, zatim ostava za razni materijal od 8 m2 i oko 15—20 m2 prostora za opravku i zastakljivanje prozora. Isto tako predviđa se odeljenje za tehničara, brigadira i radnike, veličine 15—20 m2, magacin za manipulaciju i čuvanje proizvoda i dr.

Zgrada za dežurne radnike na toplim lejama gradi se odvojeno od ostalih. Njeno mesto se određuje bliže ulazu u prostor za tople leje, što omogućuje bolju kontrolu nad onima koji ulaze i izlaze. Time se unekoliko smanjuje opasnost od požara u slagalištima. Potrebno je, dalje, da se iza nastrešnica i šupa predvidi prostor za skladiranje rezervnog materijala — zemlje, pregorelog stajnjaka, otpadaka iz raznih proizvodnji i sl. Između nastrešnica i leja ostavlja se slobodna površina koja u nuždi može da se koristi za razne potrebe. Prilikom izgradnje prostora za tople leje treba da se obrati pažnja na potrebe u snabdevanju vodom. S proleća kada vreme otopli, značajna se količina rada utroši na zalivanje rasada i kultura u toplim lejama. Obezbeđenje lako dostupne vode za zalivanje biljaka u lejama jeste jedan od uslova za dobijanje visokih prinosa uz niske proizvodne troškove. Dobro uređeno snabdevanje vodom podrazumeva mogućnost da se voda u svako doba dovede do mesta upotrebe. To se najbolje postiže izgradnjom vodovodne mreže koja radi pod pritiskom.

Primer rasporeda toplih leja i puteva na prostoru za tople leje
Izostavljeno iz prikaza

U uslovima postojanja vodovoda zalivanje se obavlja pomoću gumenih creva sa promerom od 30—35 mm.

Kada ne postoji ovakav način snabdevanja vodom, zalivanje se obavlja tekućom vodom ili kantama. Ako vodovodna voda ima temperaturu 16—18°, ona ne može da se koristi bez prethodnog zagrevanja. Takva voda može da se upotrebi za zalivanje obično tek od druge polovine aprila. Do tog vremena voda za zalivanje leja mora da se zagreva.

Veličina proizvodnje u toplim lejama obično se izražava brojem prozora. Potreban broj prozora se određuje obimom proizvodnje rasada i rane proizvodnje povrća u toplim lejama.

Na primer, broj potrebnih prozora za proizvodnju rasada ustanovljava se na sledeći način: za 1 hektar rane proizvodnje crvenog patlidžana potrebno je oko 35.000 biljaka. Kada se zna da prilikom pikiranja iscod jednog prozora može da se razmesti približno 150 biljaka, znači da je za hektar rane proizvodnje potrebno 35.000 : 150 — 234 prozora. Za 1 hektar srednje rane proizvodnje crvenog patlidžana potrebno je oko 30.000 strukova nepikiranrog rasada; pod jednim prozorom može da se odgaji prosečno 1000 biljaka, što znači da je za jedan hektar potrebno 30.000 : 1.000 = 30 prozora toplih leja. Tako se izračunava broj prozora za svaku kulturu. Kada se ima na umu činjenica da se rasad pre rasađivanja prebira i tom prilikom izvesna količina odbaci, kao i mogućnost da jedan deo biljaka propadne, onda je potrebno da se proizvede oko 25% više nepikiranog i oko 10—15% pikiranog rasada, te u odgovarajućem procentu treba povećati broj potrebnih prozora. Broju potrebnih prozora za proizvodnju rasada svih zastupljenih kultura dodaje se broj prozora za planirani obim proizvodnje ranog povrća u toplim lejama i tako se dobije ukupna količina potrebnih prozora.