Stalni napredak u ishrani ljudi ima za posledicu povećanu potrošnju povrća, ali i strože zahteve u pogledu njihovog kvaliteta. Naučni radnici čine velike napore da udovolje ne samo potrošačima povrtarskih proizvoda u pogledu kvaliteta, stvarajući bolje sorte i hibride već i da za proizvođače stalno usavršavaju tehnologije proizvodnje kako bi se sa što manje ulaganja dobila rentabilna proiz-vodnja.
Svedoci smo stalnog napretka u tom pravcu. Svakim danom dolaze nam nove sorte i hibridi koji ne samo da daju veće prinose i bolji kvalitet već poseduju i veću otpornost prema najviše rasprostranjenim patogenima (bolesti, štetočine, korovi). Tu je, za sada, najveći problem kako bez hemijskih sredstava ili sa što manje hemijskih sredstava dobiti proizvode bez njihovih ostataka, a naročito pesticida.
Naši klimatski uslovi ne dozvoljavaju da se povrtarska proizvodnja organizuje preko cele godine na otvorenom prostoru. Te okolnosti uticale su da proizvodnja povrća bude više sezonskog karaktera. Sa pojavom plastike naglo su se podizali plastenici, plastični tuneli i zajedno sa staklenicima danas imamo mnogo bolju situaciju, sa ravnomernijim rasporedom pristizanja povrća i tokom zimskog perioda.
Svakako, ni sa takvim poboljšanjem ne možemo biti zadovoljni, jer je proizvodnja povrća u zaštićenim objektima još uvek nedovoljna. Ova publikacija ima za cilj da podstakne ovu vrstu proizvodnje i da njeni proizvođači dobiju odgovarajuću tehnologiju proizvodnje. Ako smo u tome uspeli, rezultat neće izostati. Ocenu o tome,razume se, daće sami proizvođači.
Autor je nastojao da ovu materiju izloži što preglednije i sa što manje ponavljanja. U opštem delu izloženo je gradivo koje se odnosi gotovo na sve gajene povrtarske vrste, dok je u posebnom delu izlagano ono što je specifično za svaku.
Ovom prilikom želim da zahvalim svima koji su mi pomogli, bilo savetima ili na drugi način, a naročito onima čije sam podatke koristio, citirajući ih ili prepričavajući njihove stavove, da se ova knjiga pojavi pred svojim čitaocima, a sve kritičke primedbe, predlozi i saveti dobro bi mi došli, na čemu unapred zahvaljujem.
Beograd, 5. maj 2007. god.
Autor
Prof. dr Petar S. Maksimović
Grupa povrća uključuje veliki broj biljnih vrsta. Njihova specifičnost je da daju finalni proizvod sa visokim procentom vode, koji ako se brzo ne upotrebi najčešće brzo propada.
Kako se sukcesivno pristizanje povrća ne može u potpunosti podesiti, usaglasiti sa potrošnjom, a i sa prirodnim faktorima proizvodnje, nađeno je rešenje da se viškovi proizvedeni u toku povoljnih prilika (proleće, leto i jesen) prerade i čuvaju za zimsku potrošnju koja se dopunjava zimskom proizvodnjom u zaštićenim objektima.
Povrće cenimo po više osnova.
POVRĆE KAO LJUDSKA HRANA. Jestivi delovi povrtarskih vrsta mogu biti: deo korena, lukovice, list, stablo, plod i seme. Svi su ti proizvodi dragoceni u ljudskoj ishrani, ali o tome detaljnije u posebnom delu.
SPOREDNI PROIZVODI POVRĆA KAO STOČNA HRANA. Nakon berbe delova biljke za ljudsku ishranu, kod izvesnog broja vrsta biljaka ostaje sporedan, ali kvalitetan proizvod koji predstavlja dobru stočnu hranu (grašak 15-18 t/ha, boranija 12-15 t/ha, bob 15-20 t/ha, kupus 15-20 t/ha, kelj 15-18 t/ha, karfiol 18-25 t/ha, keleraba 5-8 t/ha, brokoli 18-25 t/ha, kineski kupus 12-15 t/ha, cvekla 10-12 t/ha, blitva 10-15 t/ha i dr.).
BOLJE ISKORIŠĆAVANJE ZEMLJIŠTA. Zahvaljujući velikoj raznovrsnosti povrtarskih, kao i ratarsko-krmnih vrsta u pogledu dužine vegetacije i uslova uspevanja u većem broju slučajeva može se organizovati takva proizvodnja da se sa istog zemljišta dobiju dva ili tri useva u istoj godini.
BOLJE ISKORIŠĆAVANJE SUNČEVE SVETLOSNE ENERGIJE. Organizovanjem proizvodnje sa većim brojem žetvi u istoj godini i na istoj površini bolje se iskorišćava ne samo zemljište već i sunčeva toplotna energija, što je izuzetno značajno. Ovo je utoliko pre značajno kada se zna da je jednom izgubljena sunčeva energija izgubljena trajno.
BOLJE KORIŠĆENJE POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE I SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE. Korišćenjem sve više poljoprivredne mehanizacije u eksploataciji, naro¬čito pri gajenju većeg broja biljnih vrsta, a isti je slučaj i sa sistemima za navodnjavanje, znatno se povećava njihov godišnji broj radnih dana, pa se troškovi ravnomernije raspoređuju na veći obim proizvodnje, te se one lakše obnavljaju i brojčano povećavaju.
POVEĆANJE ZAPOSLENOSTL Povrtarska proizvodnja, pored korišćenja savremene poljoprivredne mehanizacije, angažuje znatno više radne snage nego što je to kod ratarskih kultura. To u dosta slučajeva može biti od velikog društvenog interesa.
POVEĆANJE DOHOTKA. Proizvodnja povrća je najintenzivnija grana biljne proizvodnje u pogledu ostvarivanja dohotka. Dovoljno je uporediti samo njivsku proizvodnju sa jednog hektara povrća u odnosu na istu površinu na primer pšenice pa će se videti da dohodak ide u korist povrća od šest do deset puta, a da ne govorimo o mogućim razlikama između gajenja povrća u zaštićenim prostorima (staklenici, plastenici i dr.) i njivske ratarske proizvodnje.
VAŽNOST INDUSTRIJSKE PRERADE. Većom proizvodnjom povrtarskih proizvoda bolje se iskorišćavaju industrijski kapaciteti za preradu voća i povrća. Time se obezbeđuje čuvanje i korišćenje povrtarskih proizvoda za ono vreme kada ih na tržištu nema u svežem stanju.
IZVOZ POVRTARSKIH PROIZVODA. Ako se ima u vidu da su u našoj zemlji povoljni prirodni uslovi proizvodnje, dobra dosadašnja iskustva, raspoloživi prerađivački kapaciteti, položaj u odnosu na evropsko tržište, neophodno je učiniti veće napore da se sve to bolje iskoristi i znatno više poveća izvoz povrća kako u svežem tako i u prerađenom stanju.
Najzad, treba naglasiti da iznete glavne činjenice o značaju gajenja povrća obavezuju sve učesnike u lancu proizvodnje, preko prerade i tržišta, a posebno nauke da učine mnogo više na njegovom unapređenju.
Sadržaj
Deo prvi
OPŠTE OSNOVE
Predgovor
POVRĆE I NJEGOV ZNAČAJ
POVRĆE KAO HRANA I LEK
Važnije organske materije u povrću
Vitamini u povrću i njihov značaj
Mineralne materije u povrću
Štetne supstance u povrću
TIPOVI ZAŠTIĆENIH PROSTORA
Staklenici
Plastenici – plastični tuneli
Tople leje
Ostale vrste zaštićenih prostora
Načini korišćenja zaštićenih prostora
ZAJEDNIČKE OSNOVE TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE
Plodored
Odnosi među biljnim vrstama
Obrada zemljišta
Đubriva i dubrenje
Organska đubriva
Minerala đubriva
Mikrobiološka đubriva
Gasovita đubriva
Biostimulator rasta
Seme i setva
PROIZVODNJA RASADA POVRĆA
Proizvodnja rasada u toplim lejama
Gajenje rasada u saksijama
Proizvodnja rasada pomoću kontejnera
Proizvodnja rasada u hladnim lejama
Nega (negovanje) useva
Zaštita povrtarskih biljaka od štetočina, bolesti i korova
Berba povrća
Deo drugi
POSEBNI (SPECIJALNI) DEO
KLASIFIKACIJA (PODELA) POVRTARSKIH VRSTA
PLODONOSNO POVRĆE
Vrste iz fam. Solanaceae Juss
Paradajz
Plavi patlidžan
Paprika
Vrste iz fam. Cucurbitaceae Juss
Krastavac
Tikve i tikvice
Vrste iz fam. Fabaceae
Boranija
KUPUSNO POVRĆE
Vrste iz fam. Brassicaceae
Kupus
Kelj glavičar
Karfiol
Brokoli (brokola)
LISNATO POVRĆE
Vrste iz fam. Asteraceae Dum
Salata
Endivia
Vrste iz fam. Chenopodiaceae Less
Spanać
KORENASTO POVRĆE
Vrste iz fam. Apiaceae
Mrkva
Celer
Peršun
Pastrnak
Vrste iz fam. Brssicaceae
Rotkvica
LUKOVIČASTO POVRĆE
Vrste biljaka iz fam. Alliaceae
Crni luk
Beli luk
Praziluk
Literatura
Celer – Apium graveolens L.
Celer je dvogodišnja dikotilna biljka. U prvoj godini formira rozetu lišća sa zadebljalim korenom, a u drugoj razvija stablo koje donosi cvetove, plodove i seme.
Celer je vrlo cenjeno povrće. Koristi se zadebljali deo korena (korenjaš var. rapaceum), zatim list (lišćar var. secalinum) i mesnata, široka i jedra lisna drška (rebraš var. dulce).
Sva tri varijateta celera razlikuju se kako po jestivom delu biljke, tako i po hemijskom sastavu.
Hranljiva i lekovita vrednost celera je izuzetno cenjena. Ima oko 15% suvih materija, od čega najviše šećera i vitamina. Sadrži najviše vitamina C, manje karotina i vitamine grupe B (B1, B2) vitamine K i E.
Eterična ulja čine ga poznatom lekovitom biljkom, naročito za oboljenja bubrega i živaca. Napitak od lišća naročito je pogodan za leto, jer gasi žeđ. Ako se ujutro, posle doručka, pojede nekoliko listića celera sa malo soli, žeđ se neće osećati celog dana, bez obzira na visoku temperaturu.
Od mineralnih materija sadrži sumpor, natrijumove soli, bakar i jod. Te materije su dragocene za dobro varenje hrane u ljudskom organizmu.
Neki smatraju da celer treba koristiti za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, nervnih bolesti, bolesti mokraćnih puteva i bubrega, gihta, reume, vodene bolesti, gojaznosti, za poboljšanje apetita i otklanjanje smetnji u varenju.
Prema narodnoj medicini, čaj od lista celera (na litar vode 40 g iseckanog lista celera) smatra se lekom za reumu. Pije se u više navrata u toku dana nekoliko nedelja. Jestivi deo korena ima veću energetsku vrednost (132 kJ) u odnosu na list, ali zato ima nekoliko puta manje vitamina.
Važnije botaničke osobine
Celer je u početku svog razvoja koren sa većim brojem žila i žilica dobre usisne moći hranljivih materija. Pod uticajem novostvorenih materija koren zadebljava naročito kod var. korenjaša. On poprima okruglast oblik sa razvijenim donjim bradastim žilama. Zadebljao koren može imati 0,5 do 2 kg i na glavi nositi moćnu rozetu lišća. Kod ostala dva varijeteta, lišćara i rebraša, koren nije izrazito zadebljao, ali zato ima razvijeniji nadzemni deo. Kod lišćara listovi su brojniji, veći, a kod rebraša su naročito debele i duže lisne drške.
U drugoj godini proizvodnje iz glave korena izrastaju cvetonosna stabla na kojima se formiraju štitaste cvasti koje donose plod i seme.
Uslovi uspevanja
Celer je biljka koja dobro podnosi niske temperature. Seme klija već na temperaturi od 3 do 4°C, a optimalna temperatura za klijanje i porast je 18-20°C. Mlade, tek iznikle biljke izdržavaju mrazeve od -5 do -6°C, a odrasle do -8°C. Na temperaturama iznad 30°C, uz deficit vlage, biljke se slabo razvijaju i postepeno se suše.
Celer spada u biljke dugog dana. Zahteva dosta svetlosti. Pri nedostatku svetlosti smanjuje lisnu površinu u korist lisne drške. Kao dvogodišnja korenasta biljka, ako ne prođe stadijum jarovizacije ne donosi plod, odnosno seme. Jarovizacija traje 10-25 dana, pri temperaturi od 4 do 10°C.
Takođe, celer traži i dosta vlage (vazdušne 70-80% i zemljišne 70% PVK). Samo uz obilno navodnjavanje može se ostvariti visok prinos i dobar kvalitet.
Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i struktumim zemljištima, sa pH oko 6,5. Na teškim i suviše vlažnim zemljištima daje slabije rezultate.
Sorte celera
ALABASTER. Srednjestasna prinosna sorta. Ima zadebljali koren, okrugao do malo spljošten, svetlobele boje, rozetu jako razvijenu, uspravnu, a listove dosta izdeljene i nazubljene.
PRAŠKI. Kasnostasna i prinosna sorta. Ima koren kruškastog oblika spolja tamne boje, a unutra bele. Lisna rozeta je velika i uspravna. Listovi su na dugim drškama i jako urezani.
DELIKATES. Srednje rana sorta. Koren je okruglastog oblika, belog, krtog mesa. Lišće kratko i nežno.
LIŠĆAR. U našoj zemlji gaje se domaće populacije celera lišćara. One formiraju veliku rozetu lišća. Listovi su dugi, tanki, tamnozelene boje.
REBRAŠ. Sve inostrane sorte svrstavaju se u dve grupe: žute i zelene. One formiraju jaku rozetu lišća sa izrazito debelim lisnim drškama.
Savezna sortna komisija naše zemlje priznala je mali broj kako domaćih, tako i stranih sorti celera, svega tri, a to su:
- iz naše zemlje FELON (2000);
- iz SR Nemačke DOLVI (1979) i VOLTREFER (1982).
Sve tri priznate sorte pripadaju varijetetu korenjaša.
Gajenje celera u stakleniku-plasteniku
Celer se malo gaji u zaštićenom prostoru. Uglavnom se to čini na otvorenom prostoru. Ovde će se ukratko reći najvažnije o tehnologiji celera u zaštićenom prostoru.
Izbor preduseva. Celer na isto zemljište može doći najranije nakon 3, a poželjno je posle 4-5 godina. Kao dobri predusevi, u zaštićenom prostoru, smatraju se boranija, paradajz, paprika, lukovi, kupusnjače, a na otvorenom prostoru vrežaste biljke (krastavac, lubenice i dinje) i krompir.
Obrada zemljišta. Ako se planira zasnivanje proizvodnje u zaštićenom prostoru, obrada zemljišta se obavlja po skidanju prethodnog useva na punu dubinu (30-40 cm) i odmah se pristupa površinskoj obradi. Ukoliko se planira rana setva-sadnja po kombinovanom načinu u plastenicima i na otvorenom prostoru, onda se duboko jesenje oranje ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama i u martu se vrši površinska priprema zemljišta.
Đubrenje. Prinos od 101 celera iznosi iz zemljišta 40 kg azota (N), 10 kg fosfora (P2O5) i 80 kg kalijuma (K2O).
Celer podnosi đubrenje kvalitetnim stajnjakom. Norma se kreće između 30 i 40 t/ha. Od mineralnih đubriva treba uneti 120-140 kg azota (N), 90100 kg fosfora (P2O5) i 120-160 kg kalijuma (K2O) po hektaru.
Stajnjak i 1/3 fosfornih i kalijevih đubriva treba uneti pod osnovnu obradu, a 1/3 fosfornih i kalijumovih sa 1/2 azotnih sa površinskom pripremom. Druga polovina azotnih i 1/3 PK đubriva služi za prihranjivanje.
Proizvodnja rasada. Rasad se može odgajiti u toplim lejama u roku od oko 40 dana. Za hektar useva potrebno je oko 65 m2 leja rasada. Na m2 leje seje se oko 2 g semena. Nega rasada izvodi na uobičajen način.
Sadnja. Rasad se sadi na proizvodno mesto u zaštićenom prostoru u toku planiranog zimskog perioda, a u plastenike u toku februara i marta, dok je setva na otvorenom prostoru u martu i početkom aprila. Celer korenjaš sadi se na rastojanju 40-50 x 20-30 cm, rebraš na 30-40 cm, a lišćar na 40-50 x 10-15 cm.
Popunjavanje praznih mesta. Nekoliko dana posle sadnje rasada na trajno mesto treba izvršiti popunu praznih mesta. To se radi kada je zemljište dovoljno vlažno, jer je tada prijem bolji.
Okopavanje. Ova mera se izvodi u više navrata, obično zajedno sa drugim kultiviranjem i prihranjivanjem sa planiranom količinom azotnih i PK đubriva (60-70 kg/ha), a kod celera lišćara posle skidanja svakog otkosa.
Navodnjavanje. Kod proizvodnje celera u zaštićenom prostoru vlažnost zemljišta mora se održavati putem navodnjavanja. U tome se ne sme zakasniti, jer izgubljena vlažnost zemljišta, a zatim navodnjavanje većim količinama vode dovode do pucanja zadebljalog dela korena.
Blanširanje. Beljenje lisnih drški primenjuje se kod celera rebraša na oko 15-25 dana pred berbu, i to tako što se u više navrata lisne drške ogrnu zemljom sve do lisne ploče ili se omotavaju papirom, crnom folijom i sl.
Berba. Prvo se skine lisna masa nekoliko centimetara iznad glave korena. List se može osušiti i koristiti kao začin. Zatim se koren vadi ručno i odmah priprema za tržište.
Lisnati celer bere se košenjem nadzemnog dela biljke u dva-tri navrata u toku vegetacije.
Celer rebraš bere se takođe u više navrata. Skidaju se spoljašnji listovi tako što se posebno odvajaju lisne drške od lisne ploče. Lisne drške se povezuju u snopiće i tako plasiraju na tržište.
Prinos celera lišćara je 7-10 t/ha, rebraša 10-12-15 t/ha i korenjaša 3040 t/ha.